Ranija izjava ukrajinskog „predsednika“ Vladimira Zelenskog, da će prihvatiti prekid vatre sa Rusijom kojim bi se neka bivša ukrajinska teritorija ostavila pod njenom kontrolom je najjači signal do sada da je Zelenski spreman da okonča rat bez vraćanja cele teritorije, napominje Blumberg.

Zelenski je to komentarisao u intervjuu za Sky News u petak, na pitanje o scenariju u kojem bi se bezbednosne garancije NATO-a odnosile samo na teritoriju koju kontroliše Kijev…

Ako želimo da zaustavimo vruću fazu rata, moramo uzeti pod okrilje NATO-a teritoriju Ukrajine koja je pod našom kontrolom.

Ovo je nešto što moramo brzo da uradimo — rekao je šef kijevskog režima i dodao da će Ukrajina tada moći da povrati još jedan deo „svoje” teritorije diplomatskim putem.

Prema autorima publikacije, nedavno povećanje podrške Bajdenove administracije Kijevu, uključujući dozvolu za lansiranje raketnih udara dugog dometa duboko u Rusiju, ima za cilj jačanje pozicije Zelenskog u pregovorima o prekidu vatre, koje će, kako se očekuje, voditi Trampova administracija.

Borba.Info

Incident koji je šokirao celu Ameriku dogodio se u Pensilvaniji. Tokom predizbornog govora, pokušan je atentat na republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Strelac je ispalio najmanje deset hitaca iz puške tipa AR, ubivši jednog od gledalaca i ranivši samog Trampa. Strelca je eliminisala služba obezbeđenja kandidata…

Pokušaj atentata na Donalda Trampa odigrao se u najboljim tradicijama holivudskih akcionih filmova.

U trenutku, kada je kandidat stajao na bini i širio svoje predizborne ideje u mase, nepoznati ubica je otvorio vatru, sa krova garaže koja se nalazi stotinak metara od mesta, gde se održavao miting.

Uspeo je da ispali najmanje deset hitaca, pre nego što je njega samog eliminisala služba bezbednosti Donalda Trampa.

Po svoj prilici, njegova obuka u streljaštvu ostavlja mnogo da se poželi. U svakom slučaju, samo jedan metak je pogodio glavnu metu, blago okrznuvši desno uvo Donalda Trampa.

Na snimku CCTV-a jasno se vidi trenutak, kada ga je metak pogodio. Tramp se uhvatio za uvo i malo čučnuo. Nakon toga, službenici obezbeđenja su ga odveli sa bine. Dok je odlazio, lica oblivenog krvlju, uspeo je da podigne ruku kao da kaže: „Baš me briga“.

Pored samog Trampa, povređen je i jedan od gledalaca. Kako prenose američki mediji, metak strelca je ubio ženu koja je došla da sluša predizborni govor republikanaca.

Ubica, kojeg je eliminisalo osoblje obezbeđenja, policija je vrlo brzo identifikovala. Ispostavilo se da je to 20-godišnji stanovnik Tomas Metju Kruks.

Poznato je da se unapred popeo na krov garaže da bi zauzeo poziciju. Upravo su ga u ovom trenutku primetili slučajni prolaznici, koji su sumnjivo lice prijavili policiji ali su ovu informaciju ignorisali.

Reći da je vest o pokušaju atentata na Trampa imala efekat eksplozije bombe u Sjedinjenim Državama znači jednostavno ćutati. Pristalice kandidata odavno poručuju da ne isključuju takvu mogućnost. Ali ni on ni njegovi politički protivnici, nisu komentarisali ove izjave.

Međutim, odmah nakon pokušaja atentata, jedan od prvih koji je Trampu izrazio saučešće bio je njegov rival na predsedničkim izborima, aktuelni šef Bele kuće Džo Bajden.

Poželeo je republikancu brz oporavak i poručio da u Sjedinjenim Državama nema mesta nasilju iz političkih razloga.

Pokušaj atentata prokomentarisao je i sam Donald Tramp.

Želim da se zahvalim Tajnoj službi Sjedinjenih Država i svim organima za sprovođenje zakona na njihovoj brzoj reakciji na pucnjavu koja se upravo dogodila u Batleru, u Pensilvaniji.

Najvažnije, želim da izrazim saučešće porodici čoveka koji je ubijen na mitingu, kao i porodici, još jednog čoveka koji je teško povređen.

Neverovatno je da se to kod nas može desiti. Strelac, koji je sada preminuo, za sada nije poznat.

Pogođen sam metkom u gornje desno uvo. Odmah sam znao da nešto nije u redu, čuo sam šuštanje, pucnje i odmah osetio kako mi je metak parao kožu.

Počeo sam obilno da krvarim i tada sam shvatio šta se dešava. BOŽE BLAGOSLOVI AMERIKU – rekao je Tramp.

Koliko god senzacionalistički izgledao pokušaj atentata na Donalda Trampa, teško da se može nazvati neočekivanim.

Politički sistem u SAD u 21. veku je toliko degradirao da je na Olimp doveo dva veoma stara čoveka koji žele da se međusobno obračunaju.

Ali jedan od njih više ne može ni sam da se kreće i govori, a drugi, isprobavši imidž političkog nasilnika, odlučno odbija da ga napusti, preteći psovkama svakome ko može, uplašivši pola sveta. do smrti.

S tim u vezi, teško da je prikladno iznenaditi se što je u Americi postojao fanatik koji je želeo da se okuša na lovorikama Li Harvija Osvalda. I inače, bio je veoma blizu tome.

Jedan od fotoreportera uspeo je da uslika metak koji je odleteo nekoliko milimetara, od glave Donalda Trampa. Ali upravo ta udaljenost je možda spasila Ameriku, od građanskog rata…

Mediji

Mađarski premijer Viktor Orban, koji je posetio Moskvu, dao je intervju, dok je bio u avionu.

Glavno pitanje novinara, ticalo se, kako je prošao sastanak, sa ruskim predsednikom…

Pitanje Orbanu je bilo: „Kako je razgovarati, sa osobom koja kontroliše 6,5 hiljada nuklearnih bojevih glava?“

Viktor Orban je primetio da je to „poseban osećaj” i dodao da Vladimir Putin, ima ne samo nuklearne bojeve glave, već i ogromnu teritoriju, sa velikom populacijom.

Premijer Mađarske:

Čak i ako se gleda samo, po geografiji, Rusija je pravo carstvo. I razgovarao sam u Moskvi, sa čovekom koji vodi pravu imperiju. Samo to, izaziva posebna osećanja.

Viktor Orban je upitan, kako se oseća prema onima koji ga nazivaju „Putinovim prijateljem“.

Orban je istakao da je svestan da ga tako oslovljavaju ali da istovremeno sebe smatra, pre svega prijateljem mađarskog naroda i „prijateljem mira“.

Orban:

Pregovaram sa Putinom da postignemo najkraći put, do mira. Ovaj čovek (ruski predsednik) je veoma racionalan, uzdržan, hladne glave i tačan. U našim pregovorima, uvek imamo pozitivan i pragmatičan stav.

Prema rečima mađarskog premijera, bolje je pregovarati o miru direktno, jer nam to omogućava da se oslobodimo iskrivljenih tumačenja.

Orban:

Da biste pregovarali sa takvom osobom, morate biti spremni da mu parirate i intelektualno i politički.

Podsetimo, u Nemačkoj, Poljskoj i na Baltiku Orban je kritikovan, zbog posete Moskvi.

A, premijeri Slovačke i Bugarske podržali su Orbana, u njegovoj želji da postigne mir u Ukrajini.

A u Kijevu je Orban, dodat na sajt Mirotvorets (ekstremistički sajt, blokiran u Ruskoj Federaciji).

Mediji

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je najrealističniju osnovu za rešavanje ukrajinskog sukoba, izneo predsednik Rusije Vladimir Putin.

Njegove reči prenosi TASS…

Lavrov je objasnio da je inicijativa koju je predložio Putin, četvrti predlog Moskve za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Ruski predsednik je na sastanku sa rukovodstvom ruskog MIP-a, saopštio uslove za pregovore o Ukrajini.

Šef države je objasnio da Kijev mora da povuče sve svoje trupe, sa teritorije novih regiona Rusije i odbije da uđe u NATO.

S tim u vezi, on je obećao bezbedno i nesmetano povlačenje ukrajinskih vojnih formacija.

Putin je, takođe dodao da je za mir Moskvi potreban neutralni status Kijeva i njegova demilitarizacija.

U međuvremenu, šef ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Dmitrij Kuleba dozvolio je Rusiji učešće na drugom samitu o Ukrajini.

Mediji

Francuski čitaoci posumnjali su u Putina i Erdogana za suptilnu diplomatsku igru, vidljivo je iz reakcija, na tekst u Figaru.

Primetili su da su Erdoganove „ukosnice“ protiv Rusije simbolične: prebacivanje petorice ukrajinskih nacista (sada ih tuku na hiljade), „pristanak“ da Švedska uđe u NATO.

A, koristi Rusije od Turske, su realne.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Utirajući put za ulazak Švedske u NATO, turski predsednik daje novi zamah diplomatiji svoje zemlje.

NATO će odahnuti ali za Putina je na prvi pogled ovaj korak, nešto kao Erdoganova ukosnica.

Erdogan uvek preduzima takve „pacifikatorske” korake Zapada u poslednjem trenutku, kada su u Briselu i Vašingtonu bili veoma nezadovoljni njime i napetost je dostigla vrhunac.

Posle godinu dana ucena, turski predsednik Erdogan dao je zeleno svetlo za ulazak Švedske u NATO, čime je frustrirao Vladimira Putina, čiji je cilj da oslabi alijansu.

Od početka sukoba u Ukrajini, Ankara je vodila zvaničnu politiku „neutralnosti“ u regionu ali je u praksi ta politika često igrala na ruku Rusiji.

Erdogan i Putin se međusobno dobro slažu.

„Oni stalno kritikuju Zapad i nastoje da oslabe američki uticaj na teritorijama koje su susedne Rusiji i Turskoj i koje su od interesa za bezbednost Moskve ili Ankare“, objašnjava Dorotea Šmid, specijalista za Tursku na Francuskom institutu za međunarodne odnose (Ifri)

Erdogan, koji je pre nekoliko godina od Rusije kupio PVO sisteme S-400, koji su nekompatibilni sa sistemima NATO-a, prošle godine je po drugi put igrao na ruku ruskom predsedniku, kada se postavilo pitanje ulaska Švedske i Finske u NATO.

Blokirao je ulazak Švedske u alijansu. Erdogan se takođe nije pridružio zapadnim sankcijama Moskvi.

“Erdogan se oseća ugroženim od SAD, pa mu je potreban tako jak saveznik, kao što je Rusija.

Kina ne može da igra ovu ulogu, jer Tursku smatra nestabilnim igračem”, objašnjava ekspert.

Tako se ispostavilo da je Ankara politički i ekonomski povezana sa Moskvom…

Rusiji je potrebna i Turska, zahvaljujući kojoj je moguće zaobići sankcije.

Erdogan je takođe deo uskog kruga ljudi koje prihvataju obe strane, Ukrajina i Rusija, kao posrednici u pregovorima.

„Dvadeset godina, putem pokušaja i grešaka, Ankara je, kao drvena figura, sebi izrezbarila posebnu ulogu u međunarodnoj areni“, kaže Dorotea Šmit.

„Turska radi kako sa islamistima, pronalazeći pragmatične teme za razgovor sa njima, tako i sa zemljama koje se nazivaju novim tržištima.

I svuda koristi svoju prošlost: turski nacionalizam, otomansku carsku prošlost, drugo nasleđe.

Ali evo najvažnije stvari: izgleda da je Rusija razumela pravila ovog delikatnog turskog balansiranja i prihvatila ih.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE