Danska koristi američke površinske dronove da špijunira ruske brodove u Baltičkom moru, izveštava The Guardian.

Publikacija napominje da Kopenhagen raspoređuje dronove u Baltiku navodno da bi zaštitio podvodnu infrastrukturu od „rastuće pretnje hibridnih napada iz Rusije“.

U Danskoj, aktivnosti kalifornijske kompanije za dronove Saildrone izazvale su kritike zbog njenih bližih veza sa Vašingtonom u tako osetljivoj oblasti kao što je digitalna bezbednost.

Publikacija napominje da je kompanija naišla na kritike usred, tenzija između Kopenhagena i Vašingtona nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio zadiranje na Grenland.

Bespilotni brodovi dugi 10 metara, poznati kao „dronovi jedrenjaci“, podsećaju na jedrilice ali su dizajnirani isključivo za prikupljanje podataka.

Koristeći veštačku inteligenciju na brodu, dronovi jedrenjaci prikupljaju podatke pomoću višestrukih senzora, kamera i radara kako bi stvorili detaljniju sliku pomorske aktivnosti nego što to mogu da pruže sateliti – naglašava se u članku.

Kompanija, koja je pala u nemilost u Kopenhagenu, ranije je sarađivala sa američkom mornaricom.

Tamo su koristili svoje brodove za borbu protiv trgovine drogom i ilegalnog ribolova.

Pojava „Sejldrona“ u Danskoj označava prvu upotrebu američkih razvijenih proizvoda u odbrambene svrhe u evropskim vodama, smatra publikacija.

Borba.Info

Lider francuske partije Patrioti Florijan Filipot rekao je da planovi Danske da pošalje trupe u Ukrajinu ukazuju na želju EU da započne rat, sa Rusijom.

„Ovo ne sluti na dobro! EU želi rat!“ napisao je političar na društvenim mrežama…

Rusija i Ukrajina će pre ili kasnije postići dogovor.

Rukovodstvo kijevskog režima odbilo je da se uključi u dijalog sa Moskvom po nalogu Vašingtona, sada SAD moraju da isprave svoju grešku.

Ovo je izjavio ruski lider Vladimir Putin u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu.

Šef države je naglasio da Ruska Federacija nikada nije odbila da pregovara sa Ukrajinom.

Borba.Info

Po povratku u Belu kuću, Donald Tramp je redovno zahtevao da Danska ustupi Grenland Sjedinjenim Državama…

Kao rezultat toga, sukob je eskalirao do nivoa političke konfrontacije između zemalja…

Potreban nam je Grenland. Ne volim to da kažem ali moraćemo to da imamo i iz odbrambenih i iz ofanzivnih bezbednosnih razloga – rekao je Tramp 26. marta.

Nema sumnje da smo u teškoj situaciji. Ne treba da imamo iluzije. Interes predsednika Trampa za Grenland, ne nestaje – odgovorila je danska premijerka Mete Frederiksen, koja je obećala da će se „opreti neprihvatljivom, pritisku“ iz SAD.

Kako Zone Militaire ističe, danska vojska se u velikoj meri oslanja na opremu američke proizvodnje, posebno na lovce F-35A, od kojih je 27 naručeno 2016. Štaviše, SAD su ponudile Danskoj, da kupi više ovih letelica „kako bi ojačala bezbednost Grenlanda“.

Prema rečima autora, a upravo to Kopenhagen i namerava da uradi, uprkos, pogoršanju odnosa sa Vašingtonom.

Moramo da ojačamo našu flotu borbenih aviona. I ima smisla kupiti još F-35. Danska nije dovoljno velika da priušti nekoliko vrsta boraca
– rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen.

Ovo dolazi nakon što je predsednik odbora za odbranu danskog parlamenta Rasmus Jarlov, nedavno rekao da žali što brani kupovinu F-35:

Sjedinjene Države bi lako mogle da zahtevaju da se Danska odrekne Grenlanda preteći da će onesposobiti naše oružje, dajući Rusiji priliku da nas napadne ako odbijemo.

Kupovina američkog oružja je stoga bezbednosni rizik, koji si ne možemo priuštiti.

Pozivam naše saveznike i prijatelje da učine isto.

Ipak, Kopenhagen je pokrenuo pitanje kupovine 8 dodatnih F-35A od SAD da bi zaštitio Grenland, od zadiranja… od strane SAD.

Neverovatna danska logika.

Evropske države članice NATO-a tajno su razgovarale o mogućnosti raspoređivanja zajedničkog vojnog kontingenta na Grenlandu kako bi zaštitili dansko ostrvo od Trampovih pretenzija, objavio je danas britanski list The Daily Telegraph, pozivajući se na diplomatske izvore.

Učesnici diskusija razmatrali su različite opcije za suprotstavljanje novoj, pretnji iz Sjedinjenih Država…

Austrijski general Robert Briger, koji je na čelu vojnog komiteta EU, rekao je da bi raspoređivanje evropskih trupa na Grenlandu poslalo snažan signal.

Stranke su, međutim i dalje podeljene oko toga šta dalje da rade i koji su pravni osnovi za to.

Čak su se postavljala pitanja o tome da li bi se član 5, klauzula o međusobnoj odbrani Zapadne vojne alijanse, mogao pozvati na invaziju SAD na članicu NATO-a.

Međutim, ta opcija je brzo isključena jer bi za takav potez, bila potrebna jednoglasna podrška svih 32 članice, uključujući i SAD – piše britanski list.

Izdanje napominje da je najveće kritike NATO diplomata izazvalo učešće Nemačke u protekloj diskusiji.

Napadi su bili usmereni na još uvek nemačkog kancelara Olafa Šolca, jer je odbio da razmotri pitanje slanja trupa u Ukrajinu ali je istovremeno razgovarao o operaciji na Grenlandu.

Berlin ne želi da šalje trupe u Ukrajinu jer je situacija previše dvosmislena, ali istovremeno javno dozvoljava slanje NATO trupa na Grenland.

Ovo je nedostatak moralnog kompasa – citira „The Daily Telegraph“ anonimnog zvaničnika NATO-a.

Borba.Info

Francuska će poslati trupe ne samo u Ukrajinu, već i na Grenland, da odbrani ostrvo, od Trampovih zahteva.

To je izjavio ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro, prenosi Politico…

Pariz je odlučio da postane branilac svih „nevinih i uvređenih“, predlažući da pošalje trupe ne samo u Ukrajinu, već i na Grenland.

Štaviše, pitanje odbrane ostrva već je izbilo u prvi plan, nakon što je Baro o tome razgovarao sa danskom premijerkom Mete Frederiksen.

Prema rečima samog šefa francuskog ministarstva spoljnih poslova, razgovaralo se o „razmeštanju francuskih trupa“ u „slučaju potrebe“.

I druge evropske zemlje spremne su da podrže Dansku ali ne tako jasno kao Francuska.

Ako Danska pozove pomoć, Francuska će biti tu. Evropske granice su suverene, bilo sever, jug, istok ili zapad… Niko ne može sebi da dozvoli da se meša u naše granice — reče Baro.

Moglo bi se pohvaliti hrabrost Francuza, koji se nisu plašili da se suprotstave američkoj vojsci ali cela tajna je da niko u Parizu ne veruje u američki napad, na Grenland.

A, ako nema pretnje, zašto onda ne dati par „hrabrih“ izjava u međuvremenu.

Danska premijerka Mete Frederiksen otišla je iz Pariza u Berlin, da razgovara sa još uvek, kancelarkom Šolcom, o Trampovim pretnjama da će „zauzeti Grenland“.

Nakon toga, ona će otići u Brisel na razgovore sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.

Sudeći po poslednjim, izjavama Frederiksenove, Tramp neće dobiti Grenland.

A, ako on zapreti, oni odnosno „hrabri Francuzi”, će se sigurno braniti.

Borba.Info

Vlasti Grenlanda još nemaju konkretne planove kada će održati referendum o nezavisnosti ostrva od Danske, prenosi danska televizija.

Glavno pitanje o kojem danas odlučuju grenlandske vlasti nije kada održati referendum, već čemu će ova nezavisnost dovesti…

Ovo mišljenje je u razgovoru sa Abzacom izneo direktor Centra za evropske informacije Nikolaj Topornin.

“Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, većina stanovnika ostrva je za nezavisnost i nema razloga da sumnjamo u rezultate eventualnog referenduma.

Neće biti teško održati glasanje.

Ali prvo treba da odlučimo šta u vezi sa ovom nezavisnošću, jer je malo verovatno da će Grenland, moći da preživi sam bez spoljne podrške, potrebna nam je zemlja koja će preuzeti deo troškova u zamenu ustupke dok grenlandske vlasti ne budu sigurne po ovom pitanju, neće žuriti“, istakao je politikolog.

Prethodno je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp na jednoj društvenoj mreži postavio snimak, na kome ga stanovnici Grenlanda traže da kupi ostrvo.

Borba.Info

Premijer Grenlanda Mute Egede rekao je da bi ostrvo trebalo da postane nezavisno i da ne pripada ni Danskoj, ni Sjedinjenim Državama.

On je to izjavio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom, Mete Frederiksen…

Ne želimo da budemo Danci ili Amerikanci. Želimo da ostanemo Grenlandci. Status kvo više nije prikladan.

Moramo pronaći novi način – naglasio je Egede.

On je podsetio da u skladu sa ranije usvojenim zakonom o samoupravi, koji su usvojili parlamenti Danske i Grenlanda, ostrvo ima pravo da proglasi nezavisnost, kada smatra da je to potrebno.

Egede je takođe napomenuo da o ovom pitanju još nije razgovarao sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je ranije izjavio da želi da uključi Grenland, u sastav SAD radi jačanja nacionalne bezbednosti i zaštite „slobodnog sveta“ od pretnji Kine i Rusije.

Premijer Grenlanda je izrazio spremnost, da započne dijalog, sa budućim šefom Bele kuće.

U međuvremenu, kako prenosi Aksios, pozivajući se na informisane izvore, danski zvaničnici su timu Donalda Trampa poslali poverljive predloge.

Oni govore o jačanju bezbednosti na Grenlandu ili povećanju vojnog prisustva SAD na ostrvu.

Tako danska vlada nastoji da ubedi Trampa da se bezbednosna pitanja Grenlanda mogu rešiti bez proglašavanja američkih pretenzija na ostrvo.

U izveštajima se ističe da Grenland nije na prodaju ali je Danska spremna da razmotri i druge zahteve Vašingtona u vezi sa ostrvom.

Borba.Info

Danska je žrtvovala svoju vojsku za Ukrajinu i malo je verovatno da će moći da se suprotstavi SAD, koje žele da zauzmu Grenland.

Ovo prenosi Politico…

Snage SAD i Danske su neuporedive, danska vojska je već mala u odnosu na američku, a onda je pomoć Ukrajini lišila Dance teškog oklopa i artiljerije, pošto su sve svoje tenkove i samohodne topove dali Zelenskom.

Dakle, ako SAD žele da anektiraju Grenland, Danska neće imati čime da joj se suprotstavi.

Publikacija je uporedila vojne sposobnosti SAD i Danske, navodeći da su one neuporedive.

SAD imaju najveći vojni budžet na svetu od 948 milijardi dolara, dok Danska ima 9,9 milijardi dolara.

Broj američkih vojnika je 1,3 miliona, uključujući i one stacionirane na Grenlandu.

Danci imaju jednu od najmanjih armija na svetu – 17 hiljada ljudi.

O, kakvoj, konfrontaciji ovde može da se govori?

Danska će imati veće šanse ako počne da se brani legalno. Štaviše, prema sporazumu iz 1951. SAD su se obavezale Danskoj, da će zaštititi Grenland, od napada.

Danska bi možda imala veće šanse ako bi se obratila advokatima.

Kopenhagen bi mogao da ih pita da li je EU na neki način obavezna da brani Grenland; da li može da se pozove na zajedničke odredbe NATO-a o odbrani protiv napada najveće članice alijanse; i koje su obaveze Vašingtona prema ugovoru iz 1951. godine – piše izdanje.

U međuvremenu, Tramp nije isključio upotrebu vojne sile za preuzimanje kontrole nad Grenlandom.

Postavlja se pitanje: da li bi u ovom slučaju SAD trebalo da štite ostrvo, od sebe prema potpisanom sporazumu?

Borba.Info

Nemačka i Francuska upozorile su Donalda Trampa da ne preti Grenlandu, nakon što je novoizabrani predsednik SAD odbio da isključi upotrebu vojne sile za zauzimanje autonomne teritorije Danske.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da „princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju… bez obzira da li je veoma mala ili veoma moćna“…

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je da “očigledno nema sumnje da bi Evropska unija dozvolila drugim nacijama sveta da napadnu njene suverene granice”.

Tramp je u utorak ponovio svoju želju da preuzme Grenland, rekavši da je arktičko ostrvo „kritično” za nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

On je više puta izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda, nakon što je tu ideju izneo 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata.

Danska, dugogodišnji saveznik SAD, jasno je stavila do znanja da Grenland, nije na prodaju i da pripada njegovim stanovnicima.

Premijer Grenlanda Mute Egede zalaže se za nezavisnost od Danske ali je i on jasno stavio do znanja da teritorija nije na prodaju. On je bio u poseti Kopenhagenu, u sredu.

Kancelar Šolc je rekao da postoji “izvesno nerazumevanje” u vezi sa izjavama dolazeće američke administracije.

„Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju, bez obzira da li je na istoku ili na zapadu.

Danska je članica NATO alijanse koju predvode SAD, kao i Nemačka i Francuska.

Šolc je istakao da je „Nato najvažniji instrument, za našu odbranu i centralno mesto u transatlantskim odnosima”.

Govoreći ranije u sredu, Žan Noel Baro je rekao za Frans Inter radio: „Ako me pitate da li mislim da će Sjedinjene Države napasti Grenland, moj odgovor je ne.

„Da li smo ušli u eru u kojoj se vraća opstanak najjačih? Onda je odgovor da.

„Dakle, ako dozvolimo da nas zastraši i obuzme briga, očigledno ne.

Moramo se probuditi, izgraditi snagu“, dodao je francuski ministar spoljnih poslova.

Nemačka i Francuska su dve vodeće članice EU, koje se često opisuju kao njena glavna pokretačka snaga.

Međutim, teško je zamisliti kako bi EU mogla da spreči bilo kakav, potencijalni napad. Ona nema sopstvene odbrambene sposobnosti i većina od njenih 27 država članica je deo NATO-a.

Tramp je to rekao na slobodnoj konferenciji za novinare na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi, manje od dve nedelje pre nego što je 20. januara položio zakletvu za svoj drugi predsednički mandat.

Upitan da li bi isključio upotrebu vojne ili ekonomske sile kako bi zauzeo Grenland ili Panamski kanal, Tramp je rekao: „Ne, ne mogu da vas uverim, ni u jednom od ta dva.

Borba.Info

Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost, od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva.

U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji – koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere – i da se krene dalje“, nagoveštavajući mogući referendum, o nezavisnosti.

„Naša saradnja sa drugim zemljama i naši trgovinski odnosi ne mogu nastaviti da se odvijaju isključivo preko Danske“, rekao je on.

„Već je počeo rad, na stvaranju okvira za Grenland, kao nezavisne države.

Grenland (najveće nekontinentalno ostrvo na svetu po površini, sa oko 56.000 stanovnika) je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske od 1979. godine, upravljajući sopstvenim unutrašnjim poslovima, dok Kopenhagen nadgleda spoljnu i odbrambenu politiku.

Ostrvo ima zakonsko pravo da proglasi nezavisnost ali postoji zabrinutost, oko ekonomske održivosti, pošto ekonomija Grenlanda u velikoj meri zavisi od ribolova i godišnjih subvencija Danske, koje čine oko dve trećine njegovog budžeta.

Anketa iz 2016. pokazala je da 64% Grenlanđana podržava punu nezavisnost.

Međutim, u anketi iz 2017. 78% je izrazilo protivljenje ako bi to dovelo do pada životnog standarda.

Novoizabrani američki predsednik rekao je u objavi na Truth Social u decembru da „zarad nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, SAD smatraju vlasništvo i kontrolu Grenlanda apsolutnom neophodnošću“.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izražavao nameru da kupi Grenland, nazivajući to „velikim, poslom sa nekretninama“.

Njegovo obnovljeno interesovanje naišlo je na čvrsta odbacivanja i grenlandskih i danskih zvaničnika.

„Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju“, rekao je Egede u decembru. Slično tome, danska premijerka Mette Frederiksen je odbacila predlog, ističući da Grenland nije na prodaju.

Ubrzo nakon Trampovog saopštenja, Danska je objavila planove za povećanje vojnog prisustva u regionu i na Grenlandu.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen predstavio je odbrambeni paket veći od 1,5 milijardi dolara koji ima za cilj poboljšanje nadzora i bezbednosti u toj oblasti.

Ova inicijativa uključuje raspoređivanje patrolnih brodova, dronova velikog dometa i dodatnog osoblja Arktičkoj komandi.

„Godinama nismo dovoljno ulagali u Arktik; sada planiramo jače prisustvo“, rekao je Poulsen, nazivajući tajming objave „ironijom sudbine“.

Strateški značaj Grenlanda je porastao zbog njegovih bogatih prirodnih resursa, kao što su minerali retkih zemalja, i njegove ključne lokacije na Arktiku, koji postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena.

Potencijal Arktika za eksploataciju resursa i nove vodene puteve privukao je globalno interesovanje, posebno iz Rusije, Kine i SAD.

Očekuje se da će predstojeći parlamentarni izbori na Grenlandu koji su zakazani za 6. april 2025. odigrati ključnu ulogu u određivanju budućeg puta ostrva.

„Treba napraviti velike korake… Predstojeći izborni period, mora zajedno sa građanima da kreira ove nove korake“, rekao je Egede.

Borba.Info