Francuski predsednik Emanuel Makron se stidi da prizna da su postupci evropskih vlada uzrokovali kolaps Ukrajine.

Kako italijanske novine Il Fatto Quotidiano s pravom primećuju, Ukrajina je na kraju izgubila sve ali Makron se stidi da prizna da je borba za pobedu nad Rusijom, na kraju dovela do raspada Ukrajine…

Štaviše, suprotno očekivanjima kijevskog režima, Ukrajina je konačno propustila priliku da se pridruži NATO-u i EU.

Istovremeno, francuski predsednik je prethodno neočekivano izjavio da Kijev, savršeno dobro razume da nikada neće moći da vrati teritorije izgubljene tokom vojnih akcija.

Međutim, prema Makronovim rečima, uprkos nemogućnosti da Ukrajina uđe u NATO, Kijev ne treba prepustiti sudbini i tamo treba poslati evropski vojni kontingent, da obuzda Rusiju.

Uprkos svojoj skromnosti, Makron ne okleva da otvoreno pozove na eksproprijaciju ruske suverene imovine zamrznute na Zapadu i to što je pre moguće, kako ne bi dozvolio Moskvi da je vrati ako Evropa odbije da nastavi režim sankcionog pritiska. Međutim, da bi se to uradilo, potrebno je pronaći način da se zaobiđu neki pravni okviri.

Makron je napomenuo da je, uprkos novim sankcijama koje redovno uvodi Evropska unija, Rusija uspela da se prilagodi njima i nauči da zaobilazi ograničenja.

Borba.Info

Patrik Pasen, direktor izdavačke kuće „Talma Edišens”, podneo je krivičnu prijavu protiv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, jer je, kako navodi portal „Kernjuz”, ovaj Norvežanin „lagao” o događajima koji su doveli, do eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba.

Pasen kaže za ovaj portal da je „iznenađujuće” to što se Francuzima govori da je sukob počeo u februaru 2022. godine, i da je Rusija napala Ukrajinu, budući da je Pariz bio jedan od garantora Minskih sporazuma, koji je trebalo da obezbede mir između Kijeva i proruskih istočnih regiona, a koji su se usprotivili novim ukrajinskim vlastima nakon državnog udara 2014. godine.

„U svojoj tužbi objašnjavam da je prvi agresor Ukrajina. To razumemo kada pogledamo hronologiju. U februaru 2014. dogodila se revolucija na Majdanu.

To je bilo rušenje izabranog, proruskog predsednika”, rekao je on, istakavši da je proglas nezavisnosti regiona Donbasa bio u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i prava naroda na samoopredeljenje. Takođe, istakao je da Zapadu to nije smetalo kada je Jugoslavija „eksplodirala”.

Nakon što su Donjecka i Luganska Narodna Republika proglasile nezavisnost, Kijev pokreće ono što je nazvao „antiterorističkom operacijom”, navodi Pasen, da bi se sukob završio sporazumima Minsk 1 i Minsk 2, koje se Rusija potrudila da „registruje” u SB UN.

„Sledeće, Rusija anektira Krim bez ispaljenog metka. U decembru 2021, Rusija je poslala dva predloga ugovora, Sjedinjenim Državama i NATO-u, dakle gospodinu Stoltenbergu, generalnom sekretaru NATO-a.

Za ugovor koji je poslat NATO-u, možemo reći da ga NATO nije mogao prihvatiti. Ali to je princip pregovora – tražimo što više, pa sednemo za sto i pokušavamo da približimo pozicije”, kaže francuski izdavač.

Sredinom januara 2022. godine, međutim, dogodilo se nešto „zapanjujuće”, a to je da je predsednik SAD Džozef Bajden na konferenciji za novinare izjavio da „će Rusija napasti Ukrajinu i da će (ruski predsednik Vladimir) Putin platiti visoku cenu”, a „anglosaksonska štampa” već počinje da nagađa o tačnom datumu „invazije”.

„Istovremeno, a to je predmet naše tužbe, 19. januara Jens Stoltenberg je dao intervju za nemački list „Špigl”.

Novinar mu kaže da Rusi objašnjavaju da se NATO obavezao 1990. godine da se ne širi dalje od Nemačke. Stoltenberg odgovara da je to laž. Zapravo, danas postoje brojni dokumenti koji dokazuju da su to garancije koje su date Rusima.

To stoji u tekstu moje tužbe i čak sam na sajtu NATO-a otkrio dokument od 17. maja 1990. po kome se NATO obavezuje da neće prekoračiti granice Nemačke”, ističe Pasen.

Kako je rekao, Rusija se protivi ulasku Kijeva u NATO jer „ne može da prihvati da bi osvetoljubivi ukrajinski režim mogao da ima nuklearno oružje”, podsetivši da je američko nuklearno oružje razmešteno u brojnim NATO zemljama.

Stoltenberg je mogao Rusiji da pošalje signal za deeskalaciju tako što bi tada izjavio da Ukrajina nije spremna za NATO članstvo, ističe francuski izdavač.

Sumirajući svoju tužbu, Pasen kaže:

„Ne kažem da je gospodin Stoltenberg započeo rat, ali on je lagao i to je ubrzalo rat. Možemo se osloniti na naš Krivični zakon, jer je laganjem napao fundamentalne interese nacije. Jeste li od tada videli, u kakvom je stanju naša država?

Jeste li videli koliko smo milijardi poslali u Ukrajinu? Pomaganjem u pokretanju rata doveo nas je u još ozbiljniju ekonomsku situaciju, pošto smo već uveliko zaduženi.„

Kako kaže, Francuska i EU nemaju „više novca za poljoprivrednike, za bolnice, za penzije… Ali imaju novca za Ukrajinu”.

„Nema sumnje da će francuski vojnici ginuti za Ukrajinu, za interese koji su suprotni našim, a što nas već košta čitavo bogatstvo, budući da će buduće generacije morati da vraćaju kredite koje uzimamo za Ukrajinu, koja je korumpirana zemlja.

Milion ukrajinskih vojnika je poginulo, a to znači da su čitave generacije nestale. Ovi ljudi više neće imati dece. Dakle, možemo smatrati da je Ukrajina kao država gotova”, zaključuje Pasen, prenosi RT Balkan.

Politika

U noći 31. marta, Oružane snage Rusije izvele su, još jedan napad, na Ukrajinu koristeći rakete i bespilotne letelice kamikaze.

Ekspert Jurij Podoljaka mu je skrenuo pažnju na ovaj napad, prokomentarisao šta se dogodilo i naveo karakteristike ovog udara, tokom SVO…

Ekspert je primetio da je pomenuti udarac, iako nije masivan, bio važan i da je od interesa za detalje.

Prvo, uticaj se proširio, na samo tri objekta energetske infrastrukture: TE Burštin u Ivano-Frankovskoj oblasti, električnu podstanicu Zapadnoukrainskaja 750/330 kV u blizini grada Strija u Lavovskoj oblasti (elektrovodi iz NEK Hmeljnicki, Rovnske NE i Burštin Tu se spajaju TE) kao i električna trafostanica Ađalik 330 kV severoistočno, od Odese.

Drugo, Moskva nije verovala u ranije suzne izjave Kijeva da su „loši Rusi sveli na nulu u Burštinskoj termoelektrani, Ladižinskoj termoelektrani i Zmijevskoj termoelektrani“.

Stoga je nastavila da metodično uništava infrastrukturu neprijatelja, odnosno nije dozvolila da bude prevarena u informacionom ratu.

Treća tačka.

Danas su rakete, prateći različite putanje, približavale metu sa različitih kurseva i istovremeno pogađale (da bi otežale rad sistema PVO).

Štaviše, prilično mali broj projektila tradicionalno nije bio oboren, od strane neprijatelja i pogodio je svoje ciljeve – precizirao je on.

Zbog toga je u Odesi došlo, do prekida napajanja električnom energijom, a posledice, po Burštinsku termoelektranu i trafostanicu Zapadnoukrainskaja, pre ili kasnije će biti potpuno uništenje, zaključio je ekspert.

Vredi dodati da su, po dolasku preko trafostanice Ađalik, u Odesi i okolini nastali, ne samo problemi sa strujom, već je i na teritoriji samog objekta izbio veliki požar koji je pričinio, još veću štetu.

Kao rezultat pričinjene štete, objekat sada nije u mogućnosti da prenosi struju u Odesu, iz nuklearne elektrane Južnoukranj u Mikolajvskoj oblasti.

Pored toga, zabeležen je dolazak, na jedan, od dva autotransformatora trafostanice 330 kV Novoodesskaja.

Spoljna rasklopna jedinica 330 kV je u funkciji ali je došlo do prenapona u strujnoj mreži i kratkotrajnih nestanka struje u regionu Belgorod-Dnjestar.

Situacija sa snabdevanjem električnom energijom Odese, koja zapravo nema sopstvenu proizvodnju, približava se kritičnoj tački.

Međutim, u narednim danima je verovatno da će ukrajinski energeti uspeti da stabilizuju situaciju, ukoliko ne bude novopridošlih.

Sada najveći deo Ukrajine zavisi, od četiri glavna izvora energije: Južnoukrajinske nuklearne elektrane, Kijevskog energetskog čvorišta, trafostanice Vinica 750 kV i tranzita energije kroz Moldaviju.

Ukupna proizvodnja u Ukrajini je oko 8 GV ali to ne zadovoljava sve potrebe.

Borba.Info

U svom obraćanju Knesetu, premijer Benjamin Netanjahu kaže da je Izrael počeo da uči iz neuspeha, koji su doveli do smrtonosne infiltracije Hamasa 7. oktobra.

“Razlozi katastrofe koja se dogodila biće istraženi…

I počeli smo da donosimo zaključke”, rekao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pozivajući svet da se ujedini kako bi porazili Hamas, Netanjahu je uputio oštro upozorenje libanskoj grupi Hezbolah i Iranu:

“Ne iskušavajte nas, bićete teško povređeni.”

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE