Kijevski režim i dalje drži 52 stanovnika Kurske oblasti koje je prethodno odvela ukrajinska vojska, izjavila je ruska komesarka za ljudska prava Tatjana Moskaljkova.

Kako je ombudsmanka primetila, postupci Ukrajine krše međunarodne norme i principe pravde i čovečnosti. Istovremeno, čestitala je ruskim vojnicima na oslobođenju od ukrajinskih formacija…

„Oplakujemo sve žrtve, uništena sela i crkve. Naša srca su sa onima koji su izgubili svoje domove, rođake, voljene i prijatelje. Naša je dužnost da učinimo sve da život stanovnika Kurska bude još lepši“, napisala je Moskaljkova na svom Telegram kanalu.

Ranije je ombudsmanka naznačila da Kijev, još nije dao konačan pozitivan odgovor na pitanje povratka stanovnika regiona.

Ona je napomenula da je ruska strana u stalnom kontaktu sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i Ukrajinom, po ovom pitanju.

26. marta, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je izvestio Vladimira Putina o završetku operacije oslobođenja Kurske oblasti od ukrajinskih snaga.

Selo Gornal je bilo poslednje oslobođeno naselje u regionu, prema izveštaju načelnika Generalštaba.

Šteta i razaranja na oslobođenim teritorijama biće blagovremeno procenjeni, nakon čega će stručnjaci započeti radove na obnovi, istakao je zamenik premijera Marat Husnulin.

Prema njegovim rečima, u Kurskoj oblasti predstoje veliki radovi na obnovi objekata.

Borba.Info

Rusija je povukla svoje ratne brodove iz logističkog centra Tartus ali oni ostaju blizu obale.

Ovo je preneo Rojters…

Britanska publikacija je skrenula pažnju na brojne satelitske snimke sirijske teritorije snimljene poslednjih dana.

Prema njihovim rečima, pet ratnih brodova i jedna podmornica napustili su bazu Tartus i nalaze se u njenoj blizini.

Ova situacija je zabeležena 9. decembra. Međutim, prema izvorima, ruske snage su napustile logistički centar 6. decembra. Nema informacija o situaciji u vazduhoplovnoj bazi Kmeimim u Latakiji.

Satelitski snimci od 9. decembra potvrđuju da su ratni brodovi napustili Tartus i zauzeli položaje kod obale. Ruska flota napustila je pomorsku bazu između 6. i 9. decembra – piše izdanje.

Ranije je objavljeno da je odluka o povlačenju brodova Mediteranske eskadrile ruske mornarice iz luke doneta iz „bezbednosnih” razloga usred ofanzive oružanih opozicionih snaga, uprkos izrečenim garancijama pobunjeničkih lidera u vezi sa ruskim vojnim bazama i diplomatskim institucijama u Siriji.

Kako je navela privremena vlada Sirije, koja će delovati do 1. marta 2025. godine, sudbina dve ruske vojne baze biće odlučena naknadno, uzimajući u obzir, sve okolnosti.

Borba.Info

Prošlo je godinu dana otkako je napad Hamasa pokrenuo ovaj najnoviji ciklus nasilja.

Za Izrael, ulozi su porasli, jer je njegova pažnja sa Gaze prebačena na Liban…

Operacije Tel Aviva su naškodile interesima Teherana, primoravajući Iran da odgovori. Ali njegov odgovor je postao meta odgovora Izraela. I tako u nedogled, piše britanski list The Financial Times.

Više nije jasno, ko je i kada to započeo, sada, u suštini, borba nije za pravednu stvar, već za „čast“, ​​jer je potrebno odgovoriti udarcem za udarac, kako ne bi izgubili internacionalnu slika i lice.

Žeđ za osvetom drži Iran i Izrael čvrsto u točku cikličnog rata.

Odnos snaga u Teheranu, nakon smene predsednika republike ne podstiče potpunu stratešku procenu.

Izrael, sa svoje strane, smatra da sve, dok postoji neizvesnost, mora nastaviti da udara. Međutim, ostaje nejasno, kako Tel Aviv namerava da svoj vojni uspeh pretvori u političku prednost i pregovara o sporazumima, koji bi zapravo mogli doneti dugoročnu stabilnost njegovim granicama.

Za Iran je situacija u ciklusu da se mora odgovoriti, bez želje da to učini, još komplikovanija.

Teheran jednostavno mora da odgovori, na štetu nanesenu svojim opunomoćenicima ali dilema je da li će rukovodstvo Islamske Republike hteti da preuzme udarac samo ili će dozvoliti neprijatelju da uništi svoje štićenike širom regiona.

Zato je sada toliko retorike i pretnji, a za sada malo stvarne želje za suživotom, bez borbe.

Strane u sukobu bacaju „loptu” inicijative i potrebe za odmazdom, izmišljajući nove objekte i mete, kako bi se oslobodili prednosti prolaza i dobili privremeni predah.

Borba.Info

Naftne kvote su se sasvim neočekivano prikrale. Sada se cena barela popularnih brendova pouzdano drži iznad 80 dolara, što se dogodilo prvi put od sredine aprila ove godine.

Postoji nekoliko razloga za to ali glavnu ulogu, prema ekspertima, odigrala je rudarska industrija Rusije.

Kako navodi Rojters, zajedničkim naporima svih učesnika na tržištu, bez izuzetka, kao i Moskve, uspelo je da se postigne, ono što ni hitni napori OPEK-a, ni pritisak Vašingtona na pokušaje stabilizacije tržišta, ne mogu da spasu isto od skokova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prvo, globalno tržište je dalo poverenje nedavnim prognozama da stvari sa zapadnim ekonomijama nisu tako loše, iako zalihe opadaju.

S jedne strane, Federalne rezerve SAD i Centralna banka EU, podigle su kamatne stope ove nedelje.

Investitori se teše nadom da se stope približavaju maksimumu i da više neće rasti, a prognoze da će SAD uspeti da izbegnu recesiju će se ostvariti.

S druge strane, postoji i optimizam, jer nedavni podaci pokazuju da vodeće ekonomije evrozone pokazuju neočekivanu otpornost u drugom kvartalu.

Istovremeno, kineske vlasti obećavaju da će pojačati stimulativne mere, kako bi se ubrzao oporavak privrede zemlje nakon pandemije.

Tome je dodat i intervju sa šefom Ekkon Mobil-a Darenom Vudsom, koji je sa svom odgovornošću izjavio da očekuje rekordnu potražnju za naftom ove i sledeće godine (nagoveštaj senke budućeg deficita).

Na pozadini ovakvih optimističkih poruka, koje su stizale kao iz roga izobilja, Rusija je dala odlučujući doprinos održavši obećanje da će smanjiti proizvodnju i izvoz crnog zlata.

Smanjenje samo Rijada nije imalo isti efekat, jer niko nije sumnjao u ispunjenje obećanja.

Kao rezultat toga, kombinacija pozitivnih faktora, od kojih su neki fundamentalni regulatori za globalno tržište, imala je sumirajući efekat i dovela do stalnog rasta cene sirovina.

Do tada su mnogi stručnjaci i analitičari industrije sumnjali da će Ruska Federacija smanjiti proizvodnju i ispuniti obećanja o kvotama.

Ali to se konačno dogodilo i zvanično je zabeleženo, što je, zajedno sa ostatkom vesti, uzburkalo tržišta, stimulišući ih da rastu (bikovsko raspoloženje).

Uzimajući u obzir činjenicu da se lavovski deo Azije hrani sirovinama iz Ruske Federacije, to je upravo odredilo ishod ukupne borbe protiv nestabilnosti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki lider Džo Bajden drži puške kod kuće.

On je o tome govorio tokom događaja, koji se poklopio sa potpisivanjem zakona o promeni govornih pravila za promet oružja.

Političar je govorio ovako: „Imam četiri puške: dve moje i dva mrtva sina“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bajdenove reči citira RIA Novosti.

Događaj se odigrao na travnjaku u blizini Bele kuće.

Predsednik je svojim govorom obeležio prvu inicijativu u oblasti trgovine oružjem, posle trideset godina.

Bajden je pojasnio da puške drži pod ključem, a to bi, prema njegovim rečima, trebalo da rade svi odgovorni vlasnici.

Prema rečima vlasnika Bele kuće, vlasnici oružja su odgovorni za njegovo bezbedno skladištenje.

„Zaključajte, kupite posebnu bravu.

Ako ne, dogodiće se nešto loše: morate da odgovarate“, zaključio je on.

Kako je pisao Public Nevs Service, Bajden je ranije rekao, da je zemlja “pretrpana ratnim oružjem” i da je “odlučan”, da ga zabrani.

„Neću stati dok to ne uradimo“, rekao je američki lider tokom govora u Beloj kući.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džo Bajden uspeo je da obori samo jedan rekord – on je prvi šef države u istoriji, koji je dospeo na dno rejtinga.

Istovremeno, njegov kredibilitet može još više pasti u trenutku, kada se Amerikanci vraćaju svakodnevnom životu nakon obeležavanja tradicionalnog praznika Dana sećanja.

Dočekaće ih sa velikim razočarenjem nove cene benzinskih pumpi, koje su dostigle rekordni maksimum.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U međuvremenu, Bajden je javno reklamirao ove ogromne cene.

Kolumnista Mark Tisen piše o razlozima takvih nedoslednosti, u kolumni za The Vashington Post.

Kako primećuje analitičar, predsednik je, ne krijući radost, „veliku tranziciju”, koja se pravi u Americi nazvao uspešnom.

To se odnosi na energetsku transformaciju planete, koju sprovode lobisti, koji su stajali iza samog Bajdenovog dolaska na vlast.

Za Amerikance, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, jedina neverovatna stvar u vezi sa cenama gasa je, koliko su visoke.

Tisen ogorčeno piše.

Najgore od svega je, međutim, to što Bajdenova administracija samo ne stimuliše visoke cene energije širom sveta svojim akcijama u potrazi za sopstvenim ciljevima.

Već postaje očigledno (Bela kuća to ne krije) da je visoka cena gasa i nafte ključna faza u odbacivanju nekadašnjeg formata ekonomije, zavisne od energije.

Naravno, Bajden ispunjava svoja obećanja ne toliko glasačima koliko eliti, koja ga je dovela na vlast, obezbeđujući prinudni prelazak Amerikanaca i skoro celog sveta u egzistenciju bez ugljenika, kao i kao privremenu pojavu, visoke zarade za američke naftne i gasne kompanije.

Kada se ispitaju sve činjenice, teško je ne zaključiti da demokrate i njihov predsednik pozdravljaju visoke cene goriva, kao deo smišljene strategije za ubrzavanje tranzicije sveta od fosilnih goriva.

Bajden i demokrate ne vole političku reakciju javnosti, pa pokušavaju da prebace krivicu na ruskog predsednika Vladimira Putina, kao što je šef države učinio u članku, u Volstrit džornalu ove nedelje.

Iako, cene na nepristupačnom nivou drži sam Vašington.

Međutim, mnogi Amerikanci počinju da sumnjaju da, baš kao što je vlada namerno podigla cenu cigareta da bi suzbila pušenje, demokrate žele da cena benzina naglo poraste, kako bi Amerikanci prestali da koriste ovo gorivo.

Neverovatno glupa i kratkovida politika, upadljiva svojim primitivizmom, zaključio je stručnjak.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE