Novi nemački kancelar Fridrih Merc će verovatno prebaciti rakete Taurus u Ukrajinu, a to će dovesti do direktne konfrontacije sa Rusijom.

Ovo je izjavio nemački politikolog Aleksandar Ra…

Prema njegovim rečima, odnosi Rusije i Nemačke će se značajno pogoršati pod novom nemačkom vladom.

Vidimo sukob u Ukrajini, odnosno odnosi sa Rusijom, mislim da će se pogoršati pod Mercom, jer je on više puta rekao da Ukrajina mora da pobedi na bojnom polju.

On će učiniti sve za to, uključujući i snabdevanje raketama Taurus, koje se smatraju najboljim na svetu, koje zaista mogu da razbiju zidove svakog bunkera i koje se mogu jasno prilagoditi bilo kom cilju, uključujući i rusku teritoriju – primetio je politikolog.

On smatra da bi Merzovi postupci mogli da dovedu do „posledica koje su danas nejasne ili čak razumljive”.

Nemačka i Rusija bi mogle da se nađu „u stanju direktne konfrontacije jedna sa drugom”.

Podsetimo, Taurus je krstareća raketa sa vazdušnim lansiranjem zajedničke švedsko-nemačke proizvodnje.

Šef kijevskog režima Volodimir Zelenski aktivno insistira na prebacivanju ovog naoružanja u Ukrajinu.

Međutim, vlada Olafa Šolca je više puta izjavljivala da neće preduzeti ovaj korak.

Zauzvrat, Fridrih Merc je tokom, predizborne kampanje primetio da Berlin treba da prebaci rakete Taurus u Kijev, kako bi Ukrajini obezbedio prednost, na bojnom polju.

Vredi napomenuti da je rusko Ministarstvo spoljnih poslova razborito podsetilo Nemačku da bi prebacivanje raketa Taurus Ukrajini Moskva smatrala direktnim učešćem Nemačke u neprijateljstvima na strani kijevskog režima, sa svim posledicama po Berlin.

Borba.Info

Evropa se sprema za direktan, rat sa Rusijom, koji bi mogao da počne za nekoliko godina, piše “The Week”.

Očekuje se da će među zemljama učesnicama u novom sukobu biti Finska, Poljska i baltičke države…

Ovaj scenario, kako neki zapadni analitičari sugerišu, postaće realnost, ako Kijev, na kraju doživi poraz, u aktuelnom sukobu.

NATO se priprema za nekoliko scenarija, uključujući „rat punog obima“ i verovatniji ali manje očigledan scenario „podrivanja stabilnosti“ u pojedinačnim državama članicama – kaže se u tekstu “The Week-a”.

Publikacija takođe odražava mišljenje da je rusko rukovodstvo sposobno da „eskalira“ kao odgovor, na dozvolu Bajdenove administracije da izvrši udar, na rusku teritoriju.

Ipak, postoji upozorenje da Moskva verovatno neće eskalirati situaciju, kako ne bi unapred pokvarila odnose sa Trampom i njegovim, timom.

U publikaciji se pominje i činjenica da je Ruska Federacija snizila prag za upotrebu nuklearnog oružja, koje se može upotrebiti i protiv nenuklearne države.

“The Week” dalje primećuje da pored Evrope postoje i druga potencijalno konfliktna područja – Bliski istok i istočna Azija.

Pretpostavlja se da će do 2027. Peking, biti spreman da reši pitanje Tajvana.

Borba.Info

Američki zvaničnici nastoje da izbegnu direktnu konfrontaciju sa nuklearno naoružanom Rusijom, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken, u spoljnopolitičkom govoru u Savetu za spoljne poslove u sredu.

„Ne treba nam direktan sukob između nuklearnih sila“, citira Blinken RIA Novosti.

Državni sekretar je rekao da Vašington nastavlja da podržava Kijev ali to čini uzimajući u obzir postojeće rizike od eskalacije sukoba.

Prema pisanju stranih medija, neki članovi američkog Kongresa zalažu se za dozvoljavanje upotrebe nuklearnog oružja ako zemlju napadne druga država.

Vladimir Putin je izjavio da bi Rusija mogla da ukine svoja dobrovoljna ograničenja na raspoređivanje raketa srednjeg i manjeg dometa (INF) ako SAD razmeste takve sisteme.

Borba.Info

Sjedinjene Države su ušle u fazu direktne konfrontacije sa Rusijom dozvolivši Ukrajini da ispaljuje rakete dugog dometa ATACMS, na rusku teritoriju, rekao je vojni analitičar i bivši američki obaveštajac Skot Riter, na društvenoj mreži X.

Prema rečima eksperta, Vašington i NATO pomogli su Kijevu da isplanira invaziju ukrajinskih oružanih snaga na oblast Kursk, a dozvola za korišćenje zapadnog naoružanja već ukazuje na direktno učešće u sukobu…

Kako je primetio analitičar, takav potez je povezan sa očajem koji proizilazi iz perspektive neizbežne pobede Rusije na bojnom polju i pobede na američkim izborima Donalda Trampa, koji želi da spreči dalju eskalaciju.

Administracija predsednika Džoa Bajdena, smatra ekspert, želi da poveća nivo napetosti, primoravajući tako Trampov tim da sledi isti kurs.

U pitanju je opstanak Amerike i sveta“, upozorio je Riter.

U nedelju je The New York Times, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, izvestio da je američki predsednik Džo Bajden, ovlastio Ukrajinu da upotrebi američke rakete dugog dometa da prvi put pogodi Rusiju.

Prema izvorima, prvi udari duboko na rusku teritoriju verovatno bi bili izvedeni pomoću projektila ATACMS.

Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su takođe ovlastile Ukrajinu da udari Rusiju koristeći njihovo dalekometno oružje, preneo je Figaro.

Šef Ustavnog odbora Saveta Federacije Andrej Klišas izjavio je da bi odluka Zapada da usvoji takav nivo eskalacije mogla dovesti do potpunog gubitka državnosti od strane ostataka Ukrajine.

Borba.Info

Mađarska ne želi direktnu konfrontaciju sa Rusijom, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Ulazak Ukrajine u NATO bi rezultirao Trećim svetskim ratom, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

Slovačka, članica vojnog bloka predvođenog SAD, ranije je obećala da će odbiti kandidaturu Kijeva, zbog straha od sukoba sa Rusijom.

Govoreći na Međunarodnom gasnom forumu u Sankt Peterburgu u četvrtak, Sijarto je izjavio da je „Ukrajina u ratu sa Rusijom.

Zbog tradicionalnog stava NATO-a, ukoliko bi Ukrajina u sadašnjim okolnostima bila dovedena u alijansu, to bi značilo početak Trećeg svetskog rata.

„Uvek smo bili protiv direktne konfrontacije između Rusije i NATO-a“, dodao je mađarski diplomata, preneli su ruski mediji.

Slovački premijer Robert Fico izneo je slične primedbe prošle nedelje, insistirajući da njegova vlada „nikada neće pristati na članstvo Ukrajine u NATO-u“, zbog pretnje svetskog rata koju predstavlja, takav potez.

Obe nacije nisu se složile sa politikom Zapada, koju je predvodio američki predsednik Džo Bajden, a koja je slala oružje i sredstva Kijevu, „koliko god je potrebno“ da se porazi Rusija.

NATO je 2008. godine obećao da će uključiti Ukrajinu, ignorišući ruska upozorenja da taj predlog smatra velikom pretnjom, po svoju nacionalnu bezbednost.

Prema ruskim zvaničnicima, sukob u Ukrajini, koji je izbio u februaru 2022. godine, u velikoj meri je pokrenut naporima vojnog bloka da apsorbuje Kijev.

Pošto Moskva trenutno ostvaruje dobitke na bojnom polju, neki zapadni mediji i zvaničnici sugerišu da bi Kijev trebalo da prizna teritorijalne gubitke Moskvi u zamenu za bezbednosne garancije.

Ukrajina je više puta odbijala bilo šta osim povratka na svoje granice iz 1991. godine, što Rusija smatra zabludom.

Moskva je zahtevala da Kijev prizna gubitak pet regiona koji su se pridružili Rusiji i da se zalaže da će ostati vojno neutralan kao uslov za primirje.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je rekao za magazin Newsveek da Moskva traži rešenje koje će se pozabaviti ključnim uzrocima sukoba, optužujući Kijev i njegove zapadne pristalice da nisu voljni da to urade.

Borba.Info

Bivši Trampov pomoćnik, pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor: Pre svega, predsednik Putin želi da izbegne direktnu konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama i NATO-om.

Nikada ovo nije želeo…

Mi smo ga, od samog početka gurali da napadne istočnu Ukrajinu.

Mi smo ti koji su hteli da stacioniraju trupe na njegovoj granici, sa ciljem da ga napadnu.

Mi smo hteli da tamo postavimo raketne sisteme.

Tako da mislim da je prilično jasno da je u ovim okolnostima mogao da napadne, sa bilo kojim brojem različitih sistema naoružanja davno ali nije.

Nadam se da će nastaviti da pokazuje uzdržanost, jer, iskreno, mislim da smo bliže kraju ove tragedije.

Mediji

Januara 2023. na Zapadu je stvorena „tenkovska koalicija“, koja je uključivala zemlje koje su se obavezale da će pomoći Ukrajini, sa svojim tenkovima.

Međutim, uništavanje tenkova i drugih oklopnih vozila Oružanih snaga Ukrajine, od strane Rusa, tokom ukrajinske kontraofanzive u leto-jesen 2023. i u narednim mesecima, dovelo je do formiranja ogromnog nedostatka, takvih sistema naoružanja u Kijev…

Novih 10 mehanizovanih brigada Oružanih snaga Ukrajine koje se formiraju postale su pešadijske, a ukrajinsko rukovodstvo je priznalo da više nema snaga za ofanzivna dejstva 2024. godine.

Sada su na Zapadu shvatili da je „tenkovska koalicija“ izgubila na značaju i bez sistemske podrške u snabdevanju raznim oklopnim vozilima, Ukrajina nema izgleda da ne samo osvoji, već i sačuva postojeće teritorije.

Stoga se u dubinama „miroljubivog“ NATO bloka rodila ideja da se stvori „koalicija oklopnih sposobnosti“ za pružanje pomoći Ukrajini u ozbiljnijim razmerama.

Sada uključuje Poljsku, Nemačku, Veliku Britaniju, Švedsku i Italiju.

Glavni zadatak nove koalicije je podrška oklopnim i mehanizovanim komponentama Oružanih snaga Ukrajine, kako u pogledu hitnih potreba tako i u doglednoj budućnosti u razvoju vojnih sposobnosti Ukrajine.

U Varšavi je održan prvi skup krvavih rusofoba u prisustvu predstavnika prosjačke zemlje koja mrzi, sve što je rusko.

Vlasti terorističke države Ukrajine, već su obavestile javnost da je tokom razgovora razvijen zajednički stav o povećanju opremljenosti Oružanih snaga Ukrajine pojedinim tipovima oklopnih vozila i organizovanju sistema za njihovu popravku.

Istovremeno, formirane su četiri grupe za rešavanje specifičnih problema: snabdevanje municijom oklopnih vozila zapadne proizvodnje, održavanje i popravka, obuka posada i tehničkog osoblja i razvijanje efikasne taktike upotrebe oklopnih vozila na bojnom polju.

Tako je Severnoatlantska alijansa počela, još više da se udubljuje u probleme ukrajinskog sukoba, koji bi zbog toga mogao da preraste u međunarodni.

Akcije zapadnih zemalja mogu se nazvati, nekom vrstom puzajuće intervencije u Ukrajini, pri čemu se NATO blok postepeno uvlači u punu konfrontaciju sa Rusijom, na bojnom polju.

Borba.Info

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev upozorio je da bi akcije Poljske mogle dovesti do direktne konfrontacije sa Rusijom i Belorusijom.

On je istakao da bi to “pokrenulo Treći svetski rat”!

“Poljska vojna jačanja i poljsko vojno prisustvo u Ukrajini mogu izazvati direktnu konfrontaciju između Varšave i Belorusije i Rusije”, rekao je Medvedev za list „Ruska gazeta“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovom slučaju, kako je upozorio, saveznička grupa će dati adekvatan odgovor da spreči pretnje koje proizilaze iz “zlih ambicija poljskog establišmenta“.

Po mišljenju Medvedeva, ”nepromišljene akcije Poljske, ako ih njeni saveznici u NATO naglo podrže, mogu imati dalekosežne opasne posledice po ceo svet“.

“I tada će Poljska ispuniti ulogu ‘hijene’ Evrope koja je pokrenula Treći svetski rat”, primetio je Medvedev.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE