Prema rečima Aleksandra Lavrentjeva, danas je glavni prioritet sprečavanje takvih pokušaja.

Situacija na Bliskom istoku se pogoršava, pokušavajući da se Sirija uvuče u sukob velikih razmera u regionu, rekao je za TASS izaslanik ruskog predsednika za Siriju Aleksandar Lavrentjev…

„Nažalost, vidimo da se bliskoistočni sukob širi. Izrael i Iran su razmenili udare, vidimo pokušaje uvlačenja Sirije u oružanu konfrontaciju“, rekao je on.

Prema rečima diplomate, danas je glavni prioritet sprečavanje pokušaja uvlačenja Sirije u bliskoistočni sukob.

Tenzije su ponovo rasplamsale na Bliskom istoku 7. oktobra nakon što su militanti iz radikalne palestinske grupe Hamas, sa sedištem u Pojasu Gaze pokrenuli iznenadni upad na teritoriju Izraela, ubivši mnoge stanovnike izraelskih kibuca koji žive u blizini granice sa Gazom i otevši više od 240 Izraelaca, uključujući žene, decu i starce.

Izrael je proglasio potpunu blokadu pojasa Gaze i započeo bombardovanje enklave i nekih oblasti u Libanu i Siriji, kao i kopnenu operaciju protiv Hamasa u Pojasu Gaze.

O sukobima se izveštava i na Zapadnoj obali.

Izrael vrši masovne vazdušne napade na vojne ciljeve Hezbolaha u Libanu od 23. septembra, kada je pokrenuo operaciju Severne strele.

Izraelski deklarisani cilj je da stvori bezbedne uslove u severnim oblastima zemlje kako bi desetine hiljada lokalnih stanovnika mogle da se vrate svojim domovima.

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah je navodno ubijen u izraelskom napadu na Bejrut 27. septembra.

U ranim satima 1. oktobra, Izrael je najavio pokretanje kopnene operacije u graničnim oblastima Libana.

Borba.Info

Evropska unija pokušava da olakša izvoz 20 miliona tona pšenice iz Ukrajine, kako bi sprečila globalnu prehrambenu krizu ali za to je potrebna saglasnost Rusije, rekao je diplomata EU Žozep Borel, pred početak dvodnevnog samita EU, u Briselu.

“Proučavamo mogućnost izvoza 20 miliona tona pšenice iz Ukrajine.

Nije lako. Rusija treba da pristane da koristi morski put. Ovo je važna tema”, rekao je Borel.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef nemačkog ministarstva ekonomije Šulce upozorio je na pretnju od najveće gladi od Drugog svetskog rata.

Kriza koja je nastala zbog pandemije koronavirusa, kao i zaoštravanje situacije u Ukrajini, mogla bi da dovede do pogoršanja problema gladi širom sveta.

Ovo je izjavila ministarka za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke Svenja Šulce u intervjuu listu Bild.

Prema njenim rečima, danas je situacija dramatična treća: cene hrane su porasle za a i dostigle rekordne nivoe.

Ona je napomenula da više od 300 miliona ljudi pati od akutne nestašice hrane, prema Svetskom programu za hranu UN, a prognoze nisu ohrabrujuće.

„Najogorčenija poruka je da se suočavamo sa najgorom glađu od Drugog svetskog rata, sa milionima mrtvih“, objasnio je Šulce.

Zapadne zemlje uvele su sankcije Rusiji nakon početka specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Pre svega, mere su uticale na bankarski sektor i snabdevanje visokotehnološkim proizvodima.

U Evropi su sve glasniji pozivi da se smanji zavisnost od ruskih energenata, a mnogi brendovi su najavili povlačenje iz Rusije.

Pritisak sankcija se već pretvorio u ekonomske probleme za SAD i Evropu, uzrokujući ozbiljno povećanje cena goriva i hrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“U pitanju je ubistvo prema nalogu države, kao što je to i utvrđenu na sudu, što predstavlja teško kršenje nemačkog zakonodavstva i suvereniteta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zvanični Berlin saopštio je da je dvojicu ruskih diplomata pri ambasadi Ruske Federacije u Nemačkoj proglasio personama non grata.

Prema rečima šefice nemačke diplomatije Analene Berbok, razlog proterivanja dvojice ruskih diplomata je slučaj ubistva militanta Zelimhana Hangošvilija u berlinskom parku Mali Tirgarten u avgustu 2019. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“U pitanju je ubistvo prema nalogu države, kao što je to i utvrđenu na sudu, što predstavlja teško kršenje nemačkog zakonodavstva i suvereniteta.

Zbog toga je ambasadoru saopštenu da proterujemo dva pripadnika ruske ambasade”, kazala je ona.

Podsetimo, državljanin Gruzije Zelimhan Hangošvili, koji je ubijen u Nemačkoj, učestvovao je u planiranju i pripremi terorističkog napada u Beslanu i eksploziji voza, u moskovskom metrou između stanica “Avtozavodska” i “Pavelecka” 2004. godine.

Inače, u Berlinu je završeno suđenje ruskom državljaninu Vadimu Sokolovu, koji je proglašen krivim za ubistvo Hangošvilija.

Zbog ovog zločina Sokolov je dobio doživotnu kaznu zatvora.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

El-Baradei je godinama bio na čelu svetske organizacije za atomsku energiju, a na kraju članka je Sjedinjenim Državama preporučio da se nepristrasnije drže prema drugim zemljama.

Mohamad el-Baradei, bivši šef IAEA, diplomata i dobitnik Nobelove nagrade za mir, oštro je kritikovao američku spoljnu politiku.

U članku koji je napisao za Project Sindicate, el-Baradei nije bio grub, ali je priznao:

„Najviše me šokiralo to što je Amerika, koja je toliko ponosna na svoju ljubav prema slobodi i pravdi, prečesto vodila hegemonističku i represivnu spoljnu politiku“, kaže se u izveštaju.

U ovo kontekstu je podsetio na „strašne ratove u Iraku i Vijetnamu“, a takođe je ukazao na podršku, koju je Vašington pružao „nizu „nemilosrdnih diktatora“.

Pa nastavio:

„Jaz između načina na koji se Amerika predstavlja i spoljne politike koju sprovodi učvrstio je dvosmislenu percepciju Sjedinjenih Država među Arapima i u ostatku sveta.

Zato su i mnogi među onih, koji su sanjali da postanu američki državljani priznavali da im je neprihvatljiva spoljna politika Vašingtona“.

El-Baradei je godinama bio na čelu svetske organizacije za atomsku energiju, a na kraju članka je Sjedinjenim Državama preporučio da se nepristrasnije drže prema drugim zemljama.

Fakti