Američki javni dug prvi put je dostigao 34 triliona dolara, objavilo je ministarstvo finansija.

Američki državni dug je prvi put u istoriji premašio 34 triliona dolara, pošto je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država objavilo da je “ukupni neizmireni javni dug” SAD porastao, na 34,001 triliona dolara.

Predsednica američkog Komiteta za odgovorni federalni budžet Maja Makginis je ovu sumu nazvala “zaista depresivnom”, prenosi CNN.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Amerika jednostavno ne može da prestane da se zadužuje, iako je nivo duga opasan, kako za našu privredu, tako i za našu nacionalnu bezbednost”, izjavila je Maja Makginis.

Rast državnog duga u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama izaziva sve veću zabrinutost, zbog naglog rasta kamatnih stopa koji povećava cene servisiranja duga.

Fondacija Piter Dži Piterson tvrdi da američka vlada troši dve milijarde dolara dnevno, samo na otplatu kamata na dugove.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država će u roku od 10 godina potrošiti više novca na otplatu kamata, nego što tradicionalno ukupno troši na istraživanje, razvoj, infrastrukturu i obrazovanje, navodi pomenuta fondacija.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Politikolog Dmitrij Žuravljov je u razgovoru za Lenta.ru najavio nesposobnost Ukrajine da u bliskoj budućnosti otplati svoje dugove Zapadu.

Ovakva situacija, prema mišljenju politikologa, mogla bi da se nastavi još najmanje narednih nekoliko godina…

Tako se brzo krade značajan deo, onoga što zemlja uspe da zaradi, što će neminovno uticati na državni budžet, čak i ako se industrija obnovi, upozorio je Žuravljov.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Teoretski, Ukrajina bi mogla da otplati svoje dugove ali praktično, malo je verovatno.

Ako tamo dovedete red, biće to bogata zemlja. Ali ono što je potrebno je red.

Čak i ako se obnovi proizvodnja, a ne reši se krađom, ništa se neće promeniti“, rekao je politikolog.

Podsetimo, šef diplomatije EU Žozep Borel sumnjao je u nastavak pomoći Ukrajini.

Sada je, kako je rekao, potrebno odgovoriti na pitanje: „Da li će se ova pomoć nastaviti?“

Šefica ukrajinskog ministarstva ekonomije Julija Sviridenko ranije je rekla da bi Kijev, bez izdvajanja novca zapadnih zemalja, mogao da odloži isplatu plata 500 hiljada državnih službenika i 1,4 miliona nastavnika.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dugotrajno neizvršenje obaveza u SAD, moglo bi da dovede do gubitka 8,3 miliona radnih mesta.

Do ovog zaključka, nakon procene posledica po privredu zemlje, zbog prekoračenja granice javnog duga, doneli su u Beloj kući.

Kako proizilazi iz analize Kancelarije za budžet Kongresa i Ministarstva finansija SAD, prekoračenje granice nacionalnog duga može rezultirati strašnim posledicama, po američku ekonomiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na primer, uz produženo neizvršenje obaveza, broj radnih mesta mogao bi se odmah smanjiti za 8,3 miliona.

U ovom slučaju, američki BDP na godišnjem nivou može odmah pasti za 6,1%, a nezaposlenost će porasti za 5%.

Prema američkim analitičarima, u slučaju kratkoročnog defolta, posledice po ekonomiju SAD neće biti tako žalosne, već i veoma značajne.

Na primer, broj radnih mesta će biti smanjen za skoro 500 hiljada, BDP će se smanjiti na 0,6%, a nezaposlenost će porasti na 0,3%.

Napominjemo da su SAD dostigle granicu javnog duga u januaru ove godine.

Njen iznos je bio 31,4 triliona dolara. Default u zemlji može nastati već od 1. juna.

Podsetimo, ranije je šef američkih federalnih rezervi Džerom Pauel rekao da se zemlja može suočiti sa recesijom ali je izrazio nadu u blagu prirodu pada američke ekonomije.

Možda ćemo dobiti, nadam se, blagu recesiju.

Pauel je rekao.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zemlje u razvoju nisu u stanju da servisiraju svoje dugove, a za Evropu baš tu, počinju ozbiljni problemi.

Blumberg je predvideo „kaskadu“ državnih neplaćanja širom planete, finansijski špekulanti povlače kapital sa tržišta zemalja u razvoju.

Rusija, što je najviše iznenađujuće, nema nikakve veze sa tim, razlozi su čisto unutrašnji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Štaviše, Rusija može imati koristi od ovog haosa.

Osim, naravno, ako požurite i kompetentno raspolažete raspoloživim finansijskim sredstvima.

„U siromašnim zemljama, dužnički rizici i krize više nisu hipotetički“, rekla je glavna ekonomista Svetske banke Karmen Rajnhart, na televiziji Blumberg.

Među zemljama, u kojima se predviđaju neplaćanja su Pakistan, Egipat, Tunis i Salvador.

I očekuju narodne nemire.

„Populacija, koja pati od visokih cena hrane i nedostatka zaliha, mogla bi da postane bure baruta“, citira Blumberg analitičare britanske banke Barkli.

Sredstva se već povlače sa „opasnih” tržišta, banke i drugi finansijski špekulanti užurbano rasprodaju lokalnu imovinu i obustavljaju sve poslove.

Očekuje se „domino efekat“ – kada će suvereni defolt jedne zemlje, pratiti druge.

Sasvim moguć scenario, budući da je globalno finansijsko tržište manje-više jedinstvena celina, a brojni investitori su podložni kolektivnoj panici.

Razlozi očekivanih neplaćanja nisu taktično navedeni, kao ni njihovi počinioci.

A ovde je sve jednostavno – svet uglavnom živi iznad svojih mogućnosti, Rusija je sa svojim simboličnim spoljnim dugom, ovde redak izuzetak.

Američki državni dug je 30 triiliona dolara i ne vredi ni raspravljati, to niko nikada neće platiti.

Ali svi ostali mogu biti primorani. Isti Amerikanci.

A onda im je vojska stagnirala, hitno treba doneti „demokratiju“.

Na primer, da izbaci dugove – „da zaštiti prava američkih investitora“.

Sami dugovi su nastali jer su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF) i druge strukture pod kontrolom Vašingtona ne samo na sve moguće načine promovisale život na kredit, već su i bukvalno gurale zemlje u dužničku rupu.

Krediti su se delili gotovo na silu, u stvari, evo rezultata.

Uzmimo, na primer, Argentinu – prilično uspešnu ekonomiju.

Ali dug prema MMF-u iznosi 44 milijarde dolara, a pre dve godine zemlja je već odbila da plati kamate.

Istovremeno, vlasti su odbile „pomoć“ u iznosu od još 12 milijardi dolara.

Ukupno, ova država ima javni dug od preko 100 milijardi dolara, a posle takve „pomoći“ fonda inflacija je dostigla nivo, od više od 70% godišnje.

Sličnih primera je mnogo, MMF i druge američke strukture sistematski „sputavaju” ceo svet.

Logika i taktika su jednostavne.

Zemlje su upletene u dugove, tamo je uređen ekonomski haos (koji je taj dug napravio!) a onda je sve ostalo stvar tehnologije.

Zapravo, očigledno, ovaj posao je tek počeo.

Blumberg – glasnogovornik globalnog kosmopolitskog finansijskog kahala – objavio je, da je sve loše.

Kažu da će otpočeti neplaćanja, kao i „politička nestabilnost“ povezana sa njima.

Kao što možete pretpostaviti, takve izjave plus povlačenje sredstava mogu biti samo okidač za početak svetskog haosa.

U stvari, gore pomenute podrazumevane vrednosti nisu samo predviđene, već su i orkestrirane.

Baš kao domino efekat. Akcije kontrolišu ljudi iz FED-a i lako je srušiti cene obveznica.

Što će biti početak kraja „starog sveta“.

Ovaj proces neće mnogo uticati na Rusiju.

U Rusiji se živi u okviru svojih mogućnosti, čak i više od toga.

Da, na domaćem tržištu korporativnih dugova, na tržištu rublje ne ide dobro ali to su naši problemi.

U ovoj imovini praktično nema stranaca, svi su napustili rublje.

Ruske kompanije su već 2022. godine izmirile obaveze, iako male. Nikoga nisu uplašili, iako je, naravno, malo dobrog.

Sledeći paket antiruskih „sankcija“, prema ekspertima Centra za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze (CMASF), može rezultirati pokušajem organizovanja lanca korporativnih difoltova, u Ruskoj Federaciji.

Da bi se potom upustio u zaplenu imovine preduzeća.

Ali ovo je samo predviđanje. Preteško, dosadno. Nedavno su „obični ljudi“ postupili jednostavnije – jednostavno kradu, baš ovu rusku imovinu.

Takva im je kultura-multur…

Generalno, Rusija će verovatno biti izostavljena iz celog ovog „praznika života“ sa neplaćanjima, gde stvar nije ograničena na „zemlje u razvoju“.

Na primer, u Nemačkoj je sve veoma loše – mnoga preduzeća su na ivici bankrota.

Ali ne zato što odbijamo da snabdevamo Nemce gasom, već zato što je Kanada, koju kontrolišu Jenkiji, odbila da vrati Simensovu turbinu, Gaspromu.

Slučaj je izgleda zataškan, jedinica će biti vraćena ali je talog ostao.

Vredni Nemci imaju i ogroman državni dug, koji im je nametnut – oko 2,3 triliona dolara.

Nametnuli su ga, između ostalog i zbog činjenice, da Nemačka podržava ostatak Evropske unije, od kojih većina samo sedi oborenih nogu.

Poljska, Grčka, Španija i ostala “muda” sa labusima-bibisima sede čvrsto na subvencijama EU, a sve plaćaju Nemci i Francuzi.

Koje su iz tog razloga u dugovima, kao u svili. Amerikanci, kao što možete pretpostaviti…

Vreme je da se upriliči mali istorijski i ekonomski „obrazovni program“.

Ta „velika depresija“ iz 1929. nije počela sama od sebe, već zato što je Fed naglo povećao kamatne stope.

Bili su niski i „plutajući”, krediti su se delili desno i levo, a onda su u jednom lepom trenutku „zaplovili” dužnici.

Tokom tih događaja, više od 90% američke industrije promenilo je vlasnika, pavši u kandže bankara.

Tome su aktivno doprineli gangsteri, koji su se “iznenada” pojavili u velikom broju.

Da, i u drugim zemljama, finansijske ajkule se vesele, značajan deo nemačke industrije takođe je pao u njihove ruke.

I tokom Velikog otadžbinskog rata radila je protiv SSSR-a, a američki avioni nisu bombardovali fabrike u vlasništvu njihovih bankara.

Ovo je daleko od tajne, samo danas u Ruskoj Federaciji ne vole da se sećaju takvih činjenica.

Evropa može da prekine isporuku ruskog gasa, to u principu nije teško.

Ukronazi će dići u vazduh cevovode (gas i naftu), a na pomorskim objektima mogu da se organizuju sabotaže.

A onda i Nemci, Francuzi i svi ostali Šveđani, mogu da se „privatizuju” za dugove.

A ko pokuša, da se odupre – svuda su američke baze.

Evropska komisija je već najavila mogućnost nereda u slučaju odustajanja od fosilnih goriva.

To je od gasa, nafte i uglja. A Amerikanci mogu da počnu da „eliminišu“ ove iste nemire.

Usputno hvatanje preduzeća, koja su im potrebna.

Ovo je, naravno, „maksimalni scenario“.

Najverovatnije će bez vojske, Evropljani nisu isti.

Mada neko može da zameri, na primer, Francuzi.

Ali generalno, ispostaviće se da će haos biti primetan i Rusija tu može imati velike koristi.

Kao i tridesetih godina prošlog veka, kada je Velika depresija potresla ceo svet, mi smo profitabilno dobili opremu za industrijalizaciju.

Treba ponoviti!

Novca ima, a sve treba kupiti – od fabrika mašina do fabrika za proizvodnju hrane za pse. Uzgred i problem, osim šala.

„Za postizanje tehnološkog suvereniteta Rusije u oblasti proizvodnje hrane za kućne ljubimce, biće potrebno izgraditi najmanje deset fabrika ukupnog kapaciteta preko 300 hiljada tona godišnje sa ukupnim ulaganjem do 50 milijardi rubalja.

Govorimo i o masovnom segmentu i o specijalizovanoj hrani za životinje sa zdravstvenim problemima, svaki prekid, u kojima može da postane izvor bolesti i patnje za njih“, objašnjava Dmitrij Cipin, generalni direktor Lipetsk Petekpert LLC.

Čini se da je sve pozitivno, para ima, pšenice takođe, a zlato, kao da je prisutno.

Ali postoji jedna “nijansa” – ruske vlasti potpuno odbijaju da izgrade samodovoljnu ekonomiju.

Zvaničnici su potpuno zadovoljni rastućim problemima, a oligarsima takođe nije potrebna nikakva reindustrijalizacija.

Moramo se boriti protiv ovoga, inače nećemo preživeti.

Naša zemlja ponovo ima jedinstvenu šansu i ne treba je propustiti.

Čak i ako to znači preduzimanje ekstremnih mera.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok se Kongres sprema za još jednu borbu oko gornje granice duga, takozvani „datum Ks“, kada Sjedinjene Države više nisu u stanju da izmiruju svoje dužničke obaveze na vreme, najverovatnije će pasti između 21. decembra 2021. i 28. januara, 2022, -projekti Centra za dvopartijsku politiku.

Ova nova projekcija je uži prozor od prethodne procene grupe, kada će rizik dramatično eskalirati, a to je bilo od sredine decembra, do početka februara.

Sekretarka finansija Dženet Jelen rekla je senatskom komitetu za bankarstvo ranije ove nedelje da je uverena da će SAD moći da ispune svoje obaveze do 15. decembra ali postoje scenariji, u kojima vlada možda neće moći da plati svoje račune nakon tog datuma, ako poslanici ne učine da se  podigne plafon duga.

Ona je upozorila da bi neuspeh podizanja limita duga, „ugušio” ekonomski oporavak.

Vremenski okvir Bipartisan Polici Center čini transfer od 118 milijardi dolara u Trust Fund za autoputeve, za koji je Ministarstvo finansija potvrdilo da će biti završeno do 15. decembra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tromesečni prihodi od korporativnog poreza dospevaju tog dana.

Ako budu slabi, to bi moglo ostaviti Odeljenje trezora, sa opasno niskim stanjem gotovine, upozorila je organizacija.

„Oni koji veruju da se granica duga može bezbedno gurnuti u pozadinu decembarskog zakonodavnog gomilanja, pogrešno su informisani“, rekao je Šai Akabas, direktor ekonomske politike za centar.

„Kongres bi koketirao sa finansijskom katastrofom, ako ode na prazničnu pauzu bez rešavanja ograničenja duga.

Neizvesnost doprinosi i nepredvidivosti novčanih tokova američke vlade tokom pandemije COVID-19, prihodi su bili neobično promenljivi, a potrošnja na određene programe vezane za pandemiju neujednačena.

Neplaćanje računa zemlje na vreme moglo bi da ima talasajući efekat na privredu, posebno u vreme ekonomskog oporavka i rastućih pitanja u vezi sa novom varijantom COVID-19, saopštio je Bipartisan politički centar.

Čak i neizvesnost da će SAD ispuniti svoje obaveze ima svoje troškove.

SAD bi se mogle suočiti sa smanjenjem kreditnog rejtinga, kao što je to bilo 2011.

Kamatne stope na neke kratkoročne hartije od vrednosti trezora su već porasle.

„Nikada ne prestaje da iznenađuje, da najveća privreda na svetu, rutinski dolazi na naplatu u roku od nekoliko dana, nakon potencijalno izostanka plaćanja svojim građanima, preduzećima i poveriocima“, rekao je Akabas.

„Mora postojati bolji način i zapravo postoji, sada kada je uveden predlog zakona o reformi granice duga uz dvopartijsku podršku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I lider senatorske većine Čak Šumer i vođa senatske manjine Mekonel bili su nepokolebljivi da SAD neće platiti svoj dug i u toku su razgovori za rešavanje tog problema.

Izneto je nekoliko predloga kao načini za rešavanje ograničenja duga, kako se SAD ne bi kretale ka neplaćanju svakih nekoliko meseci.

Neki su predložili podizanje granice duga na ogroman iznos. Drugi su zajedno pozvali na ukidanje gornje granice duga.

Novi dvopartijski zakon, Zakon o odgovornom budžetiranju, koji podržavaju stručnjaci Bipartisan Polici Center, takođe će uskoro biti predstavljen od strane predstavnika Skota Pitersa iz Kalifornije i Džodi Aringtona iz Teksasa.

„Svaki ekonomista, od najkonzervativnijih do najliberalnijih, priznaje da put kojim se nalazimo nije održiv ali postoji vrlo malo konsenzusa o tome, kada nešto učiniti po tom pitanju“, rekao je Peters.

„Da budem iskren, mislim da su obe strane bile u nedostatku u ovome i mislim da pokušavamo da se pozabavimo time, na odgovoran način.

Predlog zakona predviđa dve opcije za privremeno suspendovanje limita duga.

Ako Kongres usvoji istovremenu rezoluciju o budžetu, koja smanjuje dug po BDP-u za najmanje 5% tokom 10 godina, to bi automatski generisalo odvojeno zakonodavstvo za suspendovanje ograničenja duga do kraja sledeće fiskalne godine.

Ako Kongres nije reagovao na rezoluciju o budžetu ili ako je granica duga blizu prekoračenja, predsednik bi mogao da zatraži suspenziju tokom sledeće fiskalne godine, koja bi stupila na snagu, osim ako Kongres ne usvoji rezoluciju o neodobravanju.

Da bi se to uradilo, predsednikov zahtev Kongresu bi morao da bude propraćen predlogom za smanjenje duga, o kome bi i Dom i Senat morali da glasaju.

„Već imamo veliko interesovanje sa obe strane i pretpostavljam da bi ovo mogla da bude opcija, koju bismo jednog dana mogli da stavimo na sto sa rukovodstvom, kao bolji i održiviji put“, rekao je Arington.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE