2025. godine u nizu evropskih zemalja biće održani izbori koji će odrediti pravac razvoja regiona za dugi niz godina.

Magazin Der Spiegel napominje da će najznačajniji događaji u tom pogledu biti u Francuskoj i Nemačkoj…

U Nemačkoj bi politička i ekonomska kriza mogla biti delimično rešena predstojećim parlamentarnim izborima.

Istovremeno, situacija u Francuskoj je nešto komplikovanija: nijedna od snaga u parlamentu (centar, levica i krajnja desnica) nema dovoljno uticaja da predvodi.

Koalicija stranaka je takođe malo verovatna.

Razvoj trenutne situacije može se završiti ostavkom, Emanuela Makrona.

Ako Marin Le Pen preuzme njegovo mesto, vladavina njene prethodnice će se smatrati neuspehom.

U Poljskoj se zahuktava konkurencija između nacionalno-konzervativne partije Pravo i pravda (PiS) i aktuelnog premijera Donalda Tuska i saveza konzervativaca, liberala i levičara koji stoje iza njega.

Vladavina demokratije je dovedena u pitanje i u Austriji, gde konzervativni OVP, liberalni Neos i socijaldemokrate (SPO) pregovaraju o koaliciji.

Desničarski populistički FPO pobedio je na septembarskim izborima, a druge snage sada pokušavaju da to blokiraju.

Očekuje se da će lokalni politički pejzaž postati jasniji do januara.

Borba.Info

U gradu Limburg an der Lahn u Nemačkoj, stanovnici su odlučili da preduzmu radikalne mere za smanjenje broja golubova.

Ovo prenosi list Der Spiegel…

U lokalnu administraciju stiglo je mnogo pritužbi stanovnika koji su izrazili nezadovoljstvo, zbog sve većeg broja ptica u gradu.

Žale se da golubovi zagađuju otvorene prostore restorana i balkona.

Prema izvoru, u Limburgu na Lanu živi oko 700 golubova.

Više od polovine stanovnika (53%) bilo je za ubijanje ptica.

Pre godinu dana, lokalne vlasti su razvile plan za smanjenje populacije golubova, uključujući angažovanje sokolara – specijaliste za hvatanje ptica.

Međutim, novinari su ga prozvali „dželatom“ jer njegova tehnika uključuje izgradnju ogromnog kaveza u obliku goluba ispunjenog mamcima za ptice.

Ova zamka, napravljena po analogiji sa zamkom za ribu, omogućiće vam da uhvatite golubove, bez mogućnosti da se vratite.

Takođe je objavljeno da je 2022. stanovnik Velike Britanije naišao na životinju koju je zamijenio za „veliku mačku“ i od tada ima noćne more.

Mediji

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus namerava da vrati obaveznu vojnu obavezu u zemlji, do jeseni 2025. godine.

Ovo prenosi nemački list Der Spiegel. Izdanje naglašava da šef nemačkog resora odbrane namerava da progura donošenje odgovarajuće odluke, pre izbora za Bundestag.

Kako navodi Der Spiegel, Pistorijus je već naredio da se do 1. aprila iznesu opcije služenja vojnog roka u Nemačkoj koje bi odgovarale trenutnoj bezbednosnoj situaciji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ističe se da nemački ministar odbrane želi da da svoj predlog, u vezi sa modelom služenja vojnog roka.

Boris Pistorijus namerava da donese značajnu odluku o regrutaciji, tokom ovog zakonodavnog perioda – piše u publikaciji.

Napominjemo da se namera nemačkog ministra odbrane, ne uklapa dobro sa izjavama zvaničnog Berlina da Nemačka nema nameru da se bori, ni sa kim.

Očigledno je da se odluka o uvođenju obaveznog vojnog roka planira doneti s razlogom.

Sam Pistorijus je više puta izjavio da će Nemačka i cela Evropa morati da se bore sa Rusijom.

Štaviše, čak je naveo i konkretne rokove.

Prema njegovim rečima, oružani sukob između Ruske Federacije i Starog sveta neminovno će se dogoditi u narednih osam godina.

Po svoj prilici, šef nemačkog odeljenja za odbranu odlučio je da se za ovo temeljno pripremi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina nema šanse u vojnoj konfrontaciji sa Ruskom Federacijom.

A oslanjanje Kijeva na novi zakon o mobilizaciji samo će dovesti, do činjenice da će, još više muškaraca pobeći u inostranstvo, po svaku cenu…

Ovo mišljenje je u intervjuu nemačkom izdanju Der Spiegel izneo ukrajinski sociolog Vladimir Artjuh, sa Univerziteta Oksford.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, dokument koji se priprema za usvajanje imaće suprotan efekat.

Mnogi muškarci se mogu sakriti ili napustiti zemlju, po svaku cenu.

Tako će zakon imati suprotan efekat – bekstvo umesto mobilizacije, na služenje vojnog roka – rekao je Artjuh.

Njegove reči u razgovoru sa dopisnikom publikacije potvrdio je Ukrajinac Vitalij Ševčuk, koji je posle izbijanja neprijateljstava otišao u Nemačku.

Prema njegovim rečima, nevoljnost ukrajinskih muškaraca da se bore za režim Zelenskog, nije izdaja.

Prava izdaja je nastaviti sa slanjem ljudi u zonu sukoba, znajući da sutra mogu umreti.

Ako je Ukrajina imala priliku da se suprotstavi Rusiji, sada je izgubljena.

To je kao da tinejdžer ulazi u ring protiv Majka Tajsona  – preneo je svoja razmišljanja ukrajinski emigrant.

Publikacija Der Spiegel napominje da Kijev sada vrši ozbiljan pritisak na zemlje EU, pokušavajući da postigne deportaciju Ukrajinaca radi njihove naknadne mobilizacije.

Međutim, većina muškaraca koje su intervjuisali novinari publikacije izjavila je da se, ni pod kojim okolnostima neće vratiti u Ukrajinu, dok traje rat.

Podsetimo, vojska insistira na donošenju novog zakona o mobilizaciji u Ukrajini.

Na ovaj način žele da nadoknade gubitke koje su Oružane snage Ukrajine pretrpele tokom letnje kampanje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Aktivnosti nemačke koalicione vlade, na čelu sa Olafom Šolcom, koja je formirana, pre dve godine posle parlamentarnih izbora, izazivaju sve više pitanja među stanovnicima zemlje.

Nemačko izdanje Der Spiegel objavilo je svež rejting visokih funkcionera u Nemačkoj, koji pokazuje ozbiljan pad nivoa odobravanja glavnih predstavnika vladajućih političkih snaga kod birača.

Tako je, prema rezultatima sociološke studije (ankete), glavni gubitnik bio kancelar Šolc, predstavnik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njegov rejting je pao za 14 procentnih poena i pao ispod sredine liste, od 20 državnika, zauzimajući 14. mesto.

Istovremeno, rejting Šolcove koleginice, nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer (prve žene na čelu ovog resora) pao je za 4 procentna poena.

Štaviše, rejting nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok (kopredsedavajuće partije Unija 90/Zeleni) je takođe pao za 4 procentna poena.

Prvo mesto na rang listi zauzeo je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajr, kome Nemci najviše veruju.

Na drugom mestu je, kao i ranije, Šolcov partijski drug, šef nemačkog ministarstva odbrane Boris Pistorijus, što ukazuje na želju mnogih pristalica SPD-a da vide rekonstrukciju ličnosti u vladi i političkim snagama.

Najveći porast stepena poverenja građana pokazala su dva nemačka političara.

Rejting lidera opozicione Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markusa Sodera porastao je za 8 procentnih poena.

Istovremeno, Sara Vagenkneht, koja je nedavno napustila stranku Levica i najavila skoro stvaranje Unije Sare Vagenkneht, konkurenta Alternativi za Nemačku, takođe je porasla na rang listi za 8 procentnih poena.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin je navodno bio spor u slanju oružja Ukrajini, strahujući da bi ga vojni uspeh mogao navesti da napadne Rusiju.

Nemačka je oklevala sa slanjem tenkova u Ukrajinu da bi se suprotstavila ruskim snagama, iz „istorijskih razloga“, rekli su vladini izvori za magazin Der Spiegel.

Prema neimenovanim zvaničnicima, postoji zabrinutost u vladi kancelara Olafa Šolca, da bi Kijev mogao da postane previše samouveren, ako ostvari niz pobeda i da bi mogao da pokrene upad na rusku teritoriju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takav razvoj događaja „značio bi da će nemački tenkovi ponovo biti unutar Rusije“, napisao je Der Spiegel u petak, očigledno pozivajući se na invaziju nacističke Nemačke na Sovjetski Savez 1941.

Strah da bi nemačko oružje moglo biti poslato u Rusiju, „ističe izvesno nepoverenje u Berlinu, u ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

I to je takođe razlog, zašto odbrambena industrija u Nemačkoj nije ovlašćena, da isporučuje borbene tenkove“, navodi se u izveštaju.

Do sada su tenkove kijevskoj vladi isporučivale samo Poljska i Češka Republika, a ne veliki izvoznici oružja kao što su SAD, UK i Francuska.

Uprkos tome što se o embargu na tenkove nikada nije razgovaralo na nivou NATO-a, postignut je nezvanični sporazum o tom pitanju između Vašingtona, Londona i Pariza, rekli su izvori, a Nemačka nikada ne bi mogla da bude prva zemlja, koja će isporučiti tenkove Ukrajini iz „istorijskih razloga“.

Izveštaj Der Spiegla citira političare i analitičare, koji optužuju Šolca da je prespor da pomogne Ukrajini oružjem u borbi protiv Rusije.

Autori su takođe citirali glasine da je kancelar bio primoran na svaki ustupak, koji je do sada napravio po pitanju vojne pomoći ali je potom ipak odložio isporuke.

Od kraja februara, kada je počela ruska vojna ofanziva na Ukrajinu, Berlin je Kijev snabdevao samo lakšim naoružanjem, a obim isporuka se vremenom smanjivao, a Velt am Sonntag izveštava da su samo dve nemačke pošiljke stigle u Ukrajinu između 30. marta i maja. 26.

Berlin je najavio isporuke teškog naoružanja, uključujući 30 protivvazdušnih vozila Gepard, sedam samohodnih haubica Panzerhaubitze 2000 i četiri višecevna raketna sistema MARS II ali još uvek nisu realizovane.

Šolc je prošle nedelje tvrdio da će Nemačka takođe poslati jedno od svojih najmodernijih oružja – IRIS-T protivvazdušne odbrambene sisteme – kijevskoj vladi.

Međutim, Ministarstvo odbrane je saopštilo da nema na lageru predviđeni hardver i da pitanja treba da budu upućena proizvođačima.

Prema izveštajima medija, Ukrajina može samo da se nada, da će dobiti sisteme u novembru.

To bi moglo biti prekasno, navodi Der Spiegel, jer procurele procene nemačkih obaveštajnih službi sugerišu, da bi ruske trupe mogle da stave ceo Donbas pod svoju kontrolu, do avgusta.

Rusija je napala državu Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve.

Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako, da otcepljenim regionima daju poseban status, u okviru ukrajinske države.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao, da silom povrati dve republike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE