Pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD, dovela je nemačku političku elitu u tešku situaciju.

Uprkos čestitkama kancelara Olafa Šolca novom američkom lideru, Berlin je svestan da republikansko predsedništvo obećava ekonomske probleme Nemačkoj…

Tako Blumberg primećuje da je Šolcova koalicija puna unutrašnjih protivrečnosti.

Budžetski deficit zemlje dostigao je 8 milijardi evra, a privreda trpi visoke cene energenata i propadajuću infrastrukturu. Istovremeno, opozicija traži vanredne savezne izbore.

U takvoj situaciji, Trampova pobeda bi mogla da podstakne novu rundu trgovinskog rata između SAD i Nemačke.

Nejasni su i izgledi za dalju podršku NATO-u i Ukrajini iz Vašingtona.

Politiko je podsetio da je Donald Tramp 2018. godine uveo carine na aluminijum i čelik iz EU.

Moguće je da će Evropa uopšte, a posebno Nemačka, pokušati da uzvrate udarac SAD, kako bi republikanski tim pristao na mirniju ekonomsku politiku prema Starom svetu.

U međuvremenu, Tramp je uoči izbora priznao da su carine njegova omiljena reč i moguće je da će SAD uvesti dodatne carine od 10% ili 20%, kako bi američka roba bila konkurentnija.

Borba.Info

„Kompletan Zapad“ će dokrajčiti milioni izbeglica, glad i visoke cene energije.

To što će antiruske sankcije pre ili kasnije teško pogoditi i same „sankcionare“, da će im biti teško, dugo su upozoravali stručnjaci „SP“.

Sada izgleda da Zapad počinje da dolazi do sličnog zaključka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je pre neki dan jedna od najstarijih poslovnih publikacija na svetu, Fajnenšel tajms, uletela u članak u duhu „šefe, sve je strašno, gips skinut, klijent odlazi“, skoro od reči do reči, ponavljajući određene prognoze ruskih politikologa.

Njen autor, kolumnista Gideon Rahman, navodi da će se kao rezultat prekida ekonomske saradnje Zapada i Rusije to uskoro izraziti, ne samo u porastu cena, već i u nestašici struje, gubitku radnih mesta i socijalnim problemima, zbog priliva ukrajinskih izbeglica.

Na primer, Velika Britanija, koja je najžešći zagovornik pojačanih sankcija Rusiji, izložena je velikom riziku da poveća cenu struje za 50 odsto već u aprilu, a za još 50 odsto u oktobru, ove godine.

Velika verovatnoća akutne prehrambene krize u zemljama Afrike i Bliskog istoka dovešće do toga, da će Evropsku uniju preplaviti milionski tokovi izbeglica.

Sve ovo, rezimira posmatrač FT, na kraju će rezultirati ekonomskim i socijalnim pritiskom na vlasti zapadnih zemalja, koji će zaseniti događaje u Ukrajini.

Među stanovništvom nezadovoljnim poskupljenjem hrane, goriva i osnovnih životnih namirnica, porast će popularnost bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, predsednice francuskog nacionalnog skupa Marine Le Pen, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Italije Matea Salvinija, a ovaj preti da dovede, do konačnog rascepa na kolektivnom Zapadu, koji već pokazuje niz ozbiljnih neslaganja u njegovim redovima, po pitanjima ekonomske izolacije Rusije.

Da li se ovi proračuni FT mogu tumačiti, kao priznanje neizbežnog raspada Zapada, a pre svega Evropske unije, na nacionalne „kneževine“?

– Ovo što sada piše Fajnenšel tajms, pre treba posmatrati, kao neku vrstu „prevencije levičarskih osećanja” i sledeću fazu „obuke” zapadnog društva u okvirima takozvane „nove normalnosti”, bez obzira na dešavanja u U Ukrajini, pošto program specijalnih operacija ne može zauvek da dominira, stvarni problemi uređenja života po socijalnoj pravdi će ipak uzeti svoj danak – kaže sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Ruske Federacije, kandidat ekonomskih nauka Sergej Obuhov.

