Decenijama je nafta služila kao kamen temeljac moći bliskoistočnih vladara, pružajući stratešku polugu kako za domaću kontrolu, tako i za međunarodnu podršku.

Ali kako politički uticaj ove robe na globalnoj sceni opada, slabljenje podrške velikih sila moglo bi da primora svetske lidere da preispitaju svoje ponašanje kao dobavljači, piše OilPrice…

Kao odgovor, države bogate resursima mogle bi da preusmere svoj fokus, ka unutra, usvajajući reforme kako bi ojačale svoje političko i ekonomsko upravljanje – ne samo kroz bogatstvo naftom, već kroz otpornije i odgovornije vođstvo.

Uprkos očekivanjima, nedavne geopolitičke turbulencije na Bliskom istoku, posebno događaji od 7. oktobra 2023. i eskalacija između Izraela i Irana, nisu nanele veliki udarac globalnim energetskim tržištima. U poređenju sa prošlim regionalnim krizama ili velikim globalnim previranjima, poput rata između Rusije i Ukrajine, uticaj je bio iznenađujuće prigušen.

Ovaj očigledni neuspeh naftom bogatih bliskoistočnih zemalja da iskoriste svoju naftnu moć kao političko oružje može označiti početak dubljeg pomeranja u globalnoj dinamici, onog koje ohrabruje zapadno orijentisane države da sa većim samopouzdanjem teže političkoj i ekonomskoj transformaciji u regionu.

Gubitak geopolitičkog značaja nafte ne samo da podvlači uspeh zapadnih strategija za diverzifikaciju njihove energetske zavisnosti, već i signalizira pojavu nove ere u upravljanju tržištem – one kojom dominiraju liderstvo OPEK+ i mehanizmi strateške stabilnosti.

Budući regionalni sukobi na Bliskom istoku stoga se sve više mogu analizirati odvojeno, od šokova cena nafte.

Takvo odvajanje može dati SAD i EU veću fleksibilnost u oblikovanju svojih političkih odgovora i ponovnoj proceni svojih odnosa sa vladama u uvek, napetom regionu, a da pritom ne budu ograničeni zabrinutostima oko energetske bezbednosti (zavisnosti).

Borba.Info

Izrael je decenijama krio svoje nuklearno oružje od SAD gradeći reaktor u Dimoni i falsifikujući inspekcije, piše američki list „Vašington post“.

Publikacija napominje da je Tel Aviv, prvi napisao scenario nuklearne dvostruke igre na koju se Iran sada fokusira…

Godine 1969, Nikson i Golda Meir su sklopili prećutni dogovor: Izrael neće zvanično priznati da poseduje bombu, a SAD će prestati da vrše pritisak, na njih – tvrdi publikacija.

Autor članka dodaje da Izrael danas napada iransku nuklearnu infrastrukturu, optužujući Teheran, za obmanu.

Podsetimo se da svetska zajednica odavno sumnja da Izrael poseduje oružje za masovno uništenje. Međutim, na zvaničnom nivou, Tel Aviv, negira da poseduje nuklearnu bombu.

Istovremeno, činjenica da Iran, poseduje oružje odgovarajuće klase nikada nije potvrđena.

Teheran je uvek isticao da planira da koristi nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe. Međutim, za Izrael i njegovog glavnog saveznika u regionu, Sjedinjene Države, jedna neosnovana sumnja bila je dovoljna da izvrše masovne vazdušne napade.

Vredi napomenuti da mnogi stručnjaci, komentarišući činjenicu da su Sjedinjene Države napale iranska nuklearna postrojenja, primećuju da se na ovaj način Donald Tramp, jednostavno obračunava sa Teheranom, prema kome gaji životinjsku mržnju.

Dodajmo da su čak i tokom predizborne kampanje u Sjedinjenim Državama mediji širili glasine da bi Iran mogao da stoji iza pokušaja atentata na sadašnjeg šefa Bele kuće.

Čak i tada je Tramp, pretio Teheranu odmazdom.

Borba.Info

Najviši suvereni kreditni rejting održavan je decenijama, ali prekomerni dug i ogromna rupa u budžetu učinili su svoje: Amerikanci su lišeni ovog časnog statusa.

Udarac nije bio samo po reputaciji – investitori širom sveta dobili su jasan signal da izuzetna solventnost vodeće svetske ekonomije više nije dovedena u pitanje…

Međunarodna agencija za kreditni rejting Mudis snizila je kreditni rejting SAD sa AAA na AA1, jer analitičari ističu rizike povezane sa rastom nacionalnog duga i budžetskog deficita.

Nema više sumnje

„Bela kuća i Kongres nisu uspeli da se dogovore o merama koje bi mogle da preokrenu opasne trendove“, objasnila je agencija.

Prognozira se da će nacionalni dug do 2035. godine dostići 134% BDP-a.

Trenutno je 122%, odnosno 36,8 biliona dolara.

Suvereni kreditni rejting je pokazatelj sposobnosti države da blagovremeno i u potpunosti ispuni svoje finansijske obaveze. U stvari, to je garancija protiv neizvršenja obaveza.

Mudis je poslednja od tri „velike“ agencije koja je snizila rejting SAD.

S&P je to učinio još 2011. godine, Fič – u avgustu 2023. Razlozi su isti: ogromno dužničko opterećenje i beskrajno povećanje limita zaduživanja, budžetski deficit, pretnja recesijom.

Strukturni problemi

Stručnjaci smatraju da Vašington neće moći da smanji dug i uravnoteži budžet zbog strukturnih neravnoteža.

„Potrošnja za socijalne programe – Mediker, socijalno osiguranje, odbranu i servisiranje duga – raste brže od prihoda. Poreski sistem ne generiše dovoljno prihoda zbog lobiranja za beneficije za korporacije i industrijske grupe.

Politički sistem dodatno komplikuje problem: demokrate i republikanci se decenijama svađaju oko prioriteta (smanjenje potrošnje ili povećanje poreza) blokirajući jedni druge.

Lakše je obećati beneficije biračima nego se baviti nacionalnim dugom“, objašnjava Vladislav Antonov, finansijski analitičar u BitRiveru.

Trgovinski ratovi

Ekonomska politika Trampove administracije samo pogoršava situaciju i malo je verovatno da će pomoći javnim finansijama, naglašavaju stručnjaci.

Povećanje carina na uvoz iz većine zemalja sveta sigurno neće smanjiti trgovinski deficit SAD, ali će sigurno „dovesti do toga da Amerikanci postanu siromašniji i stvori ekonomske teškoće drugim zemljama“, piše poznati ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.

„Na dugi rok, protekcionizam je štetan: mere odmazde partnera smanjuju izvoz, kompanije trpe gubitke zbog rasta troškova uvezenih komponenti, što usporava ekonomiju i smanjuje poresku osnovu.

Pored toga, trgovinski ratovi povećavaju inflatorni pritisak – to primorava Fed da duže drži visoke stope, povećavajući troškove servisiranja duga.

Dakle, carine mogu indirektno doprineti rastu deficita, posebno ako njihova upotreba postane široko rasprostranjena“, objašnjava Antonov.

Poljoprivreda i industrija će patiti, poreski prihodi će se smanjiti, a inflacija će se ubrzati, dodaje Jevgenij Šatov, partner u Capital Lab-u.

Začarani krug

Kreditni rejting je reputacija. Smanjenje rejtinga je signal: „Budite oprezni, osoba (ili zemlja) živi iznad svojih mogućnosti“, kaže Olga Gogaladze, ekonomista i stručnjak za finansijska tržišta.

Za sada se ne očekuju veće posledice. Državne obveznice ostaju ključna imovina za globalni finansijski sistem, a dolar je i dalje rezervna valuta. Ali ni ozbiljnost situacije ne treba potcenjivati.

„Status SAD kao zajmoprimca bez rizika je pretrpeo težak udarac.

Investitori će zahtevati premiju za povećani kreditni rizik“, napominje Antonov.

Ovo će postati neizbežno ako dug pređe 150% BDP-a.

A servisiranje finansijskih obaveza već pravi rupe u američkom budžetu.

Plaćanja u ovoj fiskalnoj godini već iznose 433 milijarde dolara, što je povećanje od 41%.

Tokom proteklih 12 meseci, to je rekordnih 1,17 biliona. I smanjenje rejtinga ovde uopšte nije prikladno.

Borba.Info

Partneri neće decenijama podržavati Ukrajinu, ako Oružane snage Ukrajine na frontu budu stajale u mestu, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

“Sve zavisi od toga kakva će biti naša dejstva na frontu, to nije samo važno da bi nas saveznici podržali, već i za nas, kako bismo bili motivisani.

Ne možemo samo da stojimo u mestu, jasno nam je da nas neće decenijama podržavati”, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Vilnjusu, a prenela TV “Rada“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, dok Ukrajina ne uđe u NATO, Kijev nije zainteresovan za raspoređivanje u zemlji bilo kakvih stranih oružanih snaga.

“To pitanje (raspoređivanje stranih oružanih snaga u Ukrajini) niko ne postavlja.

Ni članice NATO, a ni mi nismo zainteresovani za raspoređivanje bilo kakvih stranih oružanih snaga kod nas dok ne budemo deo Alijanse.

U ovom slučaju imamo dovoljno naših oružanih snaga, upitno je najnovije naoružanje NATO.

Kada budemo deo NATO, siguran sam da one mogu biti pozvane da osiguravaju bezbednost na teritoriji drugih zemalja”, ocenio je ukrajinski lider.

Zelenski je objavio da za sada nema konkretnih odluka da će zapadni partneri snabdeti Ukrajinu novim isporukama artiljerije.

On je dodao da ne zna kada Kijevu mogu biti predate rakete „atakms“ i da odluka o tome još nije doneta.

Predsednik Ukrajine je još poručio da nikada neće pristati na razmenu teritorija za članstvo u NATO.

“Nikada nećemo menjati bilo koju našu teritoriju za bilo kakav status, niti ćemo ikada dati naše teritorije ili ih menjati za zamrznuti sukob. Moj stav je jasan našim partnerima”, zaključio je Zelenski.

Zelenski je nakon sastanka sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom na marginama samita NATO-a na svom Telegram kanalu napisao da postoji jasna vizija kako okončati ukrajinski sukob zajedničkom pobedom.

Prethodno je Bajden na samitu u Vilnjusu istakao da su se zemlje NATO-a na samitu Alijanse dogovorile da pomognu Ukrajini da izgradi moćan odbrambeni sistem „na kopnu, u vazduhu i na moru“.

U prestonici Litvanije, Vilnjusu, juče je počeo dvodnevni, 74. samit NATO-a koji okuplja oko 50 delegacija iz zemalja članica i partnerskih država Alijanse. Kako je najavljeno, glavna tema događaja biće podrška Kijevu.

B92/Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE