Od svih planeta u našem Sunčevom sistemu, Saturn se može pohvaliti najvećom porodicom satelita.

Njihov broj je zaista zapanjujući! Naša Zemlja ima jedan skromni Mesec ali Neptun je već okružen sa 16 pratilaca, a Uran ima pratnju od 28 satelita.

Što se tiče Jupitera, njegovih 95 meseca lako bi moglo da formira čitavu vojsku.

Ali Saturn stoji odvojeno…

Ova veličanstvena planeta sa prstenovima okupila je oko sebe čak 146 satelita! Ali uprkos takvoj raznolikosti, naučnici su posebno pažljivi samo na jedan, od džinovskih meseca.

Jedinstvena planeta

Ovo je “zlatno dete” porodice Saturn – Enceladus. Ova mala planeta je toliko jedinstvena da je mnogi astrofizičari ozbiljno smatraju idealnim, mestom za traženje života izvan Zemlje.

Ovo poverenje je zasnovano na nekoliko senzacionalnih otkrića poslednjih decenija.

Prvo, Enceladus ima subglacijalni okean. To znači da molekuli sposobni da generišu život, u obliku u kojem ga zamišljamo mogu biti skriveni tamo.

Drugo, ovaj misteriozni satelit Saturna povremeno proizvodi moćne emisije vodenog leda.

Oni lete u svemir na desetine kilometara. To znači da će svemirski teleskopi poput Džejmsa Veba moći da razaznaju znake života u ovim ledenim fontanama, ako su tamo, naravno.

Stoga je svaki detalj u proučavanju Encelada od velike važnosti. Štaviše, dešava se da dugi niz godina astronomi, kako kažu, iz blizine ne vide neverovatne i misteriozne stvari ali onda je jedan, od istraživača iznenada otvorio oči.

Lija Saks, planetolog iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon, uradila je zaista titanski posao.

Naučnik je analizirao ogromnu količinu fotografija Enceladusa koje su napravile misije Voiager i Cassini.

Zadatak studije bio je da uporedi fotografije istog područja male planete snimljene u različito vreme. Takva analiza bi mogla da pomogne u pronalaženju mogućih promena na površini Saturnovog satelita.

Misteriozno mesto

Nakon što je pregledala mnoge parove fotografija, konačno je uspela da primeti nešto radoznalo.

Bila je to mala tamna oblast prečnika oko kilometar. Na fotografiji iz 2009. bio je jasno vidljiv ali do 2012. izgledalo je da je nestao bez traga — Sintija Filips, planetarni naučnik i koleginica Lije Saks.

Tamna tačka na površini Encelada polako je nestajala, smanjujući se svake godine.

Bilo je jasno da objekat nikada više neće biti tako vidljiv, kao što je nekada bio.

Otkriće je iznenadilo naučnike, jer je Enceladus dugo bio poznat, po svom visokom albedu – sposobnosti da reflektuje sunčevu svetlost.

Pojednostavljeno rečeno, ova planeta je obično veoma svetla, pa je pojava tamne tačke na njoj bila iznenađenje. Ali još više iznenađujuće za istraživače bio je njegov brzi nestanak.

Zbog toga, da ne bi pogrešili, planetolozi su sproveli dodatne provere i pažljivo analizirali podatke, eliminišući sve moguće greške.

Istraživači su u početku krivili nisku rezoluciju nekih slika ali se onda ispostavilo da to nema nikakve veze sa tim.

Na primer, nakon poređenja slika iz 2010. i 2011. godine, naučnici su primetili da je tamna tačka na slici iz 2011. postala primetno manja, iako je rezolucija druge slike bila veća.

To je značilo da smanjenje tačke nije povezano sa kvalitetom slike.

Tada se pojavilo novo pitanje: “Možda je to samo senka?”

Odgovor je bio negativan. Analiza je pokazala da pega nije rezultat, senki sa terena ili drugih objekata.

Pitanja bez odgovora

Sintija Filips sugeriše da je najverovatniji uzrok, tamne tačke meteorit ili kometa koja je pogodila Encelad. Udar je mogao da stvori krater, sa materijalom u centru koji se razlikuje od okolne ledene kore.

Ovaj materijal bi mogao imati neobičnu boju, što bi objasnilo očiglednu promenu u nijansi tačke. Ili je predmet koji je udario u površinu bio tamne boje ili su udaru bili izloženi slojevi leda koji su imali drugačiju nijansu.

Međutim, uvek postoji mogućnost egzotičnijeg scenarija.

Na primer, moglo je doći do pomeranja materijala iz unutrašnjosti Encelada ka spolja. I ovo je na kraju dalo mestu neobičnu nijansu.

Analiza slika u ultraljubičastom i normalnom spektru pokazala je da pega ima crvenkastu boju, različitu od uobičajene plavičaste boje drugih oblasti Meseca.

Iako je ovaj scenario malo verovatan, bio bi najinteresantniji za istraživače, jer im omogućava da saznaju šta se nalazi unutar Enceladusa.

Naučnici još ne mogu da odgovore na pitanje zašto je pega nestala. Ali planetolozi imaju jednu dobru verziju. Istraživači veruju da je objekat, postepeno nestao, jer su ga mogle prekriti naslage iz Enceladovih ledenih gejzira.

Znamo da je cela površina ove male planete poput slojevite torte. Svaki sloj je povezan sa erupcijama vodenog leda iz creva satelita — Phillips.

Teorija je svakako veoma interesantna ali ima mnogo nerešenih problema.

Prosudite sami: za samo nekoliko godina naslage leda sa gejzira su uspele u potpunosti da pokriju mesto koje je jasno vidljivo iz svemira milionima kilometara.

Istovremeno, proračuni pokazuju da bi bilo potrebno oko 100 godina da se stvori sloj leda dovoljno debeo da maskira objekat takve veličine.

Dakle, potrebno je neko drugo objašnjenje.

A, ako se pojavi, sigurno ćemo vam reći o tome. Ali za sada, ova misterija ostaje nerešena.

Borba.Info