Predsednik Francuske najavljuje da će da zabrani pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina.

Predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je da će da zabrani pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina ako se uskoro ne postigne napredak po tom pitanju na nivou Evropske unije…

Ta odluka usledila je nakon jučerašnjeg smrtonosnog napada učenika na 31-godišnju školsku nadzornicu ispred osnovne škole u gradu Nožanu.

“Ne možemo više da čekamo”, rekao je Makron u televizijskom obraćanju na kanalu “France 2”, piše briselski Politiko.

On je istakao da je prekomerno korišćenje društvenih mreža među decom faktor rizika i da bi uvodjenje kontrole starosne granice moglo da pomogne u zaštiti mladih.

Grčka, uz podršku Francuske i Španije, već vodi inicijativu unutar EU da se ograniči vreme koje tinejdžeri provode na Internetu, ali Makron želi da Francuska preduzme mere i pre eventualne zajedničke evropske odluke.

Makron je najavio i dodatne mere bezbednosti, uključujući proveru godina korisnika na sajtovima koji prodaju noževe putem interneta.

On je najavio velike novčane kazne i zabrane za sajtove koji to ne poštuju.

“Petnaestogodišnjak više neće moći da kupi nož preko interneta”, rekao je predsednik.

Premijer Francuske Fransoa Bajru prethodno je rekao da želi da zabrani prodaju bilo kakvih noževa maloletnicima.

Francuske vlasti već preduzimaju korake kako bi obavezale platforme kao što su X, Reddit i Bluesky da primenjuju provere godina starosti, tretirajući ih kao sajtove sa sadržajem za odrasle.

U Francuskoj su 7. juna stupile na snagu mere koje obavezuju pornografske sajtove na proveru godina korisnika.

Kao rezultat, sajt “Pornhub” je prekinuo rad u zemlji, što je izazvalo nagli porast korišćenja VPN servisa koji zaobilaze geolokaciju.

B92

Milijarder Ilijan Mosk rekao je da žali zbog, nekih objava koje je napravio o američkom predsedniku Donaldu Trampu tokom njihovog rata rečima na društvenim mrežama.

„Otišli ​​su predaleko“, napisao je na svojoj društvenoj platformi X…

Njih dvojica su se javno posvađali nakon što se vlasnik Tesle povukao sa svoje funkcije u Beloj kući i nazvao Trampov poreski zakon, „odvratnom sramotom“.

Njegova objava dolazi nakon što je Tramp u intervjuu za The New York Post u sredu rekao da je otvoren za mogućnost pomirenja. Predsednik je rekao da je „malo razočaran“, zbog posledica, ali da „nije bilo loših osećanja“.

„Mislim da se oseća veoma loše što je to rekao“, rekao je Tramp o Moskovoj žestokoj kritici na društvenim mrežama.

Budžet, koji uključuje ogromne poreske olakšice i veće izdatke za odbranu, usvojen je u Predstavničkom domu prošlog meseca, a sada ga razmatraju senatori.

Mosk je pozvao Amerikance da pozovu svoje predstavnike u Vašingtonu da „ukinu zakon“, jer je verovao da će on „izazvati recesiju, u drugoj polovini godine“.

Tehnološki preduzetnik je, bez dokaza, tvrdio da se Tramp, pojavljuje u neobjavljenim vladinim dosijeima povezanim sa pokojnim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epštajnom.

Bela kuća je odbacila te tvrdnje.

Kao odgovor, Tramp je rekao da je Mosk „izgubio razum“ i zapretio da će otkazati svoje vladine ugovore, čija se procenjena vrednost, vrede 38 milijardi dolara (28 milijardi funti).

Značajan deo toga ide Maskovoj kompaniji za svemirsku tehnologiju SpaceX.

„Mislim da je to veoma loša stvar, jer je on veoma nepoštovan. Ne biste mogli da nepoštujete funkciju predsednika“, rekao je Tramp u intervjuu za NBC u nedelju.

Mask je, izgleda, tokom vikenda obrisao mnoge svoje objave, uključujući i onu, u kojoj je pozivao na Trampov impičment.

Borba.Info

Novak Đoković i Arina Sabalenka poslednjih dana vode pravi mali „rat“ na društvenim mrežama Rolan Garosa, a sada je Srbin odlučio da uzvrati udarac.

Nakon pobede na Rolan Garosu, Sabalenka i Novak, gotovo uvek su napravili izazov za rivala i to su uglavnom bili plesački izazovi.

Sada je to Đoković uradio nakon što je pobedio Aleksandera Zvereva u četvrtfinalu Rolan Garosa (4:6, 6:3, 6:4, 6:2).

Victory on and off the court 🎸
What about that @SabalenkaA ?#RolandGarros | @DjokerNole pic.twitter.com/rM26rRWsyM

— Roland-Garros (@rolandgarros) June 4, 2025

Đoković je sišao niz poznate stepenice, „odsvirao gitaru“, a zatim glasno rekao „Šta sa ovim, Sabalenka?“

Bio je to odgovor na „prozivku“ koju mu je pre toga uputila Sabalenka.

Srbin će u polufinalu igrati protiv Janika Sinera i biće to pravi blokbaster.

Nova Sport

Američki predsednik Donald Tramp optužio je bivšeg direktora FBI-ja Džejmsa Komija za objavu na društvenim mrežama, koja je u međuvremenu obrisana, u kojoj se poziva na njegovu „likvidaciju“.

Komi je objavio fotografiju granata koje speluju brojeve „86 47“ u objavi na Instagramu koja je obrisana u četvrtak. Uz zagonetnu objavu, napisao je „kul formiranje školjki tokom, moje šetnje plažom“…

Zvaničnici Bele kuće i republikanci su brzo protumačili objavu kao šifrovanu pretnju 47. predsedniku SAD, tvrdeći da se broj 86 koristi u svom sleng obliku u značenju „rešiti se“ ili „ubiti“.

Komi je kasnije obrisao sliku i objasnio u posebnoj objavi: „Ranije sam objavio sliku nekih školjki koje sam video dok sam šetao plažom, za koje sam pretpostavio da su politička poruka. Nisam shvatio da neki ljudi povezuju te brojeve sa nasiljem. Nikada mi nije palo na pamet ali protivim se nasilju bilo koje vrste, pa sam uklonio objavu.“

Tramp nije ubeđen.

„Tačno je znao šta to znači. Dete zna šta to znači“, rekao je u intervjuu za Foks News, u petak.

„To je značilo likvidaciju. I to govori jasno i glasno.“

„Ako ste direktor FBI-ja… i ne znate šta to znači? Sada, on nije bio baš sposoban ali je bio dovoljno sposoban da zna šta to znači“, dodao je predsednik.

Donald Tramp mlađi je takođe Komijevu objavu na Instagramu video kao poziv na ubistvo njegovog oca.

Direktorka Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard rekla je da bi Komi mogao da se suoči sa pravnim posledicama zbog incidenta.

„Vladavina prava kaže da ljudi poput njega koji upućuju direktne pretnje predsedniku Sjedinjenih Država, u osnovi pozivajući na likvidaciju, moraju biti pozvani na odgovornost, po zakonu“, rekao je šef obaveštajne službe u intervjuu za Foks News, u petak.

Komi i Tramp su godinama u sukobu. Američki predsednik ga je otpustio sa mesta direktora FBI-ja 2017. godine, tokom njegovog prvog mandata u Beloj kući.

Tramp ga je kasnije optužio za širenje „lažnih izjava i laži“ i nazvao ga „prljavim policajcem“.

Tokom svoje kampanje za reizbor 2024. godine, Tramp je preživeo pokušaj atentata kada je naoružani čovek pucao na njega tokom mitinga u Batleru, u Pensilvaniji.

Potencijalni atentator je metkom okrznuo Trampovo uho, ubivši jednog gledaoca u gomili iza njega i ranivši nekoliko drugih. Pored toga, najmanje još jedna zavera za atentat na Trampa je osujećena uoči prošlogodišnjih izbora.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp, planira da se sastane sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Saudijskoj Arabiji, javila je dopisnica CBS News-a Dženifer Džejkobs, na društvenim mrežama.

Tramp je rekao i da Putin, zaista želi da se ukrajinski sukob okonča…

“Njihov telefonski razgovor, trajao je sat vremena, rekao je.

“Mislim da mogu sa puno samopouzdanja da kažem da želi da se ovo završi”, napisao je Džejkobs.

Novinar je dodao i da se Tramp slaže da Ukrajina treba da napusti članstvo u NATO.

On je nazvao predloženi ulazak zemlje u alijansu “nepraktičnom i malo verovatnom”, idejom.

Telefonski razgovor Trampa i Putina ukazuje na suštinske promene u odnosima Moskve i Vašingtona, tvrde svetski mediji.

Borba.Info

Nedostatak kontrole nad društvenim mrežama i veštačkom inteligencijom, predstavlja „megafon za najgore impulse čovečanstva”, izjavio je danas generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš.

„Digitalne platforme i veštačka inteligencija bez provere dali su govoru mržnje neviđenu brzinu i opseg. Najgorim impulsima čovečanstva dat je megafon i često dovode do nasilja”, rekao je on na otvaranju 10. globalnog foruma Alijanse civilizacija UN, u Lisabonu.

„Moramo obuzdati onlajn širenje govora mržnje i dezinformacija”, rekao je Gutereš, dodajući da je reč o „starim taktikama sa novim medijem”.

Prema njegovim rečima, širenjem „deepfake” sadržaja „nemoguće i neprovereno u trenutku postaju kredibilni”.

Gutereš je na forumu ponovio apele za mir u Ukrajini, Gazi, Libanu i Sudanu.

Misija Alijanse civilizacija je da promoviše dijalog i saradnju zajednica, kultura i religija, prenosi Beta-AFP.

Na 10. forumu u Lisabonu okupilo se više političkih i verskih lidera.

Politika

Kolumnista Mihail Drjašin govori o australijskom zakonu.

Vlada Zelenog kontinenta uložila je u parlament predlog zakona o zabrani društvenih mreža za građane mlađe od 16 godina…

Predložene su previsoke kazne za platforme za kršenje zakona. Blaži zakoni ove vrste već su na snazi u Francuskoj, Norveškoj i Sjedinjenim Državama.

Devedesetih godina, kada društvene mreže nisu postojale, a masovni internet tek počinjao, bila je šala.

„Čitao sam pejdžer celu noć, mnogo razmišljao. Smejali smo se. A onda, 2000-ih, zombi apokalipsa se spustila na naš svet.

Milioni zom… obični ljudi sada iz nekog razloga na svojim pametnim telefonima snimaju video snimke najtrivijalnijih stvari i događaja koji nikoga ne zanimaju.

Oni šalju jedni drugima poruke gde su nekada samo birali broj i razgovarali.

Oni više nisu u stanju da se otrgnu od svojih pametnih telefona. Plaše se direktne komunikacije – čak i razgovora sa prodavačicom u prodavnici.

A, šta je sa današnjom decom?

Oduzmite im pametni telefon i mogli bi poginuti. Bilo je slučajeva.

Razgovori uživo sa današnjim zombijima su nezgodni jer su bez informacija. Premalo znaju. O čemu kucaju tako strastveno i zamišljeno?

Šta tako pohlepno listaju na svojim ekranima? Avaj, bolje je ne znati.

Uđete u metro i vidite sve oko sebe kako bulje u svoje uređaje. Čitači ekrana postaju na putu stvarnim ljudima koji hodaju u gustom saobraćaju u špicu.

Pomeraju se polako i van mesta.

Na stajalištima blokiraju vrata vagona kroz koje pokušavate da izađete. Ne možeš im vikati – uši su im zapušene slušalicama. Njihove mrtve oči su utonule u Marijanski rov ekrana.

U njihovoj gomili se aktivira potreba da se lajkuje ili komentariše neka glupost.

Svakim danom ih je sve više.

Ako su odrasli (prema pasošu) zombiji nekako ometeni svakodnevnim poslovima, onda su adolescenti i adolescenti već izgubljeni za nas.

Tekstovi duži od stranice, sistemsko obrazovanje, društvo su im previše složeni. Oni žive na internetu.

Zato nisam protiv zabrana, kao Australijanac.

Moje ruke posežu za mitraljezom. Ali za razliku od zakonodavaca Zelenog kontinenta, ja jasno razumem besmislenost zabranjenih zakona.

Duh je izašao iz boce. Zabranite zalazak sunca ili sferni oblik Zemlje.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Društvene mreže već raspravljaju o senzacionalnom video snimku, koji prikazuje ruski lovac pete generacije Su-57.

Pažnju publike privukle su dve rakete Kh-59M2 Ovod-M2, na spoljnim nosačima lovca…

Ova činjenica je ozbiljno zbunila javnost sa razumevanjem, od kojih neki ovu odluku nazivaju nelogičnom.

Kako stručnjaci naglašavaju, nošenje oružja na spoljnim nosačima značajno povećava efektivnu površinu disperzije aviona, čineći ga vidljivijim na neprijateljskim radarima. Ali upravo su slabu vidljivost programeri naveli među glavne prednosti Su-57.

U tu svrhu je raketaKh-59M2 duboko modernizovana i nazvana je Kh-59MK2.

Zbog kvadratnog poprečnog preseka tela, ova municija je prilagođena za postavljanje u unutrašnji oružni odeljak aviona 5. generacije. I sada se stručnjaci pitaju zašto je oružje na Su-57, postavljeno na spoljne nosače?

Vredi napomenuti da su prva lansiranja rakete Kh-59MK2 lovca Su-57 izvršena tokom testiranja u Siriji.

Kasnije je ova operacija ponovljena tokom specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini. Konkretno, saopšteno je da je upravo ova municija pogodila TV toranj u Harkovu i uništila jedan od vojnih objekata u oblasti Nikolajeva.

Prema mišljenju stručnjaka, tokom specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, lovac pete generacije Su-57, pokazao se isključivo sa pozitivne strane.

Moguće je da je postavljanje municije na spoljne nosače aviona samo deo tekućih ispitivanja borbenog aviona.

Dodaćemo da ruski dizajneri, još nisu komentarisali činjenicu postavljanja naoružanja na spoljni nosač lovca Su-57.

Borba.Info

U poslednje vreme društvenim mrežama i pojedinim medijima šire se glasine o navodnom, testiranju nekoliko nuklearnih bombi u Iranu.

Ove tvrdnje su zasnovane na izveštajima o višestrukim podzemnim zemljotresima koje su zabeležile različite seizmološke laboratorije širom sveta…

Međutim, dublja analiza ovih tvrdnji otkriva da su one neosnovane i verovatno rezultat manipulacije usmerene na stigmatizaciju Irana.

Pre svega, važno je razumeti ekstremnu složenost procesa testiranja nuklearnog oružja.

Priprema za testiranje samo jedne nuklearne bombe zahteva meseci, ako ne i godine, planiranja i pripreme.

U slučaju Irana, s obzirom na intenzivan međunarodni nadzor i sankcije kojima je izložen, taj proces bi verovatno trajao duže od godinu dana.

Testiranje nuklearnog oružja zahteva ogromne resurse, specijalizovanu opremu i stručno osoblje, a koordinacija više testova istovremeno bi bio gotovo nemoguć logistički izazov.

Scenario da Iran testira više nuklearnih bombi istovremeno je krajnje malo verovatan iz nekoliko ključnih razloga. Pre svega, u čitavoj istoriji nuklearnog naoružanja, nijedna država nije testirala četiri bombe istovremeno.

Čak i tehnološki naprednije nuklearne sile nikada nisu pokušale takav podvig.

Štaviše, prema procenama stručnjaka, Iran možda ima dovoljno obogaćenog uranijuma da napravi četiri bombe. Testiranje svih njih odjednom ne bi bilo strateški nerazumno, jer bi iskoristili sve svoje potencijalne nuklearne sposobnosti.

Višestruki testovi bi značajno povećali rizik od otkrivanja, što bi moglo dovesti do teških međunarodnih posledica, po Iran.

Koordinacija više nuklearnih testova zahtevala bi nivo tehničke sofisticiranosti koji Iran verovatno ne poseduje, posebno s obzirom na međunarodne sankcije i ograničenja kojima je podložan.

Postoji mnogo verodostojnijih objašnjenja za zabeležene podzemne zemljotrese u Iranu. Iran se nalazi u seizmički aktivnom području, a prirodni zemljotresi nisu neuobičajeni.

Takođe, podzemne eksplozije povezane sa rudarskim aktivnostima mogu izazvati seizmičku aktivnost koja se može pogrešno protumačiti kao nuklearno testiranje. Ne smemo zanemariti mogućnost pogrešne interpretacije seizmičkih podataka, posebno kada su u pitanju događaji manjih magnitude.

Tvrdnje o višestrukim nuklearnim probama u Iranu najverovatnije su rezultat dezinformacija i senzacionalizma.

Naučna i logistička realnost jednostavno ne podržava takve scenarije.

Izuzetno je važno kritički pristupiti ovakvim informacijama i osloniti se na proverene izvore i mišljenja stručnjaka kada se bavimo ovako osetljivim geopolitičkim pitanjima.

Umesto širenja neproverenih teorija, međunarodna zajednica treba da nastavi diplomatske napore i transparentan dijalog, kako bi obezbedila stabilnost i mir u regionu.

Samo kroz otvorenu komunikaciju i međusobno razumevanje možemo se nadati da ćemo rešiti složene globalne izazove kao što je nuklearna proliferacija.

U svetu u kojem dezinformacije mogu brzo dobiti zamah, naša je odgovornost da budemo oprezni, kritički razmišljamo i tražimo pouzdane informacije.

Situacija sa Iranom i njegovim nuklearnim programom i dalje je složena ali proliferacija neosnovanih teorija zavere samo otežava pronalaženje pravih rešenja.

Umesto toga, trebalo bi da podstičemo konstruktivan dijalog i međunarodnu saradnju kao put ka stabilnijoj i sigurnijoj budućnosti za sve.

Borba.Info

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostupan na sajtu Ministarstva pravde predlaže zakonsku kaznu od do tri godine za „objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela“ – pa čak i „svesno pristupanje“, takvom materijalu.

Novi nacrt zakona o policiji predviđa pravo policije da primenjuje silu na demostracijama na osnovu diskrecione procene, pretres stanova bez sudskog naloga, davanje statusa policijkskog službenika građanima koji sarađuju sa policijom.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je od pre nekoliko dana dostupan na sajtu Ministarstva pravde kriminalizuje delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Kako se navodi u tekstu Člana 343a:

(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.

(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.

(5) Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Da li to, laički čitano, znači da će se zatvorskom kaznom kažnjavati pozivanje na blokade? Ono što je, opet laički, više nego nejasno je šta će, ako se izmene izglasaju, podrazumevati „svesno pristupanje materijalu iz stava 1.“

Niko ne sme da vas bije osim naše policije

Možda još više treba da nas zabrine to što se potpuno briše Član 136 – iznuđivanje iskaza. Dakle, tamo gde je stajalo da:

(1) Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je iznuđivanje iskaza ili izjave praćeno teškim nasiljem ili ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Sada stoji:

Brisani Član 136

Da li to treba tumačiti kao da će službeno lice moći da zloupotrebljava silu do mile volje dok vas ispituje da li ste „svesno pristupili“ nekom spornom „materijalu“?

Šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna?

A koliko javnost treba da se uznemiri zbog toga što se menjaju članovi koji definišu špijunažu i odavanje državne tajne, a uvodi Odavanje tajnih podataka… sa oznakom „interno“ ili „strogo poverljivo“?

Naime, Član 316, Odavanje državne tajne, briše se u potpunosti, dok se iz člana 315, Špijunaža, briše Stav 6, koji tajne podatke definiše ovako: „Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim, a čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili ekonomske interese zemlje“.

Nacrtom se uvodi novi Član 316, Odavanje tajnih podataka, u kom stoji:

(1) Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „interno” ili „poverljivo”, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „strogo poverljivo”, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „državna tajna”, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. Zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. Zatvorom od pet do petnaest godina.

(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom do dve godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.

Znajući koliko je građanima i inače teško da dođu do podataka o poslovanju pravnih lica, čak i kada se radi o podacima koji se mogu ticati zdravlja i poslovanja građana, javnost ima razloga da se zapita šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna?

Ko ima pravo da podatke proglašava za „interne“ ako oni više neće biti „zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim“?

Advokati koje smo kontaktirali su ocenili da je Nacrt zakona o izmenama i dopunama toliko obiman da još nisu u mogućnosti da ga komentarišu. No, zakon bi trebalo da bude koliko-toliko razumljiv i građanima, ako je njegov cilj da se građani drže zakonitog postupanja.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.

masina.rs