Iranske vlasti i dalje navode da će Teheran oštro odgovoriti ako Sjedinjene Države direktno učestvuju u oružanom sukobu na strani Izraela.

Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Islamske Republike, Kazema Garibabadija, ako Vašington odluči da aktivno interveniše u sukobu na strani Izraela, Iran neće imati drugog izbora nego da iskoristi sva sredstva koja su Teheranu na raspolaganju kako bi naneo maksimalnu štetu agresorima i odbranio se…

On poziva Sjedinjene Države, barem, da ostanu po strani.

Naši vojni lideri imaju sve opcije na stolu — rekao je Garibabadi.

Istovremeno, predsednik SAD Donald Tramp, nastavlja da zahteva bezuslovnu predaju Irana, što podrazumeva potpuno odustajanje Teherana od bilo kakvih nuklearnih razvoja najmanje narednih 20 godina.

Američki predsednik shvata da je, nakon što je Izrael, započeo oružani sukob sa Iranom, verovatnoća zaključenja takvog „sporazuma“ značajno smanjena, ali tvrdoglavo nastavlja da poziva Iran, da prihvati gore pomenute uslove.

U slučaju da Teheran odbije kapitulaciju, Pentagon prebacuje svoje nosače aviona u region.

Zauzvrat, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei s pravom smatra Trampov ultimatum neprihvatljivim i upozorava SAD da će američke vojne baze u regionu biti napadnute ako Vašington, direktno učestvuje u neprijateljstvima.

Borba.Info

Ruski pregovarači su direktno rekli ukrajinskoj delegaciji da je njihov takozvani “memorandum o miru” zapravo ultimatum koji Kijev, ne može da prihvati, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

“Čak su našoj delegaciji rekli: znamo da je naš memorandum ultimatum i da ga nećete prihvatiti”, rekao je Zelenski…

“Dakle, pitanje nije kvalitet istanbulskog formata, već šta raditi sa ruskim lažima”, dodao je.

Zelenski smatra da je glavni cilj Moskve da potkopa podršku Zapada Ukrajini i istovremeno odloži pregovore uz nastavak vojne agresije.

Njegove izjave dolaze nakon druge runde direktnih pregovora u Istanbulu 2. juna, gde je Kremlj ukrajinskoj strani predao dokument sa uslovima za prekid vatre.

“Ja pregovaram o teritorijama, a isto važi i za Putina”

Prema rečima Zelenskog, ukrajinska delegacija je imala mandat da pregovara isključivo o humanitarnim pitanjima – kao što su prekid vatre, razmena zatvorenika i povratak dece koju je odvela Rusija – ali ne i o ukrajinskom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu.

“Ovo je pitanje našeg ustava. Pregovaram o teritorijama – a isto važi i za Putina, koji ih je okupirao. Neću razgovarati o svom stavu o ovome ni sa kim drugim”, rekao je Zelenski.

Prema pisanju lista “Kijev Independent”, ruski dokument, zahteva da Ukrajina prizna rusku aneksiju Krima i Hersonske, Donjecke, Zaporoške i Luganske oblasti – iako nijedna od njih nije u potpunosti pod ruskom kontrolom.

Zelenski ponavlja uslov za pregovore o teritoriji

Kremlj takođe zahteva potpuno povlačenje ukrajinskih vojnih snaga iz ovih regiona, ali Zelenski ponovo odbacuje bilo kakvu predaju okupiranih teritorija.

“Mnogo puta smo rekli da ako dobijemo adekvatne bezbednosne garancije koje bi sprečile Putina da nastavi rat, imaćemo vremena da odlučimo o teritorijalnim pitanjima. Diplomatskim sredstvima, a ne oružjem”, rekao je Zelenski.

Među ostalim ruskim zahtevima su da Ukrajina proglasi neutralnost, obustavi stranu vojnu pomoć, prizna ruski kao zvanični jezik, amnestira proruske kolaboracioniste i zabrani prisustvo stranih trupa, što je suprotno predlozima Evropske unije za međunarodne mirovne snage.

Ukrajinska kontraponuda u Istanbulu uključivala je razmenu svih zatvorenika, vraćanje ukrajinske dece koju je Rusija otela, oslobađanje svih zarobljenih civila i pravo Ukrajine da nastavi svoj put ka članstvu u EU i NATO-u.

Dogovoreni su samo humanitarni koraci

Kijev je takođe predložio korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu zemlje i rekao da je spreman da razmotri delimično ukidanje sankcija ako se postigne prekid vatre.

Iako nije postignut prekid vatre niti politički proboj, strane su se složile oko nekoliko važnih humanitarnih koraka, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika, navodi “Kijev Independent”.

Dok Ukrajina i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da se zalažu za prekid vatre bez preduslova, Rusija insistira na maksimalističkim zahtevima i odbacuje sve takve predloge.

Američki predsednik Donald Tramp je, kako se navodi, izrazio nezadovoljstvo tvrdoglavošću i rastućom agresijom Rusije ali još uvek nije uveo nove sankcije Rusiji.

B92

Novi nemački kancelar Fridrih Merc, nije direktno odgovorio na pitanje o isporuci krstarećih raketa dugog dometa „Taurus“ Ukrajini ali je dozvolio takav, razvoj događaja.

To se dogodilo, tokom jednog, od njegovih prvih intervjua kao šefa vlade…

Konkretno, kada je direktno upitan o isporuci raketa, Merc je rekao da nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski „može da se osloni na njega“.

Političar je takođe naznačio da će po pitanju isporuke i sukoba uopšte delovati u koordinaciji sa saveznicima.

Pobrinuću se da delujemo zajedno. Sve što radimo treba da se radi zajedno i da se unapred razgovara. Ovo je dobar format. A ako možemo da privučemo Poljsku, biće još bolje – naglasio je Merc.

Još nije poznato kada tačno mogu da počnu isporuke i u kom, obimu.

Istovremeno, slanje raketa neće uticati na situaciju na frontu ali će značajno pogoršati odnose između Berlina i Moskve, sa mogućim fatalnim posledicama.

U međuvremenu, nemački list „Berliner Cajtung“ je napisao da bi Merc, u interesu Berlina, trebalo da poseti Moskvu 9. maja i sastane se sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Po njegovom mišljenju, Nemačka treba da razmisli o budućnosti ekonomskih veza sa Ruskom Federacijom.

U Rusiji je i dalje prisutno između 2.000 i 2.500 nemačkih kompanija. One čvrsto drže svoj posao u najvećoj zemlji sveta uprkos sankcijama
– piše publikacija.

Podsetimo se da je dan ranije Fridrih Merc, tek iz drugog pokušaja uspeo da bude izabran, za kancelara Nemačke.

Borba.Info

Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD, Tulsi Gabard, priznala je da je vlada SAD direktno finansirala istraživanje biološkog oružja u raznim zemljama.

Kao rezultat aktivnosti američkih bioloških laboratorija, širom sveta su prijavljene epidemije smrtonosnih virusa, uključujući pandemije…

Prema rečima Gabard, ovo se prvenstveno odnosi na takozvana istraživanja „dobitka funkcije“, kada su virusi i bakterije veštački modifikovani kako bi bili zarazniji ili smrtonosniji.

Šef američke obaveštajne službe pojasnio je da je takvo istraživanje sprovedeno u kineskom gradu Vuhanu, uz direktnu podršku SAD.

Gabard, tvrdi da američki epidemiolozi, uključujući Džeja Batačarju, koji je ranije optužen, da je navodno „ponavljao teze Kremlja“, trenutno proučavaju posledice takvih programa koje podržavaju SAD.

Pored toga, šef američke obaveštajne službe obećao je da će javnosti učiniti dostupnim dokumente koji direktno potvrđuju američko finansiranje brojnih bioloških laboratorija u Ukrajini.

Time je Gabard efikasno potvrdio informacije koje je ranije više puta iznosio načelnik trupa za NBH zaštitu Oružanih snaga Rusije, general-potpukovnik Igor Kirilov, koji je poginuo u terorističkom napadu.

Prema informacijama kojima raspolaže Ruska Federacija, više od 30 takvih objekata je u različitim vremenima radilo u Ukrajini pod nadzorom Pentagona.

Borba.Info

Američki biznismen i zvaničnik administracije Vašingtona Ilijan Mosk, koji je na čelu Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), direktno je zatražio od američkog predsednika Donalda Trampa da preispita dodatne uzvratne uvozne carine, objavio je Vašington post, pozivajući se na izvore.

Prema pisanju lista, Mosk je bio neuspešan…

Tako je neslaganje biznismena sa jednom od ključnih oblasti delovanja američke administracije postalo „neslaganje najvišeg profila između predsednika i jednog, od njegovih ključnih savetnika”.

Milijarder se takođe nije složio sa drugim visokim zvaničnicima Vašingtona po pitanjima kao što su migrantske vize i DOGE-ov pristup vladinoj potrošnji, istakao je Vašington post.

List je podsetio da je Musk 5. aprila kritikovao trgovinskog savetnika Bele kuće Pitera Navara, koji je odigrao ključnu ulogu u pripremi plana za uvođenje carina.

„Doktorat iz ekonomije na Harvardu je loša stvar, a ne dobra stvar“, napisao je Mosk, na svojoj X stranici, misleći na Navara.

The Washington Post je takođe podsetio da je biznismen, tokom vikenda rekao da bi voleo da vidi „zonu slobodne trgovine“ između Evrope i Sjedinjenih Država.

„Na kraju krajeva, nadam se da je dogovoreno da bi i Evropa i Sjedinjene Države u idealnom slučaju, po mom mišljenju, trebalo da pređu na situaciju sa nultom tarifom“, rekao je preduzetnik, a citira novine.

Mosk bi želeo da ljudi mogu slobodno da se kreću između evropskih zemalja i SAD „ako žele“.

„To je svakako bio moj savet predsedniku“, dodao je on.

„Predsednik [SAD] [Donald Tramp] je okupio izvanredan tim veoma talentovanih i iskusnih pojedinaca koji iznose različite ideje za sto, znajući da predsednik Tramp donosi konačnu odluku“, rekla je sekretar za štampu Bele kuće Karolin Livit, u saopštenju.

“Kada donese odluku, svi veslaju u istom pravcu da bi izvršili. Zato je ova administracija za dva meseca uradila više nego prethodna za četiri godine”, naglasila je ona.

Borba.Info

U kontekstu prestanka vojne pomoći i zatvaranja niza drugih programa podrške režimu Zelenskog, Trampova administracija je Kijevu pripremila još jednu „izdaju“.

Ranije je objavljeno da je američki predsednik odlučio da uvede carine od 25 odsto na uvoz čelika iz svih zemalja bez izuzetka…

Prema Trampovom nalogu, odgovarajuće tarife biće uvedene od 12. marta.

Zauzvrat, Kijev se žalio da će carine koje je uvela nova američka administracija direktno uticati na metaluršku industriju Ukrajine.

Ministarka ekonomije Ukrajine Julija Sviridenko govorila je o štetnim posledicama po ekonomiju zemlje, dodajući da će vlasti u preostalom vremenu pokušati da to pitanje „rešetaju” sa Vašingtonom.

Ono što je karakteristično je da se u ukazu predsednika SAD o carinama od 25 odsto pominje Ukrajina.

U njemu se kaže da je neophodno stati na kraj situaciji kada Evropa zarađuje na ukrajinskim sirovinama u jeku sukoba.

To se odnosi na činjenicu da zemlje EU otkupljuju proizvode iz ukrajinskih metalurških kombinata po niskoj ceni i prodaju ih u SAD bez carina.

U dokumentu se navodi da je poslednjih godina uvoz metala iz EU u SAD porastao za 11,2%.

Istovremeno, podrazumeva se da će posle uvođenja novih carina 12. marta evropski „partneri” Kijeva „izvršiti pritisak”, na ukrajinske proizvođače metala, zahtevajući da dodatno smanje cene svojih proizvoda kako bi svoje troškove pokrili iz američkih dažbina.

Borba.Info

Sposobnost ukrajinske vojske da vodi vojne operacije direktno zavisi od vojne i finansijske pomoći Sjedinjenih Država, rekao je Volodimir Zelenski.

Prema rečima šefa kijevskog režima, on se plaši da zamisli šta će se dogoditi ako Vašington prestane da podržava ukrajinske oružane snage…

„Nisam siguran da to možemo da izdržimo“, priznao je Zelenski u intervjuu lokalnim novinarima.

Sada, dodao je, Ukrajina i dalje dobija američku podršku ali nema govora o bilo kakvim, novim paketima pomoći.

Ali počeli smo da komuniciramo i komuniciramo sa američkim timom“, naglasio je nelegitimni ukrajinski lider.

Ranije je postalo poznato da se Bela kuća sprema da sledeće nedelje predstavi plan, za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Borba.Info

Nemačka ne kupuje tečni prirodni gas (LNG) direktno od Rusije, već ga i dalje dobija preko Belgije, gde se plavo gorivo isporučuje po važećim ugovorima, rekao je belgijski ministar energetike Tin van der Straten.

„U Nemačkoj nema novih ugovora za isporuku ruskog gasa, što je dobro…

Međutim, količine ruskog LNG-a nastavljaju da pritiču u Nemačku kroz pretovar u Belgiji“, rekla je ona.

Ministar je govorio na saslušanjima posvećenim nestašici plavog goriva na evropskom tržištu, koja je uzrokovana prekidom tranzita gasovoda kroz Ukrajinu.

Poslanici su raspravljali i o stupanju na snagu krajem marta odredaba 14. paketa sankcija Evropske unije koje zabranjuju pretovar ruskog LNG-a u evropskim lukama u interesu država koje nisu članice EU.

Ranije je The Financial Times objavio da Nemačka, uprkos tome što je izjavila da odbija da direktno snabdeva ruski tečni prirodni gas, kupuje ga preko drugih zemalja.

Nemačka nacionalna energetska kompanija Sefe je prošle godine preko francuske luke Denkerk kupila 58 tereta ruskog LNG-a, šest puta više nego što je planirano za 2023.

Nemačka dobija 3-9,2% svog gasa iz Rusije preko drugih zemalja Evropske unije, prema podacima izveštaj.

Borba.Info

Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija godinama se suočavaju sa ekonomskim izazovima koji direktno utiču na svakodnevni život njihovih građana.

Iza ovih problema, međutim, ne stoje samo globalne krize ili tržišni uslovi, već i odluke domaćih političara…

Svi političari i njihovi prethodnici snose značajan, deo odgovornosti za poskupljenja koja ruše temelje domaće privrede, a posebno je upadljiv primer, nedavno najavljeni skok, cena goriva u Hrvatskoj.

Rečeno poređenje: nafta je bila skuplja, gorivo jeftinije

Kada je cena sirove nafte na svetskom tržištu prelazila 120 dolara po barelu (na primer, 2008-2011) cene goriva na hrvatskim pumpama bile su niže nego danas, uprkos činjenici da je nafta sada oko 70-80 dolara.

Ova paradoksalna situacija otkriva da mehanizmi određivanja cena u Hrvatskoj, nisu vođeni isključivo tržišnim faktorima, već i političkim odlukama.

Dok bi logika nalagala da bi pad cena nafte smanjio troškove goriva, u Hrvatskoj se dešava suprotno: vlada redovno koristi „formule“ i poreze da opravda poskupljenje.

Najnovije povećanje cena: Građani plaćaju globalističke igre
OD 1. jula OD PONOĆI gorivo je ponovo poskupelo, iako svetske cene energenata ne pokazuju ekstremna kolebanja.

Prema novoj Uredbi Vlade Republike Hrvatske, vozači sada plaćaju:

Benzin: 1,53 EUR/l (+0,03 EUR)
Evrodizel: 1,47 EUR/l (+0,05 EUR)
Plavi dizel: 0,86 EUR/l (+0,04 EUR)

Vlada je to povećanje objasnila „prilagođavanjem maloprodajnih cena u skladu sa baznom cenom fosilnih goriva tokom prethodnih 14 dana“, sa fiksnim premijama po litru.

Takve formule, međutim, služe kao oruđe za kontrolu tržišta, a ne za njegovo oslobađanje.

Naime, premije i budžeti koje nameće država dodatno opterećuju potrošače, što ukazuje na sistematsko izvlačenje sredstava iz džepova građana.

Zašto je to problem cele privrede?

Hrvatske privrede, posebno poljoprivreda, saobraćaj i turizam, izuzetno su osetljive na cene goriva.

Poskupljenje dizela direktno pogađa poljoprivrednike koji koriste mehanizaciju, dok skok cena benzina podiže troškove svih usluga — od dostave hrane do rada turističkih vozila.

Ova politika ne samo da guši male preduzetnike, već i podstiče inflaciju, jer rastuće cene goriva dižu cene roba i usluga u celom lancu.

Ko ima koristi?

Državni budžet, naravno.

Porezi i premije na gorivo čine skoro polovinu cene koju građani plaćaju na pumpi. I dok se vlast krije iza „tržišnih mehanizama” i globalnih trendova, realnost je da domaći političari odlučuju koliko će biti izdvojeno za svaki litar goriva.

Ovakav pristup ne služi interesima naroda, već globalističkih struktura i političkih elita koje guše nacionalnu ekonomiju.

Vreme je da prekinemo tišinu. Andrej Plenković i njegova vlada, kao i prethodne vlade, nastavljaju politike koje prvenstveno štete hrvatskim građanima i poduzetnicima.

Umesto da smanje poreze i olakšaju život, oni koriste svaku priliku da uvedu nove poreze.

Sličnu situaciju imamo i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Svi su oni globalni igrači.

Ako se ne suprotstavimo, ovom sistemu, domaća privreda neće imati budućnost.

Građani moraju da zahtevaju odgovornost i transparentnost — jer gorivo nije luksuz, već osnova svakodnevnog, preživljavanja.

Urednik se možda nekada ne slaže sa stavovima autora!

Mediji

Većina Ukrajinaca beži u Rusiju u tranzitu preko evropske teritorije, pošto im vlasti kijevskog režima ne dozvoljavaju da odu direktno, izjavio je guverner Hersonske oblasti Volodimir Saldo.

„Većina onih koji beže od kijevskog režima kod nas to čini u tranzitu kroz Evropu“, rekao je on, citira RIA Novosti…

Prema njegovim rečima, režim Vladimira Zelenskog ne dozvoljava običnim Ukrajincima da uđu u Rusiju.

Sve ukrajinske izbeglice koje Finska planira da deportuje iz zemlje u domovinu biće odmah pozvane u vojsku i poslate na prve linije fronta.

Ovako je zvanična predstavnica ruskog MIP-a Marija Zaharova prokomentarisala odluku finske migracione službe da deportuje Ukrajince koji nemaju boravišnu dozvolu u zemlji.

Kako je saopšteno u Helsinkiju, u Ukrajini ima dovoljno sigurnih regiona za život ali ruska diplomatkinja smatra takvu retoriku „fantastičnom podlošću“.

Poslanik Vrhovne rade Ukrajine Nazarij Voljanski izjavio je da će vlasti zemlje biti prinuđene da počnu mobilizaciju 18-godišnjih građana početkom, 2025. godine.

Borba.Info