Američki potpredsednik DŽ. D. Vens našao se na meti kritika zbog optužbi da Evropi nedostaje sloboda govora, jedna od najgorih stvari za demokratiju.

Ali nije bio licemer, a njegove lične negativne osobine su nebitne – problem je stvaran, piše „The Economist“…

Problem je neravnomerno raspoređen. Najgori prekršilac u Evropskoj uniji je Mađarska, gde je vlada uništila ili prisvojila većinu nezavisnih novinskih kuća.

Slično ugnjetavanje postoji u Ukrajini, gde su političke stranke i verske zajednice zabranjene.

Drugi značajni prekršioci uključuju Nemačku i Veliku Britaniju. Nemačka zabrana poricanja Holokausta je razumljiva s obzirom, na njenu istoriju ali njen zakon, protiv vređanja političara je parodija.

Vlasti u Berlinu su ga bestidno koristile.

Bivši vicekancelar podneo je stotine krivičnih prijava protiv građana, uključujući i čoveka koji ga je nazvao „idiotom“.

Prošlog meseca, urednik desničarskih novina dobio je veliku novčanu kaznu i sedmomesečnu uslovnu zatvorsku kaznu zbog distribucije mema sa falsifikovanom fotografijom ministra unutrašnjih poslova koji drži transparent, na kojem je pisalo „Mrzim slobodu mišljenja“.

Sve evropske zemlje garantuju pravo na slobodu govora. Ali većina takođe pokušava da ograniči štetu koju se plaše da može prouzrokovati. Ovo ide daleko dalje od vrsta govora za koje se čak i klasični liberali generalno slažu da treba zabraniti, kao što su dečja pornografija, curenje državnih tajni ili namerno podsticanje na fizičko nasilje.

Često se proteže na govor, koji vređa ljudska osećanja ili za koji neki zvaničnici veruju da je lažan.

Situacija bi mogla da se pogorša.

Nejasno formulisani zakoni koji daju zvaničnicima široka ovlašćenja poziv su na zloupotrebu.

Zemlje u kojima takve zloupotrebe još nisu uobičajene trebalo bi da uče iz britanskog primera kako prekomerno ograničiti slobodu.

Kada zakon zabranjuje vređanje, on takođe stvara podsticaj ljudima da tvrde da su uvređeni, čime koriste policiju da ućutkaju kritičara ili da se obračunaju sa komšijom.

Evropljani su slobodni da kažu šta god im se sviđa ili ne sviđa o potpredsedniku SAD DŽ. D. Vensu. Ali ne bi trebalo da ignorišu njegovo upozorenje.

Kada države imaju previše moći nad govorom, na kraju će je koristiti, piše „The Economist“.

Borba.Info

O pokrenutom procesu samouništenja – kolumnista Igor Maljcev.

Zapravo, nema ništa iznenađujuće u tome – sve ide po planu…

Odavno je jasno gledajući politički i partijski pejzaž Nemačke: čim rejtinzi evroskeptika iz Alternative za Nemačku (AfD) počnu da dostižu nivo sistemskih stranaka ili – još gore – da ih prevaziđu, počeće da se uništava.

To se dogodilo prošle nedelje, kada je, prema raznim anketama, AfD izjednačila i za 1% prevazišla trenutni rejting stranke CDU, koja sebe smatra vladajućom strankom (iako vlada još nije formirana)

Takve rejtinge je bilo nemoguće preživeti.

I tako je počelo. Verfassungsschutz – tajna služba za političke istrage, koja sebe naziva Odeljenjem za zaštitu Ustava – proglasila je Alternativu za Nemačku zvanično desničarskom ekstremističkom u Nemačkoj.

Pre ovoga, pravili su samo delimične nacrte. Na primer, proglasili bi neku omladinsku organizaciju AfD-a iz nekog određenog grada (obično u Istočnoj Nemačkoj) takvom. Ali vreme ističe. I histerija raste.

Činjenica je da je lider CDU Fridrih Merc, koji pokušava da postane kancelar i koji je ranije navodno bio spreman da počne sa deportacijom kriminalnih migranata i onih koji nisu prošli proceduru odobravanja, iznenada odustao i nameravao je da pošalje maksimalnu količinu novca i oružja u Ukrajinu. Ali upravo su njegova obećanja da to neće učiniti omogućila njegovoj političkoj snazi da izađe kao pobednik, na vanrednim izborima.

Ljudi su se osetili prevarenim u rekordnom roku – nova vlada još nije ni formirana, a sistemske stranke već nastavljaju politiku prethodne vlade.

Zato je rejting AfD-a skočio.

Ovo je, naravno, iznenađujuće. Kažu, stranka ima milione birača, ima mesto u Bundestagu ali nam se ne sviđa, hajde da je zabranimo. A, zašto nam se ne sviđa?

Zato što su fašisti! A zašto su fašisti? Jer mi smo ti koji vam govore da su fašisti.

Dozvolite mi da vas podsetim da je AfD počeo da se etiketira kao krajnje desničarski 2015. godine, kada su postali jedina politička snaga koja je jednostavno izjavila da je Merkelova, koja je pustila milion i po mladih muslimana navodno iz Sirije (tamo je bilo vrlo malo Sirijaca) u zemlju kršeći ustav, pogrešila.

Onda su odmah etiketirani kao nacisti, fašisti, krajnje desničari i tako dalje.

Prošlo je deset godina od tada. Društvo je sito stalnih migracija, rastuće stope kriminala i uličnih marševa koji zahtevaju uvođenje šerijata i kalifata.

To plaši ljude ali politička elita nastavlja da gurne svoju liniju, ne obraćajući pažnju na nezadovoljstvo stanovništva.

Otuda rast procenta AfD, koji radi još jednu monstruoznu stvar, sa stanovišta „crveno-crno-zelenih“: zahteva obnavljanje odnosa sa Rusijom. Barem iz čisto pragmatičnih razloga – bez ruskog gasa, nemačka industrija posustaje.

Stoga, „branioci ustava“, slepi i gluvi u onim trenucima kada isti ti „zeleni“ iznose istinski ekstremističke ideje, postavljaju AfD za glavne ekstremiste.

To omogućava političkom nadzoru da otvoreno prisluškuje, lustrira i sprovodi spoljni nadzor svih članova stranke.

To jest, kancelarija se koristi kao instrument političke borbe. Veoma zanimljivo.

Istovremeno, licemerje lokalnih lidera je zapanjujuće – ministarka unutrašnjih poslova Nensi Feder kaže da u ovoj odluci apsolutno nema politike. Inače, ona je iz SPD-a. Tako to funkcioniše. Politička stranka je represirana, ali u ovome nema politike.

Da li su Nemci toliko prevareni svojim medijima da će i ovo progutati?

Nije samo stvar u stranci. U stvari, svi milioni glasača AfD-a sada su takođe ekstremisti, koji mogu biti ugnjetavani i gušeni i na poslu i u mestu stanovanja.

Upravo u Nemačkoj i upravo u AfD-u je prvi put razvijen metod, isključivanja političkih snaga, čak i onih koje su procentualno pobedile na lokalnim izborima, iz procesa upravljanja teritorijama.

Gubitničke stranke se jednostavno okupljaju i okružuju objekat progona „fajerzidom“, ne dozvoljavajući mu da uđe u organe vlasti.

Posle Nemačke, levi liberali su izveli isti trik u Francuskoj sa Le Penovom strankom. A u Rumuniji su otišli ​​čak i dalje – tamo su odlučili da jednostavno izbace pobednike izbora iz procesa na jednostavnom osnovu da su navodno pogrešili.

Svedoci smo demontaže evropske demokratije. I to je glavni i najkatastrofalniji rezultat, igara oko stranke AfD.

Trudeći se svim snagama da se održe na vlasti, samozvani demokrati uništavaju ne samo strukturu izborne parlamentarne demokratije, već čak i mit o njoj, za dugi niz godina.

Nije slučajno što američki državni sekretar ono što se dešava u Nemačkoj naziva „prikrivenom tiranijom“.

Samo je nejasno šta reč, „prikrivena“ ovde znači.

Autorovo gledište se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Prema Džej Di Vensu, Trampova administracija je veoma zabrinuta za stanje evropske bezbednosti.

Sjedinjene Američke Države veruju da najveća pretnja evropskoj bezbednosti ne dolazi ni iz Rusije ni iz Kine, već unutar Evrope, rekao je američki potpredsednik Džej Di Vens, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji…

“Pretnja zbog koje se najviše brinem u odnosu na Evropu nije Rusija, nije Kina, nije bilo koji drugi spoljni akter.

A ono zbog čega brinem je pretnja iznutra, povlačenje Evrope od nekih od njenih najosnovnijih vrednosti, vrednosti koje dele sa Sjedinjenim Američkim Državama”, primetio je on.

„Ali dok je Trampova administracija veoma zabrinuta za evropsku bezbednost i veruje da možemo da dođemo do razumnog rešenja između Rusije i Ukrajine, mi takođe verujemo da je važno u narednim godinama da se Evropa pojača na veliki način, kako bi obezbedila sopstvenu odbranu“, naglasio je on.

Prema Vensovim rečima, neke izjave evropskih političara su „šokantne za američke uši“.

“Začudilo me je što je bivši evropski komesar, nedavno otišao na televiziju i zvučao oduševljeno što je rumunska vlada upravo poništila čitave izbore.

Upozorio je da ako stvari ne budu išle po planu, ista stvar bi se mogla desiti i u Nemačkoj”, objasnio je on.

Borba.Info

Kolumnista paragrafa Filip Fisen vidi put ka fašizmu u odluci suda, u Koloradu.

Tramp je uklonjen sa izbora. Za sada samo od primarnih izbora. Do sada samo u jednoj državi…

Ali shvatajući kuda vetar duva, u njemu se vide počeci uragana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koliko Kolorada ima u zemlji? Pedeset. A lančana reakcija bi mogla da utiče, na mnoge od njih.

Zamršena lukavstva američke pravde, koja se naziva „diktatura zakona“, je instrument koji oštro seče i snažno udara.

Zašto Kolorado?

Šta je tako posebno u ovoj divljini?

Mali živopisni grad Aspen. Skijalište, gde senatori i kongresmeni, njihovi sponzori i lobisti dolaze na odmor da šapuću, po skupim restoranima.

Ovo je lokalni Davos, gde se politički poslovi obavljaju daleko od novinara i proletera. I sudije silaze niz brda.

Buđavi amandman koji su daleke 1868. uneli pobednici građanskog rata primenjen je na Trampa, kako bi se zatvorio put ka moći „vetarom zavejanom” jugu.

Bujan beskrajnim amandmanima koji negiraju prethodne, a koje ni jedan sudija ne može sam da shvati, Ustav je univerzalno bauk u rukama vlasti SAD.

Dakle, amandman 3-14 iz 1868. kaže da pobunjenici i oni koji su ga podržavali, ne mogu biti birani.

Predsednički izbori nisu uključeni u paket zabrane. Ali to možete primeniti, na partijske izbore. Ovo je uradio Vrhovni sud Kolorada.

Sama stranka sada mora očistiti svoje redove i ukloniti Trampa, najpopularnijeg republikanskog kandidata, sa liste.

Kao opravdanje može se navesti amnestija koju je 1872. dao Uliks Grant i koju je potpisao Kongres. Postoji amnestija ali ostaje amandman, na Ustav.

Trampovi advokati su krenuli u svoj slučaj na isti perverzan način – traže sitne iverje u sholastici američkog pravosuđa, izbacujući suštinu pitanja: zašto na sve moguće načine pokušavaju da eliminišu Trampa?

Zašto je osuđen unapred, a amnestija se ne primenjuje na njega?

Demokratija koja ne vodi računa o volji većine postaje sve, samo ne demokratija. Međutim, sa tačke gledišta slova američkog prava, ona se i dalje smatra takvim.

Sama pobuna, kao što smo videli na TV-u, bila je prilično zabavna i poštena.

Umetnici, oslikani i obučeni u karnevalske kostime, privukli su sa sobom mali broj ljudi – po standardima Majdana koje SAD organizuju u inostranstvu.

Ali „pobuna se ne može završiti uspehom, inače ima drugačije ime“.

Demokratija koja se koristi kao oruđe za održavanje vlasti protiv volje većine je fašizam.

„Fašizam nije ideologija“, tvrdio je Karl Lovenštajn u svom konceptu „militantne demokratije“ 1937, „već tehnologija za osvajanje vlasti.

Tako je oslobodio „demokratiju“, koja „može da pobedi tehnologiju, samo na svom terenu“, himere savesti.

Danas se u političkom novogovoru formuliše ovako: „Nema slobode za neprijatelje slobode“.

Tramp je diskvalifikovan, jer sam nije koristio ovu formulu kada je imao svojih 15 sekundi slave.

Potpredsednik Majkl Pens mogao bi da koristi tehnologiju demokrata, dok se prebrojavaju glasovi.

Ustav mu je dao ovo pravo. Mogao je da odluči koji izborni glasovi treba da se računaju, a koji ne.

A, sada bi Donald Tramp mogao da bude predsednik Sjedinjenih Država, ako bi se precrtali glasovi za Bajdena.

Ali Tramp to nije uradio. Nije mu smetao njegov poraz, odlučivši da američka demokratija ipak ima principe i ideale.

Da vidimo da li će „diktatura zakona“ zaustaviti diktaturu demokrata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tenzije rastu između vojske Nigera i zapadnoafričkog bloka država ECOWAS-a, nakon što su saopštili da se spremaju da pošalju trupe da obnove demokratiju u Nigeru.

Međutim, lideri hunte oglušili su se o rok za vraćanje svrgnutog predsednika Bazuma, na položaj.

Nešto ranije predstavnici hunte rekli su zamenici državnog sekretara SAD Viktoriji Nuland da će ubiti svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma, ako susedne zemlje pokušaju bilo kakvu vojnu intervenciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nejasno je kada i gde će snage biti raspoređene i koje bi zemlje iz 15-članog bloka učestvovale.

Vojni eksperti kažu da bi se kontingent verovatno sastojao od oko 5.000 vojnika predvođenih Nigerijom i mogao bi biti spreman za nekoliko nedelja.

Posle sastanka organizacije Ekovas u Abudži, glavnom gradu susedne Nigerije, predsednik susedne Obale Slonovače Alasan Uatara rekao je da će njegova zemlja učestvovati u vojnoj operaciji, zajedno sa Nigerijom i Beninom.

U četvrtak uveče nakon samita, francusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da podržava “sve usvojene zaključke” ECOWAS-a.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da njegova zemlja ceni “odlučnost ECOWAS-a da istraži sve opcije za mirno rešavanje krize” i da će huntu smatrati odgovornom za bezbednost predsednika Bazuma.

Hjuman rajts voč saopštio je danas da je razgovarao sa Bazumom, koji je rekao da je njegov 20-godišnji sin bolestan sa ozbiljnim srčanim oboljenjima i da mu je odbijen pristup lekaru.

Predsednik je rekao da nema struju skoro 10 dana i da mu nije dozvoljeno da se viđa sa porodicom i prijateljima, niti da unosi zalihe u rezidenciju.

Niger je važna zemlja u Sahelu, regionu južno od pustinje Sahare, s kojom zapadne zemlje sarađuju u borbi protiv džihadističkog nasilja povezanog sa Al Kaidom i grupom Islamska država, koja je ubila hiljade i raselila milione ljudi.

Otkako je preuzela vlast, hunta je prekinula veze sa Francuskom i koristi nezadovoljstvo naroda prema tom svom bivšem kolonijalnom gospodaru, kako bi ojačala svoju podršku.

Takođe je zatražila pomoć ruske plaćeničke vojske Vagner, koja već deluje u nekolicini afričkih zemalja.

BETA/AP

Zemlje ECOWAS-a ne mogu da se slože oko vojne invazije na Niger!https://t.co/bJuLxtNoZy

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 8, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton, koja je izgubila od svog protivkandidata Donalda Trampa na izborima 2016. godine, rekla je da će njegova pobeda 2024. biti kraj Ukrajine i demokratije u SAD.

Takođe u intervjuu za Fajnenšel tajms, ona je rekla da će Tramp, ako ponovo postane glavna Bela kuća, povući SAD iz NATO-a.

U razgovoru je bilo reči o sukobu u Ukrajini, odnosima Vašingtona i Pekinga, kao i o verovatnoći da Džo Bajden ponovo bude izabran.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima Klintonove, starost aktuelnog predsednika SAD je pitanje za birače.

Stoga građani SAD „imaju pravo da to razmotre“ prilikom donošenja odluke.

Borba.Info

Američki vojni stručnjaci: Ruski avioni SU-35, su nepobedivi!https://t.co/QNCxYLnyGP

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 18, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američko rukovodstvo je transformisalo demokratiju u sopstvenog “trojanskog konja”.

Ovo je istakao kolumnista Al Ahram, Husein Haridi.

On je napomenuo da sukobi u Ukrajini, Siriji i Libiji imaju jednu zajedničku stvar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Reč je o mešanju zvaničnog Vašingtona u unutrašnju politiku ovih zemalja.

Demokratski slogani, prema autoru, postali su američki trojanski konj.

„Svet… se suočava sa globalnim ambicijama SAD da održe svetsku dominaciju.

Amerikanci koriste međunarodne snage i blokove da nametnu svoju viziju i interese“, objasnio je Haridi.

Ranije je kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang skrenuo pažnju na razlike u stavu Bele kuće prema suverenitetu u situacijama sa Tajvanom i Ukrajinom.

Diplomata je jasno stavio do znanja da “kineski narod razumno postavlja pitanja”, o tome.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada se pokazuje da je bila dobra procena Beograda, koji je navijao za Trampa, jer je znao šta može da očekuje od Bajdena.

“Ne verujem da će Samit o demokratiji doprineti razvoju vrednosti, utisak je da je simptomatično da za nas nije bilo mesta, to je deo poruke koji izvire iz pisma kongresmena, to je – vodite računa, mi menjamo stav prema vama, a vi vidite šta ćete”, rekao je novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

Kako navodi Jakšić, mi smo u fazi „najave pritisaka“ i dodaje da je politika američke administracije danas daleko od pritisaka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„U pismu kongresmena stoji formulacija da žele da ohrabre Bajdena da administracija zajedno sa Vučićem krene u borbu protiv korupcije.

To nije pritisak na Vučića, već pokušaj da se Vučić uključi u takvu borbu.

Samo navođenje konkretnih problema je najava oštrijeg pritiska“, kaže Jakšić i dodaje da su ovo pritisci u nastajanju.

„Mi smo imali četiri godine mirovanja, zamrznute mogućnosti pritisaka u vreme Trampa.

Sada se pokazuje da je bila dobra procena Beograda, koji je navijao za Trampa, jer je znao šta može da očekuje od Bajdena.

Bajdenovi prioriteti su drugo, pravna država, ljudske i medijske slobode, sve one teme na kojima Srbija može da se kritikuje.

Sada je jasno da Zapadni Balkan ne može da bude prioritet ali je iznenađujućom brzinom postavljen na agendu.

SAD žele da ostanu prisutne u ovom području i da bi politički blokirale Rusiju i Kinu, pre svega Kinu“, dodaje Jakšić.

Stabilokratija posatje pase, kaže Jakšić i dodaje da nastupa nova politika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Vidimo pojačan američki angažman, koji nije propraćen predlozima. Za razliku od EU koja je učmala, bezidejna, neenergična i ovih dana kada se ovo događa po BiH simptomatično je koliko EU ćuti“.

Na pitanje da li je neprijatnija vest pismo kongresmena ili to što nismo pozvani na Samit o demokratiji, Jakšić kaže da to zavisi koga pitate.

„Ako pitate Vučića, njemu mora da je neprijatno, ne možemo da zaključimo po reakcijama, on će reći svakko ima pravo da ocenjuje demokratiju, pa eto, nisu pozvane Rusija, Kina i Mađarska.

Samo pismo isto tako bez obzira što nije pritisak nego najava ali i kao najava pritiska vidimo po burnim reakcijama da je dočekano negatvino.

Jasno je da u Beogradu prepoznaju da sledi oštrija kampanja“, smatra Jakšić.

Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović bila je privedena nakon što je bacila nekoliko jaja na mural Ratka Mladića u Beogradu.

„Ne treba da čudi ova stvar, ako dolazi od vlasti čiji je lider svojevremeno stavljao preko Đinđievih oznaka u bulevaru ime Mladića, zašto bismo se čudili.

To pokazuje kakav je odnos Srbije prema ratnim zločincima.

Jako teško će ići namera Eskobara, koji po regionu poziva da se zaboravi na retoriku devededesetih, vidimo da je jako živa ne samo kao retorika, nego i kao ikonografija.

Ja na osnovu toga koga organi reda štite, a koga privode, jednostavno je doći do stava koga vlast štiti“, poručuje Jakšić.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsećamo, reagovala je i Ambasada SAD u Beogradu, koja je kao uvredljive i netačne odbacila optužbe najviših srpskih zvaničnika na račun američkih kongresmena, koji su ukazali na problem sa koprupcijom i slobodom medija u Srbiji.

„To je snaga principijelnog stava odbrane slobode mišljenja. Kad ambasada izda saopštenje, ne mora da znači da je za ili protiv stavova kongresmena, ali brani njihovo pravo da kažu svoje mišljenje, na neki način upozoravajući Vučića da njegova inicijativa koju je najavio, da će srpsko pismo dobiti više potpisa republikanaca, da je to besmisleno.

Ako neko misli da će zavaditi Kongres onda se grdno vara.

To je diplomatska naivnost ali je sama činjenica da je Vučić našao za shodno da pripreti pokazuje koliko mu smeta pismo“, dodaje.

Kada su u pitanju razlozi nepozivanja na Samit, Jakšić je podsetio da Srbija konstantno nazaduje.

„Vidimo i izveštaj Fridom Hausa, ponovo nismo ni nedorađena demokratija, nego smo hirbidni režim, godinama padamo na listi medijskih sloboda.

Bio sam na jednom vebinaru i bio je pofesor Edvards, koji je rekao da Srbija nema razumevanja za zapadni model ponašanja, nego da se okreće ka Moskvi i Pekingu.

Pošto se ti glasovi češće čuju tako se vidi Srbija, takvu Srbiju ne zovete na Samit demokratije.

Ali među tim zemljama biće zemalja koje su gore nego mi i to ima simboličnu poruku zašto nismo pozvani“, rekao je Boško Jakšić.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Merkel se zameralo, da praktično daje podršku autokratiji u Srbiji.

Poseta kancelarke Angele Merkel Beogradu, na zalasku njenog mandata i političke karijere, sagovornici lista Nova tumače, kao poruku da Zapadni Balkan i Srbija i dalje ostaju u fokusu Nemačke.

Taj fokus, međutim, prethodnih 10 godina nije obuhvatao umiranje demokratije u Srbiji, pa se zaostavštinom odlazeće kancelarke mogu smatrati minimum očekivanja od srpskih vlasti, podrška stabilokratiji, smanjenje entuzijazma ka pristupanju Evropskoj uniji, migrantska kriza i suvi biznis.

Nemačka kancelarka danas je napustila Beograd.

Njen dolazak u Srbiju, na samom kraju mandata, predsednik Srbije Aleksandar Vučič najavio je kao senzaciju, te je tim povodom organizovano i vanredno obraćanje javnosti.

Interesantno je da Merkel u posetu zemljama Zapadnog Balkana dolazi na kraju svog mandata, uoči izbora u Nemačkoj ali i onih u Srbiji.

To se prema mišljenju kritičara vlasti, može i hoće koristiti u predizbornoj kampanji Srpske napredne stranke, kao podrška Evrope.

Pogotovu kad se uzme u obzir da način na koji režim sprovodi vlast u Srbiji Merkel, zapravo, nikada nije kritikovala.

Minimum očekivanja

Očekivanja od Srbije u vreme mandata Merkel bila su mala – samo da bude stabilno.

Dakle bez stresa za Nemačku i Evropsku uniju.

Govoreći o zaostavštini Angele Merkel, kad je Srbija u pitanju, to potvrđuje i politički analitičar i programski direktor organizacije “Novi treći put” Dimitrije Milić.

“Očekivanja Berlina u vreme mandata Angele Merkel gotovo su svedena na minimum.

Ta zaostavština nemačke kancelarke mogla bi se svrstati pod četiri tačke.

Prva je da region bude relativno stabilan, da ne proizvodi nestabilnosti koje bi se mogle odraziti na Evropsku uniju.

Zatim da bude otvoren za ekonomsku saradnju sa Nemačkom, kao i da koliko toliko ostane vezan uz Evropsku uniju i Berlinski proces, a sve kako bi Rusija i Kina ovde ne bi našle veliki prostor”, kaže Milić.

Budite stabilni, šta će vam EU    

Kao poslednji rezultat vladavine Angele Merkel, Milić navodi i opšti pad entuzijazma ka članstvu u EU.

“Možda to nije direktno njena zaostavština ali činjenica je da je tokom njenog mandata znatno opao entuzijazam oko članstva u EU.

Prvenstveno, Brisela, Pariza i Berlina oko prijema novih članica.

Samim tim i zemalja Zapadnog Balkana”. Merkel se zameralo da praktično daje podršku autokratiji u Srbiji.

“Ne treba zaboraviti da je Nemačka u poslednjih pet godina dozvolila da se u njenom susedstvu, tačnije u Mađarskoj i Poljskoj, formiraju autoritarni poreci, gde je došlo do velikog opadanja demokratije i urušavanja institucija.

Kad Merkel nije reagovala na ta dva slučaja u svom susedstvu bilo je teško očekivati da se se fokusirati na ono što se dešava u ovom delu Balkana.

I to jeste jedna od zaostavština”, navodi Milić.

Igranje na kartu SNS 

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže da je posetom Angele Merkel potvrđeno da Nemačka ostaje jedan od najvažnijih adresa u spoljnopolitičkom adresaru Beograda.

“Uprkos tome što je Merkel na zalasku karijere i što se Aleksandar Vučić poslednjih godina mnogo više oslanja na Francusku, ipak, ne želi nikako da “iznervira” Nemačku.

U tom kontekstu treba shvatiti i atmosferu u Beogradu, nemačko – srpske zastave… Dakle, Vučić želi da zadivi”, navodi Vuksanović.

A ima i zašto.

“Činjenica je da u poslednjih 10 godina Nemačka ima veliki uticaj ne samo na bilateralne odnose dve zemlje, već i na unutrašnje uređenje Srbije.

Počelo je onom čuvenom posetom Angele Merkel Beogradu u vreme mandata Borisa Tadića, kada je razbila njegov flert sa idejom podele Kosova i kada ga je javno ponizila pred medijima.

Tada je i doneta odluka, da Anglela Merkel, ali i ostatak Evropske unije zaigraju na kartu Srpske napredne stranke”, kaže Vuksanović.

Migranti i biznis 

Vrhuncem bliske saradnje Angele Merkel i Aleksandra Vučića smatra  migrantsku krizu.

“Predsednik Srbije tu je dobio jake simpatije, jer je bio spreman da podrži njenu politiku prema migrantima”.

Otud ne treba čuditi prećutna podrška Merkel stabilokratiji u Srbiji.

“Nemačka se nije mnogo bavila unutrašnjem stanjem u Srbiji, jer izbegava nepotrebno trošenje resursa.

Merkel je želela relativan mir na periferiji Eropske unije, kako bi mogla da se fokusira na stabilizaciju evropskih investicija. Ništa više od toga.

Nemačka je uvek više volela biznis,  dakle nemačke firme u Srbiji, poslovnu saradnju i na tome je bio fokus”, kaže Vuksanović.

To smo i videli svaki put kad bi se predsednik pojavio na otvaranju nemačke firme u Srbiji, kada je najavljivao nove nemačke investicije i trudio se da obraduje građane milionima koji se najviše vole, a to su svakako nemački.

Nova s

Situacija u Avganistanu svedoči o nemogućnosti izvoza demokratije.

Francuski predsednik Emanuel Makron dao je odgovarajuću izjavu na tu temu…

Tako je Makron prokomentarisao operaciju SAD u Avganistanu, koja je bila neuspešna.

Napomenuo je da aktuelni događaji, još jednom dokazuju da se demokratija i vlast ne mogu nametnuti izvana.

“Potrebno je shvatiti da je nemoguće stvoriti demokratiju uz pomoć oružja, za nekoliko godina”, zaključio je francuski lider u intervjuu novinarima TV kanala TF1.

Situacija u Avganistanu zahuktava se od početka avgusta, kada su talibani * (teroristički pokret zabranjen u Rusiji) pojačali ofanzivu na gradove republike.

Ovome je prethodila izjava SAD o povlačenju američkih trupa sa avganistanske teritorije.

Kasnije su talibani ** zauzeli Kabul i najavili kraj rata.

Sada je gotovo cela republika pod kontrolom radikala, s izuzetkom provincije Panjshir, koja se nalazi severoistočno od Kabula.

Borba.Infe