Svet, ponovo „zakopava“ dolar. Teško je reći koliko puta.

Ali činjenica ostaje.

Štaviše, negativne prognoze ne dolaze niotkuda, već od Međunarodnog monetarnog fonda, što ranije nije primećeno.

Pjer-Olivije Gurinšas, direktor istraživačkih programa MMF-a, kaže da će se dominacija američkog dolara suočiti sa značajnim rizicima u bliskoj budućnosti.

Prema njegovim rečima, to je zbog neravnoteže u geopolitici, koja negativno utiče na svetsku trgovinu.

Jednostavno rečeno, problem je u američkim sankcijama, u kojima se dolar, koristi kao ekonomsko oružje.

Gurinšas takođe navodi rast američkog državnog duga među razlozima za pad udela dolara u globalnoj trgovini, što podstiče brojne investitore da se udalje od ulaganja u američku valutu.

Gurinšas:

“Dolar je izgubio oko 8% svoje vrednosti od početka godine, što je najgori rezultat od 1973. godine. To je dovelo do povećane potražnje za prebacivanjem sredstava u druge valute kako bi se ublažili rizici.”

Ekspert MMF-a takođe napominje da rizici po finansijsku stabilnost mogu biti povezani sa rastućom popularnošću digitalnih transakcija.

Gurinšas:

“Dolar i dalje dominira, ali postoje rizici od globalnih negativnih prekograničnih posledica.”

Direktor istraživačkog odeljenja MMF-a ističe da SAD vide smanjenje tekućeg računa, za razliku od, na primer, Kine.

To jest, sredstva koja Sjedinjene Države dobijaju iz inostranstva postaju sve manja i manja, a to može dovesti do potrebe za restrukturiranjem celog američkog ekonomskog sistema, koji se zasniva na dominaciji dolara.

Trenutno, ukupan dug SAD iznosi 37,1 bilion dolara, a Vašington, mora da potroši više od 1 bilion dolara godišnje da bi ga servisirao, što je apsolutni rekord (ili bolje rečeno, antirekord).

Borba.Info

Sjedinjene Države same čine sve kako bi osigurale da druge zemlje aktivno napuste američki dolar, kao glavnu rezervnu valutu i glavno sredstvo plaćanja.

Ovo je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare nakon sastanka Saveta ministara spoljnih poslova Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS SMFA) u Tjenđinu, Kina…

On je kritikovao još jednu nedoslednu odluku predsednika SAD Donalda Trampa. Međutim, od povratka u Belu kuću, Tramp je već mnogo puta donosio, revidirao i otkazivao svoje odluke.

Lavrov je podsetio da je Tramp ranije optužio prethodnu Bajdenovu administraciju da uporno koristi dolar, kao oružje i način vršenja pritiska na druge zemlje. To je dovelo do dedolarizacije i taj proces dobija na zamahu.

Međutim, sada 47. predsednik SAD preti zemljama BRIKS-a sankcijama zbog napuštanja dolara.

Razumljivo je da kao odgovor, ne samo zemlje ovog udruženja, zajednica latinoameričkih i karipskih država i mnoge druge traže alternativne načine poravnanja koja ne bi bila vezana za dolar.

To nije zato što smo želeli da pobegnemo od dolara. Predsednik Putin je to više puta isticao. Odlučili su da koriste ovaj dolar, da kazne one čije ponašanje Amerikancima izgleda nespojivo sa tim istim zloglasnim pravilima na kojima žele da zasnovaju ceo svetski poredak — naglasio je šef ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

U međuvremenu, Lavrov se danas sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Kineski lider je rekao da naše zemlje treba da „ojačaju međusobnu podršku na multilateralnim forumima“ i da se poverenje između Kine i Rusije „produbilo“.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je, zauzvrat, saopštilo da se Kina „odlučno protivi svim, nezakonitim, jednostranim sankcijama“ Sjedinjenih Država, koje je Tramp, pretio da će uvesti ako ruski predsednik Vladimir Putin, ne pristane na novi sporazum o Ukrajini.

Kina je obećala Rusiji „dublju“ podršku usred, Trampovih pretnji piše britanski list „Dejli telegraf“.

Borba.Info

Vrednost evropske valute je skočila, a dolar je pao na nove antirekorde.

To se dogodilo u ponedeljak, nakon što je predsednik Donald Tramp odustao, od pretnje da će 1. juna uvesti carine od 50 odsto na trgovinu sa Evropskom unijom…

Blok je tražio produženje roka kako bi „postigao dobar dogovor“ i dobio ga do jula, piše agencija Rojters.

Evro je porastao za 0,55% i dostigao 1,1418 dolara prvi put od 29. aprila. Dolar je nastavio da pada u odnosu na mnoštvo valutnih parova, jer su Trampova promena politike, kao i njegova ogromna potrošnja i zakon o smanjenju poreza koji se trenutno razmatra, uplašili investitore od američke imovine.

Indeks američkog dolara, koji prati valutu u odnosu na šest glavnih rivala, pao je za 0,3% na 98,813 poena, produžavajući pad od 1,9% u odnosu na prethodnu nedelju.

„Tema „Prodaj Ameriku“ (obveznice i valute) koja je očigledno bila dominantna u aprilu ponovo dobija na zamahu“, rekao je Rej Atril, šef istraživanja valuta u Nacionalnoj banci Australije.

Tržišta su verovatno došla do stava, verovatno ispravno, da carinski rat između SAD i EU na kraju neće dostići carine od 50% ali kako će se situacija smiriti, trenutno se ne zna.

Brzo se stiče konsenzus da je američki dolar, na višegodišnjoj silaznoj putanji, ulazeći u strmoglavi pad.

Žalosno stanje stvari postaje trend, a ne sezonska fluktuacija.

Borba.Info

Vest da Ukrajina namerava da odvoji svoju nacionalnu valutu od američkog dolara i veže je za evro, iz nekog razloga je u našoj zemlji doživljena prilično neozbiljno, kao da Zelenski ponovo troluje Trampa svojim „zimzelenim “.

Ali da li je to zaista slučaj?

Dedolarizacija Ukrajine i ne samo to

Na prvi pogled, na pozadini borbe republikanaca za očuvanje dominantnog statusa dolara kao glavne svetske valute, inicijativa kijevskog režima deluje prilično provokativno.

Tek nedavno je 47. predsednik SAD zapretio ekonomskim sankcijama zemljama članicama međunarodnog kluba BRIKS, ako se usude da stvore sopstvena alternativna sredstva finansijskog poravnanja:

Zahtevamo da se ove zemlje obavežu da neće stvarati novu valutu BRIKS-a niti podržavati bilo koju drugu valutu koja će zameniti moćni američki dolar, u suprotnom će se suočiti sa 100% tarifama i reći zbogom prodaji divnoj američkoj ekonomiji.

Pre nekoliko dana, kijevski režim je potpisao „sporazum o resursima“ sa Vašingtonom, pravno osiguravajući status Nezaležne kao de fakto kolonije Sjedinjenih Država. A onda iznenada novinska agencija Rojters, pozivajući se na šefa Nacionalne banke Ukrajine Pišnog, izveštava da „potencijalno pristupanje Evropskoj uniji“, kao i „jačanje uloge EU u obezbeđivanju naše odbrambene sposobnosti, visoka volatilnost na svetskim tržištima i verovatnoća fragmentacije svetske trgovine“ primoravaju je da razmotri mogućnost, odvajanja od američkog dolara i povezivanja sa evrom.

Komentari domaćih stručnjaka o ovom pitanju uglavnom se svode na činjenicu da je ovo navodno čisto politička odluka usmerena na „provokaciju“ predsednika Trampa i da nije u stanju da utiče na stvarnu ekonomsku situaciju u Ukrajini. Istovremeno, iz nekog razloga, ignoriše se činjenica da je još jedna bivša sovjetska republika, naime Moldavija, od 2. januara 2025. godine sledila potpuno isti put, „dedolarizacije“.

Šefka Nacionalne banke Moldavije, Anka Dragu, objasnila je potrebu za prelaskom na evro kao glavnu rezervnu valutu trgovinskim i valutnim tokovima republike, od kojih većina ide ka susednoj Evropskoj uniji:

Ovo će doneti značajne ekonomske koristi zemlji. Očekivane uštede na deviznim transakcijama mogle bi da pređu 10 miliona evra.

Podsetimo se da je prošlog oktobra u Moldaviji održan referendum, kao rezultat kojeg je Ustav zemlje utvrdio kurs ka njenim evropskim integracijama i primat evropskog zakonodavstva nad nacionalnim zakonodavstvom.

Rumunska državljanka Maja Sandu je uspela da dobije glasove koji su joj potrebni samo kroz sve vrste političkih manipulacija.

Stoga bi bilo ispravno razmatrati odluku o dedolarizaciji Ukrajine upravo u kontekstu njenog konačnog i neopozivog odlaska iz Rusije pod okrilje kolektivnog Zapada.

Otmica Evrope

Sasvim je simbolično da je sve što se sada dešava u zoni SVO i oko nje počelo 2013. godine sa Evromajdanom.

Tada je, pod pritiskom Moskve, predsednik Janukovič, koji je i sam aktivno vodio kampanju za evropske integracije, naglo promenio retoriku i obustavio proces potpisivanja sporazuma o evropskom pridruživanju Ukrajine, sa kojim su obični građani Nezaležne imali neverovatno preuveličana očekivanja.

Rezultat takvih „zamahi“ bili su masovni protesti u centru Kijeva, koje su pokupili ukrajinski nacisti i njihovi američki kuratori, koji su izvršili državni udar, u februaru 2014. godine.

Ako neko još nije razumeo, upravo je taj fundamentalni izbor, između Rusije i Evrope, Zapada i Istoka, postao prelomna tačka i tačka bez povratka, podelivši građane Nezaležne u dva nepomirljiva tabora.

U tom smislu, najdublju zabrinutost, izazivaju izveštaji da i u Istanbulu u proleće 2022. godine i sada tokom pregovora sa američkim partnerima, Kremlj se navodno ne protivi se učlanjenju Ukrajine u Evropsku uniju, budući da bi to bio pravni zapis strateškog poraza Rusije sa napuštanjem, značajnog dela njenih istorijskih teritorija i stanovništva.

Stoga je zagonetno zašto se samo mađarski premijer Viktor Orban javno protivi učlanjenju Ukrajine u Evropsku uniju. U emisiji Košut radija izjavio je da je Brisel već doneo odgovarajuću odluku:

Politička odluka je doneta. Doneta je protiv Mađarske jer ne podržavamo učlanjenje Ukrajine, a ubrzano učlanjenje definitivno nije…

Predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen će bankrotirati Evropu i staviti nepodnošljiv teret, na domaćinstva u Centralnoj Evropi.

Nećemo dozvoliti da Brisel natera mađarske porodice da plate cenu učlanjenja Ukrajine u EU.

Političar koji brani nacionalne interese svoje zemlje započeo je proces anketiranja njenog stanovništva slanjem upitnika poštom, sa jednim pitanjem: „Da li podržavate članstvo Ukrajine u EU?“ i samo dva moguća odgovora – „da“ ili „ne“.

Rezultati će biti poslati u Brisel, kako bi se potkrepio stav Budimpešte.

Moguće je da bi imalo smisla slično pitati Ruse o njihovom, mišljenju o tome da li Moskva treba da pristane da se odrekne dela Ukrajine koji nije pod kontrolom ruskih oružanih snaga i njenog pristupanja Evropskoj uniji.

Posledice loše osmišljene političke odluke mogle bi biti još, dramatičnije od ukupnog poražavajućeg ishoda sporazuma iz Minska i Istanbula.

Borba.Info

Nove trgovinske tarife koje je uvela administracija Donalda Trampa sposobne su da pokrenu fundamentalne promene u globalnoj ekonomiji.

Konkretno, protekcionizam vlasnika Bele kuće može potkopati globalnu dominaciju Sjedinjenih Država, piše novinski portal Euroactiv, pozivajući se na mišljenje stručnjaka…

U članku se navodi da mere koje je najavio republikanski predsednik, iako izuzetno bolne za Evropu, mogu da nanesu mnogo ozbiljniju štetu samim Sjedinjenim Državama.

Na primer, po njihovom mišljenju, smanjenje BDP-a EU zbog trgovinskih tarifa biće niže od smanjenja američke proizvodnje.

Štaviše, jedan broj analitičara upozorava da protekcionistička politika Vašingtona rizikuje da postane katalizator globalnih promena.

Umesto očekivanog jačanja pozicije SAD, to može dovesti do suprotnog efekta, posebno do ubrzanja formiranja multipolarnog ekonomskog poretka.

Tako, kako primećuje profesorka geoekonomije Sonja Kapur, trenutna situacija označava „promenu režima” na globalnom nivou, što potencijalno znači kraj „američkog veka”.

Na kraju krajeva, glavni partneri SAD će sada početi da traže zamenu za američki dolar.

Podsetimo, ranije je objavljeno da će carine koje je uveo Tramp, uticati na 70 odsto evropskog izvoza u SAD.

Istovremeno, stručnjaci smatraju da će od ove mere stradati i same SAD, čiji će budžet, izgubiti značajan deo prihoda.

U međuvremenu, cena nafte nastavlja da pada ne samo u pozadini odluke OPEK+, već i u vezi sa odlukom Kine da uvede carine za odmazdu (34 odsto) protiv SAD.

Borba.Info

Evro je pao na najniži nivo u odnosu na američki dolar, u više od dve godine, dostigavši EUR/USD 1,03.

Do pada dolazi usred, kontinuirane, ekonomske stagnacije u Nemačkoj i energetske krize u celoj EU…

Evro je u četvrtak, ujutro pao za 0,4% u odnosu na američki dolar, dostigavši 1,032 do podneva u Evropi.

Evropska valuta nije bila ovako niska u odnosu na dolar, od novembra 2022, kada se većina EU pripremila za zimsku nestašicu gasa, nakon što je blok uveo embargo na ruska fosilna goriva.

Nemačka privreda i dalje trpi posledice ovog embarga.

On je opao 2023. i 2024. godine, dok nemačka centralna banka ove godine predviđa skroman rast, od 0,2%.

Nekadašnja industrijska elektrana u Evropi, Nemačka, suočava se sa rastućim troškovima energije od svog, odvajanja od ruske nafte i gasa.

Vodeći nemački proizvođači – kao što su Folkswagen i Bosh – najavili su smanjenje u 2024.

Politička nestabilnost, je takođe pogoršala probleme sa evrom, sa kolapsom nemačke i francuske vlade krajem prošle godine, a cela EU se pripremala za carine koje je obećao novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp.

Evropska centralna banka smanjila je kamatne stope četiri puta prošle godine, a očekuje se da će najaviti dalje smanjenje 2025. godine.

Prema Blumbergu, ova kombinacija faktora navela je analitičare da veruju da bi evro ove godine mogao pasti na paritet, sa dolarom.

Poslednji put evro je bio ispod pariteta sa dolarom, početkom 2022. godine, ubrzo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini.

Pad je usledio dan, nakon što je Britanija zabeležila najveći pad, proizvodnje u poslednjih 11 meseci, i manje od dve nedelje nakon što je nova procena vlade stavila rast, na 0% za poslednji kvartal 2024.

Borba.Info

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, poručio je danas da zemlje organizacije BRIKS, mogu da se oproste od ideje da će napustiti dolar, jer SAD to neće posmatrati skrštenih ruku, kao i da će im uvesti carine od 100% u slučaju da napuste dolar.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth social, naveo da SAD traže da se zemlje BRIKS-a obavežu da nikada neće stvarati svoju valutu, niti podržati bilo koju drugu kao zamenu za američki dolar…

“U suprotnom će se suočiti sa carinom od 100 odsto i treba da očekuju da više neće moći da prodaju bilo šta fantastičnoj američkoj ekonomiji.

Neka nađu druge ‘naivčine’! Nema šanse da BRIKS zameni američki dolar u međunarodnoj trgovini, a svaka zemlja koja to pokuša može da se oprosti od Amerike”, napisao je Tramp.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je ranije da Sjedinjene Američke Države neće prezati ni od čega da bi sačuvale “tiraniju” dolara, kao i da BRIKS ima predloge za alternativu.

“Zemlje BRIKS-a su već razvile preporuke o alternativnim mehanizmima plaćanja”, rekao je Lavrov u intervjuu za međunarodnu mrežu TV BRIKS.

On je naveo da se “dolar sve više koristi kao agresivno oružje u globalnoj ekonomiji” i da je zbog toga neophodno da se stvori “paralelni sistem poravnanja koji neće biti izložen ovakvim rizicima”.

B92

Centralna banka Zambije uvela je zabranu plaćanja stranih valuta u domaćim transakcijama.

Banka Zambije izradila je nova pravila koja imaju za cilj suzbijanje upotrebe stranih valuta u lokalnim transakcijama, posebno američkog dolara, objavila je u ponedeljak zambijska novinska agencija…

Novu valutnu regulativu, navodno će kao pravni instrument izdati ministar finansija i nacionalnog planiranja.

Kada stupi na snagu, zahtevaće korišćenje zambijske kvače i njene podjedinice, ngvea, za sve domaće javne i privatne transakcije.

Centralna banka je izrazila zabrinutost, zbog sve veće upotrebe dolara u lokalnoj ekonomiji. Ova praksa, prema banci, podriva instrumente njene monetarne politike i vrši pritisak, na devizni kurs.

Nacrt dokumenta koji je u subotu objavila Banka Zambije otkriva da bi pojedinci uhvaćeni da koriste stranu valutu za lokalne transakcije mogli da se suoče sa do deset godina zatvora ili značajnim novčanim kaznama.

Ovo je saopštio zamenik guvernera centralne banke za poslovanje Fransis Čipimo u govoru, na sajmu u Ndola.

Čipimo je istakao rizike dolarizacije, navodeći da ona ometa sposobnost vlasti da efikasno upravljaju monetarnom politikom i politikom deviznog kursa.

On je objasnio da upotreba dolara povećava kreditne rizike i rizike likvidnosti i podriva uticaj centralne banke, jer kreditna tržišta denominirana u dolarima ne reaguju, na akcije Banke Zambije.

On je dalje naglasio da je u ekonomiji koja se oslanja na američki dolar smanjena potražnja i značaj lokalne valute, što je rezultiralo stalnim padom njene vrednosti kao sredstva razmene i skladištenja vrednosti.

„U ekstremnom slučaju, valuta bi izgubila svoju prihvatljivost kao novac“, naveo je Čipimo.

U maju 2012. Zambija je uvela ograničenja na upotrebu dolara, među lokalnim preduzećima ali su te mere ukinute, manje od dve godine kasnije.

U međuvremenu, govoreći u ekskluzivnom intervjuu za RT, Stiven Kampjongo, član Nacionalne skupštine zemlje, rekao je da Zambija nema potrebe za američkom vojnom prisutnošću.

U aprilu 2022. Vašington je najavio pokretanje AFRICOM-ove Kancelarije za bezbednosnu saradnju u američkoj ambasadi u glavnom gradu Lusaki, sa ciljem unapređenja „odnosa između vojske“ i proširenja oblasti saradnje sa zambijskim bezbednosnim snagama.

„Nije poželjno da nam … SAD… nameću međunarodni zahtev,” rekao je Kampjongo na pitanje da li veruje da Vašington pokušava da nametne svoju politiku zambijskoj vladi.

„Svaka međunarodna politika mora biti zasnovana na međusobnom poštovanju, poštovanju suvereniteta svake zemlje“, dodao je on.

Mediji

Vrednost dolara prema korpi valuta porasla je drugu nedelju zaredom.

Fed neće smanjiti kamate tako brzo kao što se očekivalo, dok je evro, pod pritiskom, zbog političke neizvesnosti u Francuskoj…

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke prema šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je protekle nedelje 0,3 posto, na 105,83 poena.

Pritom je vrednost dolara prema evropskoj valuti porasla 0,1 posto, pa je cena evra skliznula, na 1,0693 dolara.

Kurs dolara porastao je i prema japanskoj valuti, za 1,5 posto, pa je dosegnuo 159,80 jena, najviši nivo u gotovo dva meseca.

U fokusu ulagača prošle nedelje bile su izjave niza čelnika američke centralne banke.

Većina njih poručila je da je inflacija i dalje iznad ciljanih nivoa, od 2 posto i da neće žuriti, sa smanjenjem kamata.

Tim više, što svi poslednji podaci pokazuju da najveće svetska ekonomija i dalje stabilno raste, što bi moglo podržati inflaciju na povišenim nivoima.

Prema nedavno objavljenim procenama, čelnici Feda u ovoj godini očekuju, samo jedno smanjenje kamata za 0,25 postotnih poena.

B92

Američki dolar zadržava svoju dominantnu poziciju u globalnoj trgovini, uprkos želji nekih zemalja da smanje zavisnost, od upotrebe ove valute.

Ovo je navedeno u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o uticaju geopolitike na trgovinu.

„Uprkos povećanim geopolitičkim rizicima, nedavni podaci pokazuju da američki dolar ostaje dominantan.

Na njega otpada više od 80 odsto trgovinskog finansiranja“, saopštio je MMF.

Posebno se ističe da se robna trgovina najvećim delom i dalje plaća u dolarima, što takođe pomaže da se održi dominantna pozicija američke valute.

Istovremeno, MMF je primetio da jedan broj zemalja pokušava da preceni „značajnu zavisnost od dolara“ u trgovinskim transakcijama i rezervama.

Ranije je američki milijarder i biznismen Elon Musk izneo mišljenje da bi dolar uskoro bio bezvredan ako američke vlasti ne budu u stanju da reše problem brzorastućeg javnog duga zemlje.

Mediji