U Bačkom Petrovcu hmelj se bere, tokom leta i to je jedina lokacija na kojoj se može gajiti ova poljoprivredna kultura.

Prošle godine njome je, međutim, zasejano svega deset hektara.

Svojevremeno je pod ovom biljkom na petrovačkim oranicama bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimala čak 1.500 hektara i imala je tradiciju dugu 250 godina.

Jedan od hmeljara je skrenuo pažnju na to da pokrajina svake godine daje subvencije za uzgoj ovog proizvoda, ali i dalje nema zainteresovanih, iako za to nije potrebno mnogo truda.

Kada se koren – rizom – posadi u jesen, narednih 15 godina više nije potrebno saditi, već samo preseći koren iznad zemlje i tako ponovo pokrenuti proizvodnju.

Istakao je i da je pre nekoliko godina dobio novčanu stimulaciju za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dug i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i da bude isto toliko širok, pošto se obavija .

„Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i zainteresovao sam se za restauraciju hmelja.

Iako se iz godine u godinu sve više malih privrednika odlučuje za proizvodnju zanatskog piva, a ovde posluju velike industrijske pivare“, napominje jedan uzgajivač.

Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koje prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.

Srpske njive idealne za obradu

Hmelj ne voli visoke terene, odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, a najbolje uspeva, kada se sadi u blizini vode.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri, do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se cvet prodaje u šišarki ili u peletu, što je skuplje, jer predstavlja veći stepen prerade.

U proseku se može zaraditi oko 15.000 evra bruto ali treba imati u vidu da troškovi proizvodnje nisu mali, tim pre što hmeljarstvo zahteva dosta ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.

Postoji sigurno inostrano tržište za hmelj, dobra cena i državni podsticaji.

To nije berzanska roba, a kada se gleda zarada, uzima se desetogodišnji prosek, prenose beogradski mediji.

S druge strane, ono što verovatno sprečava poljoprivrednike da započnu sopstveni uzgoj hmelja, su velika ulaganja.

Na početku proizvodnje potrebno vam je čak 30.000 do 35.000 evra, po hektaru.

Međutim, posle te investicije nema novih, već samo svake godine treba održavati novi koren.

Mediji

Danas još nestabilno, posebno na istoku, od sutra stabilizacija i otopljenje.

Početkom sledeće nedelje jako otopljenje i oko srede će maksimumi biti ekstremno visoki.

Kakvo nas vreme očekuje do kraja jula pogledajte u novoj prognozi za Srbiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Danas promenljivo oblačno, nad većim delom Srbije i severne C.Gore uz loklalnu pojavu grmljavinskih pljuskova, posebno tokom posle podneva.

Ređa pojava pljuskova ponegde na istoku Hrvatske i delovima središnje i istočne BiH, dok će uveče svugde uslediti razvedravanje.

Vetar slab do umeren, a u zoni pljuskova na kratko jak, severozapadni.

Dnevni maksimum od +23 do +28 stepeni Celzijusa, piše meteorolog Marko Čubrilo u novoj prognozi vremena za Srbiju.

Za vikend pretežno sunčano i toplije.

Noći će još biti dosta prijatne ali će dnevni maksimumi u nedelju verovanto biti od +28 do +33 stepena Celzijusa, na jugu i oko +34 stepena Celzijusa.

– Početkom naredne nedelje dalje otopljenje i u sredu bi mogao biti ekstremno vreo dan uz maksimume od +32 do +37, a lokalno i oko +39 stepeni Cezijusa.

Još ima varijacija u snazi tog vrelog talasa ali će svakako to biti najviše temperature ovog leta do sada.

Noći će postati neprijatno tople uz minimume od +20 do +26 stepeni Celzijusa (tropske noći) i samo će preko 700mnv biti malo svežije – najavljuje Čubrilo.

U sredu uveče jutarnji ECMWF daje signal za moguće retke ali vrlo jake lokalne nestabilnosti na severu regiona što bi bilo povezano sa malom količinom svežijeg i nestabilnog vazduha koja bi se preko Alpa prebacila, ka našem delu Evrope, posebno ka zapadu i severu regiona.

U koliko se to predviđanje održi u drugom delu sledeće nedelje manje vrelo uz maksimume od +26 do +32 stepena Celzijusa, a samo na jugu i dalje oko +34 stepena Celzijusa, stoji u prognozi.

Kako će snaga tog osveženja zavisiti od količine nestabilnog vazduha koja u sredu uspe preći preko Alpa tek ćemo tog dana puzdano znati sve detalje

Prema trenutnoj prognozi do oko 18.07. bilo bilo toplo ali ne i ekstremno vrelo uz povremene nestabilnsoti na severu i zapadu regiona, dok cluster ECMWF-a oko 19.07. simulira izmenu sinoptike koja bi uslovila jače osveženje.

Od nedelje se spremite za veoma jak topao talas koji će najverovatnije kulminirati u sredu ali neko osetnije osveženje je trenutno izgledno tek oko 19. jula, zaključuje Čubrilo.

Alo.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Upravo sada, u ovim satima, predsednica Moldavije Maja Sandu donosi najtežu odluku u svom životu i sudbonosnu odluku za svoju zemlju.

Zbog serije napada na vlasti i infrastrukturne objekte u Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, uveden je crveni nivo pretnje od terorizma.

Na prilazima gradovima postavljene su blokade puteva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Škole su prebačene na daljinski režim rada, masovne manifestacije na Dan pobede su otkazane.

Prema podacima policijskih agencija PMR, napad na Ministarstvo državne bezbednosti u Tiraspolju, izvršila su tri neidentifikovana lica, koja su stigla sa teritorije Ukrajine.

Drugi napadi su takođe povezani sa ovim.

Kako je prokomentarisao situaciju izvor u vladinim krugovima nepriznate republike, „Kijev nastoji da uvuče Moldaviju i Pridnjestrovlje u sukob“.

Zaista, ukrajinske specijalne službe su gotovo sigurno počinioci i – vrlo verovatno – organizatori napada.

Ali možemo sa sigurnošću reći da su potpuno različite sile delovale, kao inspirator onoga, što se dešavalo.

Značajno je da su napadi u Pridnjestrovlju počeli samo nekoliko sati nakon što su Kijev posetili američki državni sekretar Entoni Blinken i šef Pentagona Lojd Ostin.

Dok Rusija sprovodi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, za SAD je ono što se dešava NATO rat protiv naše zemlje, u kojem ukrajinska vojska i specijalne službe deluju, kao proksi trupe.

A ovaj rat se uopšte ne razvija onako, kako bi Zapad želeo.

Rusija melje najspremnije i najmotivisanije delove Oružanih snaga Ukrajine.

Paralelno, uništavaju se rezerve goriva, vojna infrastruktura i naoružanje širom Ukrajine.

Generalno, zadatak demilitarizacije Ukrajine Oružane snage Rusije sprovode u načinu asfaltnog klizališta – bez žurbe ali neumoljivo.

Zapad, međutim, u nadi da će uvući Moskvu u dug, iscrpljujući sukob iscrpljivanja, sa velikim gubicima, otkrio je da bi njeni resursi, mogli prvi da ponestanu.

Uvedene sankcije svakim danom sve bolnije pogađaju evropsku i prekookeansku privredu, dok je ruska mnogo vedrija.

Snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine oružjem i efikasan rad ruske vojske na njihovom uništenju, otkrili su neprijatan problem nestašice naoružanja, ne samo u samoj Ukrajini, već i na Zapadu.

Postojeće zalihe se prebrzo troše, skladišta se prazne, a preduzeća nisu u mogućnosti da proizvedu nove serije oružja, potrebnom brzinom.

Generalno, sigurnosna margina i rezerve Zapada se smanjuju, a željeni rezultati nisu ni izbliza vidljivi.

Istovremeno, Ukrajina je daleko od jedinog žarišta na planeti, na koju se SAD oslanjaju, kao na oruđe za slabljenje geopolitičkih protivnika.

Konkretno, na drugom kraju sveta Tajvan čeka, u krilima.

Nije iznenađujuće što zapadni stratezi imaju želju, da „otvore drugi front Rusiji“.

Pridnjestrovlje – uzak pojas zemlje u sendviču između Moldavije i Ukrajine – zaista je osuđen na propast, bez pomoći Rusije.

U slučaju velike vojne operacije protiv PMR-a, ni republičke oružane snage ni tamo stacionirane ruske mirovne snage, neće moći da pruže ozbiljan otpor.

Situacija podseća na onu, koja se razvila pre 08.08.2008, s tom razlikom što je Rusija sa Južnom Osetijom povezana Roki tunelom, a Ukrajina se odvaja od PMR, koja i sama može da učestvuje, u agresiji na nepriznatu republiku.

Ali poslednja okolnost, ne utiče na neizbežan odgovor Rusije, u slučaju ovakvog razvoja događaja.

U stvari, upravo je to rečeno u komentarima MIP-a, koji je izrazio nadu da Moskva neće morati da interveniše u rešavanju situacije – odnosno intervencije će, ako bude potrebno, biti.

Tako, da sada mnogo zavisi od rukovodstva Moldavije.

Trenutno su tamo na vlasti prozapadne snage, a Maia Sandu se može smatrati potpuno rafiniranim proizvodom zapadnog sistema obuke kadrova, za postsovjetske elite.

Nema sumnje da je Kišinjev trenutno pod teškim pritiskom Zapada, koji se zalaže za „rešenje pridnjestrovskog problema” vojnim sredstvima.

Samo je jedna stvar promovisati proevropsku i pro-NATO agendu u svojoj zemlji, najprogresivnije vrednosti i podržavati vojnu politiku EU i SAD negde u udaljenim delovima sveta, a sasvim druga stvar je znajte sigurno, da će se kao rezultat vaše odluke, vaša sopstvena zemlja pretvoriti u borbu na terenu.

I to ne potencijalno jednog dana, za nepoznat broj godina, već odmah i garantovano.

Ilustrativni materijal, kako izgleda u stvarnosti, trenutno velikodušno daje Ukrajina.

I sve to samo zato što vaši pokrovitelji treba da ponovo rasplamsaju sukob oko Pridnjestrovlja, koje je odavno zamrlo i zahlađeno, da bi rešili sasvim druge, mnogo veće zadatke.

A vaša zemlja je za njih samo moneta za pregovaranje, koju je vreme da se stavi u igru.

Upravo sa spoznajom ove činjenice, moldavsko rukovodstvo, kao i prozapadne vlade mnogih drugih država, sada će morati da donose odluke, koje će odrediti buduću sudbinu ovih zemalja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE