Svaki nagoveštaj da NATO saveznice, neće braniti jedna drugu podriva bezbednost Alijanse i dovodi američke i evropske vojnike u rizik.

To je rekao generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg, nakon što je bivši američki predsenik Donald Tramp poručio da ne bi štitio države koje ne plaćaju svoje obaveze i da bi “ohrabrio” Rusiju da ih napadne…

“Na svaki napad na NATO usledio bi ujedinjen i snažan odgovor”, poručio je Stoltenberg tokom posete Parizu, preneo je Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tramp je u subotu izavio da je, tokom jednog skupa NATO rekao šefu “jedne velike države” da SAD pod njegovim rukovodstvom, ne bi štitila države “delinkvente” ali i da bi “ohrabrio” Rusiju da napadne, bilo koju članicu NATO koja ne plaća svoje obaveze prema Severnoatlantskoj alijansi.

Izjava Trampa odmah je naišla, na oštru kritiku Bele kuće, koja je ju je nazvala “užasavajućom i nedoličnom”.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U nedelju, 24. decembra, održan je još jedan protest u Beogradu.

Ljudi na ulicama zahtevali su ponovljene izbore i čak su pokušali da upadnu u upravnu zgradu.

Nakon toga, predsednik zemlje Aleksandar Vučić zakazao je hitan sastanak sa ruskim ambasadorom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Paragraph“ je istraživao zašto su ljudi izašli na ulice i kako Rusija može da pomogne u ovoj situaciji.

U nedelju, 24. decembra uveče, demonstranti su blokirali centralnu beogradsku ulicu.

Pristalice opozicionog saveza „Srbija protiv nasilja”, pokušale su da upadnu u upravnu zgradu.

Okupljeni su se popeli na stepenice, na glavnom ulazu i pozvali obezbeđenje da otvori vrata.

Posle incidenta, predsednik zemlje Aleksandar Vučić uputio je hitno obraćanje naciji, tokom kojeg je izjavio da pokušaj zauzimanja administracije Beograda nije revolucija, organi reda u potpunosti kontrolišu situaciju.

Gde mogu naći prijatelja?

Predsednik Srbije zakazao je u ponedeljak, 25. decembra, hitan sastanak sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, u vezi sa nemirima u gradu.

Ruski ambasador će se sastati i sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem.

Predsednik Srbije je u jednom od govora potvrdio da neće dozvoliti „majdan“ u Srbiji.

Uprkos napetoj situaciji, naredni izbori biće održani 2027. godine.

Predsednik Asocijacije za baltičke studije Nikolaj Meževič je u komentaru za Paragraph rekao da je u ovoj situaciji najvažnije da se ne pokaže slabost ili strah od budućnosti, pa Vučić sasvim logično govori o rešenosti da nastavi rad na vladi i ne odustaje, od položaja.

„Nažalost, Srbija se našla praktično izolovana. U blizini, nema zemalja koje bi mogle da podrže vladu u najkraćem mogućem roku.

Uprkos činjenici da su ruski predstavnici u stalnom kontaktu sa srpskim vlastima, malo je verovatno da će Moskva moći da upotrebi svoje snage da pomogne Beogradu“, rekao je ekspert.

Ipak, Rusija je sposobna da politički utiče na sve zlobnike Vučićeve vlade.

Meževič je dodao da Moskva može obećati simetrične akcije za svakoga, ko na neki način podriva situaciju u Beogradu.

Rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize, doktor istorijskih nauka Elena Guskova, ranije je za Paragraf objasnila da su protesti prozapadnih partija signal za predsednika Srbije:

„Vučiću je više puta nagovešteno da je vreme da se prizna nezavisnost Kosova.

Predsednik Srbije okleva, jer ne želi da ide protiv naroda, koji ne odobrava priznanje nezavisnosti regiona i želi da ostane na funkciji.

Kako je sve počelo

Aleksandar Vučić je još u novembru pod pritiskom opozicije raspustio parlament i raspisao vanredne izbore za 17. decembar.

Savez Srbija protiv nasilja od maja organizuje višehiljadne proteste u Beogradu i drugim gradovima u zemlji, pozivajući vlasti na odgovornost za pucnjavu u beogradskoj školi i predgrađu prestonice.

Zbog velikog protestnog talasa porastao je rejting opozicionog saveza.

Neki analitičari su smatrali da je perspektiva prenosa vlasti na prozapadnu „Srbiju protiv nasilja“ sasvim realna.

Međutim, alijansa je poražena na izborima u decembru.

Prema rezultatima Državne izborne komisije, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) dobila je 46,72 odsto glasova.

Drugo mesto zauzeo je prozapadni opozicioni savez Srbija protiv nasilja sa 23,56 odsto glasova, a treće Socijalistička partija Srbije (6,56 odsto).

Srbija protiv nasilja je posle izbora izvela hiljade ljudi, na ulice Beograda na veliki protest.

Glavni uslov je da se ponište rezultati prošlih izbora i sprovedu novo glasanje.

Opoziciju u Srbiji podržava zapadna javnost.

Mnogi mediji osudili su rezultate prošlih izbora i konstatovali da su oni navodno bili nepravedni i da nisu u skladu sa demokratskim principima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Herpesvirusna infekcija povećava rizik od razvoja dijabetesa.

O tome svedoče rezultati kohortne studije sprovedene u Nemačkoj.

Nedavno su objavljeni materijali o povezanosti herpesa sa multiplom sklerozom, a još ranije – sa HIV-om, rakom, hepatitisom i drugim opasnim bolestima.

O neobičnim osobinama običnog patogena – u materijalu RIA Novosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Opasna “hladnoća”

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), do 95 odsto odraslih ljudi na svetu su nosioci najmanje jednog od virusa herpesa.

Ima mnogo varijanti ali samo osam njih utiče na ljude.

Najčešće je to virus herpes simpleksa prvog ili drugog tipa (respektivno, HSV-1 i HSV-2), Epstein-Barr virus (EBV, humani herpesvirus tip četiri) ili citomegalovirus.

Obično je infekcija asimptomatska, a nosilac toga nije ni svestan.

Ali hipotermija ili smanjenje imunološke odbrane može dovesti do pojave karakterističnih plikova na koži, sluzokoži usana i genitalija, koji se popularno nazivaju prehladom.

Međutim, bolest nije tako bezopasna kao što se čini.

Uz česte egzacerbacije, virus ima razarajući efekat na imuni i nervni sistem, izazivajući sindrom povećanog umora.

U teškim slučajevima utiče na unutrašnje organe, što dovodi do raznih komplikacija i bolesti, kao što su infektivna mononukleoza, vodene boginje, hepatitis, Burkitov limfom.

A lista opasnih posledica nije ograničena na ovo.

Okidač dijabetesa

Studija, koju su sproveli nemački naučnici pokazala je da dva uobičajena virusa herpesa – HSV-2 i citomegalovirus – doprinose poremećenom metabolizmu glukoze i povećavaju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

HSV-2 se smatra genitalnim herpesom, a citomegalovirus utiče na štitnu žlezdu, pankreas i polne žlezde.

Često su povezani sa pankreatitisom i virusnim hepatitisom.

Dijabetes tipa 2 je jedna od najčešćih metaboličkih bolesti, koja pogađa otprilike jednog, od deset ljudi širom sveta.

Kod prvog tipa, beta ćelije pankreasa nisu u stanju da proizvedu insulin u odgovarajućoj količini; u drugom, efikasno se proizvodi ali ga telo ne apsorbuje.

Veza između dijabetesa i nekih virusnih bolesti je odavno uočena.

Ali do sada se verovalo da virusi igraju ulogu samo u nastanku dijabetesa tipa 1, jer direktno utiču na beta ćelije, a za tip 2 su važnija genetska predispozicija, poremećaji u ishrani i nepovoljni faktori životne sredine.

Istovremene infekcije su bile povezane sa smanjenjem imunološke odbrane.

Da bi razumeli uzrok i posledicu, naučnici predvođeni Timom Volfleom sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan i Helmholc asocijacije u Minhenu su šest i po godina pratili grupu od 1.257 zdravih ljudi sa jednim ili više faktora rizika za dijabetes.

Prosečna starost učesnika na početku studije bila je 54 godine.

Tokom praćenja, periodično su testirani na prisustvo herpes virusa, toleranciju na glukozu i glikovani hemoglobin, koji odražava nivo šećera u krvi u prethodna tri meseca.

Do kraja studije, 17 ljudi je bilo sa dijabetesom i 364 sa predijabetesom, graničnim stanjem, koje prethodi bolesti.

Pored tradicionalnih faktora rizika, koji uključuju starost, indeks telesne mase, holesterol u krvi, visok krvni pritisak, pušenje, fizičku neaktivnost i naslednu predispoziciju, autori su utvrdili značajnu korelaciju sa dva herpesvirusa.

Nosioci HSV-2 i citomegalovirusa imali su 59 procenata i 33 procenta veće šanse da razviju predijabetes, respektivno, nego grupa u celini.

Prema naučnicima, razlog je to što hronične infekcije poput herpesa dugoročno utiču na funkcije endokrinog sistema.

Multipla skleroza

Istraživači sa Univerziteta Harvard nedavno su otkrili da multipla skleroza, teška hronična bolest, koja pogađa centralni nervni sistem, može biti jedna od komplikacija Epstein-Barr virusa.

Ranije je bilo poznato da izaziva infektivnu mononukleozu i neke vrste karcinoma ali se nije mogla identifikovati veza EBV-a sa multiplom sklerozom: bolest se razvija veoma sporo i prvi simptomi se javljaju mnogo godina nakon infekcije.

Autori su proučavali rezultate deset miliona analiza američke vojske od 1993. godine.

Od njih je 955 dijagnostikovana multipla skleroza tokom služenja.

Pokazalo se da su nosioci EBV-a imali 32 puta veći rizik od razvoja bolesti od onih, koji nisu imali virus herpesa.

Istovremeno, istraživači primećuju da su se nivoi biomarkera nervne degeneracije tipične za multiplu sklerozu povećali tek nakon infekcije EBV-om, a prvi simptomi bolesti pojavili su se oko deset godina, nakon infekcije.

Prema mišljenju stručnjaka, to jasno ukazuje da je virus herpesa glavni uzročnik multiple skleroze.

U drugoj studiji, naučnici iz SAD, Nemačke i Velike Britanije pokazali su kako se imuni sistem menja sa EBV infekcijom.

Njegovi glavni elementi – leukociti i antitela, koja treba da štite ćelije od stranih agenasa, iznenada počinju da napadaju mozak i kičmenu moždinu.

Kao rezultat, javljaju se akutni neurološki napadi, problemi sa mišićno-koštanim sistemom, vidom, mokrenjem i polnom funkcijom.

Međutim, sve ovo ne znači da će EBV infekcija za nekoliko godina definitivno dovesti do multiple skleroze.

Epstein-Barr virus je široko rasprostranjen, inficira više od 95 odsto ljudi, a multipla skleroza je retka autoimuna bolest, koju u velikoj meri određuje genetska predispozicija.

Ali okidač za njegov razvoj, kao što je sada jasno, je jedan od virusa herpesa.

Vakcina protiv bolesti poljupca

Herpes se ponekad u šali naziva “bolešću ljubljenja” i obično se prenosi pljuvačkom.

Većina se inficira u ranom detinjstvu, verovatno od majke ili drugih rođaka.

Ili u vrtiću kroz zajedničke igračke ili u školi kada koristite zajednički pribor.

Ili – pri prvom intimnom kontaktu. Jednom rečju, skoro je nemoguće izbeći infekciju.

Što se kasnije javlja, više herpes utiče na telo.

U detinjstvu ili ranom detinjstvu infekcija je asimptomatska ali virus ne nestaje, skriva se u ćelijama i tu ostaje do kraja života.

Ne postoji lek.

Ne postoji ni vakcina.

Poteškoće u razvoju uglavnom se odnose na klinička ispitivanja: nije jasno kako proceniti efekat leka.

Na primer, u slučaju raka ili multiple skleroze, incidencija je toliko niska, a simptomi se javljaju toliko dugo, da je teško da je moguće sprovesti studije po standardnoj proceduri – na stotinama ili hiljadama ljudi tokom nekoliko godina.

Teško je dobiti dokaze i veze o bolestima sa određenim tipom herpesa.

Iako opstaju u telu godinama, ne mogu se uvek otkriti testiranjem na viruse antitela.

Naučnici predlažu stvaranje vakcine i početak njene masovne upotrebe.

Zatim za nekoliko godina, upoređujući statistiku vakcinisanih i nevakcinisanih, biće moguće govoriti o efikasnosti leka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Slanje oružja Ukrajini moglo bi da dovede do direktnog sukoba Rusije i NATO-a, koji rizikuje da eskalira u punopravni nuklearni rat, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.

„Beskrajna priča stranih analitičara o ratu NATO-a sa Rusijom ne jenjava.

Štaviše, cinizam zapadnih „glava koje govore“, postaje sve otvoreniji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oni se jako trude, da u dnevni red uvedu tezu, da Rusija plaši svet nuklearnim sukobom“, napisao je zvaničnik na Telegramu.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje sada vode „rat preko posrednika“:

Upumpavaju oružje u Ukrajinu, šalju plaćenike i izvode specijalne vežbe alijanse u blizini ruskih granica.

Kao rezultat, ovo može dovesti do konfrontacije punog obima, koja nosi rizike.

“Takav sukob uvek ima rizik da se pretvori u punopravni nuklearni rat.

Ovo bi bio katastrofalan scenario za sve. Stoga ne treba da lažete sebe i druge.

Samo treba da razmislite o mogućim posledicama svog akcije.

I ne davi se sopstvenom pljuvačkom u paroksizmima rusofobije!” – zaključio je Medvedev.

Od 24. februara Rusija sprovodi specijalnu vojnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine.

Kako je naglasio Vladimir Putin, njen cilj je „zaštititi ljude, koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu, od strane kijevskog režima“.

Prema podacima Ministarstva odbrane, ruska vojska udara samo na vojnu infrastrukturu i ukrajinske trupe, ništa ne preti civilnom stanovništvu.

Glavni cilj operacije u odeljenju nazvan je oslobađanje Donbasa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE