Kako prenosi portal, Stejt department će uskoro poslati Kongresu izveštaj u kojem će se naći organizacije uključene u izgradnju „Severnog toka 2“, protiv kojih je neophodno primeniti sankcije. Stejt department planira da zatraži uvođenje sankcija za nekoliko ruskih brodova, dodaje se u članku.

Napominje se da Stejt department priznaje da su „Nord strim 2 AG“ i njegov izvršni direktor Matjas Varnig umešani u aktivnosti protiv kojih treba uvesti sankcije.

Međutim, uzimajući u obzir nacionalne interese, Stejt department će odustati od njihovog uvođenja.

Kako su naveli izvori portala, Vašington je došao do zaključka da je jedini način da se potencijalno zaustavi projekat, koji je već 95 odsto završen, da se uvedu sankcije protiv nemačkih korisnika gasa, a američki predsednik Džozef Bajden nije spreman da kvari odnose sa Nemačkom po ovom pitanju, navodi se u saopštenju.

Problemi sa izgradnjom gasovoda

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.

U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.

Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bore Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

 SAD su uvele sankcije gasovodu u decembru 2019. godine, usled čega je švajcarska kompanija „Olsiz“ bila primorana da zaustavi radove na polaganju cevi.

Polaganje cevi je nastavljeno godinu dana kasnije kada je brod za polaganje cevi „Fortuna“ položio 2,6 kilometara cevi u nemačkim vodama.

Nakon toga je, prema podacima „Nord strim 2 AG“ (operatera projekta), nedovršeno ostalo približno 148 kilometara cevovoda od ukupne dužine od 2.460 kilometara – ostalo je da se postavi još 120 kilometara cevi u vodama Danske i oko 28 kilometara u nemačkim vodama.

Danske vlasti dozvolile su mogućnost nastavka radova pomoću „Fortune“ od 15. januara, a nemačka dozvola za ovaj brod važi do kraja maja.

Sputnik