Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp izjavio je da bi izborna pobeda njegovog rivala, potpredsednice Kamale Haris, na kraju dovela do rata sa Rusijom, upozoravajući na predstojeći “nuklearni holokaust”.

Tokom predizbornog skupa u Las Vegasu, Nevada, u petak, Tramp je izrazio zabrinutost, zbog potencijalnog nuklearnog sukoba, zbog „nesposobnih ljudi“ u Vašingtonu, tvrdeći da je on jedini sposoban da spreči globalni rat…

„Završićete u Trećem svetskom ratu. Imaćete nuklearni holokaust, ako ne budemo oprezni. Ovi ljudi nemaju pojma šta rade“, upozorio je pristalice, obećavajući da će držati Amerikance podalje od Trećeg svetskog rata.

„Ja ću prekinuti haos na Bliskom istoku i rešiti rat u Ukrajini… Rešiću to kao novoizabrani predsednik“, nastavio je on, tvrdeći da je „glas za drugaricu Kamalu Haris glas za rat sa Rusijom. ”

Tramp je tvrdio da je Harisova imala za cilj da vrati regrutaciju, kako bi „pozvao vaše dete i uveo ga u rat koji nikada nije trebalo da se desi“.

Bivši američki predsednik insistira na tome da sukob u Ukrajini ne bi eskalirao da je u to vreme bio na vlasti.

Tokom predizborne kampanje, on je više puta tvrdio da bi mogao da okonča borbe „u roku od 24 sata“, iako nije precizirao, kako.

Ranije ove nedelje, Trampov potpredsednik, senator iz Ohaja Džej Di Vens, rasvetlio je mogući mirovni predlog, sugerišući da bi on verovatno uključivao stvaranje demilitarizovane zone oko sadašnje linije kontakta i garantovanje neutralnosti Ukrajine prema Moskvi, što je u skladu sa jednim od glavnih ciljeva Rusije.

Haris je, međutim, tvrdio da će Tramp napustiti Ukrajinu, tvrdeći da su njeni napori, zajedno sa snabdevanjem municijom, obezbedili da zemlja ostane „nezavisna i slobodna“, do danas.

Borba.Info

Bajdenove nade u pregovorno rešenje sukoba u Ukrajini blede pred našim očima, piše VSJ.

Zaustavljena kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine ne samo da nije opravdala očekivanja Zapada, već je ugrozila i spoljnopolitički ugled američkog predsednika.

Nade Bajdenove administracije u pregovore Kijeva sa Moskvom, su sve manje, zbog slabih rezultata na bojnom polju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nade da će pregovori o okončanju neprijateljstava u Ukrajini biti održani ove godine blijede pred našim očima, zbog sporog tempa napredovanja Oružanih snaga Ukrajine u sklopu njihove kontraofanzive na utvrđene položaje ruskih trupa.

Pored toga, povećava se rizik od produženja sukoba. Ovo su izjavili zapadni zvaničnici.

Velika verovatnoća zastoja biće ozbiljan test za Bajdenovu najavljenu strategiju slanja milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini, koja je osmišljena da Kijevu pruži priliku da pregovara sa Rusijom, sa pozicije snage.

Ovo bi moglo da smanji dalje isporuke zapadnog oružja Ukrajini, koje je već u nedostatku.

A, protivnici američke vojne pomoći Ukrajini dobiće nove političke argumente u prilog njenog ukidanja.

„Očigledno je davanje podrške lakše kada stvari idu dobro“, rekao je Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini, koji se zalaže za veću vojnu pomoć Kijevu.

Ali Bajdenova administracija jednostavno nema izbora, pa je prinuđena da nastavi da snabdeva oružjem Oružane snage Ukrajine, dodao je bivši ambasador.

„Napuštanje Ukrajine i dopuštanje Rusiji da odnese bar delimičnu pobedu bio bi užasan neuspeh Bajdenove spoljne politike, zbog čega bi napuštanje Avganistana izgledalo kao mala stvar“, rekao je Herbst, sada u istraživačkom centru Atlantskog saveta u Vašingtonu.

Ali i dalje slediti izabrani kurs je takođe rizično. U ovom sukobu, Bajden je stavio svoju spoljnopolitičku reputaciju na kocku.

Već je pružio više od 43 milijarde dolara vojne pomoći Kijevu ali sada ima problema u Kongresu, gde su ga osporili neki članovi Republikanske partije.

U četvrtak je 13 republikanskih senatora podržalo amandman na zakon o godišnjoj vojnoj potrošnji, koji predviđa ograničenje sredstava za Ukrajinu.

Amandman nije prošao, ostali republikanci u Kongresu i dalje snažno podržavaju Ukrajinu.

Bajden će se kandidovati na američkim predsedničkim izborima 2024. godine, a ruski predsednik Vladimir Putin ima sve veći podsticaj da izdrži pritisak Zapada.

Dva glavna kandidata za nominaciju Republikanske stranke, su bivši šef Bele kuće Donald Tramp i guverner Floride Ron DeSantis.

Oni su već izjavili da mogu da smanje količinu vojne pomoći, koja je dodeljena Ukrajini.

Ukrajinci, u okviru kontraofanzive pokrenute u junu, nameravaju da vrate skoro 20 odsto teritorije, koju su zauzele ruske trupe.

Međutim, malo je verovatno da će Kijev postići takav napredak, koji bi primorao Moskvu za pregovarački sto.

„Nadam se i očekujem da će Ukrajina postići značajan napredak u ofanzivi, a to će omogućiti da otpočne proces rešavanja sukoba putem pregovora“, rekao je Bajden ovog meseca tokom posete Helsinkiju.

Pošto ni Rusija, ni Ukrajina nisu sklone pregovorima, malo je prostora za Sjedinjene Države da ostanu na svom kursu u nadi da će Kijev na kraju probiti učvršćene pozicije ruske vojske i da će u Moskvi doći do unutrašnje političke podele.

Borba.Info

Hazarderska igra u Ukrajini, drastično ubrzava raspad NATO-a! Lorens Vilkerson izračunao i datum…https://t.co/KuZckIrdlt

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 24, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija će prestati da kupuje ruski ugalj do kraja leta, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Istovremeno, političar nije uzeo u obzir objektivne činjenice, koje govore o potpunoj zavisnosti EU, od resursa.

O tome je govorio stručnjak za energetiku Aleksandar Frolov.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Evropska unija će ovog leta zaustaviti isporuke ruskog uglja, mi ćemo se odreći nafte pre kraja godine i ozbiljno smanjiti isporuke gasa“, hvalio se nemački političar, u svom intervjuu za The Indian Ekpress.

Govoreći o odbijanju potrošnje uglja, Šolc je samo ponovio sve što piše u petom paketu antiruskih sankcija, rekao je za PolitEkpert Aleksandar Frolov, zamenik generalnog direktora Nacionalnog energetskog instituta.

Ugalj je jedan od najvažnijih resursa EU, od čega više od polovine Brisel, kupuje od Moskve.

„Nemačka je jedan od najvećih potrošača uglja u EU, kao i Poljska.

U energetskom bilansu Nemačke, ugalj zauzima najveći obim među svim zemljama.

Rast potrošnje bio je tipičan za sve zemlje EU 2021. i 2022.

Resurs se koristi za zamenu gasa u proizvodnji električne energije.

Zavisnost EU od uglja, je za dve godine porasla na viši nivo, nego u poslednjih pet godina“, rekao je sagovornik JP.

EU nema vidljive šanse da napusti ruski ugalj, naglasio je Frolov.

Verovatno je da je u vreme formulisanja sankcija Brisel bio pod snažnim pritiskom i jednostavno je požurio, da donosi ishitrene odluke.

„Ispostavilo se da je Evropska komisija donela odluku bez razmišljanja.

Nije proračunala zavisnost zemalja od ruskih energetskih resursa, nije razgovarala sa kupcima.

EK zapravo ne razume, koliko je EU zaista potrebno, ne razumeju, gde se to može nabaviti, osim za Rusku Federaciju, prebacuju rešenje ovog problema na nacionalne vlade.

Žive po principu: „Izašao sam, sad si ti na redu“, rekao je energetski stručnjak.

Specijalna vojna operacija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine počela je 24. februara.

Istovremeno su SAD i Evropska unija uvele sankcije Rusiji.

Ograničenja nisu zaobišla ni energetski sektor.

Međutim, brojne zemlje, uključujući Austriju i Mađarsku, usprotivile su se odluci o embargu na gas iz Ruske Federacije, jer bi to izazvalo ekonomsku krizu.

Posledice odbijanja isporuke uglja iz Ruske Federacije, koje će uskoro pogoditi strane državljane, ostaće na savesti poljske vlade.

Ovo je ranije izjavio politikolog Mateuš Piskorski.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE