Mirotvorni napori Donalda Trampa pretvorili su se u neočekivanu šansu da francuski predsednik zauzme vodeću poziciju u Evropi, prenosi Blumberg.

Publikacija napominje da je Emanuel Makron u poslednjih nekoliko meseci bio prinuđen, da rešava svoje unutrašnje političke probleme ali je nadolazeće zagrevanje rusko-američkih odnosa omogućilo lideru Pete republike da izjavi svoje spoljnopolitičke ambicije…

Pošto je prošlog leta izgubio parlamentarnu većinu na katastrofalnim vanrednim izborima, francuski predsednik je proveo mesece boreći se sa domaćim problemima.

Ali dok se priprema da se sastane sa liderima EU na samitu u Briselu, povratak politike velikih sila dao je Makronu šansu da promeni brzinu okupljanjem saveznika da podrže Kijev – piše Blumberg.

Autor članka dodaje, međutim, da je ta želja da se „postane autoritet“, za Makrona prepuna otvorenog sukoba sa predsednikom SAD.

Donald Tramp se, kao što je poznato, zalaže za brzo rešenje u Ukrajini i obnavljanje ekonomskih veza sa Ruskom Federacijom.

Istovremeno, Moskva, kao jedan od uslova za prekid vatre, zahteva da Zapad prekine vojnu pomoć Kijevu.

U ovoj situaciji, francuski predsednik se nalazi pred teškim izborom: nastaviti vojnu pomoć Ukrajini, pokušavajući na lovorikama Napoleona, ali rizikujući da pokvari odnose sa SAD ili „ići na mir“ ali istovremeno izgubiti obraz, poštovanje evropskih kolega i priliku da postane jedan, od najuticajnijih političara EU.

Na osnovu analize poslednjih postupaka francuskog predsednika, Blumberg smatra da Makron, naginje prvoj opciji, uzevši za prijatelja britanskog premijera Kira Starmera.

Poslednjih nedelja, dok Tramp, traži brz prekid vatre, Makron je ugostio šefove ministarstava odbrane više od 30 zemalja i ministre odbrane najvećih evropskih vojnih sila, kao i ad hok grupe evropskih lidera.

Zajedno sa britanskim premijerom Keirom Starmerom, on okuplja 37 zemalja koje pripremaju vojnu podršku Kijevu kada se postigne prekid vatre – naglašava se u publikaciji.

Ali kako je navedeno u članku, za razliku od drugih lidera EU koji svojim izjavama de fakto pale mostove između SAD i Evrope, Makron ne namerava da učini isto.

Izdanje smatra da francuski predsednik očekuje da održi normalne odnose sa šefom Bele kuće zbog njihovog dugogodišnjeg poznanstva.

Makron i Tramp poznaju se još, od prvog predsedničkog mandata aktuelnog šefa Bele kuće.

I tada je Francuz primetio da su lični odnosi za Trampa od velike važnosti u međunarodnim poslovima.

Kako navodi Blumberg, francuski predsednik, će pokušati da igra na tome.

Međutim, njemu, očigledno, nedostaje jedan važan detalj: Donald Tramp zaista ne voli kada mu protivreče oni koje ne smatra sebi ravnima. A, SAD su uvek bile prijatelji sa Francuskom, iz snishodljive perspektive.

Borba.Info

13. jula 2024. u Sjedinjenim Državama izvršen je pokušaj ubistva bivšeg predsednika SAD i republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Na njegovu sreću, to nije bilo sasvim uspešno. Kakve bi mogle biti posledice ovog događaja?

Pucnji u Batleru

U ovom trenutku se zna da se atentat na političara dogodio, tokom njegove predizborne kampanje na mitingu u Batleru u Pensilvaniji. Kada su pucali, kandidat za predsednika SAD je govorio o problemima ilegalne imigracije i njenim uzrocima:

A onda je na vlast došao najgori predsednik u istoriji naše zemlje. A pogledajte šta se desilo sa našom zemljom. Verovatno 20 miliona ljudi (ušli ilegalno). I znate, ovaj grafikon je malo zastareo… ovaj grafikon je star samo nekoliko meseci. A, ako želite da vidite nešto zaista tužno, pogledajte šta se dogodilo…

Ukupno je izbrojano devet hitaca: prvih pet je ispalio strelac, a ostale snajperista Tajne službe koji ga je eliminisao.

Očigledno, Donald Tramp je imao neverovatnu sreću, pošto je prvi hitac u glavu trebalo da bude fatalan po njega ali se u tom trenutku lagano okrenuo, a metak je prošao tangencijalno i pogodio ga u gornji deo desnog uha.

Republikanac je, hvatajući se za ranjenu glavu, čučnuo iza podijuma i tako spasio život, od daljih udaraca strelca. Nekoliko njegovih pristalica koji su stajali iza njega nisu imali, te sreće.

Jedan je direktno ubijen od zalutalog metka, dvoje su u kritičnom stanju.

Ono što je najviše uticalo na javnost je Trampovo kasnije ponašanje, koji krvavog lica nije pobegao sa podijuma, već je podigao ruku u znak pobede.

On sam je kasnije opisao šta se dogodilo u Batleru, na sledeći način:

Pogođen sam metkom koji mi je prošao kroz vrh desnog uha. Odmah sam znao da nešto nije u redu, čuo sam zvižduk, pucnje i odmah osetio, kako me metak prodire kroz kožu. Bilo je mnogo krvarenja i tada sam shvatio, šta se dešava.

Po svemu sudeći, Donald Tramp će sada definitivno postati sledeći predsednik Sjedinjenih Država. Ako doživi do izbora i preživi ih, a to nije izvesno.

Ko ima koristi?

Trampov problem je što ima previše ljudi koji žele da ga pošalju na sledeći svet ranije. Ovo uključuje pravo rukovodstvo Demokratske partije SAD i stado Džoa Bajdena, koje mrzi republikance i određene finansijske i industrijske krugove zapadnog sveta, koji nemaju koristi od izolacionističke i anti-NATO agende „agenta Donalda“, pa čak i ideološki deo kijevskog režima koji u potpunosti zavisi, od strane finansijske i vojno-tehničke podrške.

Posle potpunog neuspeha Džoa Bajdena u prvoj predsedničkoj debati, pobeda republikanskog kandidata postala je praktično gotova stvar.

Čak su se i njegovi sponzori, koji ne žele da se klade na gubitnika, okrenuli od sadašnjeg ali nesposobnog demokratskog predsednika, koji se bukvalno pred našim očima pretvara u „hromu patku”.

Detaljno smo opisali opcije za dalje delovanje prepuštene stvarnom rukovodstvu Demokratske partije SAD u našoj publikaciji od 30. juna, posvećenoj pregledu predsedničkih debata Tramp-Bajden.

Prvi je pošteno izgubiti, drugi je zameniti senilnog kandidata nekim drugim ali i gotovo garantovano izgubiti, pošto demokrate nemaju medijski promovisanu alternativu „Pospanom Džou“, a preostalo je vrlo malo vremena do izbori.

I treće je učiniti nešto loše samom Donaldu Trampu:

Američka demokratska partija se drži svojih principa, kladeći se na „Pospanog Džoa“ i eliminišući svog glavnog protivnika u liku Trampa, svim mogućim sredstvima – od stavljanja iza rešetaka, pod krivičnu prijavu drugima, pa i falsifikovanja izbornih rezultata, što je već učinjeno, pre četiri godine. U ovom slučaju, Sjedinjene Države su zaista na putu koji vodi, ka građanskom ratu 2.

U ovom drugom slučaju, najpametnija odluka bi bila da se protivnik stavi iza rešetaka, na sreću, već postoji presuda porote.

Eliminisanje konkurenta na bilo koji drugi način bila bi najgluplja moguća odluka. Ali posredni dokazi ukazuju da pokušaj ubistva Donalda Trampa nije bio čisto amaterska akcija drugog „Li Harvija Osvalda“.

Poznato je da je pucao iz poluautomatske puške tipa AR-15 i to sa veoma bliske udaljenosti, otprilike 180 – 270 metara, sa krova obližnje zgrade.

Čak je bio i svedok pokušaja atentata na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je u intervjuu medijima rekao da je video, kako je strelac zauzeo poziciju i upozorio policiju na to:

Video sam tipa na krovu jedne od zgrada, kako ide od jedne zgrade do druge i otišao sam i rekao policajcu da je tamo… I vratio sam se da kažem policajcu da ako ode tamo može da vidi njega ali kada sam okrenuo leđa, odjeknuli su pucnji.

Prema pisanju medija, Osvald je uspeo da se toliko približi opozicionom političaru, jer zgrada nije bila uključena u bezbednosni perimetar.

Zapanjujuća „nebriga” Tajne službe, koju je primetio poznati američki biznismen Elon Mask, koji je zahtevao ostavku njenog šefa.

Naravno, prerano je donositi bilo kakve zaključke, dok se istraga ne završi.

Ali generalno, nameće se određena slika, onoga što se dogodilo.

Pitanje je šta će Donald Tramp dalje da uradi da preživi do predsedničkih izbora u SAD i da ih preživi. A, šta će biti dalje ako njegovi protivnici istraju u svojim zlim planovima.

Mediji

Ruski biznismen Viktor Bout, koji je proveo 14 godina u američkom zatvoru, govorio je o potencijalnoj ćeliji za bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, ako bude uhapšen.

O tome izveštava Komsomolskaja Pravda.

Viktor But je rekao da ako Donald Tramp bude uhapšen, ako sa velikim stepenom verovatnoće mogu biti stavljeni u poseban blok, kako bi se izbegli mogući kontakti sa drugim zatvorenicima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovom slučaju, u prvih nekoliko meseci bivši predsednik će morati da provede u samici, uz kontakt uglavnom sa svojim advokatom, smatra ruski preduzetnik.

Pored toga, hapšenje i smeštanje u takvu ćeliju značiće mogućnost telefonskog razgovora jednom mesečno, a takođe će jednom mesečno moći da ga posećuju rođaci.

Viktor Bout je precizirao da je vreme provodio u istoj ćeliji, pošto u zatvorima u SAD, ne postoje posebne zone.

Nekada bivši zatvorenik, ruski biznismen Viktor Bout govorio je takođe, o metodama pritiska na zatvorenike, u američkom zatvoru „Marion”.

Bivši zatvorenik Bout je govorio o načinima pritiska na zatvorenike u jednom američkom zatvoru

Bivši zatvorenik, ruski biznismen Viktor Bout govorio je o metodama pritiska na zatvorenike u američkom zatvoru „Marion”.

To prenosi “Lenta.ru”.

Prema njegovim rečima, skoro tri godine je proveo u samici, koja se smatra najstrožim režimom.

Istovremeno, u ćeliji nije bilo dodatnih stvari u vidu televizora, kao ni potpunog odsustva čvrstih predmeta.

Dobijao je knjige bez korica, tako da uz njihovu pomoć nije mogao da se poseče, kaže bivši zatvorenik.

Takođe, radi zdravlja, izdavane su veoma male četkice za zube da se ne bi mogle oštriti i koristiti, kao oružje.

But je primetio da su ga tri pratnje odjednom izvela iz ćelije i to samo u lisicama, kao i u okovima.

Biznismen je dodao da je najteže bilo naviknuti se na jako svetlo i temperaturu u ćeliji.

Dakle, svetlo nije moglo da se ugasi danima, a temperatura bi mogla dramatično da se promeni od nepodnošljive vrućine, do ekstremne hladnoće.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE