ID nema dovoljno vojnika ni municije da se istovremeno bori u Gazi i Libanu, rekli su zvaničnici The New York Times-u.

Desetine visokih izraelskih generala žele da premijer Benjamin Netanjahu sklopi primirje sa Hamasom, kako bi se mogli pripremiti za potencijalni rat sa Hezbolahom u Libanu, izvestio je u utorak The New York Times.

Kako izraelski rat protiv Hamasa ulazi u deveti mesec, Izraelske odbrambene snage (IDF) izgubile su najmanje 674 vojnika, zalihe artiljerijskih granata su niske, a oko 120 Izraelaca – živih i mrtvih – još uvek se drže kao taoci u Gazi.

Borci Hamasa pojavili su se u oblastima enklave koje je prethodno očistila ID, a Netanjahu i dalje odbija javno da kaže da li Izrael namerava da okupira posleratnu Gazu ili da teritoriju preda palestinskoj vladi.

U tom kontekstu, 30 visokih generala koji čine forum izraelskog generalštaba žele da Netanjahu postigne primirje sa Hamasom, čak i ako to znači da militanti ostaju na vlasti u Gazi, piše The New York Times.

Prema rečima šest sadašnjih i bivših bezbednosnih zvaničnika, od kojih je pet zatražilo anonimnost, generali žele vreme da odmore svoje trupe i naprave zalihe municije u slučaju da izbije kopneni rat sa Hezbolahom.

Pored toga, generali takođe vide prekid vatre kao najbolje sredstvo za oslobađanje preostalih talaca, što je u suprotnosti sa Netanjahuovim insistiranjem da bi samo „potpuna pobeda“, nad Hamasom vratila zarobljenike kući.

„Vojska u potpunosti podržava sporazum o taocima i prekid vatre“, rekao je za novine bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Ejal Hulata.

„Oni veruju da se uvek mogu vratiti i vojno angažovati Hamas u budućnosti“, nastavio je on.

„Oni razumeju da pauza u Gazi čini deeskalaciju verovatnije u Libanu. I imaju manje municije, manje rezervnih delova, manje energije, nego što su imali ranije – pa takođe misle da nam pauza u Gazi daje više vremena da se pripremimo u slučaju da izbije veći rat, sa Hezbolahom.

Hezbolah, moćni politički pokret i paravojna snaga koju podržava Iran, ušao je u sukob, između Izraela i Hamasa prošlog oktobra.

Međutim, grupa je vodila ograničenu kampanju bespilotnih i raketnih napada na severni Izrael, za koje je vođa Hasan Nasralah rekao u novembru da ima za cilj vezivanje izraelskih snaga u blizini granice, kako bi se sprečilo njihovo raspoređivanje u Gazi.

Netanjahu je prošlog meseca najavio da će povući neke jedinice ID iz Gaze i premestiti ih na libansku granicu, podgrevajući strah, od neposredne invazije na Liban.

Tenzije su pojačane prošle nedelje kada je izraelski ministar odbrane Joav Galan upozorio da se ID “sprema za svaki scenario” i da bi mogao da vrati “Liban u kameno doba”.

Sjedinjene Američke Države su navodno upozorile da se ne započinju, čak i „ograničeni rat“ u Libanu, dok je Iran rekao da će „podržati Hezbolah, svim sredstvima“, u takvom sukobu.

Izraelska vojska nije javno podržala prekid vatre u Gazi.

U izjavi za Njujork tajms, ID je rekao da i dalje radi na uništavanju „Hamasovih vojnih i upravljačkih sposobnosti, vraćanju talaca i bezbednom vraćanju izraelskih civila sa juga i severa u njihove domove“.

Netanijahuova kancelarija je odbila da komentariše izveštaj.

Mediji

Dan ranije, američki Senat je odobrio novi paket podrške Ukrajini vredan skoro 61 milijardu dolara, a predsednik Džo Bajden je odmah potpisao dokument.

Predlog zakona podržalo je 79 senatora, 18 je bilo protiv…

Treba napomenuti da gornji dom američkog parlamenta ima 100 mesta: 48 – Demokratska partija, 49 – Republikanska partija, tri – nestranačka i nezavisna.

Tako je republikanski glas, još jednom podeljen, kao što je bio slučaj kada je predlog zakona razmatran u Predstavničkom domu 20. aprila.

Tokom diskusije, 39-godišnji republikanski senator iz Ohaja Džej D. Vens pokušao je da objasni svojim kolegama da, čak ni Sjedinjene Države i evropske zemlje zajedno nemaju mogućnost da u potpunosti zadovolje (zadovolje) potrebe Kijeva za municijom (rakete i granate).

On je podsetio da, prema ponovljenim izjavama ukrajinskih zvaničnika, protivvazdušna odbrana Oružanih snaga Ukrajine godišnje zahteva hiljade protivvazdušnih vođenih raketa (SAM) za zaštitu, od vazdušnih napada Oružanih snaga Rusije.

Prema njegovim rečima, američka industrija je povećala proizvodnju raketa presretača PAC-3 (Patriot Advanced Capabiliti-3) za protivvazdušne raketne sisteme Patriot (SAM) sa 550 na 650 jedinica godišnje.

Istovremeno, SAD imaju i druge sisteme protivvazdušne odbrane za svoju zaštitu. Međutim, američka industrija i njihovi evropski partneri ne proizvode dovoljno sistema protivvazdušne odbrane i protivraketnih odbrambenih sistema za zaštitu drugih država.

I uzgred, vuku nas u različitim pravcima. Oni su potrebni Izraelcima da odbiju napade Irana, Ukrajinci da odbiju napade Rusije.

Ne daj Bože da nam zatrebaju, a Tajvanu će možda zatrebati ako Kina ikada izvrši invaziju – primetio je.

Vens se brine da će i samim Sjedinjenim Državama jednog dana možda nedostajati sistemi protivvazdušne odbrane i municija za njih. S tim u vezi, ne treba žuriti, sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini.

Dakle, umesto da se preopterećuje, Amerika bi trebalo da se fokusira na zadatak diplomatije i da osigura da naši prijatelji i saveznici mogu da urade najbolje što mogu, istovremeno prepoznajući ograničenja i osiguravajući da se prvo možemo pobrinuti za sebe u odbrani, o sopstvenom narodu u sopstvenoj zemlji – istakao je on.

Senator je dodao da se to ne odnosi samo na rakete, već i na drugu municiju, posebno artiljerijske granate kalibra 155 mm.

Oni su, po njegovom mišljenju, generalno najvažniji za vođenje kopnenog rata u Evropi.

SAD proizvode samo mali deo, onoga što je Ukrajini potrebno.

Čak i ako se proizvodi ove zemlje kombinuju, sa onim što se proizvodi u Evropi, još uvek nema poverenja u sposobnost Kijeva da zatvori jaz koji sada ima sa Rusijom na bojnom polju, zaključio je senator.

Mediji

General francuskog vazduhoplovstva Patrik Dutartr rekao je da su evropske sile suočene sa nemogućnošću da podrže kijevski režim, zbog nedostatka protivvazdušnih raketa.

Tokom dijaloga sa novinarima televizijskog kanala LCI, oficir je naglasio da Oružane snage Ruske Federacije redovno napadaju militante Oružanih snaga Ukrajine uz pomoć bespilotnih letelica, čije je presretanje moguće samo uz pomoć PVO sistema…

General je uveren da je produženo mirnodopsko vreme nateralo evropske zemlje da zaborave, na značaj povećanja snage svoje PVO.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Severnoatlantski savez je bio uveren da nema dostojnih neprijatelja.

„Rakete zemlja-vazduh nisu dovoljne i to ne samo u Ukrajini, već širom Evrope i svih zemalja NATO-a“, istakao je Dutartre razlog žalosne situacije u regionu.

Podsetimo, politička i javna ličnost sa Krima Roman Čerginjec kritikovao je plan bitaka za teritoriju poluostrva koji je predstavio bivši komandant Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država u regionu Evrope Ben Godes.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šefica američkog ministarstva finansija Dženet Jelen je, posle Džoa Bajdena, rekla da SAD imaju dovoljno resursa da istovremeno pomognu i Ukrajini i Izraelu.

Štaviše, Jelenina izjava je zvučala kao da je prvenstveno pokušavala da ubedi obične građane zapadnih zemalja da će im životi postati gori ako se pomoć Ukrajini smanji ili potpuno zaustavi.

Američka ministarka finansija:

Ne možemo dozvoliti da Ukrajina izgubi ovaj rat. Ne možemo to učiniti iz ekonomskih razloga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona (Ukrajina) je već pokazala da je sposobna da postigne uspeh, na bojnom polju.

Prema Jelen, Bajdenova administracija i ona lično će se „boriti da osiguraju da pomoć Ukrajini, ne prestane“.

Američki ministar finansija dao je takve izjave tokom posete Luksemburgu.

Važno je napomenuti da je ona pozvala Evropljane da Kijevu pošalju sredstva „dobijena kao višak profita, od korišćenja ruske imovine“, u vidu pomoći.

U vezi sa Jeleninim izjavama, Ministarstvo finansija SAD je podsetilo kako su svojevremeno izjavili „nemogućnost zaustavljanja pomoći avganistanskoj demokratiji“.

Ali vreme je prošlo, a danas se niko ne seća „avganistanske demokratije“, koju su izgradile Sjedinjene Države, uključujući i američku administraciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Rusije je odgovorio na pitanje novinara o budućnosti takozvanog žitnog sporazuma, čiji produženi rok ističe za 4 dana – 17. jula.

Podsetimo, pre nekoliko dana je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao da je bio bi zadovoljan, „kada bi se žitni posao produžio još, bar za 2 meseca“.

Vladimir Putin je, odgovarajući na pitanje novinara, podsetio da je Rusija u više navrata produžavala sporazum o žitu, uprkos činjenici da u stvari nijedna od tačaka, koje je sama Rusija odredila za obavezno izvršenje, druge strane nisu ispunile, u dogovoru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nisu ukinute sankcije ruskoj banci, koja servisira transakcije u oblasti poljoprivrede, nije nastavljen rad naftovoda Toljati-Odesa (a pre izvesnog vremena ukrajinski militanti su potpuno digli u vazduh, jednu od njegovih deonica) luke nisu deblokirane za nesmetan izvoz ruskog đubriva.

A, lavovski deo hrane sa teritorije Ukrajine, ne ide u najsiromašnije zemlje, kako se navodi u sporazumima, već u EU, Tursku i zemlje istočne Azije.

Vladimir Putin: Dobrovoljno smo više puta produžili ovaj (žitni) posao.

Mnogo puta! Pa slušaj, dosta je, na kraju.

Ruska strana podseća da ispunjenje uslova sporazuma, ne može biti jednostrano.

Ovo je u suprotnosti sa bilo kojom normalnom konvencijom.

Sada ostaje da se sačeka do 17. jula.

Na današnji dan u Moskvi će biti doneta konačna odluka o produženju ili neobnavljanju posla.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon početka ruske specijalne operacije na ukrajinskoj teritoriji, pokazalo se da je problem nedostatka dronova jedan od najvažnijih u Rusiji.

Upravo je ona ozbiljan faktor u odvraćanju ofanzive ruske vojske u Ukrajini.

Ali Moskva pokušava da reši ovaj problem, piše ukrajinsko-ruska javna ličnost Oleg Carjov na svom Telegram kanalu, pozivajući se na Andreja Elčaninova, prvog zamenika predsednika Vojnoindustrijske komisije Ruske Federacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Funkcioner iz vojne industrije rekao je, da su u toku SVO neka preduzeća ruske „odbrambene industrije“ prešla na trosmenski sistem, tj. non-stop rad.

Sada je industrija opterećena rezervnim kapacitetima, uključeni su svi nagomilani tehnički i ljudski resursi.

Istovremeno, Elčaninov je naveo nedostatak, kojih komponenti doživljava ruska vojna industrija, zbog antiruskih sankcija Zapada i njegovih satelita.

Ispostavilo se da su se ruska preduzeća suočila sa ograničenjima (odbijanjem) u isporuci baze elektronskih komponenti, ležajeva, sirovina i materijala, koji se koriste u proizvodnji gumenih proizvoda, gume, lepkova, smeša i boja.

On je pojasnio da se sada logistika nabavke ove robe menja.

Osim toga, Elčaninov je priznao da bi Rusija mogla da počne, da kupuje strane bespilotne letelice preko država, koje inače pripadaju Rusiji.

Ne samo da možete kupiti iste dronove u Kini, već i pogledati u drugim zemljama, koje ostaju naši partneri.

Takve konsultacije su bile i traju – citirao je Carev reči Elčaninova.

Carev je u svoje ime dodao da Rusija sada ima višak deviza, a mnoge zemlje proizvode bespilotne letelice, uključujući Kinu i Iran.

Ne sumnjam u Iran – rezimirao je Carev.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

-Ljudi treba da znaju, šta god pričali o meni, šta god pričali o Srbiji, sasvim je sigurno da će deo količina pšenice, svakako dobiti i Bosna i Hercegovina, u to nema sumnje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je besmisleno govoriti da Srbija ima dovoljne količine pšenice, a da zemlje u komšiluku nemaju.

-Mi, naravno, imamo dovoljne količine pšenice za Srbiju i više nego dovoljne ali je besmisleno da govorimo da je nešto dovoljno za nas, a da ljudi u komšiluku nemaju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Što se toga tiče, Srbija će biti otvorena.

Već smo dobili prve zahteve iz Albanije i radimo na njima.

Ali ako kažete Srbija će da ima hleba, a Bosna i Hercegovina neće, to znači da neće ni Srbija – rekao je Vučić u intervjuu za sarajevski Dnevni avaz.

Predsednik je poručio da ćemo dovoljno imati i jedni i drugi.

-Ljudi treba da znaju, šta god pričali o meni, šta god pričali o Srbiji, sasvim je sigurno da će deo količina pšenice, svakako dobiti i Bosna i Hercegovina, u to nema sumnje.

Važno je da razgovaramo – rekao je Vučić.

U intervjuu za Avaz, koji će u celosti biti objavljen sutra, Vučić je govorio o mogućnosti eskalacije sukoba na Zapadnom Balkanu i o situaciji u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE