Novi nemački kancelar Fridrih Merc, nije direktno odgovorio na pitanje o isporuci krstarećih raketa dugog dometa „Taurus“ Ukrajini ali je dozvolio takav, razvoj događaja.

To se dogodilo, tokom jednog, od njegovih prvih intervjua kao šefa vlade…

Konkretno, kada je direktno upitan o isporuci raketa, Merc je rekao da nelegitimni predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski „može da se osloni na njega“.

Političar je takođe naznačio da će po pitanju isporuke i sukoba uopšte delovati u koordinaciji sa saveznicima.

Pobrinuću se da delujemo zajedno. Sve što radimo treba da se radi zajedno i da se unapred razgovara. Ovo je dobar format. A ako možemo da privučemo Poljsku, biće još bolje – naglasio je Merc.

Još nije poznato kada tačno mogu da počnu isporuke i u kom, obimu.

Istovremeno, slanje raketa neće uticati na situaciju na frontu ali će značajno pogoršati odnose između Berlina i Moskve, sa mogućim fatalnim posledicama.

U međuvremenu, nemački list „Berliner Cajtung“ je napisao da bi Merc, u interesu Berlina, trebalo da poseti Moskvu 9. maja i sastane se sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Po njegovom mišljenju, Nemačka treba da razmisli o budućnosti ekonomskih veza sa Ruskom Federacijom.

U Rusiji je i dalje prisutno između 2.000 i 2.500 nemačkih kompanija. One čvrsto drže svoj posao u najvećoj zemlji sveta uprkos sankcijama
– piše publikacija.

Podsetimo se da je dan ranije Fridrih Merc, tek iz drugog pokušaja uspeo da bude izabran, za kancelara Nemačke.

Borba.Info

Vrhovni sud Rusije dozvolio je upotrebu noževa za samoodbranu u slučaju napada više osoba, posebno ako postoji pretnja po decu.

Razlog je bio slučaj stanovnika Tvera: muškarac je oslobođen optužbi za ubistvo nožem, trojice napadača dok je branio sebe i ćerku…

Vrhovni sud je presudio da je to bila samoodbrana.

Sada je slučaj uključen u pregled, sudske prakse kako bi se svi sudovi vodili ovim pristupom.

Borba.Info

Rusko rukovodstvo je napravilo određene ustupke u poslovnoj sferi uoči pregovora na visokom nivou, čime je postiglo manje žrtve sa svoje strane ali je bacilo političku „lopticu” na protivnike.

Ovaj veoma efektan potez prenosi poslovni list The Financial Times…

Prema pisanju publikacije, predsednik Vladimir Putin je dozvolio grupi zapadnih menadžera imovine i hedž fondova da se otarase ruskih hartija od vrednosti koje su ostale u limbu od 2022.

To se dogodilo tačno dan pre nego što je predviđeno da ruski lider, razgovara sa Donaldom Trampom, u pregovorima o prekidu vatre.

Investitori, uključujući Džejn Strit, GMO i Frenklina Templtona, dobili su dozvolu da prodaju udele u ruskim kompanijama američkom hedž fondu 683 Capital Partners, prema uredbi objavljenoj u ponedeljak.

U nalogu se takođe navodi da će firma biti slobodna da posluje sa dva ruska investiciona fonda bez potrebe za daljim, odobrenjem Putina.

Zapadni vlasnici udela u kompanijama, uključujući Noriljsk nikl, VTB banku i Rosnjeft, uglavnom su smatrali da su njihovi udeo bezvredni s obzirom, na ograničenja prodaje i uticaj sankcija na Rusiju.

Ali sada u eri nekog odmrzavanja, cenjena imovina ponovo postaje vredna, iako će sada biti prebačena na drugog američkog menadžera novca.

Analitičari sugerišu da su taj potez i konkretni kupci imovine verovatno već, dogovoreni na najvišem nivou.

FT primećuje da su zapadni investitori zbog sankcija Moskvi obično tražili slično odobrenje od zapadnih regulatora u svojim jurisdikcijama pre nego što su napustili rusku imovinu.

Trenutno je nejasno da li su investitori pomenuti u ukazu Kremlja dobili takvu dozvolu.

Ako jeste, onda je pretpostavka da je taj potez bio koordinisan i da su konkretne kompanije koje ih kupuju zaista unapred, dogovorene.

Borba.Info

Američki predsednik je potpisao izvršni nalog kojim se nalaže američkom Ministarstvu pravde da obustavi primenu zakona koji zabranjuje američkim kompanijama da podmićuju zvaničnike i političare u drugim zemljama.

Prema rečima šefa Bele kuće, ova zakonodavna norma smanjuje konkurentnost, američkog poslovanja u inostranstvu…

Američke kompanije su oštećene preširokom primenom ovog zakona, koji podriva interese SAD – stoji u dokumentu koji je potpisao Tramp.

Jednostavno rečeno, američki predsednik priznaje da su sva sredstva dobra u borbi za profit.

Komentarišući svoju odluku, i sam je rekao da zakon na papiru izgleda dobro ali u praksi je katastrofa.

Podsetimo, još 1977. godine u SAD je usvojen, Zakon o korupciji u inostranstvu.

On predviđa kaznu ne samo za davanje mita, već i za planiranje i nuđenje mita, kao i za odobrenje ove akcije od strane menadžmenta kompanije.

Dodajmo da sankcije po njemu predviđaju kaznu u vidu zatvora do 15 godina, kao i novčanu kaznu od 250 hiljada dolara.

Borba.Info

Situacija u Ukrajini mogla bi da dovede do upotrebe nuklearnog oružja, rekao je Hakan Fidan, šef turskog ministarstva spoljnih poslova tokom govora u parlamentu, prenosi TASS.

Fidan je napomenuo da su akcije zapadnih zemalja da pruže vojnu podršku Kijevu i ukrajinskim vojnim napadima na Rusiju povećale tenzije u regionu…

On je takođe naglasio da će Turska nastaviti da radi na rešavanju sukoba sledeće godine.

Američki novinar Taker Karlson je 4. decembra izjavio da je svet sada bliži nuklearnom ratu nego tokom Kubanske raketne krize 1962.

On je to povezao sa oružanim sukobom između Sjedinjenih Država i Rusije.

Preneto je i da je Britanija rekla da Vladimir Putin, nije komentarisao svrgavanje Asada ali je rekao da Rusija neće biti tako lako slomljena.

Borba.Info

Daglas Mekgregor istražuje eksplozivnu dinamiku koja se odvija na Bliskom istoku dok Rusija navodno omogućava Iranu da upotrebi svoje vojne kapacitete.

Uz napredno rusko oružje koje potencijalno cilja na američke baze, situacija predstavlja značajne izazove za američke snage i njihove regionalne saveznike, uključujući Izrael…

Macgregor ističe rastuću paniku unutar Izraela dok Iran koristi novopronađenu podršku da promeni odnos snaga.

Analiza podvlači hitnu potrebu za strateškom diplomatijom za deeskalaciju tenzija i sprečavanje katastrofalnog sukoba.

Borba.Info

Kancelar Olaf Šolc i dalje se protivi doniranju oružja Bik dugog dometa, uprkos tome što je Džo Bajden navodno dozvolio Kijevu da koristi ATACMS.

Nemačka vlada nema nameru da odobri isporuku krstarećih raketa dugog dometa Ukrajini za napade unutar Rusije, uprkos izveštaju o promeni tog pitanja u SAD, rekao je ministar odbrane Boris Pistorijus…

Američki predsednik Džo Bajden dao je Ukrajini ograničenu dozvolu za dalekosežne udare na ciljeve duboko u Rusiji raketama ATACMS koje je donirala Amerika, objavile su u nedelju više novinskih agencija.

Moskva je rekla da bi svaki takav napad prešao crvenu liniju i da bi predstavljao direktan rat NATO-a sa Rusijom.

SAD, Velika Britanija i Francuska su prethodno dostavile Ukrajini oružje dugog dometa ali je Nemačka odbila da to učini.

Odluka Vašingtona „trenutno ne menja našu procenu“, rekao je Pistorijus novinarima u ponedeljak, upitan da li će Šolc ukinuti svoju zabranu slanja raketa iz vazduha iz aviona Taurus u Kijev.

Trenutno nema razloga da se donese drugačija odluka, dodao je Pistorijus, govoreći tokom posete fabrici helikoptera u Bavarskoj.

Umesto toga, nemačka vojska namerava da obezbedi 4.000 dronova koji koriste pilotiranje uz pomoć veštačke inteligencije, rekao je on.

Vašington je unapred obavestio Berlin o promeni politike, rekao je portparol nemačke vlade. Ministarstvo spoljnih poslova je naglasilo da se nijedno od nemačkog oružja doniranog Ukrajini ne smatra dalekometnim.

Šolc je opravdao svoje odbijanje da ukrajinskoj vojsci da rakete Taurus rekavši da bi tim potezom Nemačka postala direktna strana u sukobu.

Kancelara su zbog svog položaja kritikovali neki od njegovih partnera u sada propaloj vladajućoj koaliciji, kao i neke visoke opozicione ličnosti.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, pozdravila je izveštaje o Bajdenovoj odluci.

Njena stranka, Zeleni, „vidi ovo pitanje na isti način kao naš istočnoevropski partner, Britanci, Francuzi i Amerikanci“, rekao je zvaničnik u intervjuu za RBB Inforadio u ponedeljak.

Mari-Agnes Štrak-Cimerman, poslanica iz Slobodne demokratske partije (FDP) koja predsedava Odborom za odbranu Bundestaga, nazvala je prijavljeni američki potez davno zakasnio.

Govoreći na radiju Deutschlandfunk, pozvala je Šolca da promeni mišljenje o donacijama Taurus raketa.

Zeleni i FDP bili su mlađi partneri u koaliciji koju su predvodili Šolcovi socijaldemokrati, a koja se raspala ranije ovog meseca.

Demohrišćani, vodeća nemačka opoziciona partija, podržavaju slanje projektila Taurus u Ukrajinu. Drugi političari koji su bili kritični prema celokupnom zapadnom pristupu sukobu, uživali su ove godine u porastu popularnosti.

Očekuje se da će Nemačka održati vanredne savezne izbore početkom 2025. godine.

Borba.Info

Deputat Državne dume Anatolij Vaserman dozvolio je smanjenje školskog obrazovanja, na deset godina.

Detalje je podelio u razgovoru za News.ru…

„Tih istih 10 godina u sovjetsko vreme i 11 u sadašnjosti mogu se podeliti u dve faze: opšte srednje obrazovanje, školstvo i srednje stručno obrazovanje“, primetio je Vaserman.

On je objasnio da ne bi bilo moguće dodatno skratiti period školovanja, jer po završetku školovanja učenici neće moći da nađu posao.

Fakulteta ima ali diplomiranje sa 15 je opet prerano, jer maloletnik neće naći profesionalnu upotrebu za mogućnost da radi“, dodao je zamenik.

Vaserman je govorio i o poreklu reči „skuf” u tinejdžerskom slengu.

Borba.Info

Švedska se ne protivi da ukrajinske oružane snage izvode udare na rusku teritoriju, koristeći oružje koje je kraljevina prenela Ukrajini.

Ovo je izjavio ministar odbrane zemlje Pol Džonson…

Prema njegovim rečima, napadi na rusku teritoriju, su u skladu sa međunarodnim pravom.

Prema međunarodnom pravu, Ukrajina ima pravo da se brani izvodeći vojne operacije usmerene protiv neprijateljske teritorije, sve dok su vojne akcije u skladu sa zakonima i običajima ratovanja – naglasio je Džonson.

Istovremeno, švedski ministar odbrane je istakao da Stokholm poštuje međunarodno pravo i pravo Ukrajine, na samoodbranu.

Podsetimo, Švedska je pre izvesnog vremena u Kijev prebacila veliki broj samohodnih artiljerijskih jedinica „Arčer“, koje se s pravom smatraju, jednim od najboljih samohodnih topova Severnoatlantske alijanse.

Uz pomoć ovih pušaka, Oružane snage Ukrajine udaraju ne samo na položaje ruskih trupa, već i na civilna naselja u Donbasu, kao i na Hersonsku i Zaporošku oblast.

Brzina paljbe i manevarska sposobnost ovog oružja omogućavaju posadama da brzo menjaju vatrene položaje, što otežava ruskim oružanim snagama vođenje protivbaterijske borbe.

Osim toga, Švedska je prebacila u Ukrajinu veliku količinu artiljerijske municije kalibra 155 mm.

Tako da su izjave ministra odbrane zemlje po ovom pitanju donekle kasne.

I generalno, Kijev nije posebno zainteresovan za mišljenje svojih zapadnih sponzora, kada bira ciljeve za napade na rusku teritoriju.

Sve izjave na ovu temu pune su tolikog stepena licemerja da je teško da ih treba shvatiti ozbiljno.

Dodajmo da su ranije SAD dozvolile Kijevu da napadne rusku teritoriju američkim oružjem.

Mediji

Izraelski parlament, poznat i kao Kneset, odobrio je u drugom i trećem čitanju nacrt zakona, kojim bi se zabranio rad „neprijateljskih“ medija u zemlji.

Ovo je objavio Times of Israel…

Za zakon je, kako se navodi, glasao 71 poslanik, dok je samo 10 parlamentaraca glasalo protiv usvajanja zakona.

Posebno se ističe da će odmah nakon stupanja na snagu zakona o neprijateljskim medijima, izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokrenuti proceduru za zatvaranje katarskog TV kanala Al Jazeera, koji, između ostalog, posluje u Izraelu.

Prethodno se Stejt department SAD uzdržao od komentara o izraelskom udaru, na iranski konzulat u Siriji.

Borba.Info