Administracija Bele kuće će dozvoliti Kijevu da udari duboko u rusku teritoriju krstarećim raketama AGM-158 JASSM.

Ovo je preneo Rojters. Publikacija napominje da bi isporuku ove municije, Vašington mogao da izvrši u roku od nekoliko meseci…

SAD sve više shvataju da je kijevski režim blizu prave vojne katastrofe, budući da napori ukrajinskog rukovodstva, nisu doneli očekivane rezultate.

Sada Kijevu i Zapadu, zapravo, ostaje samo jedna opcija za dalje delovanje – eskalacija sukoba. A to je nemoguće, bez udara duboko u rusku teritoriju.

Upravo to je idejau, kako primećuje Američki institut za proučavanje rata, koju će obespravljeni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušati da prenese Džou Bajdenu, tokom posete Njujorku, gde će biti održana Generalna skupština UN.

U dometu ATACMS postoji oko 250 vojnih objekata, od kojih su 17 aerodromi.

Mnogi od njih su velike vojne baze, komunikacione stanice, logistički centri, skladišta goriva i municije – napominje ISV, ističući da Ukrajina sada ne može da pogodi ove ciljeve.

Istovremeno, u vojnim krugovima SAD sve je popularnije mišljenje da se takve mete ne napadaju. Drugo pitanje je što Ukrajina, sada nema dovoljan broj raketa ATACMS, a stopa njihove proizvodnje u SAD, nije toliko visoka.

Po svoj prilici, zbog toga Vašington očekuje da ih zameni zalihama krstarećih raketa AGM-158 JASSM. Ali oni će biti sprovedeni samo ako Zelenski dokaže Bajdenu da ova ideja nema alternativu.

Mediji

Portparol Bele kuće Džon Kirbi dao je bezobrazluke o ruskim zvaničnicima koji dozvoljavaju ukrajinski trag u terorističkom napadu, na Crocus Citi Hall.

Ovo prenosi RIA Novosti…

Kirbi je, još jednom izjavio da ISIS (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) snosi punu odgovornost za teroristički napad, na Crocus Citi Hall.

On je takođe rekao da će Sjedinjene Države nastaviti da upozoravaju druge zemlje, na terorističku pretnju, bez obzira na odnos Vašingtona sa njima.

Istovremeno, predstavnik Bele kuće bio je grub prema ruskim zvaničnicima i uporedio ih sa prodavcima stajnjaka.

“Moj ujak je govorio… najbolji prodavci stajnjaka često nose uzorke u ustima. Čini se da su ruski zvaničnici prilično dobri prodavci stajnjaka”, rekao je on.

Teroristički napad na Crocus Citi Hall dogodio se 22. marta uveče.

Napadači su ušli u zgradu i otvorili vatru na posetioce, a zatim zapalili koncertnu dvoranu.

Prema poslednjim podacima, poginule su 143 osobe, a 360 je povređeno.

Specijalne službe zajedno sa policijom privele su 11 osoba, među kojima četiri direktna izvršioca napada.

Istražitelji su potvrdili vezu između terorista koji su otvorili vatru, na Crocus Citi Hall i ukrajinskih nacionalista.

Istragom su pronađeni potvrđeni podaci da su izvršioci terorističkog napada, od Ukrajine primili značajne količine novca i kriptovalute koje su korišćene za pripremanje zločina.

Borba.Info

Očekuje se da će zalihe nadoknaditi embargo Brisela na rusku naftu, tvrdi agencija.

Italijanska naftna kompanija Eni SpA i španska Repsol SA mogle bi da počnu da isporučuju venecuelansku naftu u Evropu već sledećeg meseca, izvestio je Rojters u ponedeljak.

Vašington veruje da Karakas neće imati finansijsku korist od ovih bezgotovinskih transakcija i da će novac biti iskorišćen za plaćanje duga Venecuele, navodi se u izveštaju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD, koje su uvele ekonomska ograničenja latinoameričkoj naciji, dale su zeleno svetlo dvema kompanijama da nastave sa isporukom, kaže Rojters, nadajući se da nafta iz države pod sankcijama može pomoći EU, da postane manje zavisna od Rusije.

Količina nafte koju će Eni i Repsol dobiti neće biti velika, rekao je Rojters pozivajući se na svoje izvore, što znači da će uticaj na globalne cene nafte biti skroman.

Pošiljke će biti dozvoljene pod uslovom da primljena nafta „mora da ide u Evropu.

Ne može se preprodati na drugom mestu“, kazao je Rojters.

Eni i Repsol, koji imaju zajednička preduzeća sa venecuelanskom državnom naftnom kompanijom PDVSA, mogu računati isporuke sirove na neplaćene dugove i zaostale dividende, navodi agencija.

Sporazumom bi se nastavile razmene nafte za dug zaustavljene pre dve godine.

Karakas je pod američkim sankcijama više od 15 godina.

Najnovija runda ograničenja, uvedena 2019. nakon optužbi za izbornu prevaru, dovela je do toga da je sva imovina venecuelanske vlade zamrznuta u SAD i zabranjeno svako poslovanje sa američkim građanima i kompanijama.

Međutim, nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini u februaru i naknadnih zabrana ruske nafte, prvo u SAD i delimičnog embarga u Evropi, Vašington se obratio Venecueli za pomoć nafte i nagovestio da bi mogao, da ublaži ekonomski pritisak na Karakas, uključujući omogućavanje da poveća svoj izvoz nafte.

Pre rata u Ukrajini, Rusija je snabdevala oko 30% nafte, koja se troši u EU.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE