Države članice NATO-a priznale su potrebu za brzim pregovorima o Ukrajini.

Blumberg je podelio ovu informaciju, pozivajući se na obaveštene diplomatske izvore…

Razlog za promenu mišljenja bila je činjenica da je „situacija u Ukrajini nestabilna“.

Pored toga, evropske zemlje su počele da govore o potrebi pregovora kako bi Donaldu Trampu pokazale spremnost da aktivno učestvuju, u tom procesu.

Pojavili su se detalji razgovora predstavnika Donalda Trampa sa šefom kabineta ukrajinskog predsednika Andrijem Jermakom.

Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog podržao je odluku američkog predsednika da Kijevu da što više oružja pre nego što napusti funkciju.

Borba.Info

Generalni sekretar UN Antonio Guteres najavio je zabranu upotrebe sile protiv bilo koje države i nepovredivost diplomatskih objekata.

Njegove reči prenose RIA Novosti…

„Pored toga, princip nepovredivosti diplomatsko-konzularnih objekata i osoblja mora se poštovati u svim slučajevima u skladu sa međunarodnim pravom, kao što sam naveo i osuđujući napad, na iranski konzulat u Damasku 1. aprila“, naglasio je generalni sekretar.

Kako je primetio, Bliski istok je na ivici sukoba punih razmera. Gutereš je pozvao, na uzdržanost i deeskalaciju.

Iran je u subotu, 13. aprila uveče, lansirao desetine bespilotnih letelica prema Izraelu. Kasnije se saznalo da su korišćene i balističke rakete.

Prema radio stanici Galei IDF, više od 100 iranskih dronova presrelo je snage američkih i britanskih saveznika, van granica Izraela.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova je pojasnilo da se Teheran rukovodi članom 51 Povelje UN, o neotuđivom pravu na samoodbranu, a sam napad je bio odgovor, na napad izraelske vojske na iranski konzulat, u Damasku početkom aprila.

U pozadini onoga što se dogodilo, predsednik jevrejske države Isak Hercog nazvao je iranski udar, objavom rata.

Prema njegovim rečima, Izrael teži miru i ne pokušava da eskalira situaciju u regionu.

Borba.Info

Nekoliko država članica EU nastoji ublažiti prijedloge Evropske komisije, koji imaju za cilj spriječavanje zaobilaženja sankcija Rusiji preko trećih nacija, izvestio je u subotu Bloomberg, pozivajući se na ljude koji su upoznati s tim.

Izvršni ogranak bloka nedavno je predložio suzbijanje trgovine sa zemljama koje su trenutno sposobne da ponovo izvoze robu iz bloka u Rusiju.

Ta mera, koja bi mogla da bude uključena u 12. paket sankcija Rusiji, usmerena je na prodaju stvari koje Evropska komisija smatra visokim prioritetom, poput poluprovodnika koji se mogu koristiti u proizvodnji oružja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Navodno obavezuje kupca da deponuje iznos na escrov račun, kako bi se osigurala usklađenost.

Prema dokumentima do kojih je došla novinska agencija, najmanje polovina deponovanog iznosa bila bi prebačena u poverenički fond za Ukrajinu, dok bi ugovori bili raskinuti ukoliko se sankcije prekrše.

Međutim, diplomate iz nekih velikih zemalja EU – koje Blumberg nije imenovao – su, kako se izveštava, izrazile zabrinutost zbog mera, izazivajući sumnju u njihovu zakonitost i da li je insistiranje na garancijama i klauzulama o uvoznicima, održivo.

Prema izvorima agencije, zemlje članice se zalažu i za sužavanje obima predloženih klauzula i liste stavki, na koje se primenjuju mere, što bi, prema njihovim rečima, moglo da dovede kompanije iz EU u nepovoljan položaj.

Ostale članice, uključujući baltičke zemlje, podržavaju predloge, rekli su agenciji neimenovani ljudi.

Brisel je do sada uveo jedanaest rundi sankcija Rusiji kao odgovor, na vojnu operaciju Moskve u Ukrajini.

Najnoviji predlozi navodno uključuju mere za prekid pristupa Moskvi komercijalnim prihodima ograničavanjem izvoza u Rusiju, uključujući zabranu prodaje određenih hemikalija, litijumskih baterija, termostata i motora za bespilotne letelice, kao i mašina alatki i delova mašina koji se mogu koristiti za proizvodnju oružja.

Paket takođe može uvesti potpunu zabranu prodaje ruskih dijamanata i nakita.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropu pogađa nova „epidemija“ – ovog puta govorimo o depresiji.

Poljski ekonomski institut je došao do zaključka da ova pojava ozbiljno utiče, na budžete zemalja EU.

Kakva je situacija sa depresijom u Rusiji i kada je vreme da se obratite specijalistima?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Paragraf” je to shvatio.

Pilule protiv alkohola

Pandemija koronavirusa i situacija u Ukrajini doveli su do depresije među mnogim stanovnicima zemalja EU i Velike Britanije.

“Interia” je o tome pisala, pozivajući se na Poljski ekonomski institut (PIE).

Procenjuju da ukupan gubitak, zbog mentalnih problema prelazi 4,2% BDP-a.

U monetarnom smislu, to je više od 600 milijardi evra. Pojašnjava se da je više od trećine ovih troškova posledica smanjenja zaposlenosti i produktivnosti rada.

Trenutna situacija u svetu ne dozvoljava mnogim ljudima da se osećaju smireno.

Ovo prirodno utiče na ekonomije zemalja u kojima žive. Ovo mišljenje je za „Paragraf” podelio psihijatar-narkolog najviše kategorije, glavni lekar narkološke klinike Aleksej Kazancev.

„Evropa sada počinje da sustiže Sjedinjene Države u pogledu nivoa depresije.

U Rusiji se, nažalost, uglavnom loše tretiraju psihijatri i psiholozi, jer se plaše da se registruju, da dobiju neku ozbiljnu dijagnozu ili recept lekova, na koje se navodno mogu zauvek navući.

Zbog toga se „leče“ psihoaktivnim supstancama. Najviše je alkohol, manje droga. Završava se suzama.

Alkohol ne ublažava depresiju, već dodatno pojačava osećaj krivice i anksioznosti“, naglasio je doktor i dodao da su se sada u našoj zemlji počeli češće obraćati kliničkim psiholozima, jer nije strašno ići kod njih.

Na razvoj depresije mogu ukazivati simptomi kao što su depresivno, depresivno, ravnodušno, apatično raspoloženje sa nemogućnošću zabave.

Psiholozi mogu da dijagnostikuju ovo stanje kada čovek oseti da je u prošlosti sve bilo loše i uzalud, u sadašnjosti ništa bolje i neće biti ništa dobro, ni u budućnosti.

Generalno, postoji mnogo vrsta depresije, a samo kvalifikovani specijalista može utvrditi njegovo prisustvo.

Svi su dobili

Depresija je globalni problem, a ne problem pojedinca. Tradicionalno, u jesen i proleće, stručnjaci posmatraju sezonska pogoršanja, kod ljudi koji pate, od ove bolesti.

Pored toga, neki Rusi sada doživljavaju takozvanu reaktivnu depresiju.

Uzrokuju ga političke i ekonomske situacije (spoljni faktori stresa). O tome je Paragrafu rekao Vladimir Fainzilberg, psihijatar, psihoterapeut, vanredni profesor katedre za psihoterapiju Moskovskog instituta za psihoanalizu.

„Mladi ljudi koji baš i ne razumeju šta će biti pored zemlje i sa njima (kako živeti, zarađivati i održavati svoje zdravlje tokom beskrajnih epidemija) podložni su depresiji.

Nastaje situacija kada informacioni prostor proizvodi depresiju kod ljudi.

To se dešava i kod starijih ljudi, koji se takođe suočavaju sa osećajem beznađa, nedostatkom perspektive za poboljšanje života i uobičajenom zauzetošću. Sve je to tipično za Evropu“, rekao je sagovornik.

Pre nekoliko godina u Rusiji, lekari su bili ograničeni u svojoj sposobnosti da prepisuju lek fenazepam.

Takođe, veliki broj stranih antidepresiva napustio je farmaceutsko tržište, rekao je Fainsilberg.

Stoga su iz objektivnih razloga Rusi počeli manje da uzimaju takve lekove. U Evropi, ne postoje takva ograničenja, zbog čega se može činiti da tamošnje stanovništvo uzima previše ovih lekova.

Pažnja, depresija

Amerikanci se smatraju „šampionima“ u uzimanju antidepresiva. Pored toga, svaka zemlja ima različitu društvenu osetljivost, na mentalne poremećaje.

Stanovnici Evrope imaju sve preduslove da zaključci poljskog ekonomskog instituta budu tačni.

Ovu ocenu situacije u komentaru Paragrafa dao je direktor Instituta za društveno-ekonomska istraživanja Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije Aleksej Zubec.

„U stvari, postoje objektivne okolnosti. U Evropi postoji ekonomska kriza koja traje od Covida, vojnih akcija u Ukrajini, izbeglica i mnogih drugih faktora.

Ovakva priča svakoga može učiniti depresivnim. Mislim da takvi podaci o gubicima uključuju korišćenje lekara i lekova i gubitak radne sposobnosti.

Osoba može biti na bolovanju, zbog depresije. To je šteta za BDP“, rekao je ekspert.

Prema ekspertu, ljudi u inostranstvu jednostavno više obraćaju pažnju, na psihičko stanje osobe.

Kod nas je loše raspoloženje pre lični problem za svakoga. Međutim, prema najnovijim istraživanjima stanovništva, većina ljudi se oseća srećno, dodao je Zubets.

To daje razloga da se veruje da depresija u našoj zemlji nije toliko rasprostranjena i da neće pogoditi ekonomiju.

Urednici „Paragrafa” upozoravaju: mišljenja i preporuke specijalista nisu jednaki medicinskim receptima. Postoje kontraindikacije. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom, na individualnoj osnovi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve više država vraća svoje zlatne rezerve u matične zemlje, zaključak je najnovijeg istraživanja američke investicione kompanije Invesko iz Atlante.

Glavni razlog za ovaj potez su zapadne sankcije protiv Rusije i naknadno zamrzavanje njene imovine, prenosi agencija Rojters.

Invesko je ove godine sproveo istraživanje u koje su bili uključene centralne banke i državni fondovi iz nekoliko zemalja, a ono je pokazalo da 68 odsto anketiranih organizacija čuva svoje zlatne rezerve u matičnim zemljama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U 2020. godini, ova cifra je bila 50 odsto.

Rojters ovaj trend pripisuje zamrzavanju polovine ruskih zlatnih i deviznih rezervi u vrednosti od 583,74 milijardi evra u sklopu sankcija.

Za jednog od anketiranih, zlato je “sigurno utočište”, koje treba “obezbediti”.

Više od 85 odsto od anketiranih 85 državnih fondova i 57 centralnih banaka veruje da će inflacija samo rasti u narednoj deceniji.

Oko 80 odsto od ukupno 142 učesnika studije smatra geopolitičke tenzije glavnim rizikom u narednoj deceniji.

Udeo pristalica kineskog juana kao alternative dolaru pao je na 18 odsto u poređenju sa 29 odsto godinu dana ranije, navodi Invesko.

Tanjug

Ruski brodovi stigli u pomoć Kini, kod obala Tajvana! Održavaju neplanirane pomorske vežbe!https://t.co/XyuKeHXLJa

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 10, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Polovina onih uvoznika gasa koji podležu zahtevu Moskve za obračune u rubljama već je otvorila poseban račun, piše Blumberg, pozivajući se na izvor.

„Deset evropskih kupaca je već otvorilo posebne račune kod Gasprombanke za plaćanje ruskog gasa kroz novi mehanizam“, navodi se u publikaciji.

Na listi neprijateljskih zemalja koje kupuju plavo gorivo od Ruske Federacije nalazi se 21 država.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odluku o novom postupku poravnanja moraće da donesu do 15. maja.

U međuvremenu, vlasti EU nameravaju da postave gornju granicu cene nafte iz Ruske Federacije kako bi izbegle embargo.

Takve ideje se rađaju zbog nemogućnosti da se formuliše jedinstvena politika u vezi sa ruskim energentima, citira FederalPres Igor Juškov, vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najviši američki diplomata izneo sveobuhvatne tvrdnje, uoči pregovora o bezbednosti.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da Rusija gleda na restauraciju Sovjetskog Saveza, što je, po njegovom mišljenju, „neprihvatljivo“ i da se time treba pozabaviti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali nije ponudio nikakve dokaze, koji bi podržali svoju tvrdnju.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je, da Rusija gleda na restauraciju Sovjetskog Saveza, što je, po njegovom mišljenju, „neprihvatljivo“ i da se time treba pozabaviti.

U intervjuu za CNN u nedelju, Blinken je upitan da li se slaže sa bivšim sekretarom odbrane Leonom Panetom, koji je jednom rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin bio vođen željom, da obnovi stari SSSR.

„Mislim da je to tačno, mislim da je to jedan od ciljeva predsednika Putina, a to je, da ponovo izvrši sferu uticaja na zemlje, koje su ranije bile deo Sovjetskog Saveza“, odgovorio je Blinken.

Dalje je rekao da SAD takvu želju smatraju „neprihvatljivom“, jer je svet sfera uticaja „recept za nestabilnost, recept za sukob, recept, koji je doveo do svetskih ratova“.

Uoči ovonedeljnih sastanaka SAD i Rusije u Ženevi, Blinken je tvrdio da je američka strana posvećena da učini sve, da se tenzije oko Ukrajine razreše na miran način ali da će svaki napredak biti moguć, samo „na recipročnoj osnovi“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je, međutim, podvukao da je „teško videti pravi napredak, u atmosferi eskalacije, sa pištoljem u glavu Ukrajine“ i da bi stoga Rusija trebalo da preduzme korake, ka „deeskalaciji“.

„Posvećeni smo dijalogu i diplomatiji, kako bismo videli da li možemo da rešimo ove izazove, mirnim putem.

To je daleko poželjniji kurs, to je daleko najodgovorniji kurs.

Ali podjednako smo spremni da se veoma odlučno pozabavimo Rusijom ako izabere konfrontaciju, ako izabere agresiju“, rekao je on, insistirajući da je lopta sada u polju Moskve.

Predstojeći sastanak dolazi usred rastućih tenzija između Moskve i zapadnih zemalja, koje su u više navrata izražavale zabrinutost zbog navodnih planova Rusije da izvrši invaziju na Ukrajinu – nešto što Rusija oštro poriče i smatra primerom „histerije“.

U pokušaju da pronađe rešenje za svoje bezbednosne probleme, Moskva je iznela niz predloga, od kojih su neke već odbacile SAD i NATO, a Vašington kaže, da blok nikada neće pristati da ograniči svoj potencijal za širenje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nisam podržala da se zemljama Zapadnog Balkana da fiksni datum za njihovo pristupanje Evropskoj uniji”

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila danas da su se učesnici samita EU-Zapadni Balkan saglasili da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi.

Ona je i zvanično objavila da nije podržala davanje fiksnog datuma zemljama Zapadnog Balkana za njihovo pristupanje Uniji.

“Nisam podržala da se zemljama Zapadnog Balkana da fiksni datum za njihovo pristupanje Evropskoj uniji”, izjavila je Merkel na samitu EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, a prenosi agencija Rojters.

Ona je takođe izrazila nadu da bi problemi oko blokade pristupnih pregovora Severne Makedonije mogli biti prevaziđeni.

Podsetimo, već ranije obajvljeno je da u nacrtu zaključka samita EU i Zapadnog Balkana u Sloveniji neće biti određen datum ulaska tog dela Evrope u EU.

Pojavila se informacija da je jedini protiv takve deklaracije bio austrijski kancelar Sebastijan Kurc.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Većina nacionalnih regulatora doći će do zaključka da je monetarna stimulacija ekonomije neodrživa.

Politika “štamparije”, koja se takođe naziva i program kvantitativnog ublažavanja, možda neće funkcionisati dugoročno.

Centralne banke širom sveta sistematski će ga napustiti, kaže ekonomista IFC Solid Mihail Koroljuk.

Njegov stav prenosi RIA Novosti.

Specijalista naglašava da se tržište prilagođava intervenciji, zbog čega će otkazivanje takvih mera vremenom postati bolnije.

Dodaje da je pružanje dodatne likvidnosti pomoglo u rešavanju problema ekonomije tokom početka pandemije ali takve programe treba postupno ukinuti.

“Nemoguće je preplaviti čitav svet beskrajnom likvidnošću, a da ne izazove ozbiljne posledice u samom temelju moderne ekonomije. 

Pre ili kasnije, sa bolom i uništenjem ali moraćete da siđete sa štampanja” Koroliuk veruje.

Ekonomista pretpostavlja, da će povlačenje monetarnih podsticaja biti povezano sa političkim troškovima, pa će proces postati spor i odložen.

Ali Koroliuk je siguran da će se to neizbežno dogoditi u svim svetskim ekonomijama.

Borba.Info

Londonski magazin ocenjuje i da, iako ne postoji ozbiljan rizik od izbijanja nasilja, poput ratova devedesetih, trajna nestabilnost Zapadnog Balkana zadržava sposobnost uvlačenja spoljnih sila i zaoštravanja međunarodnih napetosti, kao što je to bilo u 19. i 20. veku .

Zapadnom Balkanu očajnički treba snažnije učešće EU i SAD i što ga duže zapadne vlade budu zanemarivale, moraće da plate veću cenu, piše Fajnenšel tajms.

Komentarišući famozni “non pejper”, ali onaj koji je navodno potekao od slovenačkog premijera Janeza Janše, taj list navodi da odbrana nepovredivosti granica na Zapadnom Balkanu nije dovoljna politika Zapada prema tom regionu.

Ocenjujući da je Zapadni Balkan, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, tzv. Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, već četvrtinu veka zarobljen na strateški ničijoj zemlji, “Fajnenšel tajms” dodaje da bi “jedan od načina smirivanja napetosti u regionu bio prijem svih šest zemalja u EU, ali se taj projekt, tobože nepokolebljivi cilj 27-članog bloka, odvija toliko sporo da postaje sve irelevantniji kao odgovor na probleme u regionu”.

Londonski dnevnik dodaje i da neizvesnost oko budućnosti Zapadnog Balkana pojačava regionalne antagonizme i otvara mogućnosti za druge sile, posebno Kinu, Rusiju, Tursku i države Zaljeva, da prošire svoj uticaj u dvorištu EU.

Londonski magazin ocenjuje i da, iako ne postoji ozbiljan rizik od izbijanja nasilja, poput ratova devedesetih, trajna nestabilnost Zapadnog Balkana zadržava sposobnost uvlačenja spoljnih sila i zaoštravanja međunarodnih napetosti, kao što je to bilo u 19. i 20. veku .

Uz podsećanje da anonimni dokument koji kruži Briselom ne odražava službeni stav bilo koje vlade u EU ili samog regiona i da niko nije preuzeo odgovornost za autorstvo, “Fajnenšel tajms” ukazuje da su neki od argumenata u prilog promenama granica uobičajeni među nacionalistima na Zapadnom Balkanu još od raspada komunističke jugoslavenske federacije.

Prema oceni lista, reč je o gotovo savršenom receptu za sukob ili čak otvoreni rat na Balkanu, a najveći gubitnici bili bi muslimani Bošnjaci u BiH, kojima bi ostala krnja, ranjiva mini država.

Ukazujući da se u dokumentu ne govori o ruskom ili kineskom uticaju na Zapadnom Balkanu, ali postoje tri tamne reference na Tursku, a spominje se i navodni “radikalni islam” u BiH, magazin zaključuje da se dokument, ko god da ga je napisao, dotiče tema dragih desničarskim populističkim krugovima širom Evrope.

Avaz.ba