Po prvi put od Hladnog rata, britanska vojska ponovo će imati avione sposobne za nošenje nuklearnog oružja.

Prema izveštaju portala RTT News, Velika Britanija je odlučila da kupi 12 američkih lovaca F-35A, kao deo šireg plana uključivanja u NATO misiju sa dvostrukom sposobnošću (dual-capable mission) što uključuje mogućnost korišćenja i nuklearnog naoružanja…

Za razliku od verzije F-35B, koja je trenutno u službi Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) nova verzija F-35A omogućava integraciju sa američkim nuklearnim bojevim glavama.

Ovo označava povratak britanske vojske u nuklearnu vazdušnu misiju po prvi put od povlačenja aviona Tornado 1998. godine, koji su poslednji u britanskoj službi nosili nuklearno oružje.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva potvrdilo je da ova nabavka predstavlja ozbiljan iskorak u modernizaciji vojske i jačanju nacionalne bezbednosti, u skladu sa obavezama u okviru NATO saveza.

Vojni analitičari ocenjuju da je reč o najvažnijem jačanju britanskih nuklearnih sposobnosti u jednoj generaciji. RAF će prvi put, nakon završetka Hladnog rata ponovo preuzeti ulogu u operacijama koje uključuju taktičko nuklearno oružje, što se tumači kao povratak ulozi iz perioda bipolarne bezbednosne arhitekture.

Britanija se time priključuje savezničkim državama koje u okviru NATO-a učestvuju u programima raspodele nuklearnih kapaciteta, pri čemu će F-35A letelice imati ključnu ulogu.

Očekuje se da Velika Britanija tokom trajanja čitavog programa kupovine obezbedi ukupno 138 lovaca F-35, a nabavka F-35A samo je početak, procesa kojim London, ponovo ulazi u krug država sa aktivnom vazdušnom nuklearnom komponentom u okviru saveza.

Ovaj potez, dolazi u trenutku kada NATO sve više insistira na modernizaciji svojih kapaciteta odvraćanja, a Velika Britanija jasno signalizira da želi da ostane jedan od glavnih stubova tog sistema.

Borba.Info

Pre dvadesetak godina, automobili su počeli da dobijaju elektronske ručne kočnice i do danas su one predmet mnogih diskusija.

Ovakav sistem bolje se uklapa u enterijer, dizajnerima ostavlja mnogo više prostora za uređenje centralnog dela, a i sve izgleda skladnije.

Reč je, naravno, o električnoj kočnici koja ima identičnu funkciju kao i ručna: sprečavanje pomeranja automobila, posebno na uzbrdicama i nizbrdicama.

Jedna od glavnih prednosti električne ručne kočnice je jednostavnost korišćenja – ne zahteva fizički napor, pa je idealna za sve vozače.

Osim toga, mnogi elektronski sistemi parkirne kočnice uključuju dodatne funkcije, kao što je pomoć pri kretanju na uzbrdici, koja pomaže u sprečavanju kretanja vozila unazad prilikom vožnje na uzbrdici.

Međutim, jeste li se ikada zapitali šta će se dogoditi ako pri brzini od 80 km/h povučete električnu parkirnu kočnicu?

Odgovor na to pitanje dao je autor videa na TikToku, a pogledajte ga ispod.

@nachotorresvolante Vídeo práctico: uso freno mano eléctrico ¡¡EN MARCHA!! Tras vuestras peticiones, y haciendo lo que he podido con los medios que tengo, al menos he conseguido grabar un vídeo en el que uso el freno de mano en plena marcha. Lo hago con un Seat León familiar 1.5 TSI ECO de 150 cv. Es un freno de mano eléctrico que actúa como freno de emergencia en plena marcha. Comprobadlo en vuestro propio coche antes de hacer nada parecido. Funciona en los coches nuevos más modernos, xo mejor q cada cual lo compruebe o averigue en su coche con seguridad. El test está improvisado y hecho a 90 km/h. Lo he hecho a muy distintas velocidades y funciona perfectamente. Ojo, repito: comprueba en tu coche. Lee libro de usuario, ten la información necesaria y espero q no te haga falta usarlo así. #new #ne #news #influencer #info #go #good #great #like #love #sun #amazing #wow #true #truth #try #happy #smile #influencer #fan #follow #enjoy #great @CUPRA ♬ sonido original – Nacho Torres Volante

Kao što ste mogli da vidite, neće se dogoditi ništa spektakularno – kad pristisnete prekidač elektronske kočnice, sistem će zaustaviti automobil, ali ne naglo nego u zadatim intervalima.

B92

Vazdušno-kosmičke snage Rusije bi od 2025. godine trebalo da počnu da dobijaju poboljšanu verziju lovca pete generacije Su-57M, koji se od oktobra 2022. godine nalazi na letnim testovima i biće opremljen novim motorom AL-51F.

Militari Watch je o tome pisao 3. februara, navodeći neke detalje, o tome šta se dešavalo…

Iako je ruska industrija borbenih aviona dosledno promašila svoje prognoze za ulazak u upotrebu novih sistema, Su-57M će gotovo sigurno početi da se isporučuju, pre 2027 – piše u publikaciji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, stručnjaci su predvideli značajno povećanje maksimalne i supersonične krstareće brzine serijskih višenamenskih lovaca Su-57M, nakon što su počeli da se opremaju turbomlaznim motorima sa naknadnim sagorevanjem (TRDDF) AL-51F, potiska od 18.000 kgf, koji na faza razvoja nazvana je „Proizvod 30“, a zatim „Saturn-30“, umesto AL-41F1, sa potiskom od 15.000 kgf.

Kao rezultat toga, ukupan potisak Su-57M, će biti 36.000 kgf (2 motora) što će obezbediti povećanje odnosa potiska i težine, pri normalnoj poletnoj masi sa potpuno napunjenim sistemom goriva sa 0,93, na 1,17 kgf/kg.

Ovo pruža mogućnost visokoenergetskog manevrisanja sa stabilnim okretanjem u ravni nagiba sa ugaonom brzinom od 27-30 stepeni/s, što će Su-57M dati dodatne prednosti u bliskoj borbi („smetlište pasa“) u kombinaciji sa sistemom skretanja vektora potiska, digitalnim sistemom za kontrolu potiska, nosivim izgledom karoserije i razvijenim aerodinamičkim nadimanjima u korenskim delovima krila.

Štaviše, maksimalna brzina može da se poveća sa 2550 na 2950 km/h, što će uporediti Su-57M sa presretačem MiG-31BM.

Motor AL-51F povećaće domet leta lovca Su-57M za skoro 10%.

Brzina penjanja Su-57M, takođe će se povećati sa 330–335 na 370–375 m/s, što će omogućiti lovcu, opremljenom raketama vazduh-vazduh Izdelije-180 i R-37M, da brzo zauzme nivo leta od 13500-18500 m za uništavanje cilja, na maksimalnim udaljenostima od 180 i 250-270 km, respektivno.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

2022. je bila vreme procvata za američku industriju gasa iz škriljaca i tečnosti za izvoz.

Ogroman višak dobijenog profita predodredio je način bogaćenja, tako brzo, a pokazalo se da nije sasvim pošten i moralan…

Budućnost, takođe ne obećava promene u ovom procesu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Cena izvornog gasa je prilično visoka, a zajedno sa preradom i transportom, ona raste još više.

Zbog toga američki LNG, u početku skup gas, postaje gotovo nepriuštivo gorivo za kupce sa svim markama, uključujući i „pohlepni interes“ uvoznika.

Ali čak i ta cena deluje nedovoljno dobavljačima, na obali Meksičkog zaliva da bi postigli željeni efekat, na bankovnom računu.

Manipulisanjem i žongliranjem tankerima, na otvorenom moru, prodavci postižu povećani profit.

U ovoj nemoralnoj, ilegalnoj trci posebno se istakla velika američka kompanija Venture Global.

Nastavlja da prodaje LNG iz svog novog postrojenja, po višim cenama na tržištu i ne ispunjava ugovorne obaveze prema kupcima.

Na udaru se našao i poljski koncern Orlen.

Advokati kompanije podneli su arbitražni zahtev protiv Venture Global LN, navodeći da američki izvoznik tečnog prirodnog gasa, ne poštuje svoj dugoročni ugovor sa jednom, od najvećih evropskih kompanija za naftu i gas.

Krajnji rezultat je da su, sa višegodišnjim ugovorima u ruci, Orlen i drugi kupci primorani da se postroje na promptnim berzama, kako bi dobili male količine na tržištu, po još višoj ceni.

Kako piše Blumberg, američki dobavljači iskorištavaju nedostatak posebnog zakona, koji reguliše odnose i utvrđuje sankcije za prekršaje i umesto da ispunjavaju ugovorne obaveze, prodaju teret na spot tržištu, naravno, po višim cenama.

Većina trgovaca iz inostranstva to radi ali samo Venture Global, koji veruje u nekažnjivost, otvoreno zanemaruje pravila opreza i tajnosti.

Takvi problemi su učinili LNG pravim izvorom spora za mnoge evropske kupce.

To donosi velike troškove i probleme.

Nastaje paradoksalna situacija u kojoj većina kupaca sopstveni gas kupuje na licu mesta od trećih lica koja su prethodno kupila sirovinu, a kasnije je prodala pravom vlasniku, uz drugu maržu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka priznaje da njene rafinerije i dalje dobijaju rusku naftu, prenosi WNP.

Međutim, nema kršenja sankcija, jer ovo crno zlato ima kazahstansku oznaku.

Sirovine idu u Nemačku u tranzitu preko Poljske, preko naftovoda Družba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka priznaje da njene rafinerije i dalje dobijaju rusku naftu.

Međutim, nema kršenja sankcija, jer je nafta ruska, doduše sa kazahstanskom etiketom.

Nemačka je, kao i Poljska, odbila da uvozi naftu iz Rusije ali je proces diverzifikacije snabdevanja sirovinama, od zapadnih suseda Poljske komplikovaniji.

Podsetimo, nakon zatvaranja slavine sa ruskom naftom, Poljska više ne uvozi naftu i gotovo gorivo sa istoka.

Poljske rafinerije trenutno primaju sirovine uglavnom iz Saudijske Arabije, preko poljskog „prozora u svet“ – naftne luke Gdanjsk.

Pošto je prestala da kupuje ruske sirovine, Nemačka pokušava da diverzifikuje snabdevanje

Nemačka je u teškom položaju, što je posebno teško za istočnonemačke rafinerije, kao što je fabrika PCK u Švedu.

To je četvrta, po veličini rafinerija nafte u Nemačkoj i najveći je snabdevač naftnim derivatima, kao što su benzin i dizel za regione Berlina i Brandenburga.

Do ove godine fabrika, koja se nalazila u unutrašnjosti zemlje, snabdevala se uglavnom ruskom naftom, koja se dopremala preko naftovoda Družba.

Od januara, kada je nemačka vlada najavila prekid isporuka nafte iz Rusije, rafinerija se snabdeva morskim putem – sa terminala u luci Roštok i iz poljske naftne luke u Gdanjsku.

Ovi putevi snabdevanja, međutim, nisu u stanju da zadovolje potrebe ove ključne rafinerije, koja je zbog nestašice sirovina u prvoj polovini godine bila prinuđena da ograniči proizvodne kapacitete.

U ovoj situaciji, nemačka vlada nastavlja da traži nove izvore snabdevanja.

Sada Nemci prevoze naftu, posebno iz Indije.

Uvoz iz ove zemlje je ove godine, već povećan više od dvanaest puta.

Drugi pravac je Kazahstan, odakle Nemačka svakog meseca uvozi 100 hiljada tona nafte.

Borba.Info

Blumberg: Rusija je preplavila svetsko tržište pšenicom i prepolovila cene!https://t.co/mcb0ZIwln9

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 19, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koliko novca dobijaju penzioneri nakon što su najmanje 35 godina uplaćivali doprinose u nemačko penziono osiguranje?

Brojke Nemačkog penzionog osiguranja pokazuju jasne razlike.

Nakon 35 godina uplaćivanja doprinosa, u Nemačkoj možete otići u penziju kao “dugotrajno osigurana osoba”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

No, kakvu penziju u proseku možete očekivati na kraju dugog radnog veka?

Ovoliko novca dobijaju nemački penzioneri

Podaci iz 2021. godine kažu kako prosečna penzija u Nemačkoj nakon 40 godina rada iznosi 1.370 evra, prenosi Feniks magazin.

U međuvremenu je Nemačko penziono osiguranje objavilo nove podatke.

Nemački mediji pišu kako su i u 2022. godini očigledne razlike između saveznih zemalja u isplati prosečnih penzija.

Dok su Sarland i Severna Rajna-Vestfalija i dalje na vrhu po visini mirovina, Tiringija i Saksonija-Anhalt još uvek zauzimaju poslednja mesta.

Prosečna neto penzija iznosi 1.384 evra

Kolika je starosna penzija nakon najmanje 35 godina uplaćivanja doprinosa? Za kraj 2022. prosečna penzijau Nemačkoj iznosi 1.384 evra (iznos neto isplate). Dakle, 14 evra više nego 2021. godine.

Postoji jasna razlika između polova. Dok prosečna starosna penzija za muškarce iznosi 1.543 evra neto, žene se moraju zadovoljiti sa samo 1.173 evra.

Deutsche Rentenversicherung objašnjava: “Sve u svemu, primetno je da je razlika između prosečnih penzija muškaraca i žena u istočnoj Nemačkoj manja, nego u zapadnoj.”

Ovo je prosečna bruto starosna penzija u Nemačkoj nakon najmanje 35 godina rada:

Saarland prosečna penzija 1.677 evra, muškarci 1.840 evra, žene 1.311 evra

Severna Rajna-Vestfalija prosečna penzija 1.644 vra, muškarci 1.845 evra, žene 1.322 evra

Hesen prosečna penzija 1.609 evra, muškarci 1.785, žene 1.329 evra

Hamburg prosečna penzija 1.609 evra, muškarci 1.783 evra, žene 1.394 evra

Baden-Virtemberg prosečna penzija 1.607 evra, muškarci 1.830 evra, žene 1.293 evra

Istočni Berlin 1.598 evra, muškarci 1.699 evra, žene 1.501 evra

Falačko – Porajnje 1.577 evra, muškarci 1.743 evra, žene 1.281 evra

Šlezvig– Holštajn 1.562 evra, muškarci 1.730 evra, žene 1.297 evra

Donja Sakasonija prosečna penzija 1.551 evra, muškarci 1.723 evra, žene 1.267 evra

Bavarska 1.545 evra, muškarci 1.732 evra, žene 1.278 evra

Bremen 1.542 evra, muškarci 1.716 evra, žene 1.291 evra

Zapadni Berlin prosečna penzija 1.500 evra, muškarci 1.652 evra, žene 1.350 evra

Brandenburg prosečna penzija 1.486 evra, muškarci 1.600 evra, žene 1.374 evra

Saksonija prosečna penzija 1.445 evra, muškarci 1.582 evra, žene 1.320 evra

Mekklenburg-Zapadno Pomorje 1.443 evra, muškarci 1.537 evra, žene 1.352 evra

Sakasonija – Anhalt 1.434 evra, muškarci 1.559 evra, žene 1.317 evra

Tiringija prosečna penzija 1.427 evra, muškarci 1.551 evra, žene 1.310 evra

Nemačko penziono osiguranje objašnjava jasne razlike

Kako nastaju ponekad velike razlike između penzija u pojedinim saveznim zemljama?

Za vodeće Saarland i Severnu Rajnu-Vestfaliju, Nemačko penziono osiguranje objašnjava: “Pre su mnogi muškarci u ovim saveznim zemljama radili na dobro plaćenim poslovima u rudarstvu i danas zbog toga primaju relativno visoke penzije.”

Pritom se primjećuje: “U usporedbi s drugim istočnim saveznim zemljama, penzioneri u Istočnom Berlinu dobili su relativno visoke starosne penzije od oko 1.699 evra, zbog relativno visokog udela penzionera s pravima iz bivše dopunske i posebne penzije iz sistema DDR-a.”

U poređenju s prethodnom godinom, penzije su se tek neznatno poboljšale, navode nemački mediji.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski vojnici održali su humanitarnu akciju u Hersonskoj oblasti.

Tokom proteklog dana stanovnici regiona dobili su 50 tona hrane, lekova i osnovnih namirnica.

Ukupno, od 2. marta Rusija je isporučila ukrajinskoj teritoriji 21.920,4 tone pomoći.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukupno je sprovedeno 1.045 humanitarnih akcija, podsetio je načelnik Centra za kontrolu nacionalne odbrane Ruske Federacije general-pukovnik Mihail Mizincev.

„Proteklog dana u Hersonskoj oblasti je sprovedena jedna humanitarna akcija tokom, koje je civilnom stanovništvu predato 50 tona humanitarne pomoći“, navodi se u izveštaju.

Prema rečima Mizinceva, 23. maja se održavaju tri humanitarne akcije u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti.

Stanovnicima je dodeljeno 510,4 tone osnovnih životnih namirnica i hrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski potrošač dobija jeftiniji gas!

Vašington i Berlin postigli su dogovor o izgradnji ruskog gasovoda „Severni tok 2“, čime je okončan višegodišnji spor između dva saveznika oko ovog pitanja, ali poluge pritiska na Rusiju i dalje ostaju, upozoravaju ruski eksperti.

Američki predsednik Džo Bajden je faktički priznao da je izgradnju tog gasovoda, koji ide od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke, nemoguće zaustaviti pošto je on 99 odsto završen.

Pobeda evropskih potrošača

Međutim, ruski politikolog Aleksandar Špunt smatra da to ne treba shvatiti kao kapitulaciju Vašingtona i istovremeno dodaje da su pobednici tog višegodišnjeg spora zapravo evropski potrošači, koji će dobijati jeftiniji, gas i rusko-evropski odnosi.

„Značaj ovog sporazuma je u stvari veoma velik, jer je ovo praktično prva epizoda u dugoročnoj istoriji odnosa Rusija sa Amerikom, kada je na predsedničkom nivou zvanično priznato da sankcije nisu delovale, da nisu postigle svoj cilj.

Ipak, nisam od onih stručnjaka koji ovo vide kao kapitulaciju i koji smatraju da su konačno istina i razum trijumfovali. Smatram da je sve zapravo mnogo skromnije.

SAD ne žele da izgube Nemačku, ključnog saveznika u Evropi i stoga je, u mnogim aspektima, ovo pobeda Nemačke u ovoj konfrontaciji.

Međutim, ovo je vrlo značajna činjenica i za Rusiju, jer je po prvi put na zvaničnom nivou, na nivou predsednika SAD, dokazano i potvrđeno da sankcije ne deluju.

To je ključni značaj ovoga za Rusiju, za rusku agendu u američkim odnosima“, kaže Špunt za Sputnjik.

Najglasniji protivnici „Severnog toka 2“ jesu SAD, koje žele da potisnu Rusiju sa evropskog tržišta i proguraju svoj tečni prirodni gas u Evropu i Ukrajina, koja bi zbog toga mogla da izgubi važne prihode od tranzita gasa.

Te zemlje, kao i Poljska i još neke, tvrde da je Evropa energetski isuviše zavisna od Rusije i da taj gasovod tobože ugrožava evropsku energetsku bezbednost i stabilnost, zbog čega su Amerikanci godinama pokušavali da sankcijama i raznim pritiscima blokiraju „Severni tok 2“, projekat vredan 11 milijardi dolara.

S druge strane, Moskva je potvrdila status pouzdanog partnera u oblasti dostave energetskih resursa, a Rusija i Nemačka su više puta isticale da je to ekonomski projekat koji će Evropi, a pre svega Nemačkoj, obezbediti jeftiniji gas.

„Pobednici zapravo nisu ni Evropa, ni Rusija, nego rusko-evropski odnosi koji su uspeli da se odupru čisto političkom pritisku. Apsolutno je jasno da je tu bilo pokušaja narušavanja odnosa između Evrope i Rusije.

Pobednici su rusko-evropski odnosi koji su sačuvani, a to stvara vrlo dobru platformu za napredak u uspostavljanju daljih odnosa“, ocenjuje Špunt.

Pritisci na Rusiju će se nastaviti

Ekspert ističe da odluka o završetku „Severnog toka 2“ ne znači da je na ovo pitanje stavljena tačka. Paket američko-nemačkih sporazuma donosi moguće nove pritiske na Rusiju.

Nemačka se obavezala da će preduzeti „efikasne mere“, koje obuhvataju i sankcije protiv Rusije ako „Moskva bude koristila energente kao geopolitičko oružje ili počini dalje agresivne radnje protiv Ukrajine“.

Kad je reč o ustupcima Ukrajini, Nemačka je pristala da podrži energetsku bezbednost Ukrajine sa ciljem zaštite od potencijalnog prekida isporuka gasa iz Rusije.

SAD i Nemačka jedinstvene su u stavu koji je u interesu Ukrajine i Evrope da se tranzit gasa kroz Ukrajinu nastavi i posle 2024. godine.

U skladu sa tim, Nemačka se obavezuje da će koristiti sve raspoložive mehanizme kako bi obezbedila desetogodišnje produženje sporazuma o tranzitu gasa između Ukrajine i Rusije.

U ove svrhe će imenovati specijalnog izaslanika, a pregovori o produženju sporazuma o tranzitu preko Ukrajine treba da počnu najkasnije 1. septembra.

Nemačka se takođe obavezuje da formira „zeleni fond“ sa ciljem podrške energetskom sektoru Ukrajine i za početak će u njega uplatiti 175 miliona dolara.

„Mislim da možemo da očekujemo novi talas pritiska na Rusiju 2024. godine, kada istekne postojeći ugovor o isporukama gasa preko Ukrajine.

Tačnije, to se može očekivati i ranije, pred njegov istek. Dakle, sankcije postoje i moguće su nove.

Kao što je poznato, Nemačka je obećala da će uvesti sankcije Rusiji ako Moskva, sa stanovišta Vašingtona, bude koristila tranzit gasa kao sredstvo pritiska na Ukrajinu“, kaže Špunt.

Ekspert napominje da je primetan broj sankcija koje su Moskvi nametnuli Evropa i SAD „simboličkog karaktera“.

„Na primer, objavljeno je da određene strukture ne mogu imati aktive u SAD, a oni ih nikada tamo nisu ni imali, niti su to imale u planu.

Postoje i druge takve akcije koje nikako ne utiču na ekonomsku situaciju u Rusiji ili na situaciju određenih subjekata“, kaže Špunt.

Evropski potrošač dobija jeftiniji gas

Govoreći o daljem razvoju situacije, politikolog je ubeđen da će pritisci na Rusiju biti nastavljeni, ali ostaje pitanje da li će one biti „ozbiljnije ili simbolične“.

„Pokazaće vreme. Ali to danas ne zavisi od sporazuma o „Severnom toku“, gasovodu koji će biti završen i kroz čije cevovode će uskoro poteći gas“, ističe on.

Kada bude završen, „Severni tok 2“ će se prostirati na 1.230 kilometara od Rusije do Nemačke, što ga čini jednim od najdužih gasovoda na svetu.

„Nemačka je u tom smislu pre neka vrsta avatara ujedinjene Evrope, jer ovo svakako nije nemačka tema.

Ruski gas koji će teći „Severnim tokom“ nije ruski gas za Nemačku, već je ruski gas za Evropu.

U tom smislu, evropski potrošač gasa je pobedio, jer će imati gas koji je jeftiniji od američkog tečnog gasa.

Dakle, običan evropski čovek je pobedio, jer će on imati koristi od toga.

Drugo, od toga je profitirala cela Evropa kao infrastruktura, jer je se diversifikuje kanal isporuke“, kaže Špunt.

Kako dodaje, da nema „Severnog toka 2“ tada bi energetska bezbednost Evrope bila manja zbog činjenice da bi bilo i manje mogućnosti za dobijanje gasa iz različitih izvora.

U tom smislu, Evropa je pobedila, a Nemačka je jednostavno predstavljala te evropske interesa.

„Ovo, u suštini, uopšte nije nemački projekat, to je panevropski projekat“, zaključio je Špunt.

Sputnik