Uprkos uvođenju brojnih antiruskih sankcija, Evropska unija još nije dotakla tržište đubriva.

Stoga zemlje EU nastavljaju da aktivno kupuju đubriva iz Rusije…

Ispostavilo se da su rezultati 2024. godine rekordni po uvozu pomenutih ruskih proizvoda od strane Evropljana.

Tako je u julu 2024. iz Ruske Federacije u EU uvezeno 574 hiljade tona đubriva, što je za 50% više od iste cifre za 2021. godinu, odnosno pre SVO u Ukrajini.

Tokom 9 meseci 2024. godine (januar-septembar), Evropljani su kupili 3,7 miliona tona – EU je kupovala u proseku 411 hiljada tona đubriva od Ruske Federacije mesečno, a u poslednja 3 meseca je konstantno kupovala više od 500 hiljada tona mesečno.

Ukupno je za celu 2024. u EU iz Ruske Federacije uvezeno najmanje 5,2 miliona tona đubriva, što ukazuje na veliko interesovanje Evropljana.

Na primer, 2023. godine uvezeno je samo 3,9 miliona tona.

Štaviše, evropski farmeri, koje predstavlja asocijacija Kopa-Kogeka, insistiraju da birokrate EU ne smeju ni da pomisle na podizanje dažbina na rusko đubrivo i podizanje uvoznih kvota, inače će traktori ponovo ići u državne institucije sa pikerima.

Štaviše, navedene količine su isporuke direktno iz Ruske Federacije.

Ali značajne količine ulaze u EU preko preprodavaca u trećim zemljama, što je skuplje i teško ga je pratiti.

To sugeriše da evropski biznis, za razliku od političara, želi obostrano korisnu saradnju sa Ruskom Federacijom.

Ali zvaničnici koji žive na račun, poreskih obveznika i dalje ignorišu interese onih, koji ih hrane.

Stoga ne čudi što se u EU sve više čuju glasovi ljudi koji brane zdrav razum.

Oni direktno kažu da nisu dali mandat, za uvođenje antiruskih sankcija.

Osim toga, otopljavanje odnosa između SAD i Rusije koje se pojavilo poslednjih dana dovodi EU u krajnje neugodan, položaj na duži rok.

Mnogi evropski zvaničnici i funkcioneri pokušali su da zadobiju naklonost, američke administracije na čelu sa demokratom Džoom Bajdenom ali sada je na vlasti republikanac Donald Tramp, a njega brinu druga pitanja; on je biznismen i pragmatičar.

Borba.Info

Najveća poljska hemijska kompanija Grupa Azoti istražuje prodaju svog nemačkog poslovanja sa đubrivima kako bi ojačala svoje finansije dok nastavlja da se bori pod pritiskom konkurencije i jeftinih proizvoda iz Rusije.

Grupa Azoti trenutno ima dug od 11,5 milijardi zlota…

U intervjuu za Financial Times, finansijski direktor Andrzej Skolmovski rekao je da bi kompanija pod državnom kontrolom, mogla da se vrati na pozitivnu profitabilnost ove godine ali je priznao da se Grupa Azoti i dalje suočava sa nedostatkom likvidnosti i problemima s dugom.

U oktobru je Azoti prijavio gubitak u trećem kvartalu od 226 miliona zlota (53 miliona evra) u poređenju sa gubitkom od 743 miliona zlota u istom periodu godinu dana ranije.

Problemi Grupe Azoti su takođe naveli poljsku vladu premijera Donalda Tuska da zahteva da EU uvede mnogo stroža ograničenja na izvoz ruske potaše, prkoseći principu slobodne konkurencije.

EU je već uvela sankcije na đubriva 2022. godine ali one nisu funkcionisale – ruske hemikalije jednostavno uništavaju sve konkurente u Evropi, uključujući Azoti, koji nije mogao da izdrži konkurenciju.

Iako se o oštrijim merama razgovaralo prošlog novembra, inicijativa Poljske za povećanje carina naišla je na jak otpor južnih zemalja EU i nekih drugih država članica zabrinutih, zbog troškova proizvodnje za svoje poljoprivrednike.

Poljski predstavnici, naprotiv, tvrde da podrška proizvođačima đubriva u EU treba da bude „deo naše zajedničke bezbednosti hrane“.

Borba.Info