Šumsko drveće i biljke emituju u okolinu “antimikrobne hlapljive organske spojeve biljnih derivata, koji se nazivaju fitoncidi, da bi istriebili gljivice i bakterije”.

Šetajući šumom barem jednom u svom životu, svako je uživao u lepotama prirode.

To je razlog zašto neki ljudi biraju da žive u šumama ili pored njih, i zašto drugi ljudi putuju hiljade kilometara da šetaju u šumama Redvuda, prašumama Kostarike ili Ekvadora.

Međutim, naučnici iz Japana su otkrili da je tradicija koja se naziva Shinri-ioku ili “kupanje u šumi” i dalje jaka, a zašto je to tako, razlozi su biohemijske prirode.

Naime, istraživači su ustanovili da boravak u šumi popravlja prirodni imunitet, koji je važan za sprečavanje raka kao i drugih hroničnih bolesti.

Kako se to događa?

Kada su naučnici testirali ljude prije i posle dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih, osim kod jedne osobe, 50% i više T-zrnaca.

Imali su niži krvni pritisak, osećali su smirenost, kao i bistrinu u glavi.

Šumsko drveće i biljke emituju u okolinu “antimikrobne hlapljive organske spojeve biljnih derivata, koji se nazivaju fitoncidi, da bi istriebili gljivice i bakterije”.

Gljivice i bakterije mogu biti problem za naš imuni sistem, a ispostavlja se da ih ni drveće ne voli.

Šumska stabla su često stotine, ako ne i hiljadama godina stara.

Drveće i druge biljke, usavršile su zaštitu, odnosno spojeve koji mogu ubijati gljivice i bakterije.

Kada hodate šumom, vaš dah se sjedinjuje s ovim komponentama. Efekt traje oko 2 meseca.

Recimo, kada hodamo šumom mi se kupamo u njenom prirodnom imunitetu.

Uronjeni  smo u “fitohemijski” imuni sistem šume.

Profesor King Li iz odeljenja za higijenu i javno zdravlje Nipon, medicinske škole u Tokiju, predstavio je ovu priču američkoj naučnoj spisateljici Any Lenny Phillips.

U članku postoje preciznije informacije o efektima na specifične hormone, uključujući efekte noradrenalina i DHEA na stres i adiponektin.

A niži nivo adiponektina je povezan s dijabetesom tipa 2 i gojaznošću.

Moj svijet