Poslednjih dana naglo je povećana kupovina ogrevnog drveta. Vlasnici kažu da je cena u ovom trenutku najpovoljnija.

Niko ne zna kakva će biti zima, pa je ogrev prioritet bez obzira na to, što je sunce upeklo.

Dve nespojive stvari – vrelina i nabavka ogreva ali samo na prvu pomisao.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na stovarištima ćete retko nekoga videti ali mali kamioni špartaju gradom – razvoze drva, kaže vlasnik stovarišta Saša Petrović, koji je pre podne kupcima isporučio 15 metara kubnih.

“Kao i svake godine, onaj ko je navikao na vreme da kupi, da ne čeka minut do 12, da unese, da pripremi, da se drva osuše, da kupi na vreme, on sad kupuje”, kaže Saša Petrović.

Još od marta pelet ide kao alva, znatno je jeftiniji od prošlogodišnjeg. Dobra je ponuda, a cena se ustalila na 32.000 do 40.000 dinara za tonu.

Ako u ogrevu postoji hit proizvod, onda je to iscepkana paleta od 1,8 kubika – košta 19.000 dinara, a visoka je 1,80 metara.

I drvo je nešto jeftinije, oko 10.000 dinara za kubik sa prevozom i iscepkano.

Ko se malo razume u posao drvoseče, neće se mnogo cenkati.

“Počev od ljudi koji seku u šumi drvo, to jest obaraju, pa izvlače na kojekakve puteve, pa pretovaraju u manje kamione, pa u veće šlepere, pa dok dođe kod nas.

Ovde ga mi, da li sečemo, da li cepamo, pa onda tek mušterije ubacuju u šupu.

Takoreći, sedam-osam puta pređe preko ruke”, objašnjava Saša Petrović.

“Srbijašume” udruženjima penzionera stalno isporučuju ogrevno drvo po ugovoru za ovu godinu ali saopštili su i u skladu sa poslovnim mogućnostima.

Na šumskom putu kubik sa porezom košta 5.269 dinara. Utovar i prevoz plaća kupac, što znatno uvećava cenu.

Verovatno zbog toga i nema interesovanja, kaže Petar Nikolić, predsednik Udruženja penzionera Obrenovac.

Smanjeno interesovanje za ugalj

Našeg uglja zbog potreba elektrana i drugih prioritetnih potrošača nema u slobodnoj prodaji ali su uspeli da na privatnom stovarištu ugovore ugalj.

Tona košta 20.000 dinara, kaže Nikolić.

I za ugalj je interesovanje smanjeno jer potrošače brine isporuka, pa su tako dogovorili da se prva od šest rata odbija tek kad se penzioner u dvorištu uveri da je ugalj kvalitetan i da je tačna mera.

“Imamo redovno snabdevanje ugljem iz Crne Gore, Pljevlja i ponešto dođe iz Bosne.

U ovom trenutku je teško prognozirati i teško reći, mada sve mi se čini da će cena ogreva biti stabilna u narednom periodu”, rekao je Petrović.

Slika ogromnih kuća u Kaluđerici, iako su takve svuda, pokazuje zbog čega je briga o ogrevu velika, a i cena je takva.

Gas, pelet, struja, ugalj, drvo, klima, svašta je u ponudi.

Iako je najteže za loženje, drvo je nekako najsigurnije.

Korisnici kažu da smederevac najbolje ogreje.

Kurir.rs/RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve je poskupelo, pa tako i drva. Što su tanja to su jeftinija, dok su istrugana i iscepana najskuplja.

Sitno se odbrojava do početka grejne sezone, a u pojedinim mestima zapadne Srbije već su potpaljene i prve vatre.

Večita dilema je koji način grejanja je najisplativiji, a brojni građani su ostali verni drvima.

Ove godine kao u ponudi su im cerova, bukova i hrastova, a cena varira od kvaliteta građe.

“Raspon cena se kreće od 40 do 50 evra, mada je izvesno da će tokom zimske sezone doći do odrđenog povećanja, što bi značilo da je cena ogreva za nijansu skuplja nego prošle godine.

Sve je poskupelo, pa tako i drva.

Što su tanja to su jeftinija, dok su istrugana i iscepana najskuplja.

Ko želi naknadno da ih cepa, za to treba da izdvoji oko hiljadu dinara po metru”, rekao je za Rinu Veljko Milosavljević koji se već godinama bavi prodajom drva.

Kako ćemo se grejati ove zime?

Ugalj razgrabljen, traži se i gas, za panele sada bolji uslovi.

Za kupce je cena uvek visoka, a za prodavce niske, ali ipak dug je put koji drva pređu od šume do peći za loženje.

Seča i transport iziskuju težak rad koji vrlo često može biti i rizičan po život.

“Nije lako raditi u šu naročito kada su velike vrućine ali upornost se uvek isplati.

Izvalčimo drva mašinom, a sa onih najnepristupačnijih terena u pomoć nam pristižu konji koji su za to obučeni.

Pazimo na sebe i druge, i molimo Bogu da sve prođe bez problema dok smo u šumi”, kaže Veljko.

Zbog težine posla sve je manje muškaraca koji se odlučuju na ovaj posao, međutim Veljko i njegova porodica prkose ovoj statistici.

Sa konjima već godinama izvlače drva sa Tare ali i iz obližnjih šuma koja su namenjena za prodaju i to im je jedan od osnovnih izvora prihoda.

Rina