Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se situacija u okviru vojne specijalne operacije dramatično menja.

Na kombinovanoj direktnoj liniji i konferenciji za novinare, Putin je rekao da ruske trupe oslobađaju zemlju u kvadratnim kilometrima…

On je takođe naglasio da se svakodnevno kretanje odvija duž cele linije fronta.

Putin je pre toga precizirao da su Oružane snage Rusije tokom SVO 2024. godine oslobodile 189 naselja.

Prema podacima Ministarstva odbrane, ruske trupe su oslobodile 99,3% LNR, 70% DNR, 73,9% Zaporoške oblasti i 76% Hersonske oblasti.

Putin je napomenuo da Oružane snage Rusije drže stratešku inicijativu duž cele linije fronta.

Iskreno se zahvalio i učesnicima SVO, koji se nesebično i nepokolebljivo bore na prvoj liniji fronta.

Putin ranije nije mogao da navede datum, kada će Oružane snage Rusije istisnuti Oružane snage Ukrajine iz Kurske oblasti.

Borba.Info

Glavni razlog za skok cena je izuzetno suvo vreme na Mediteranu.

Svetske cene maslinovog ulja dostigle su rekordne nivoe u septembru, premašivši 8.900 dolara, po toni kao rezultat jakih suša u glavnim zemljama proizvođačima, navodi se u ovonedeljnom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA).

Cene su u stalnom porastu, od kada su postale očigledne razmere štete, po žetvu, navodi se, uz napomenu da je prosečna cena u avgustu bila 130 odsto, viša nego godinu dana ranije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Cene su brzo premašile prethodni rekord od 6.242 dolara, po toni postavljen 1996. prošlog meseca, „bez znakova smanjenja“, navodi se u izveštaju USDA.

Cene maslinovog ulja u Andaluziji, u Španiji su navodno porasle na 8,45 evra (9,02 dolara) po kilogramu u septembru, označavajući „najvišu cenu ikada zabeleženu za špansko maslinovo ulje” i godišnji skok od 111 odsto.

Španija je najveći svetski proizvođač i izvoznik, onoga što se ponekad naziva „tečno zlato“, a slede Grčka i Italija.

USDA je upozorila da se zbog zabrinutosti u pogledu snabdevanja predviđa da će potrošnja maslinovog ulja ostati na istom nivou ili pasti 2022. i 2023. godine za sve zemlje osim Turske, gde je vlada nedavno zabranila izvoz maslinovog ulja na veliko u pokušaju da obezbedi domaće snabdevanje, pa čak i da ublaži pritisak na cene sa rekordnom domaćom proizvodnjom.

Ovog meseca, USDA je revidirala globalnu proizvodnju maslinovog ulja za 2022. i 2023. na 2,5 miliona tona, što je za četvrtinu manje u odnosu, na prethodnu godinu i petogodišnji prosek.

„Zabrinutost za proizvodnju u sezoni 2023/24. utiče i na skok cena, jer se topli i suvi uslovi ponovo razvijaju na Mediteranu“, upozorava USDA.

Visoke cene su u nekim slučajevima dovele do krađe, prenosi CNBC.

Krajem avgusta iz jedne španske uljare je navodno ukradeno oko 50.000 litara ekstra devičanskog maslinovog ulja.

Navodno se radi o maslinovom ulju vrednom više od 420.000 evra (450.000 dolara).

Neposredno pre toga, lopovi su pobegli sa 6.000 litara ekstra devičanskog maslinovog ulja iz druge fabrike, prenose lokalni mediji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki dolar gubi svoj status rezervne valute brže nego što se očekivalo, jer mnogi analitičari nisu uzeli u obzir drastično kretanje valute prošle godine.

Udeo dolara u globalnim rezervama smanjen je prošle godine deset puta brže od proseka poslednje dve decenije, a nekoliko je zemalja tražilo alternative nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je pokrenula sankcije, naveo je analitičar kompanije “Eurizon” Stiven Jen.

Ako se posmatra kretanje valute, dolar je izgubio 11 odsto tržišnog udela od 2016. godine, što je dvostruko više od 2008. godine, navodi Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Dolar je 2022. godine doživeo zapanjujući pad na tržištu kao rezervna valuta, verovatno zbog svoje slabe upotrebe usled sankcija”, rekao je Jen.

Kako mediji navode, prošle godine je indeks upotrebe dolara porastao čak 16 odsto, pošto su sukobi u Ukrajini podstakli rast globalne inflacije širenja rasta kamatnih stopa, što je uticalo na pad tržišta obveznica i valuta.

Na kraju prošle godine indeks je porastao za 6 odsto.

Manje države eksperimentišu sa “dedolarizacijom”, dok Kina i Indija pokušavaju da internacionalizuju svoje valute kako bi podmirili trgovinu, nakon što su SAD i Evropa isključili ruske banke iz globalnog finansijskog sistema za razmenu poruka, poznatog kao SWIFT.

Postoji i zabrinutost da bi dolar mogao da postane trajno političko oruđe ili da se koristi kao oblik ekonomskog državnog upravljanja, kako bi se izvršio dodatni pritisak na zemlje da sprovedu sankcije na Rusiju.

Američka valuta sada čini oko 58 odsto ukupnih globalnih zvaničnih rezervi, što je manje u odnosu na 73 odsto iz 2001. godine kada je bila nesumnjiva hegemonijska rezerva.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čak 680.000 dece i mladih u Nemačkoj zavisno je od igara i društvenih mreža.

Koronavirus je to samo pogoršao i danas je dvostruko više takvih maloletnika, nego pre pandemije.

Paul ima 19 godina, živi u Berlinu i pre nešto manje o godinu dana je maturirao. Nema baš najlepše uspomene na svoje poslednje školske godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Zbog korone smo stalno imali lokdaun. Nedeljama nije bilo škole, a i inače smo morali da ostanemo kod kuće.”

Druženje s prijateljima, susreti u kraju, odlazak na žurke, na sport… Mnogo tih stvari koje su važne mladim ljudima, koje su sastavni deo njihovih života, dugo su praktično bile zabranjene.

“Jedino što smo mogli da radimo jeste da sedimo u sobi, igramo igre na kompjuteru ili telefonu, ili da se dopisujemo preko društvenih mreža”, kaže Paul.

Zadovoljan je što više nema tih ograničenja i nerado se seća pustih sati provedenih pred kompjuterom.

On se već neko vreme ponovo kreće u “stvarnom” svetu.

Ali neki drugi su i dalje zarobljen u virtuelnom kosmosu., prenosi DW.

Bolesna zavisnost

Sudeći po rezultatima studije koju su sproveli Univerzitetska klinika u Hamburgu i zdravstveno osiguravanje DAK, broj dece i mladih u Nemačkoj koji su bolesno zavisni od igara i društvenih mreža od 2019. se udvostručio.

Njih 680.000 na gejming, strimove, postove na društvenim mrežama i virtuelno čavrljanje dnevno potroši gotovo pet sati.

Podaci su “zastrašujući”, kaže Andreas Štorm, šef uprave osiguranja DAK. “Nadali smo se da će se bar usporiti taj trend, a time i stopa zavisnosti, ali ta se nada se nažalost nije ostvarila.”

Kakve to posledice ima? To svakoga dana gleda psiholog Kaj Miler. On je predsednik stručnog Udruženja za zavisnost od medija i radi u ambulanti u kojoj se pruža pomoć zavisnicima od igarapri Univerzitetskoj klinici u Majncu.

Javljaju mu se očajni roditelji koji više na znaju šta da rade sa svojom decom koja svaki slobodan minut provode ispred računara ili telefona.

Mladi ljudi koji zapostavljaju školske i porodične obveze, opiru se pokušajima da se pomere od monitora, a na te pokušaje reaguju pojačanom dozom besa i nerazumevanja.

Ponekad se zaključavaju u svojim sobama, ne interesuju ih nikakvi hobiji, nemaju drugih interesovanja.

U ekstremnim slučajevima zaboravljaju čak i da jedu, a u sobi imaju i kantice – da ne bi morali da idu do klozeta.

Gubitak kontrole

Psiholog Miler kaže da je pandemija za decu i mlade bila veoma veliko opterećenje. Oni su psihički osetljiviji od odraslih. Igranje igara, gledanje videa i praćenje društvenih mreža za njih je, kaže, često bila svojevrsna “uteha”.

Od početka 2022. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) priznaje zavisnost od igranja na računaru kao zasebnu dijagnozu. Kaj Miler otkriva i koja su to tri glavna kriterija po kojima se postavlja dijagnoza.

To je najpre “gubitak kontrole”, dakle situacija u kojoj se više ne može doneti svesna i slobodna odluka o (ne)korišćenju računara.

Broj dva je postavljanje prioriteta – dakle, situacija u kojoj igre ili korišćenje društvenih mreža više nije deo života, već nešto što dominira u životu.

“Treći kriterijum je nastavak korišćenja, čak i kada pogođene osobe shvataju da to vodi do problema, odnosno da to nije dobro za njih”, objašnjava Miler.

Ko je veći zavisnik, dečaci ili devojčice?

Dečaci mnogo češće postaju zavisni od igara nego devojčice, a kada je reč o društvenim mrežama, to podjednako pogađa oba pola.

Ipak, u ambulanti u Majncu društvene mreže su mnogo ređe problem kojim se bave.

Nemačko Savezno ministarstvo zdravlja pokrenulo je i jedan program kojim se želi da se eksplicitno pojasne problemi vezane za ekscesivno korišćenje društvenih medija.

U svakom slučaju, terapija protiv takvih zavisnost efikasnije može da se sprovodi ako lekari i psiholozi što prije intervenišu, odnosno pre nego što ona postane hronična.

Međutim, sve je teže zakazati termin za terapiju. U ambulanti u Majncu između telefonske prijave i prve posete psihologu prođu i po tri meseca.

Ranije se čekalo samo dve nedelje, naglašava Miler i dodaje da zna da se dogodi da pacijenti na terapiju čekati i po pola godine.

Više prevencije, više pomoći

I Andreas Štorm iz zdravstvenog osiguranja DAK kaže da se moraju proširiti kapaciteti za prevenciju i pomoć pogođenima.

“Ako se sada brzo ne deluje, dogodiće se da sve više dece i mladih završi u zavisnosti, odnosno da se taj negativni trend ne može zaustaviti.”

Štorm smatra da je za to odgovorna politika ali i društvo u celini: “Deca i mladi moraju da nauče i da budu u stanju da procene rizike korišćenja digitalnih medija.

Moraju da budu u stanju da sagledaju svoje ponašanje, kako bi mogli konstruktivno da koriste mogućnosti digitalnog sveta za svoje privatne i poslovne potrebe.”

Psiholozi su mišljenja da je po tom pitanju velika odgovornost i na roditeljima – da pogotovo kod mlađe dece moraju da budu dosledniji oko ograničavanja korišćenja digitalnih sadržaja.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE