Nakon godina ignorisanja, onoga što je ostatak sveta mogao jasno da vidi, Nemci se polako pomiruju sa realnošću da su u velikoj nevolji.

Sva četiri znaka ekonomske apokalipse postaju očigledna: egzodus velike industrije, demografija koja se brzo pogoršava, infrastruktura koja se raspada i nedostatak inovacija…

Ali kako piše Politico, Nemačka konačno izlazi iz prve faze ekonomske krize – poricanja. Ono što sledi je eksplozivan rast, jer će nemir i naporan rad nacije sigurno doneti uspeh u suočavanju sa strašnom stvarnošću. Pogotovo što Nemci imaju sklonost, ka revanšizmu i povratku posle poraza u krvi.

Dok su Nemci poslednjih godina bili zaokupljeni migracijama i sukobima u Ukrajini, njihova ekonomija je tiho u kolapsu. Ekonomska slabost podstiče strahove da bi zemlja mogla da vidi dalje posrnuće, ka političkim ekstremima.

Koalicija kancelara Olafa Šolca, sputana ustavnim ograničenjima potrošnje koja skoro onemogućavaju vladi da primeni ambiciozne ekonomske podsticaje, opterećena je sukobima i čini se da joj ponestaje ideja šta da radi.

Ali ono što je posebno bolno za svakog Nemca je shvatanje da brend „made in Germani“ umire. Takav udarac ponosu mogao bi svakoga da probudi, kažu analitičari.

Drugim rečima, vreme je da Nemci pređu na sledeću fazu oplakivanja svoje nekada velike ekonomije, prihvatajući situaciju, što će pomoći da se ubrza proces fizičkog izlaska iz krize – piše izdanje.

Ima li izgleda za nekadašnju perjanicu EU?

Prema mišljenju stručnjaka, postoji velika verovatnoća čudesnog razrešenja situacije.

Međutim, vreme ističe i pokušaji se moraju učiniti ne sutra, već sada. U suprotnom, uskoro će biti kasno da se spase ono što je umrlo.

Borba.Info

Poslednjih dana dramatično je povećan broj pacijenata sa infarktom i moždanim udarom. Na to utiče više faktora ali pre svega vremenske prilike.

Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urcentnog centra UKCS izjavio je da je, kada je jutros došao na posao, jedva uspeo da se probije kroz čekaonicu koliko je bolesnika.

U poslednjih nekoliko dana lekari Urgentnog centra imaju povećan broj pregleda i prijema i imaju dvostruko više pacijenata koji su doživeli infarkt, prenosi RTS.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Kako je skočila dnevna temperatura, tako je i porastao broj pregleda u Urgentnom centru.

Naime, mi smo preko vikenda imali preko 300 pregleda samo u kardiološkoj ambulanti, od čega je bilo oko 180 pregleda kardioloških bolesnika, a čitav Urgentni centar je imao preko hiljadu pregleda, što je za 50 odsto više no inače“, naglašava profesor.

Dodaje da jedini način na koji se to može protumačiti to što je sredinom prethodne nedelje maksimalna dnevna temperatura bila 15 stepeni Celzijusa, a u jutarnjim samo dva stepena, dok smo za vikend imali 32.

„Dakle, to je nešto što zaista ljudski organizam, bez obzira da li je zdraviji ili nije, ne može lako da kompenzuje“, ističe prof. Mitrović.

Kod pacijenta koji su hronični kardiovaskularni bolesnici, dolazi do povećane dinamike krvnih sudova što dovodi do promena krvnog pritiska.

Međutim, profesor napominje da je u ovom periodu bilo i dosta novih bolesnika ali da su dominirali hronični bolesnici.

„Kod pacijenata koji se žale na na bolu grudima, naravno već možemo pretpostaviti da se radi ili o angini pektoris koja nije stabilna ili o akutnom infarktu miokarda.

Međutim, dosta pacijenata se žali na česte nesvestice i na preskakanje srca.

Nesvestica može biti znak i povećanja i sniženja krvnog pritiska, može i drugih bolesti naravno“, dodaje kardiolog.

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da je situacija u zemlji u energetskom sektoru veoma dramatična, pošto je poskupljenje energenata uticalo na cenu ostalih dobara, a ne postoje preduslovi za jeftiniji gas.

Vlasti zemlje su se u oktobru dogovorile sa Gaspromom, da produže ugovor o isporuci gasa republici, uz reviziju duga kompanije Moldovagaz 2022. Zamenik premijera Andrij Spinu rekao je, da je tender za reviziju propao, takođe, zbog događaja u Ukrajini, pošto su mnoge kompanije, odbile da dođu.

To bi moglo da dovede do prekida isporuke gasa od 1. maja ali je 29. aprila Gasprom zvanično potvrdio, da je planirao količine goriva potrebne za republiku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Imamo veoma dramatičnu situaciju, treba da donesemo prave odluke u pogledu energetske nezavisnosti države ali i po pitanju kupovne moći građana – cene energenata su dosta porasle, što je izazvalo jednostavne cene, duž lanca i za druge proizvode.

Nažalost, ne vidimo preduslove za smanjenje cena, tako da je pitanje energetske efikasnosti veoma važno za nas, zavisimo od tržišnih cena resursa”, rekao je Sandu za TVR Moldova.

Prema njenim rečima, vlasti treba da vode računa o interesima građana i interesima privrede zemlje.

Visoka cena energenata dovodi do povećanja troškova proizvodnje robe, kao i do smanjenja konkurentnosti moldavskih proizvoda.

Gasprom i Moldovagaz su 29. oktobra prošle godine, posle dugih pregovora, produžili ugovor o snabdevanju gasom na period od pet godina, počev od 1. novembra.

„Gasprom” je saopštio da je, uzimajući u obzir situaciju u Moldaviji, odlučeno da se potpiše ugovor praktično, pod uslovima moldavske strane, ali pod uslovom blagovremenog 100% plaćanja tekućih plaćanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Globalni preokret iz 2020. godine nastavio se vrtoglavom brzinom 2021. godine, sa novim liderima u SAD i EU, koji su zabrinjavajući, otkrivali nove varijante Covid-19, a svetski kulturni rat se nastavlja.

Evo nekih od najvećih priča godine.

Bajden preuzima odgovornost za podeljenu Ameriku

Vodeći svoju kampanju uglavnom virtuelno iz granica svog podruma u ​​Delaveru, Džo Bajden je glasačima obećao povratak u stabilnu „normalnost“, koja je karakterisala Vašington, DC u eri, pre Trampa.

Iako je Bajdenova poruka pobedila, njegova inauguracija u januaru nije pomogla da zaleči politički jaz, između crvene i plave Amerike.

Dok Donald Tramp i njegove pristalice optužuju demokrate za izbornu prevaru, Bajden je položio zakletvu za dve nedelje, nakon što se bučna gomila Trampovih pristalica pobunila na Kapitol Hilu, 6. januara.

On je odmah potpisao niz izvršnih naredbi u svojih prvih 100 dana – više od njegova tri najnovija prethodnika zajedno, uglavnom sa ciljem da ponište Trampovu politiku potpisivanja.

Trampov granični zid, naftovod Keistone KSL i povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma o klimi, preokrenuti su potezom olovke.

Bajdenova ponovljena karakterizacija pobunjenika iz Kapitola, kao „domaćih terorista“ i njegovo izdavanje mandata za vakcinu, dodatno su porušili njegovo, ionako slabo odobravanje među konzervativcima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je godina odmicala, njegov rejting kod Amerikanaca svih političkih ubeđenja je opao, uglavnom zbog nagle inflacije i rasta cena, koje mnogi pripisuju njegovim programima potrošnje, od više biliona dolara.

Talibani ponovo zauzimaju Avganistan

U inostranstvu, Bajdenov najozbiljniji spoljnopolitički izazov uključivao je povlačenje američkih snaga iz Avganistana, proces koji je Tramp pokrenuo godinu dana ranije.

Prvi znak nevolje pojavio se kada je Bajden odredio datum povlačenja 11. septembra, četiri meseca kasnije od datuma povlačenja u maju, o kojem su pregovarali Tramp i talibani.

Sa nekoliko hiljada američkih vojnika, koji su još uvek bili u Avganistanu do maja, talibani su pokrenuli ofanzivu širom zemlje, sa lakoćom pregazivši Avganistansku nacionalnu armiju, koju finansiraju i obučavaju SAD.

Do avgusta, militantna grupa je opkolila Kabul, a nakon što su za sobom ostavile milijarde dolara oružja i opreme, SAD su počele žurno da izlaze sa međunarodnog aerodroma Hamid Karzai.

Povlačenje je bilo haotično, sa hordama Avganistanaca, koji su harali pistama i pokušavali da pobegnu iz zemlje američkim avionima, a bombaš samoubica, ubio je 13 američkih vojnika i desetine lokalnog stanovništva ispred aerodroma.

Vlada Ašrafa Ganija, koju podržavaju SAD pobegla je, a kao poslednji čin tragedije, američki napad dronom greškom je ubio nedužnu porodicu, u znak odmazde za bombaški napad samoubice.

Pošto su SAD konačno nestale nakon dve decenije rata i okupacije, talibani su obećali da će vladati umerenije nego što su to činili, tokom svog poslednjeg boravka na vlasti, kasnih 1990-ih.

Međutim, grupa je navodno povukla svoju reč i optužena je za pogubljenje bivših pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti i izdavanje tvrdih pravila o svemu, od puštanja muzike, do nošenja marama.

Era Merkelove se bliži kraju

Socijaldemokrata Olaf Šolc postao je novi nemački kancelar u decembru, čime je okončana 16 neprekidnih godina vladavine Angele Merkel.

Tokom četiri mandata, Merkelin konzervativni blok je ostao na vlasti, kroz saveze ili sa socijaldemokratama ili slobodnim demokratama ali je 2018. kancelarka veteran najavila da se neće kandidovati za peti.

Merkelova je nadgledala neke ključne momente u istoriji Nemačke i Evrope.

Godine 2015. dobila je teške kritike zbog otvaranja nemačkih granica za više od milion migranata, što je potez, koji je podstakao uspon desničarske Alternative za Nemačku (AfD) u anketama.

Bila je prvi zagovornik smanjenja oslanjanja Evrope na ruski uvoz gasa ali je kritikovala američke sankcije Moskvi i nadgledala završetak gasovoda Severni tok 2, između Rusije i Nemačke.

Šolcova vlada je manje prijateljski nastrojena prema Moskvi i obustavila je sertifikaciju Severnog toka 2.

Berlin je takođe proterao ruske diplomate zbog ubistva čečenskog separatiste, koji je tražio azil u Nemačkoj, ubistvo, koje Rusija poriče da ima bilo kakve veze sa tim.

Kod kuće, Šolc je pojačao ograničenja zbog korona virusa, podržavajući Merkelino zatvaranje za nevakcinisane ljude i obećavajući, da će obaveznu vakcinaciju doneti na glasanje u parlamentu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sam Šolc je opisao obaveznu vakcinaciju, kao „pravno dozvoljenu i moralno ispravnu”.

Dogovor sa AUKUS-om dovodi do sukoba između zapadnih saveznika
Najavljen u septembru, AUKUS pakt će videti da SAD i Velika Britanija pomažu Australiji u nabavci nuklearnih podmornica.

Trilateralni sporazum će takođe dodati krstareće rakete Tomahavk i protivbrodske rakete dugog dometa u australijski arsenal, a Australija će sarađivati sa SAD na hipersoničnom oružju – tehnologiji, u kojoj su SAD zaostale iza Rusije, u razvoju.

Naširoko viđen, kao odgovor na kontinuirani uspon Kine do statusa supersile, pakt nije samo razbesneo Peking – pri čemu je kineska vlada optužila svoje članove da gaje „hladnoratovski mentalitet“ – već i Francusku.

Pre sporazuma, Francuska je potpisala ugovor vredan 90 milijardi dolara za prodaju dizel-električnih podmornica Australiji.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drijan opisao je jednostrano otkazivanje ovog ugovora Kanbere, kao „udarac u leđa“, a ambasadori zemlje u SAD i Australiji su opozvani.

Francuski predsednik Emanuel Makron dugo je bio zagovornik smanjenja oslanjanja Evrope na SAD za njenu bezbednost, a nakon sporazuma AUKUS, pozvao je svoje kolege lidere EU da „prestanu da budu naivni” i da izgrade „moć i kapacitet da se branimo“.

S obzirom da su se Makron i tadašnja nemačka kancelarka Merkel takođe dogovorili o investicionom sporazumu sa Pekingom u decembru 2020. godine, posledice oko AUKUS pakta su znak, da Evropa možda neće biti toliko voljan partner u „transatlantskom savezu“ protiv Kine, kao Bajdenova administracija.

Mutacije Covid-19 predstavljaju nove izazove

Prvi put identifikovan u Indiji krajem 2020. godine, Delta varijanta koronavirusa postala je dominantna u svetu do sredine 2021.

Prenosiviji od originalne Alfa varijante, koja se raširila iz Vuhana, u Kini, početkom 2020., Delta nije izazvala nikakvu promenu u merama suzbijanja širom sveta.

Maskiranje, distanciranje i vakcinacija su i dalje bili alati izbora u pobedi nad Deltom, a većina zemalja na severnoj hemisferi beleži smanjenje broja slučajeva, hospitalizacija i smrti tokom letnjih meseci.

Međutim, sve ove mere nisu uspele da zaustave porast stope obolelih u padu, a ovi nagli brojevi su se pogoršali u novembru otkrićem Omicron varijante u Južnoj Africi.

Veruje se da je Omicron još prenosiviji od prethodnih varijanti, a njegovo otkriće je izazvalo paniku širom sveta.

Međutim, to je do sada dovelo do daleko nižih stopa hospitalizacije i smrti od prethodnih sojeva, pri čemu većina računa opisuje simptome – ako su uopšte prisutni – kao blage do umerene.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vlade širom sveta iskoristile su strah od Omikrona da proguraju nove agresivne politike zaključavanja i vakcine za pojačavanje vakcine.

Rusija daje predloge NATO-u

Usred istorijskog niskog nivoa u odnosima između Moskve i Zapada, Rusija je ranije ovog meseca predložila listu bezbednosnih garancija SAD i NATO-u, čiji je cilj mirno rešavanje vojnih sporova između Rusije i zapadne alijanse.

Predloženi sporazumi uključuju ograničenja širenja NATO-a na bivše države Varšavskog pakta, kao i ograničenja na stacioniranje trupa, vojne opreme i oružja u blizini ruske granice.

Bezbednosni predlozi dolaze u kritičnom trenutku, a SAD tvrde da ruski predsednik Vladimir Putin možda planira invaziju na Ukrajinu – što je Moskva više puta poricala.

Iako je Rusija povukla hiljade vojnika sa svoje teritorije u blizini ukrajinske granice, njihovo prisustvo tamo izazvalo je osudu, pa čak i pozive na nuklearni rat, od nekih u Vašingtonu.

Dok je Bela kuća rekla da „nikada“ neće pristati na neke od predloga Rusije, a generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je insistirao da svaka evropska zemlja može slobodno da se pridruži alijansi, izvori u Vašingtonu kažu, da su SAD „spremne da se angažuju u diplomatiji ” sa Moskvom, već u januaru.

Ukoliko bi SAD sprovele ove tvrdnje, razgovori bi mogli da dovedu do dobrog otopljenja, u odnosima SAD i Rusije.

Ukoliko ne uspeju, Putin je prošle nedelje rekao ruskoj televiziji da će Moskva odlučiti o svom odgovoru na osnovu „predloga naših vojnih stručnjaka“.

U međuvremenu, Stoltenberg je ponudio da održi samit sa Rusijom 12. januara.

Istraživanje svemira je privatno

Nakon što je postala prva privatna kompanija, koja je poslala ljude u orbitu 2020. godine, SpaceKs je nastavio da proverava listu „prvih“ 2021.

Kompanija Elona Maska poslala je rekordnih 143 satelita u svemir, u jednoj misiji u januaru i lansirala prvi let sa posadom, gde su korišćene svemirske kapsule ponovo, u aprilu.

U septembru, kompanija je ponovo ušla u istoriju, lansirajući prvu potpuno civilnu posadu u orbitu.

Privatni sektor istraživanja svemira postao je prepun u SAD poslednjih godina, a Virgin Galactic Ričarda Bransona i Blue Origin Džefa Bezosa takmiče se u snižavanju troškova svemirskih letova.

Brenson i Bezos su poleteli za nekoliko nedelja jedan od drugog ovog leta, iako nijedan tajkun zapravo nije ušao u orbitalni svemir.

Dok je NASA naizgled zauzela pozadinsko sedište privatnom sektoru u SAD, svemirski letovi su i dalj,e u domenu države u Rusiji.

Roskosmos, državna svemirska agencija, lansirala je prvu profesionalnu filmsku ekipu u svemir u oktobru, da snimi igrani film u nultoj gravitaciji.

Posada je provela 12 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), a RT je posebno izveštavao o misiji.

Ubrzo nakon misije, šef Roskosmosa Dmitrij Rogozin najavio je da bi planirana ruska svemirska stanica mogla da posluži, kao prototip zastarele ISS, projekat iz kojeg Rusija planira da se povuče 2025. godine zbog ekonomskih sankcija Vašingtona.

Probuđena ideologija dostiže svoje granice

Činilo se da je širenje ‘probuđene’ ideologije, kroz sve aspekte društva dostiglo svoj zenit 2020. godine, sa protestima Black Lives Matter, koji su stigli do svih krajeva zapadnog sveta, a sve vrste “problematičnih” statua i spomenika, su rušeni u SAD i Velikoj Britaniji.

Čak su i američke vojno-industrijske megakorporacije propovedale jevanđelje „intersekcionalnosti“ i „belih privilegija“, svojim zaposlenima.

Ovaj napredni marš budnosti naišao je na neke neuspehe 2021.

U SAD je rad novinara Krisa Rufa da razotkrije učenje „kritičke teorije rase“ u školama, doveo do negodovanja roditelja.

Takva vrsta negodovanja smatra se ključnom u izbornoj pobedi Glena Jangkina – republikanca, koji je obećao da će zabraniti svoje učenje, ako bude izabran – na izborima za gubernatora, u Virdžiniji u novembru.

Mesec dana kasnije, guverner Floride Ron DeSantis uveo je „Zakon o zaustavljanju buđenja“, zakon, koji bi roditeljima dao moć, da tuže prosvetne radnike, koji predaju kritičku teoriju rase svojoj deci u školama.

Izvan SAD, čak i nominalno liberalni lideri su se umorili od budnosti u američkom stilu.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je ovog leta da „probuđena kultura“ koju uveze Amerikanci „rasiizuje“ Francusku i stvara više podela među manjinama.

Kasnije u oktobru, on je osudio Evropsku komisiju da se klanja „glupostima“, nakon što je komisija objavila sada odbijeni jezički vodič, u kojem savetuje zvaničnike da koriste neuvredljive termine, kao što je „sezona praznika“ umesto „Božić“ i da zamene rodne termine, kao što je „muškarac -made“ i „dame i gospodo“ za rodno neutralne alternative.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE