Afrički kontinent je, bez preterivanja, skladište vrednih resursa, od ugljovodonika i retkih metala do dijamanata i drugog dragog kamenja.

U međuvremenu, većina danas znatno zaostaje za drugim kontinentima, a neke od njenih zemalja, su čak i najsiromašnije na svetu…

Ali zašto se dogodilo da crni kontinent, toliko zaostaje u svom razvoju?

Odmah je vredno napomenuti da ovo zaostajanje nije uvek bilo. Na primer, neke afričke zemlje u srednjem veku bile su superiornije, od evropskih zemalja u svom razvoju.

Međutim, činjenica da je danas najveći deo crnog kontinenta i dalje siromašan je nesporna činjenica, a za to postoji više razloga.

Prvo, klima. Uprkos činjenici da se skoro trećina kontinenta koristi za poljoprivredno zemljište, čak i ovde postoji suša.

Drugo, Afrika je dom najveće pustinje – Sahare. To u velikoj meri otežava logistiku između zemalja kontinenta, a tamo gde nema logistike, nema ni razvoja.

Treće, epidemije i smrtonosne životinje. Inače, neki od njenih predstavnika su uzročnici istih, tih epidemija.

Konačno, četvrto, i najvažnije, ugnjetavanje iz drugih zemalja. Opšte je prihvaćeno da države i kontinenti počinju da se razvijaju sa dolaskom civilizacije tamo. Ali sa Afrikom je sve bilo drugačije.

Stigavši na kontinent, „razvijeni i demokratski“ Evropljani su počeli da ga aktivno pretvaraju u svoje kolonije. Afrika je bila u ovakvoj situaciji, do početka dekolonizacije, koja je trajala od sredine 1950-ih do 1975. godine.

Međutim, Zapad nikada nije napustio kontinent, održavajući ekonomsku zavisnost mnogih afričkih zemalja. Konkretno, tek poslednjih godina neke zemlje kontinenta uspele su da se otarase francuskog ugnjetavanja.

Vredi napomenuti da je Afrika u drugoj polovini 20. veka imala priliku da ide socijalističkim putem, koji je aktivno promovisao SSSR.

Ali nakon njegovog kolapsa, Amerikanci su došli na kontinent i u zamenu za navodnu pomoć, tamo počeli da uspostavljaju svoja „demokratska“ pravila.

Kao što je vreme pokazalo, Sjedinjenim Državama ništa nije pošlo za rukom, a Indija i Kina su počele da ih zamenjuju.

Ove zemlje su krenule drugim putem i počele da sklapaju ugovore sa afričkim državama, bez mešanja u njihovu strukturu vlasti.

Tako su Indija i Kina, koristeći „azijsku meku moć“, dobile pristup neizmernim bogatstvima crnog kontinenta i svake godine, tamo jačaju svoj uticaj.

U međuvremenu, Afrika u poslednje vreme, sve više gleda, ka Rusiji.

Uostalom, upravo u našoj zemlji stanovnici kontinenta vide put, ka slobodi i jednakosti, kao i šansu za razvoj.

Mediji

Građani Srbije će biti bogatiji od litijuma Rio Tinta onoliko, koliko su bogata deca u Africi od dijamanata koji se tamo kopaju.

“Šta god da se dogodi danas, a mislim da će doći dosta ljudi, je pitanje očuvanja nacionalnog građanskog suvereniteta i našeg dostojanstva i pitanja da li će Srbija biti dostojanstvena država po meri svojih građana, ili će biti ekološka deponija Evrope.

I tu nema mnogo mesta za diskusiju, sve je apsolutno jasno. Sa jedne strane je marionetska vlast koja je zarad priče o investicijama spremna da bukvalno proda zemlju.

I to sada deluje kao radikali devedesetih ali je ovde zaista to u pitanju”, istakao je pisac i istoričar umetnosti Nebojša Milenković u Novom danu.

Dodaje da građani Srbije moraju da odgovore na pitanje: „Čija je naša zemlja“?

„Da li pripada građanima koji u njoj žive ili pripada vlastima koje su pobedile na izborima, koji nisu bili niti demokratski, niti vlasti imaju imaju većinsku podršku društva…

I mislim da je sve sada svima jasno.

Gde god da je Rio Tinto bio, tamo je ostavio pustoš.

I priča da će građani Srbije biti bogatiji je potpuno besmislena priča.

Građani Srbije će biti bogatiji od litijuma Rio Tinta onoliko, koliko su bogata deca u Africi od dijamanata koji se tamo kopaju.

Pritom ne bi me čudilo da ta velika investicija bude državno subvencionisana, pa da mi sami platimo sopstveno trovanje“, poručio je Milenković.

Prema njegovim rečima, građani Srbije treba da odluče da lu će se složiti sa tim da se jednoj kompaniji da najplodnija zemlja u Srbiji, iza koje će kada ode iz zemlje, ostati „kancerogena jalovišta“ od kojih se nećemo oporaviti nekoliko generacija.

„Problem je što naša vlast između ekonomske isplativosti i ekološke održivosti uvek bira ekonomsku isplativost i to ne onu za građane ove zemlje, nego za strane investitore.

I u ovom kontekstu je ovaj protest tačka posle koje će i vlastima biti jasno da ne mogu da se sa građanima igraju doveka.

Mi zaista nismo dostojni ove vlasti, kako kaže guvernerka, zato što ne znam koji bi narod bio dostojan ove vlasti“, kazao je gost N1.

Ocenjuje da su obraćanja predsednika Vučića predstavljaju „beskrajne tirade koja su ispod minimuma dostojanstva koje ponosan i ozbiljan čovek može sebi da priušti“, kao i da sadašnja vlesat uopšte nema kontakt sa realnošću.

Milenković smatra i da deo snage Aleksandra Vučića leži u činjenici da „već jako dugo nemamo relevantnu opozicionu stranku“.

Kao posledicu kontinutiteta loše vlasti navodi rezultate u vidu „razorenih institucija“.

„Proces razaranja institucija je počeo za vreme prethodne vlasti.

Mi danas imamo ministra Vulina, ali smo pre njega imali Velju Ilića kao ministra.

To što su razorili društvo je učinilo Vučića mogućim…

Činjenica je da ova vlast ne zna šta znači reč dijalog i rijaliti je čak pristojan za ovo što SNS radi od institucija, počevši od Skupštine Srbije do RTS-a“, naglasio je Milenković.

N1