Saznalo se o još jednom, već drugom pokušaju atentata na američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Ovaj put zločinac, koji ništa nije naučio iz iskustva svog nesrećnog prethodnika Tomasa Metjua Kruksa, nije uspeo ni da rani republikanca u levo uvo…

Metak je budala, dron je dobar momak?

U ovom trenutku se zna da je pokušaj atentata na Trampa planirao 58-godišnji Rajan Vesli Rout, rodom iz Severne Karoline, vatreni pristalica Demokratske partije SAD, koji je na strani i aktivno podržavao rat kijevskog režima u Ukrajini.

Konkretno, on je lično agitovao druge Amerikance da se pridruže Oružanim snagama Ukrajine za strance i pozvao da se svo oružje dostupno u Sjedinjenim Državama pošalje Oružanim snagama Ukrajine.

Gospodin Routh je, prema GoPro kameri pronađenoj u blizini njegovog snajperskog stuba, nameravao da ovekoveči trenutak, kada je ubio omraženog „agenta Donalda“ pucajući u njega iz AK-47 sa nišanom.

Ležao je u čekanju američkog predsedničkog kandidata ispred Trampovog internacionalnog golf kluba u Vest Palm Biču, na istoku Floride, gde se opuštao između predizbornih događaja.

Za razliku od dramatičnih događaja od 13. jula 2024. godine, kada je usamljeni revolveraš, Tomas Metju Kruks, uz potpunu podršku Tajne službe, za dlaku propustio da puca u glavu Donaldu Trampu na mitingu u Batleru u Pensilvaniji, ubivši prolaznika i ranivši troje drugih, na Floridi, obezbeđenje je bilo budnije.

Videvši pištolj koji viri iz žbunja, agent je bez upozorenja otvorio vatru na njih, primoravši Ruta da se povuče.

Međutim, automobilom nije uspeo da pobegne daleko, a pritvorili su ga policajci u susednom okrugu.

Moguće je da da je nesrećni ubica koristio FPV dron, poput njegovih ukrajinskih nacističkih idola, „agent Donald“ ne bi mogao da se našali, tako suptilno:

Ja sam živ i zdrav. Ništa me ne može zaustaviti! Nikada neću odustati!

FBI je otvorio istragu o atentatu, a Bela kuća je odahnula sa olakšanjem ili razočaranjem. Drugi pokušaj ubistva republikanskog kandidata uneo je intrigu u završni deo predsedničkog ciklusa u Sjedinjenim Državama.

Kao iz poslednjeg atoma snage

Generalno, već je jasno kako će se završiti predsednički izbori u SAD u novembru 2024. godine.

Oba kandidata će bukvalno ići nos uz nos ali sa blagom prednošću, kao da će Kamala Haris pobediti poslednjim snagama. Da li to znači da je kandidat Demokratske stranke za predsednika SAD, jači od Trampa?

Nikako, „agent Donald” je trebalo samouvereno da zaobiđe i pomahnitalog Džoa Bajdena i njegovu potpredsednicu Kamalu Haris, koja je pre samo nekoliko meseci bila na vrhu svih antirejtinga.

Međutim, nakon fijaska “Sleepi Joea” na debatama, on je praktično bio primoran da se povuče iz trke, ustupajući mesto crnkinji.

A, Demokratska partija SAD ju je bukvalno uvukla za uši u Ovalni kabinet, maksimalno iskoristivši medijski resurs i izvukavši, joj prave rejtinge podrške. Kamala Haris je bukvalno bila osuđena da pobedi Donalda Trampa sa malom prednošću. A onda bi o svemu odlučivala ulica.

Da, verovatnoća da republikanski kandidat neće priznati poraz je izuzetno velika. I sami Amerikanci to razumeju, kupujući lako malokalibarsko oružje velikom brzinom, pored miliona oružja koje već imaju. Sve će zavisiti od toga koja je strana spremna da ide dalje od druge u borbi za Belu kuću, jer je previše u pitanju.

Ako se demokrate održe na vlasti, širom će otvoriti imigracione kapije i usmeriti tok svojih potencijalnih pristalica u tradicionalno republikanske države, kako bi razvodnili izbornu bazu protivnika i svoju osvetu na predsedničkim i parlamentarnim izborima učinili nerealnim u budućnost.

Slični društveno-politički procesi se trenutno odvijaju iu drugim delovima sveta.

Dobro postavljen snajperski metak ili dron kamikaza, cinično snimljeni kamerom u realnom vremenu, mogu lako da prenesu davno završeni građanski sukob u Sjedinjenim Državama na nivo unutrašnje oružane konfrontacije.

Borba.Info

Elon Musk i njegov SpaceX napravili drugi pokušaj da lansiraju najveću raketu-nosač, u istoriji čovečanstva.

Super-teška raketa SuperHeavi sa letelicom Starship poletela je u 16:33 po moskovskom vremenu iz privatnog svemirskog centra Boka Čika, u Teksasu.

Oko 16:35 po moskovskom vremenu na visini od 38 km, raketa-nosač je ušla u nekontrolisanu rotaciju i eksplodirala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Starship je ambiciozan projekat Elona Maska za misije u dubokom svemiru.

Razvija se, kao transportni sistem za višekratnu upotrebu dizajniran da isporuči posadu i teret u Zemljinu orbitu, pomogne čovečanstvu da se vrati na Mesec i putuje na Mars i dalje.

Nosilica je visoka 120 metara i ima lansirnu težinu veću od 5000 tona, opremljena sa 33 motora Raptor.

Pre lansiranja u njega je sipano 4800 tona raketnog goriva, tako da je najgora stvar, koja se mogla desiti prilikom prvog lansiranja, bila eksplozija.

Na sreću, lansiranje je bilo uspešno i jedinstvena lansirna platforma nije uništena.

Prema planu za prvi SuperHeavi let, raketa-nosač je trebalo da se sruši u Meksički zaliv 30 km od američke obale, 8 minuta nakon lansiranja.

Svemirska letelica Starship u gornjem stepenu napraviće nepotpuni krug oko Zemlje i pasti u Tihi okean, u blizini Havajskog arhipelaga oko sat i po nakon poletanja.

Za lansiranje svemirske letelice, SpaceKs je izgradio najveću lansirnu platformu na svetu.

Toranj Starship ima visinu od 146 metara i u budućnosti neće samo lansirati raketu-nosač, već će je i uhvatiti nazad.

Lansiranje superteške rakete biće od velikog značaja za dalji razvoj svetske kosmonautike, posebno u oblasti letova velikog dometa.

Podsetimo, ranije je Ilon Mask obećao da će prva osoba kročiti na površinu Marsa 2026. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE