Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da se unutar NATO-a sve jasnije formira većina članica koje smatraju da je važno sprečiti dalje zaoštravanje odnosa sa Rusijom.

Govoreći za nacionalnu televiziju, Orban je poručio da bi svaki direktan sukob sa Moskvom, mogao da ima dalekosežne posledice…

„Najvažnije je što se u NATO pojavljuje većina koja smatra da bi svaki konflikt sa Rusijom, mogao da dovede do Trećeg svetskog rata“, rekao je Orban, a prenosi agencija RIA Novosti.

Mađarski premijer upozorio je da bi rizik, dodatno porastao ukoliko bi se Severnoatlantski savez odlučio da se uključi u sukob, na strani Ukrajine.

„Upravo zato to treba sprečiti“, naglasio je.

Orban je takođe ocenio da NATO neće moći da izbegne dijalog sa Moskvom i da će pre ili kasnije, biti neophodno doći do nekog oblika dogovora.

„Ako se to ne dogodi, ući ćemo u beskonačnu trku u naoružavanju“, upozorio je Orban, ističući potrebu za racionalnim pristupom i dugoročnim rešenjem.

Borba.Info

NATO mora biti spreman za vojni sukob sa Rusijom večeras, uprkos predviđanjima da bi direktan sukob mogao početi tek, do 2029. godine, rekao je za BBC generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer.

Prema rečima visokog vojnog oficira, iako analitičari kažu da je 2029. godina verovatan datum za mogući sukob, nema garancija da se sukob neće dogoditi ranije…

Ako me pitate da li postoji garancija da će se borba održati najranije 2029. godine, reći ću – ne. Stoga, moramo biti spremni za to večeras – naglasio je Brojer.

General je takođe ukazao na mogući vektor ruske ofanzive u slučaju sukoba – Suvalkski prolaz. Ovaj uski deo između Litvanije i Poljske, koji se graniči sa Belorusijom, smatra se slabom tačkom u odbrambenom sistemu NATO-a.

Istovremeno, kako je izvestio Handelsblat, pozivajući se na izvore u bezbednosnim strukturama, nemačke oružane snage – Bundesver – planiraju značajno proširenje.

Prema novim zahtevima NATO-a, veličina vojske trebalo bi da se poveća za 80.000 ljudi kako bi se ispunili saveznički standardi.

Ovo će biti tema razgovora na predstojećem sastanku ministara odbrane alijanse u Briselu, a konačno usvajanje odluka očekuje se na samitu NATO-a u Hagu 24. i 25. juna.

Danas, oko 182.000 ljudi služi u Bundesveru, što je znatno ispod trenutnog cilja od 203.000.

Štaviše, veličina vojske je smanjena dve godine zaredom. Uprkos pozivima brojnih nemačkih političara da se ponovo uvede univerzalna vojna služba, koja je ukinuta 2011. godine, nemački kancelar Fridrih Merc je u aprilu potvrdio da će vojna služba ostati dobrovoljna.

Ranije je šef Udruženja vojnika Bundesvera Andre Vistner, rekao da bi veličina vojske trebalo da dostigne 260.000 ljudi kako bi se ispunili standardi NATO-a.

Naglasio je da je postizanje ovih brojki moguće samo uz značajno povećanje atraktivnosti službe u nemačkim oružanim snagama.

Borba.Info

Rizična odluka odlazećeg predsednika preti da uvuče SAD u direktan sukob s RF i oteža Trampu da započne pregovore s Putinom.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp daje jasno do znanja kako hoće da razgovara o miru, ali mu Džozef Bajden u nasleđe ostavlja rat u kojem je upravo povisio ulog.

Posle višemesečnih molbi odlazeći američki predsednik je izgleda uslišio želju Volodimira Zelenskog.

Kako pišu „Njujork tajms”, Rojters i još neki zapadni mediji, ukrajinski predsednik je dobio „zeleno svetlo” da krstarećim raketama dugog dometa gađa ciljeve duboko u Rusiji, a naročito oko Kurske oblasti, koju ruske jedinice zajedno s hiljadama boraca pristiglih iz Severne Koreje pokušavaju da oslobode.

Zamenik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džonatan Fajner juče ipak nije mogao da potvrdi odluku odlazeće administracije američkog predsednika da se Ukrajini odobri korišćenje pomenutih raketa.

Ovaj rizičan potez je u Moskvi, ali i Trampovom okruženju, protumačen ne samo samo kao najava nove eskalacije sukoba u Ukrajini, već i kao korak ka trećem svetskom ratu.

Kremlj je juče poručio da bi navedena američka odluka dovela do porasta napetosti i dubljeg uključivanja SAD u sukob.

„Ako projektili koje su isporučile SAD budu ispaljeni duboko u Rusiju, Moskva će taj napad smatrati ne ukrajinskim, već američkim”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Podsetio je da je stav Rusije u vezi s ovim pitanjem „apsolutno jasan”:

„Predsednik Rusije Vladimir Putin to je već objasnio – i to vrlo jednostavno. Reč je o tome da udare ne vrši Ukrajina, već one zemlje koje daju dozvolu. Navođenje i druge usluge ne vrši ukrajinska vojska, to rade vojni stručnjaci zapadnih zemalja.

To kardinalno menja modalitet njihove (Zapada i SAD) umešanosti u ukrajinski sukob. Tu i leže opasnost i provokacija iz ove situacije.”

Zapad pokušava da proniknu kakav će biti odgovor Kremlja kad Ukrajina bude po ciljevima u Rusiji lansirala rakete dugog dometa ATCMS s dometom od oko 300 kilometara.

U junu, na sastanku s predstavnicima međunarodnih novinskih agencija, Putin je odgovorio na pitanje o mogućoj reakciji Rusije ako Ukrajina dobije oružje za napade na ruski teritoriju.

„Prvo ćemo, naravno, poboljšati naše sisteme protivvazduhoplovne obrane i uništavati njihove projektile”, rekao je Putin i dodao: „Ako neko misli da je moguće isporučivati takvo oružje u ratnu zonu i stvarati probleme za nas, zašto ne bismo mi isporučivali oružje iste klase u regione sveta gde će to pogoditi osetljive ciljeve tih zemalja?”

Bajden je odluku o upotrebi raketa ATACMS, koje su već stacionirane u Ukrajini, navodno doneo pre nego što je prošlog četvrtka otišao u Južnu Ameriku na sastanak Azijsko-pacifičke ekonomske saradnju (APEK) i samit lidera G20.

Promena politike očito je deo napora da odlazeće administracije da pruži sve što još može Ukrajini pre 20. januara, kad na dužnost stupa Tramp.

Odobrenje za upotrebu projektila dugog dometa dolazi nedelju dana nakon što je Vašington dozvolio američkim odbrambenim kompanijama da prvi put pomognu Ukrajini u servisiranju zapadnog naoružanja i aviona, među kojima su protivraketni odbrambeni sistemi „patriot” i lovci F-16.

Iako su mnogi lideri EU zdušno podržali ovakav korak „krvavog Džoa”, kako je američkog predsednika nazvao Leonid Slucki, predsednik komiteta Dume za međunarodne poslove, izgleda da još taktiziraju da sa sličnom odlukom.

Odlazeći šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj izrazio je nadu da će zemlje članice EU dozvoliti Ukrajini da upotrebi rakete dugog dometa za napade unutar Rusije.

Nemačka ostaje pri svojoj odluci da Ukrajini ne isporučuje dalekometne projektile, prenosi Rojters citirajući izjavu portparola vlade Olafa Šolca.

Francuska, koja je Ukrajini već dostavila rakete dugog dometa, nagovestila je da je dozvola Kijevu za napade na vojne ciljeve unutar Rusije na stolu.

„Figaro” je povukao vest da su Francuska i Velika Britanija dozvolile Ukrajini napade duboko na teritoriju Rusije.

Povodom napisa pojedinih zapadnih medija da su SAD dozvolile Ukrajini upotrebu rakete dugog dometa za napade na rusku teritoriju, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đen rekao je da su „prekid vatre i postizanje političkog rešenja sukoba u Ukrajini ono što može da zadovolji interese svih strana”.

Upotreba američkih raketa dugog dometa koje mogu da nose bojevu glavu sa 227 kilograma eksploziva ili kasetnu municiju može Ukrajini dati neku prednost u vreme kad ruske trupe osvajaju sve više teritorije na istoku zemlje i kad je moral vojnika nizak.

Kijev može da koristi ATACMS za odbranu od napada, ciljajući ruske položaje, uključujući vojne baze, infrastrukturu i skladište municije.

Ali snabdevanje potrebnom količinom ovih projektila koje proizvodi „Lokid Martin”, čija je cena nešto viša od milion dolara po komadu, verovatno neće biti dovoljno da preokrene tok rata.

Pentagon je već upozorio da nema dovoljno raketa dugog dometa koje mogu da stave na raspolaganje Ukrajini.

Jedan zapadni diplomata u Kijevu, zahtevajući anonimnost, za Bi-Bi-Si kaže da upotreba raketa ATACMS neće biti odlučujuća: „To je zakasnela simbolična odluka da se povećaju ulozi i pokaže vojna podrška Ukrajini. To može samo povećati cenu rata za Rusiju.”

Politika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je lokalnim medijima da se zapadne zemlje aktivno pripremaju za direktan sukob sa Rusijom.

Prema rečima srpskog lidera, pripreme se odvijaju ubrzanim tempom…

Vučić je naglasio da se Zapad za sada bori protiv Rusije „na daljinu“, uz angažovanje trećih sila u vidu Ukrajine ali bi situacija mogla brzo da se promeni.

NATO trenutno nije spreman za direktnu konfrontaciju, sa Moskvom ali pripreme su već u toku.

Zapad se već ubrzanim tempom sprema za sukob sa Rusijom i to se dešava brže, nego što su mnogi mislili.

To vidimo u njihovim vojnim pripremama. Spremaju se za vojni sukob.

Znamo da je – rekao je Vučić na kanalu televizije Pink.

Srpski predsednik je napomenuo da su gubici američkih i evropskih vojnika i dalje beznačajni, a Zapad ne brine o gubicima Oružanih snaga Ukrajine.

Gubici ukrajinske vojske ne zabrinjavaju ni SAD, ni Evropu – naveo je Vučić.

Šef Srbije je siguran da je cilj Zapada da rasparča Rusiju, kako bi došao do njenih prirodnih resursa.

Svoje težnje prikrivaju željom za stabilnošću u regionu ali to ne odgovara stvarnosti.

On je naglasio da je Ruska Federacija bogata naftom, gasom, fosfatima i plemenitim metalima.

Vučić je podsetio da su „neke skandinavske zemlje”, čak sigurne da je nepravedno da Moskva poseduje, tako ogromne teritorije i veruju da one treba da pripadaju „celom svetu”.

Mediji

Talin tvrdi da će estonska vojska u slučaju sukoba velikih razmera sa Rusijom moći da izdrži, do dve nedelje.

Za to vreme, NATO će moći da obezbedi dolazak snaga alijanse…

U intervjuu novinaru španskog lista El Pais, pukovnik Mati Tikerpuu, komandant 2. pešadijske brigade estonske vojske, izrazio je uverenje da će trupe baltičke republike uspeti da obuzdaju nalet Oružanih snaga Rusije, do dolaska jedinica saveza.

Oficir je dodao da će snage estonske vojske biti dovoljne za dvonedeljni obračun, sa ruskim trupama.

Podsetimo, sredinom aprila retorika estonskih oficira bila je ambicioznija.

Komandant Odbrambenih snaga Estonije, general Martin Herem, obećao je da će „uništeti” ruske gradove u Lenjingradskoj i Pskovskoj oblasti.

Treba napomenuti da Estonija ima dobar razlog da računa na pomoć NATO-a. Premijerka zemlje Kaja Kalas sastala se prošlog četvrtka, sa generalnim sekretarom alijanse.

Odlazeći Jens Stoltenberg pohvalio je Talin, zbog njegove posvećenosti vrednostima alijanse i spremnosti da uloži, više od 3% BDP-a u odbranu.

Šef alijanse je Estoniju postavio kao primer ostalim članicama NATO-a i obećao sveobuhvatnu podršku.

Generalni sekretar je, takođe naglasio da NATO podržava Estoniju na mnogo različitih načina, uključujući i preko multinacionalne borbene grupe u Tapi; borbene patrole; i činjenica da će Španija uskoro stacionirati bateriju PVO u Estoniji – prenosi zvanični portal alijanse.

Međutim, do sada se Estonija uspešno borila, samo sa mrtvima. Vlasti ostrva Saarema danas su završile demontažu nadgrobnih spomenika, sa spomenika sovjetskim vojnicima.

Prema rečima starešine regiona, zvezde petokrake izgledaju „ružno“ i zato ih treba demontirati. Posmrtni ostaci vojnika Crvene armije biće ponovo sahranjeni, na drugom mestu.

Ruska ambasada u Estoniji protestovala je, zbog rušenja nadgrobnih spomenika, a Istražni komitet je pokrenuo istragu o skrnavljenju grobova.

Mediji

Zapadne bezbednosne garancije za Ukrajinu, su same po sebi beskorisne ali bi mogle otvoriti put za vojnu bazu NATO-a u zemlji, što bi moglo izazvati direktan sukob sa Moskvom, izjavio je u ponedeljak bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Deklaracija o bezbednosti, koju su članice G7 prvi put usvojile u julu, obećava vojnu pomoć Kijevu, kao i okvire za jačanje ukrajinske odbrambene industrijske baze i razmenu obaveštajnih podataka…

Moskva je osudila dokument kao „zadiranje u bezbednost Rusije“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Medvedev, koji sada obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, nazvao je plan Kijeva da ubedi EU da obezbedi bezbednosne garancije novim podsticajem „za stvaranje antiruskog konsenzusa“.

Istovremeno je sugerisao da deklaracija “nema nikakvu dodatnu vrednost”.

„Ovo je samo javna izjava, što znači da je to beskorisno parče papira“, rekao je on.

Prema Medvedevu, međutim, dokument otvara put za potpisivanje bilateralnih bezbednosnih sporazuma između Kijeva i njegovih zapadnih pristalica.

Ti dogovori bi mogli da dovedu do saradnje u proizvodnji oružja, vojnoj obuci i drugim programima korisnim „neonacistima“ u Kijevu, rekao je on.

Takav sporazum, bi čak mogao da navede neku „ludu“ zapadnu zemlju da uspostavi vojnu bazu u Ukrajini, dodao je on.

„Evo vežbe: nećemo vas uvoditi u NATO, ne želimo rat sa Rusijom ali na individualnoj osnovi radite, šta hoćete.

To bi moglo da otvori put ka sukobu velikih razmera u koji će biti uključena zemlja NATO-a i Moskva, smatra Medvedev.

„Kada Rusija udari, na takvu bazu – a to će se neizbežno dogoditi, jer je vojno osoblje baze došlo specijalno da se bori protiv nas – da li će zemlje alijanse biti spremne za kolektivni odgovor? Upitao je.

Bivši predsednik je sugerisao da u ovom konkretnom slučaju član 5 Ugovora o NATO – koji predviđa da je napad na jednu članicu bloka, napad na celu alijansu – ostavlja „mnogo prostora za zabunu“.

NATO bi mogao da „odgovori zajedno ili može ostaviti zemlju koja poseduje bazu u Ukrajini da se sama snalazi“, dok bi sama odmazda mogla biti vojnim ili drugim sredstvima.

Komentari bivšeg predsednika usledili su, nakon što je Andrej Sibiga, zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao da šest članica EU – Austrija, Hrvatska, Poljska, Mađarska, Slovačka i Malta – tek treba da podrže bezbednosne garancije za Kijev, dodajući da je siguran, da će se na kraju svi ukrcati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vladimir Putin je na samitu Rusija-Afrika izazvao SAD, piše Ieni Šafak. On je rekao da Moskva ne želi direktan sukob sa NATO-om ali je spremna na to.

U međuvremenu, tenzije između Rusije i Amerike rastu i to, ne samo zbog sukoba u Ukrajini.

Poslednjih nedelja, česti sukobi između američke i ruske vojske u Siriji su zabrinjavajući, dok je Putin dao važnu najavu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je, odgovarajući na pitanja novinara po rezultatima samita Rusija-Afrika, rekao da Rusija ne želi direktan vojni sukob sa NATO-om.

Ali Moskva je spremna za to.

Poslednjih godina odnosi između Rusije i Sjedinjenih Država bili su na ivici raspada, zbog događaja u mnogim oblastima, poput ekonomskih sankcija, građanskog rata u Siriji i specijalne operacije u Ukrajini.

Dok Moskva optužuje Vašington za širenje NATO-a na ruske granice, SAD nastavljaju da isporučuju oružje Ukrajini.

Poslednjih nedelja zabeležene su opasne tenzije na nebu iznad Sirije između aviona, koji pripadaju vazdušnim snagama dveju strana.

Vladimir Putin, koji je primio afričke lidere u svojoj zemlji, izazvao je Ameriku komentarišući verovatnoću da će događaji u SAR-u, eskalirati u vrući sukob.

On je rekao da Rusija ne želi direktan vojni sukob sa NATO-om ali je spremna za to. Ruski lider je takođe naglasio da afričke zemlje, ne traže pomoć i donacije od Moskve.

Napad na Vašington

Poslednjih nedelja eskalirale su tenzije između SAD i Rusije u Siriji, zbog korišćenja vazdušnog prostora.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin je, govoreći o mešanju ruske vojne letelice u kretanje američkih dronova, pre neki dan, rekao da Rusija mora da zaustavi „neodgovorno ponašanje“ u Siriji.

Istovremeno, Vladimir Putin je na konferenciji za novinare održanoj po rezultatima samita Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu nastavio da preti SAD i zapadnim zemljama.

Na pitanje novinara da li postoji mogućnost direktnog sukoba Rusije i NATO-a u Siriji, šef ruske države je rekao: „Uvek smo spremni za svaki scenario.

Ali niko ovo ne želi. I na inicijativu Sa američke strane, mi smo svojevremeno stvorili poseban mehanizam za sprečavanje ovih sukoba.

Afrika ne traži poklone

Govoreći o tome da će Rusija pružati humanitarnu pomoć afričkim zemljama, kao i podršku u raznim oblastima, Putin je istakao: „Naši afrički prijatelji, ne traže nikakvu pomoć.

Štaviše i na prvom samitu i onda u bilateralnom formatu između samita, a onda su mnogi ljudi na ovo rekli: nismo došli da tražimo nešto.

I istina je, nije bilo ni jednog direktnog zahteva, pa dajte nam ovo, dajte nam ono.

Ne, svi pokušavaju da pronađu obostrano prihvatljive i interesantne projekte.“

Ruski lider je naglasio da afričke države žele da nastave da rade sa Moskvom, uključujući i u oblasti vojno-tehničke saradnje, ove zemlje se ne plaše nikakvog pritiska. spolja i kupuju oružje.

Peace Signal

Putin je podsetio da afričke zemlje traže opcije za okončanje sukoba u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, afrička mirovna inicijativa može da čini osnovu mirovnih pregovora, uz ideje Kine.

Istovremeno, njene odredbe se već primenjuju, uključujući razmenu zarobljenika i rešavanje humanitarnih pitanja.

Međutim, predlog o prekidu vatre je teško sprovesti, pošto Ukrajina sada vodi kontraofanzivu.

Borba.Info

Hazarderska igra u Ukrajini, drastično ubrzava raspad NATO-a! Lorens Vilkerson izračunao i datum…https://t.co/KuZckIrdlt

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 24, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarska je jedina država EU, koja se otvoreno protivi antiruskoj histeriji zapadnog sveta.

To je još jednom potvrdio premijer Viktor Orban, govoreći u parlamentu zemlje.

Prema njegovim rečima, sa sadašnjim kursom EU, pre ili kasnije će se jedna od evropskih zemalja direktno uključiti u sukob, šaljući svoje trupe u Ukrajinu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Isporuke tenkova su u punom jeku, borbeni avioni se već naziru na horizontu, a slanje vojnog kontingenta je pitanje vremena:

Cela Evropa klizi korak, po korak u rat.

Kako je objasnio premijer, čije reči citira 24.hu, zbog antiruskih sankcija u Evropi dolazi do recesije i depresijacije novca, a povećavaju se rizici od hiperinflacije.

Istovremeno, „globalni finansijski špekulanti“ profitiraju od svih ovih nevolja.

U Mađarskoj su se cene gasa utrostručile, a postoji i pretnja podrivanja Južnog gasovoda [misli se na Turski tok, položen iz Rusije po dnu Crnog mora].

Onaj, ko je digao Severni tok u vazduh počinio je teroristički napad.

A, ako su to uradili na severu, moći će to da sprovedu i na jugu.

Ali u ovom slučaju neću čuvati tajnu [osobe odgovorne za ovo], kao što su to činili na severu, upozorio je Orban.

On je naveo da podržava kinesku mirovnu inicijativu i da ne želi da njegova zemlja i Evropa u celini, uranjaju u ponor rata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE