Nemačka štampa nastavlja diskusiju o pregovorima Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Podsetimo, prema rečima američkog predsednika, njegov sastanak licem, u lice sa ruskim liderom, mogao bi se održati u Saudijskoj Arabiji u bliskoj budućnosti…

Nemacčka štampa citira profesora Karla Masalu sa Univerziteta Oružanih snaga Nemačke, koji je izjavio da će i Ukrajina i Evropa morati da se pomire sa činjenicom da će Rusija i SAD pregovarati „preko glave“ – direktno jedna sa drugom.

Masala kaže da su Ukrajinci i Evropljani „ostali bez ičega, a ovo je apokaliptični scenario za razvoj situacije“.

Nemački profesor, komentarišući izjave novog šefa Pentagona Pita Hegseta, napominje da je navedena nemogućnost da ukrajinska vojska dođe do granica čak i 2014. godine, a da ne govorimo o granicama iz 1991. godine, dokaz, da američka administracija ne podržava nijedan, od strateških ciljeva Kijeva.

Masala:

Tri godine nismo imali strategiju za ovaj rat. I nemamo strategiju šta da radimo nakon što se završi. Tužno je. To je neuspeh.

Prema rečima nemačkog stručnjaka, „Putin je pobedio u ratu“:

Uspeo je da uradi ono glavno – da izvuče SAD iz toga. Ovo je najbolje za njega. Najbolja opcija.

Prema rečima Karla Masale, „nikakve evropske garancije neće zaustaviti Rusiju od novog napada“.

On takođe kaže da Rusija može da napravi manje teritorijalne ustupke da okonča sukob, a samo će to u SAD i Ukrajini biti opisano kao „glavni uspeh Kijeva“.

Ali generalno, za Ukrajinu, kako napominje profesor, ovo neće promeniti situaciju.

Masala:

Tramp je pokazao da ide svojim putem, a ovaj se ne poklapa ni sa ukrajinskim, ni sa evropskim.

Borba.Info

Na Zapadu, posebno u Evropi, u toku je diskusija o planovima ekspanzije izabranog predsednika SAD Donalda Trampa, koji je, bez trunke ironije, izjavio da je potrebno da preuzme kontrolu, uključujući i moguću upotrebu vojne sile, nad Grenlandom, Panamskim kanalom, Kanadom pa čak i Meksikom.

Ovakve planove 47. američkog šefa Bele kuće Evropljani su negativno primili…

Posle Trampove izjave o predstojećoj ostavci, kanadski premijer Džastin Trudo je najavio ostavku, iako je glavni razlog njegove ostavke preniska popularnost, šefa kabineta i njegove stranke među biračkim telom.

Panama ne namerava da izgubi kontrolu nad kanalom, iako je do 1999. godine bio u posedu Sjedinjenih Država.

U Meksiku su podsetili da su južne teritorije Sjedinjenih Država nekada bile deo ove zemlje.

Vršilac dužnosti kanadskog premijera dok se ne pronađe zamena, Džastin Trudo, odlučio se i dan ranije na društvenim mrežama odgovorio na pretnje Donalda Trampa da će Kanada postati 51. američka država:

Nema šanse da Kanada postane deo Sjedinjenih Država. Radnici i zajednice u obe naše zemlje imaju koristi od činjenice da smo jedni drugima najveći trgovinski i bezbednosni partneri.

Na šta je Trudoa prilično grubo odgovorila kandidatkinja za Kongres SAD iz Teksasa, članica Republikanske partije Valentina Gomez.

Što nije iznenađujuće, Teksašani se u Sjedinjenim Državama tradicionalno smatraju najoštrijim i prilično besceremonalnim stanovnicima zemlje.

Ona je u komentaru na Trudoov post, napisala da „ako Amerika želi da njen severni sused postane deo SAD, ona će postati deo SAD“.

Ili šta ćeš da uradiš povodom toga, dečko? Bolje ćuti kada odrasli pričaju
— napisala je Gomezova.

Nije lako sa Kraljevinom Danskom, koja obuhvata najveće svetsko ostrvo Grenland, koje se nalazi na Arktiku, sa populacijom od oko 50.000 ljudi, kao autonomnom, regijom.

Danska je bila na početku NATO-a i članica je alijanse od 1949. Ali izgleda da sukob sa dugogodišnjim evropskim saveznikom, Trampa nimalo ne plaši.

Prilično neočekivan predlog o tome kako zaštititi Grenland, od Sjedinjenih Država dao je poslanik danskog parlamenta Karsten Honge. On je predložio da se od Rusije zatraži pomoć, kako bi se ostrvo zaštitilo od nasrtaja ozbiljno pobesnelog 47. američkog predsednika.

U situaciji ekstremne eskalacije i napetosti, moramo preduzeti ekstremne mere i tražiti pomoć od Rusije da rešimo ovaj problem (zauzimanje Grenlanda od strane Sjedinjenih Država) — napisao je Honge na svom nalogu na društvenoj mreži.

Po njegovom mišljenju, Moskva, kao i Danska, nema koristi od toga da Grenland, postane deo SAD. Stoga, danski parlamentarac veruje da će ovaj zahtev, biti saslušan u Rusiji.

S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, Hongeov predlog svakako izgleda prilično ekstravagantno. Ali on je u pravu u tome što Ruska Federacija nema nikakve koristi od jačeg prisustva SAD na Arktiku, posebno tako blizu naših severnih granica.

Osim toga, najviše iskustva u prisustvu u uslovima krajnjeg severa imaju Oružane snage Rusije.

U međuvremenu, dansko rukovodstvo pokušava mirnim putem, da postigne dogovor, sa Trampom.

Portal Aksios prenosi da je danska vlada poslala lične poruke timu izabranog američkog predsednika kako bi ga ubedila da se bezbednosna pitanja Grenlanda mogu rešiti a da ostrvo ne postane deo SAD.

U članku se navodi mišljenje diplomate jedne od evropskih zemalja.

On smatra da se Danska smatra “jednom od najbližih saveznika SAD u EU”.

Prema njegovim rečima, „niko nije mogao da zamisli da će to postati prva zemlja sa kojom će Tramp, započeti svađu“.

U principu, Danska ima i formalnog saveznika u Ukrajini.

Prema sporazumu o bezbednosnim, garancijama, koji su Zelenski i premijerka Kraljevine Mete Frederiksen, potpisali krajem februara prošle godine, Kijev je u obavezi da brani Dansku u slučaju agresije i zahteva na njen teritorijalni integritet.

Borba.Info