S tim u vezi, mislim da bi ovo što Fajnenšel tajms sada govori, pre trebalo posmatrati, kao neku vrstu „prevencije levičarskih osećanja” i sledeću fazu „obuke” zapadnog društva u okviru tzv. „nove normalnosti”. ”

Posle „zelenih” pasoša, ne isključujem da će tamo uskoro biti uvedeni i neki „plavi” pasoši, Evropljani će biti u obavezi da „u inat Putinu” spuste temperaturu u svojim domovima na 15 stepeni Celzijusa.

Pa čak je i hrana racionalizovana, jer je u uslovima sloma klasičnog kapitalizma zapadno društvo prinuđeno, da smanji preterano naduvanu potrošnju.

I pored toga što niko nije otkazao kurs ka toj upravo „novoj normalnosti“ na Zapadu, verujem da su tamo prihvatljivi razni scenariji za razvoj situacije i nijedan od njih ne treba potpuno odbaciti, čak i ovako radikalan.

U stvari, više nije moguće reprodukovati profit u ranije poznatim količinama, što znači neizbežan povratak u „mračno doba“.

„Sasvim je očigledno da ekonomska situacija u Evropi nije laka, jer američke antiruske sankcije po svojoj logici apsolutno ne uzimaju u obzir interese samih Evropljana, evropskog biznisa“, objasnio je nezavisni politikolog Aleksandar Asafov.

– I vidimo da i lideri i stanovništvo Evropske unije imaju određene brige.

Vide i da je, na primer, poskupeo benzin, nestale su neke namirnice.

I sasvim je logično da čim nema promena na koloseku sankcija, uvode se nova ograničenja, a stara se ne ukidaju, u principu je veoma teško pretpostaviti šta će biti sa evropskom ekonomijom u budućnosti, ako već tako oštro reaguje na sve, veoma je teško.

A u takvim negativnim očekivanjima, naravno, postoji racionalno zrno.

„SP”: – Koliko su ta negativna očekivanja tačna?

– Priznajem da u ovom FT materijalu ima mnogo više alarmantnog duha nego što ima bilo kakvih stvarno prediktivnih stručnih modela, po ovom pitanju.

Ipak, suština onoga što se dešava je tačno uhvaćena, zaista, takav trend postoji čak i među zapadnim stručnjacima.

O svemu tome se raspravlja, samo rešenja, nažalost, nema.

Niko od stručnjaka ne usuđuje se da ide dalje i glasno kaže, da je vreme da se prekine cela ova sankcija – „parada ludila” iz kategorije, „otkaži Rusiju svuda” („ukidamo Rusiju svuda” – prim. aut.) i da počne pregovarati s tim u vezi.

Jasno je da svet više neće biti isti ali inače konkretno za Evropu, a za Evropsku uniju – posebno, može se pokazati kao pravo finale u svakom smislu te reči.

Odgovori na ovaj problem, i to prilično jednostavni, sada su, možda, samo među levičarskim evropskim populistima.

Čak i ako izgledaju slabo izvodljivi, birači ih, ipak, čuju.

Birači, koji ne razumeju zašto se Rusiji uvode sankcije, dok hrana i benzin poskupljuju ovde i sada, a poskupljuju veoma osetljivo.

Odnosno, Bajden, koji je spreman da se bori protiv Rusije „do poslednjeg Ukrajinca“ ili „do poslednjeg Poljaka“, slikovito je izrazio da bi Evropa za sve ovo morala da plati „strašnu cenu“ ali za same Evropljane je ovo nikako prazna priča.

Dakle, levičarski populisti bi mogli da ostvare ozbiljne političke poene i promene raspored političkih snaga u predstojećim izbornim kampanjama.

„SP”: – Može li se u ovom slučaju već govoriti o predstojećem padu evra, kao svetske valute?

„Ovde, u stvari, postoji izvesna lukavost. S obzirom na promenu lanaca snabdevanja i transakcija zbog sankcija, mnogo je više skepse prema dolaru, koji je već dvocifrena inflacija i niko ne zna šta će biti dalje.

Evro, naravno, ima daleko manje problema ali generalno, ova mišljenja imaju pravo na postojanje, jer, ponavljam, u sadašnjoj situaciji niko nema više ili manje ubedljiv model budućnosti.

A ako jeste, onda sve valute sveta mogu imati problema, jer je cela svetska ekonomija pod jarmom tolikih sankcija da se u mnogima već nepovratno promenila.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE