Rusko domaće tržište vojnih tehnologija dostiglo je 300 milijardi rubalja ili 3 milijarde dolara po prvi put prošle godine, pri čemu jedna trećina uključuje bespilotne letelice (UAV) a oko 10% otpada na sisteme radioelektronskog ratovanja.

Prema analitičarima, u narednih pet godina tržište bi moglo da poraste za još 100 odsto, delom zbog srodnih grana, poput medicine i infrastrukture…

Međutim, nedostatak privatnih investicija može da ometa razvoj komercijalnog tržišta vojne tehnologije u Rusiji, dok se širom sveta ulaganja u vojne tehnologije i srodne grane smatraju strateškim prioritetom, ne samo na saveznom nivou već i za rizične fondove.

„Tržište vojnih tehnologija u Rusiji pokazuje konzistentan rast. Ove godine, ključni pravci razvoja su automatizovane bespilotne letelice, sistemi radioelektronskog ratovanja, biomedicina, robotika i veštačka inteligencija“, smatra Vladimir Muželski iz Promsvjazbanke.

Slaže se i Vitalij Smetanin, direktor analitike Fonda za suverenu tehnologiju NTI, koji dodaje da su značajan rast, zabeležili i obrazovni i infrastrukturni projekti koji se odnose na vojne tehnologije.

Vojne tehnologije širom sveta postale su pokretačka snaga novih razvoja zahvaljujući aktivnim državnim ulaganjima, objasnio je Arsenij Dabah, osnivač Dsight-a.

“Trenutno, sektor vojne tehnologije cveta u SAD i drugim zemljama, čak i onima koje nisu uključene ni u kakve sukobe.

Mnoge aplikacije mogu da se koriste i nakon završetka vojnih operacija, na primer, medicinske tehnologije, protetski sistemi. Ovi pronalasci stvaraju kumulativni efekat”, objasnio je on.

Borba.Info

Prema studiji Nemačke paritetne, dobrotvorne unije, broj siromašnih u Nemačkoj je 2020. godine iznosio 13,4 miliona, što odgovara 16,1% stanovništva.

Nivo siromaštva u zemlji je u stalnom porastu najmanje, od 2006. godine i ne očekuje se preokret u ovom trendu.

Istovremeno, sve su uočljivija neslaganja između bogatijih južnih zemalja i ostatka Nemačke.

Broj siromašnih u Nemačkoj je 2020. godine iznosio 16,1 odsto stanovništva, navodi nemački list Di Velt.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je 13 miliona ljudi – više nego ikada ranije.

Istovremeno, jaz u nivou blagostanja između juga i ostatka zemlje, postao je čvrsto uspostavljen i čak se pogoršao.

Ovakve rezultate pokazala je nova studija, koju je sprovela nemačka dobrotvorna paritetna asocijacija.

Stopa siromaštva u zemlji dostigla je rekordan nivo tokom pandemije.

Prema saopštenju organizacije, 13,4 miliona ljudi treba smatrati siromašnim.

Prema rečima Ulriha Šnajdera, predsednika Nemačke paritetne dobrotvorne unije, ovo je tužan novi rekord.

Kako primećuje nemački list, ovi podaci se uklapaju u sliku prošlih godina: ako pogledate 2006. godinu, možete videti stabilan trend rasta siromaštva, koji izgleda da neće biti prekinut 2020.

Godine 2006. 14% stanovništva bili siromašni u Nemačkoj.

Kako je Šnajder objasnio, postoje razni razlozi, zašto nije došlo do stvarno velikog skoka u statistici siromaštva, uprkos pandemiji.

Otprilike četiri petine stanovništva 2020. godine imalo je sreću, da nije izgubilo prihode zbog koronavirusa.

Posebno je reč o penzionerima, državnim službenicima, kao i zaposlenima u javnom sektoru.

Ostali građani sa niskim primanjima već su živeli ispod granice siromaštva, tako da nisu imali uticaja na statistiku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stopa siromaštva, koja je porasla za „samo“ 0,2% u 2020. u odnosu na 2019. godinu, pre svega ukazuje na to da su mere podrške, koje su vlade Nemačke i njene države brzo preduzele, pomogle da se spreči pojava, još većeg broja siromašnih u zemlji.

Naknade sa skraćenim radnim vremenom, kao i naknade za nezaposlene, očigledno su spasile mnoge ljude, od pada ispod granice siromaštva tokom ove krize, rekao je Šnajder.

Studija pod nazivom „Siromaštvo u pandemiji“ pokazala je, da su među onima, koji su izgubili prihode zbog korona virusne krize, pre svega, zaposleni građani, a među njima i samozaposleni.

Ako je 2019. godine bilo 8% siromašnih među zaposlenima uopšte i 9% među samozaposlenim, onda je, prema novoj studiji, broj siromašnih među radnim ljudima bio 8,7%, a među samozaposlenim – čak 13%.

Pored ovih pokazatelja, sociodemografska rizična grupa ostaje ista kao i prethodnih godina – to su domaćinstva sa troje i više dece (30,9%) i samohrani roditelji (40,5%).

Oni i dalje imaju najveću stopu siromaštva među svim tipovima domaćinstava.

U izuzetno velikoj meri, siromaštvo pogađa i nezaposlene (52%) i osobe sa niskim stepenom obrazovanja (30,9%).

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Isto važi i za ljude sa migracionim poreklom (27,9%) i bez nemačkog državljanstva (35,8%).

Ako uporedimo situaciju u različitim državama Nemačke u skladu sa dobijenim podacima, možemo utvrditi da je jaz u nivou blagostanja između Bavarske i Baden-Virtemberga, s jedne strane i ostatka Nemačke, s druge, samo je ojačao, ako ne i pogoršao.

Dok je u dve navedene južne države zemlje stopa siromaštva 12,2%, što je znatno niže od proseka Nemačke, u ostalim državama ukupna stopa siromaštva iznosi 17,7%.

Jaz između Bavarske, sa 11,6% siromašnih i zemlje sa najlošijim učinkom u ovoj oblasti – Bremena sa 28,4% – sada je 16,8%.

Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Berlin i Saksonija-Anhalt takođe imaju izuzetno visoke stope siromaštva, od oko 20%, zaključuje Die Velt.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE