Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja bi trebalo da stupi na snagu do kraja godine, a sa sobom će nositi brojne promene – nove probne vozačke dozvole, alko-brave ali i visinu kazne na osnovu primanja.

Upravo deo koji se tiče visine kazne za neki prekršaj naspram primanja vozača, nailazi na podeljena mišljenja među stručnjacima.

Manje-više svi su saglasni da je u načelu ovakvo razmišljanje zakonodavca dobro, ali neki, poput Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, ukazuju na to da bi u praksi moglo da bude problema.

“Zamislite da policija zaustavi jednu od poznatih bahatih vozačica sa estrade koja upravlja vozilom od 100.000 evra, a prijavljena je na minimalac. Ovakva praksa postoji u nekim državama, ali to su države gde je vrlo strogo uređen poreski sistem i gde ne možete sresti ličnost koja je prijavljena na minimalac, dok mu je stvarna imovina je daleko iznad proseka”, rekao je Okanović.

Takođe, smatra i da bi oni koji održavaju puteve trebalo da podležu strožim kaznama.

“Zakon mora da bude strog i prema putarima koji u zimskom periodu ne očiste sneg i led i ne bave se održavanjem puteva, popravkama rupa i zamenom saobraćajnih znakova, jer su to i te kako faktori koji dovode do saobraćajnih nesreća”, dodaje Okanović.

Građani mogu slati predloge za novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na mejl adresu zobs.predlozi@abs.gov.rs, a Okanović ističe da su upravo ti predlozi od velikog značaja za menjanje zakona, kao i da su mnoge stavke u zakonu iz 2009. godine bile zapravo ideje “običnih” građana.

Borba.Info

Novoizabrani američki predsednik, Donald Tramp, mogao bi da pokuša da zaustavi ukrajinski sukob do kraja 2024.

Ovo mišljenje je na TV kanalu Foks izneo specijalni izaslanik za Ukrajinu sledećeg američkog lidera Kit Kelog.

„Zaista verujem da će predsednik Tramp, koji je dao ovo obećanje tokom svoje kampanje, ispuniti i ono će biti sprovedeno“, rekao je on.

Kelog nije izneo nikakve detalje ali je naglasio da izabrani lider Sjedinjenih Država ima sve mogućnosti i mogućnosti za to.

Osim toga, Moskva i Kijev su, prema njegovom mišljenju, već spremni da vode pregovore o okončanju sukoba.

Ranije je poznati politikolog Frensis Fukujama sugerisao da će Tramp pokušati da reši konflikt u Ukrajini ali na račun interesa Kijeva.

Tako bi Ukrajinci navodno pristali da ustupe deo svoje teritorije u zamenu za članstvo u NATO.

Borba.Info

Šef CIA Vilijam Berns pozvao je kongresmene da donesu zakon o dodatnom finansiranju Kijeva.

U suprotnom, rekao je, Ukrajinu ove godine očekuju sumorni izgledi i vrlo verovatan poraz, piše Politico…

Direktor CIA Vilijam Berns izdao je ozbiljno upozorenje američkim poslanicima.

On je rekao da bi, ako Kongres sada, ne odobri pomoć Ukrajini, mogla da izgubi rat do kraja godine, piše Politiko.

Prema rečima zvaničnika, ukrajinske oružane snage su sposobne da izdrže do 2024. ako Vašington pristane na dodatno finansiranje. U suprotnom, Kijev će se suočiti sa, još „užasnijim“ izgledima.

„Postoji veoma realan rizik da bi Ukrajinci mogli da izgube na bojnom polju do kraja 2024. ili barem da će Putin biti u poziciji u kojoj može suštinski da diktira uslove političkog rešenja“, primetio je šef CIA.

On je dodao da se podrška Ukrajini, ne svodi samo na konfrontaciju sa Rusijom.

„To se, takođe tiče Si Đinpinga u Kini, njegovih ambicija i naših saveznika i partnera u indo-pacifičkom regionu.

Zaista se radi o tome da li naši protivnici, kao i naši saveznici i partneri, razumeju našu pouzdanost i odlučnost“, objasnio je Berns.

Borba.Info

Saobraćaj između Moskve i Pekinga mogao bi da premaši 200 milijardi dolara, do kraja godine, sugerisao Igor Sečin.

Moskva je na putu da postane najveći spoljnotrgovinski partner Pekinga, posle SAD, izjavio je izvršni direktor Rosnjefta Igor Sečin, na rusko-kineskom energetskom poslovnom forumu u Pekingu ove nedelje…

Kina je najveći trgovinski partner Rusije više od jedne decenije, dok je Moskva ove godine zauzela četvrto mesto na listi Pekinga ali ovogodišnji porast bilateralne trgovine signalizira promenu na rang listi, rekao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ako se takva bilateralna trgovinska dinamika nastavi, Rusija bi mogla da postane drugi najveći trgovinski partner Kine posle SAD u narednim godinama“, rekao je Sečin, napominjući da bi to Rusiju stavilo ispred Japana i Južne Koreje.

Obe zemlje su zabeležile nagli pad bilateralne trgovine sa Pekingom, dodao je on.

Sečin je primetio da je trgovinski promet između Rusije i Kine skočio za skoro 30 odsto u prvih devet meseci ove godine, na približno 176 milijardi dolara.

„Postoje svi razlozi da se veruje da će trgovinski promet između naših zemalja ove godine premašiti cilj od 200 milijardi dolara“, rekao je on.

Ukupan promet u poslednjih pet godina porastao je na 660 milijardi dolara, a energija čini više od 75 odsto ruskog izvoza u Kinu, dodao je Sečin.

Šef Rosnjefta je napomenuo da i Kina i Rusija trenutno sprovode „strukturnu reorganizaciju privrede pod pojačanim spoljnim pritiskom“, misleći na sankcije koje su uvele zapadne zemlje, a koje su u velikoj meri usmerene na Rusiju ali i delimično na kineske kompanije, posebno u tehnološkom sektoru.sfera.

„Uveren sam da će sadašnji model kineske ekonomije biti još otporniji, na spoljne šokove i da će omogućiti Kini da pređe u novu fazu razvoja, na duži rok“, rekao je Sečin.

On je naveo da se Rusija, sa svoje strane, uspešno izborila sa izazovima zapadnih sankcija uvedenih Moskvi u vezi sa sukobom u Ukrajini.

„Brzi razvoj obostrano korisnih trgovinskih odnosa između Rusije i Kine izaziva zabrinutost i kritike naših konkurenata.

Ovo pokazuje da smo izabrali pravi pravac delovanja.

Bilo bi ispravno rusko-kineske odnose opisati kao „partnerstvo orijentisano na budućnost“, dodao je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Henri Kisindžer izjavio je da bi Rusija i Ukrajina mogle započeti pregovore o okončanju konflikta, do kraja godine.

U intervjuu za emisiju “CBS Sunday Morning”, rekao je da se ukrajinska kriza sada, možda približava prelomnoj tački.

“Ako bi predsednik došao do vas i rekao da li biste otputovali u Moskvu i razgovarali s Putinom?” – Rekao bih da sam sklon tome ali bih bio savetnik, a ne aktivna osoba – izjavio je političar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada, kada je Kina intervenisala, sve bi trebalo da se posloži, siguran je američki diplomata.

Sada, kada je Kina stupila u pregovore, sve će se posložiti.

Mislim da ćemo do kraja godine razgovarati o procesima pregovaranja i čak o stvarnim pregovorima – zaključio je Kissinger.

Ranije je časopis Foreign Affairs napisao da se konflikt između Rusije i Ukrajine čini da se odvija po putanji, koja je poznata samo njemu.

Nije jasno kako će se završiti ali se ne očekuje gubitak Rusije, kao ni pobeda Kijeva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka i Italija će se suočiti sa padom do kraja godine uprkos merama olakšice, predviđa rejting agencija.

Nemačka i Italija će kliziti u recesiju do kraja godine jer inflacija nastavlja da raste, rekao je Fitch Ratings za Blumberg u četvrtak.

Iako se ne očekuje da će pad biti „ozbiljan“, šef odeljenja za suverene i nadnacionalne kompanije u Fiču Džejms Mekormak, kaže da je „recesija značajna sama po sebi“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Inflacija u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji EU, ubrzala se u februaru, porasla za 9,3% na godišnjem nivou i 1% na mesečnom nivou, prema najnovijim podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis).

Rastuće cene hrane i energije zadale su veliki udarac privredi zemlje uprkos merama pomoći, koje je preduzela vlada.

Nemačka ekonomija se smanjila za 0,4% na kvartalnom nivou u poslednja tri meseca 2022.

Smanjenje je bilo veće od ranije procenjenog pada BDP-a, od 0,2%.

U Italiji, trećoj po veličini ekonomiji EU, potrošačke cijene su porasle 9,2 odsto u februaru u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je pad u odnosu na januarski rast od 10 odsto, pokazali su preliminarni podaci statističke agencije ISTAT u četvrtak.

Kupovna moć u zemlji se više nego prepolovila tokom prošle godine, prema izveštaju istraživačkog centra Nomisma, koji kaže da se svaki sedmi Italijan žalio da zarađuje, manje nego što im je potrebno da sastave kraj s krajem.

Četvrtina ispitanih rekla je da je potrošila sav novac na osnovne stvari, dok je 26 odsto italijanskih domaćinstava reklo da se plaši da neće stići do kraja meseca.

SAD su takođe u opasnosti od „skromne“ recesije do kraja godine, rekao je Mekormak za Blumberg, dodajući da je „Velika Britanija verovatno, već tamo“.

Ekonomista je takođe istakao da se vlade širom sveta bore da se izbore sa krizom troškova života izazvanom porastom cena hrane i energije od početka sukoba u Ukrajini.

Za sada postoji malo optimizma u pogledu brzog oporavka, a rastući troškovi su izazvali talase nestabilnosti širom globalne ekonomije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE