Vatra je transformisala rane ljude iz ranjivog plena u dominantnu vrstu na Zemlji.

Fascinantna nova studija je otkrila da naši preci nisu samo kontrolisali vatru tokom najtežeg ledenog doba na planeti – oni su savladali plamen…

Ljudi iz kamenog doba su savladali tehnologiju pravljenja vatre tokom najstrožeg klimatskog perioda na Zemlji pre 23.000 godina, stvarajući požare u kojima je temperatura dostizala 600 °C. Ovo je uporedivo sa temperaturom u modernim, dobro izgrađenim i optimalno održavanim ložištima.

Ispostavilo se da su stanovnici ledenog doba uglavnom koristili drvo, uključujući smrču, kao gorivo. Ovo otkriće je dovelo u pitanje prethodne naučne hipoteze da su drevni ljudi migrirali na jug tokom perioda ekstremne hladnoće i dokazalo da su se naši preci uspešno prilagođavali čak i najtežim uslovima.

Istraživači sa portugalskog univerziteta Algarve koristili su nekoliko pristupa da analiziraju tri drevna ognjišta na lokalitetu, u dolini Dnjestra.

Oni su kombinovali terenska posmatranja sa mikromorfološkom analizom, šest uzoraka zemljišta uzetih, sa dva ognjišta.

Uzorci su pregledani pod mikroskopom pri različitim uvećanjima da bi se identifikovale komponente kao što su ugalj, pepeo i izgoreli fragmenti kostiju.

Istraživači su takođe kreirali detaljne 3-D modele ognjišta koristeći fotogrametriju, nauku o pravljenju mapa i planova. Takođe su razvili novu metodu kolorimetrijske analize koja koristi digitalnu fotografiju za procenu temperature drevnih ognjišta analizom promena u boji tla na kome su se palili požari.

Sva tri ognjišta su bila jednostavna, ravna ložišta koja datiraju između 23.000 i 21.000 godina.

Svako ognjište je imalo tri različita sloja: crveni donji sloj, gde se tlo promenilo usled toplote; crni srednji sloj koji sadrži ugalj i druge spaljene materijale; i braonkasti gornji sloj, koji je nastao kada se mesto više nije koristilo za paljenje vatre.

Primarno gorivo je bilo smrčevo drvo, a ne kost, mada je i kost bila moguća.

Jame nisu pokazivale znake ponovne upotrebe, što sugeriše da su ih napustili oni koji su se grejali u blizini vatre.

Na očuvanje ognjišta uticali su prirodni procesi, uključujući kretanje tla tokom ciklusa smrzavanja-odmrzavanja i delovanje biljaka i životinja.

Treće ognjište još nije otkopano, što ograničava analizu na samo dva skupa karakteristika.

Istraživači su priznali opšti nedostatak, uporedivih podataka iz istog perioda u Evropi, što otežava potpuno objašnjenje nalaza.

Borba.Info