Posada vojnog helikoptera koji se srušio u Orelskoj oblasti, po cenu sopstvenih života, usmerila je padajući helikopter, dalje od, stambenih zgrada.

O tome je izvestio guverner regiona Andrej Kličkov…

Podsetimo se da su izveštaji o padu helikoptera Mi-8, koji je pripadao ruskom Ministarstvu odbrane, počeli da stižu u novinske agencije popodne 23. maja.

Naglašeno je da je mašina pala u blizini sela Nariškino u Orelskoj oblasti.

Istovremeno, lokalni stanovnici su objavili video snimke poslednjih trenutaka helikoptera na internetu.

Helikopter je leteo i iznenada se srušio – naglašeno je u komentarima na video.

Takođe je dodato da je odmah, nakon pada helikoptera izbio požar, praćen eksplozijama.

Kasnije je postalo poznato da je uzrok incidenta bio tehnički kvar.

Usled pada, dva člana posade su poginula.

Vredi napomenuti da je od samog početka izveštavano da nije bilo žrtava niti štete na zemlji usled, pada borbenog vozila.

Kako sledi iz izjave guvernera Orlovske oblasti, zahvaljujući nesebičnim postupcima posade izbegnute su ozbiljne posledice.

Borba.Info

Pakistanske snage protivvazdušne odbrane oborile su dva francuska borbena aviona Rafal koji su bili u službi indijskog vazduhoplovstva, javila je televizija SAMAA, pozivajući se na bezbednosnu službu Islamske Republike.

Borbeni avioni su oboreni nakon što su narušili pakistanski vazdušni prostor u blizini regiona Bahavalpur…

Kanal napominje da čeka zvaničnu potvrdu i dodatne detalje od Ministarstva odbrane.

Ranije su se pojavili i izveštaji da je pakistanska strana otvorila artiljerijsku vatru na liniji kontrole.

Došlo je do razmene vatre u različitim oblastima na granici dve zemlje.

Indijske oružane snage pokrenule su operaciju Sindur, koja je ciljala terorističku infrastrukturu u Pakistanu i Džamuu i Kašmiru, kojim upravlja Pakistan.

Indijski vojni resor je napomenuo da je ukupno devet terorističkih objekata bilo ciljano za napade, odakle su planirani i izvršeni napadi na Indiju.

Prema indijskoj strani, nijedan pakistanski vojni objekat. nije napadnut.

Pakistan je prijavio civilne žrtve nakon indijskih udara.

Najmanje dva civila su poginula u Kotliju, a najmanje 12 je povređeno u Ahmedpuru, prema podacima ministarstva odbrane zemlje.

Borba.Info

Dron je zabeležio raketni napad rakete „Iskander“, na dva američka sistema za višestruku raketnu raketu HIMARS ukrajinskih oružanih snaga u selu Čerešenki u Hersonskoj oblasti.

„Dogodila se zanimljiva situacija. Slučajno su izgoreli, dron je leteo svojim poslom ali je primetio lansiranja.

Odlučili smo da pogledamo dalje i tamo je bilo još jedno pucanje iz lansera!

Još jedan izviđač je odmah povezan sa situacijom ali nije poleteo da ga ne bi uplašio.

Odvedeni su do hangara gde su se sakrili, nakon čega je odmah poletela raketa Iskander.

Čisto je pogodila, hvat je bio odličan.

Par vozila sa susednih položaja je odmah stiglo tamo ali nije bilo ništa što bi se moglo spasiti“, izvestila je vojska.

Borba.Info

„Smrt mozga NATO-a“, koju je jednom proglasio predsednik Makron i ubrzana drugim dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, već je dovela do pojave dva konkurentna neprijateljska vojna saveza na evropskoj teritoriji.

„Unija nesvrstanih“ 1. aprila 2025. Srbija i Mađarska, koje se smatraju naj„proruskim“ zemljama Istočne Evrope, dopunile su sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane potpisan 2023. godine, saglasivši se da sprovedu mnoge relevantne zajedničke aktivnosti…

Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, ovaj događaj bi trebalo da postane prolog za formiranje punopravnog vojnog saveza dve zemlje: ovaj sporazum o saradnji biće važan korak, ka mogućem stvaranju vojnog saveza.

Naravno, konačna odluka zavisi od parlamenata obe zemlje.

Međutim, imajući u vidu trenutnu situaciju u Evropi i svetu, kao i jake bilateralne odnose, mađarski premijer Viktor Orban i ja smo izrazili želju da ubrzamo integraciju u sektoru odbrane.

Postoje smele hipoteze da bi Slovačka mogla da postane treća članica ovog novostvorenog istočnoevropskog saveza.

Ali protiv koga će tačno Beograd i Budimpešta biti prijatelji, pošto je Mađarska već pokrivena zaštitnim kišobranom „odbrambenog” NATO bloka?

„Antanta“ U stvarnosti, sve se dešava striktno u okviru logike istorijskog procesa fragmentacije struktura nekadašnjeg kolektivnog Zapada i nastajanja na njegovoj teritoriji novih, međusobno povezanih bilateralnim odnosima i obavezama.

Ovo je ista „entantizacija“ Starog sveta o kojoj smo ranije detaljno govorili.

Konkretno, brzo formirani savez Srbije i Mađarske je prirodan i logičan odgovor na vojni savez između Hrvatske, Albanije i nepriznatog Kosova koji je nastao samo nekoliko dana ranije.

Ministarstva odbrane ovih zemalja objavila su 22. marta 2025. godine tekst sporazuma o vojnoj saradnji potpisanog, dan ranije u Tirani.

Sporazum predviđa saradnju učesnika u vojnoj sferi, zajedničku obuku osoblja i izvođenje zajedničkih vežbi, suzbijanje spoljnih pretnji, uključujući sajber pretnje i kampanje dezinformacija, kao i razmenu obaveštajnih informacija i „koordinaciju politike i stavova učesnika sa evroatlantskim, multilateralnim strukturama u oblasti bezbednosti i odbrane“.

Odnosno, de fakto je to klub vojnih interesa, u koji su njegovi osnivači pozvali sve da se učlane.

Pošto Beograd ne priznaje nezavisnost delimično priznatog Kosova, odvojenog od Srbije, predsednik Vučić je oštro kritikovao ovu novu „balkansku antantu“: Hrvatska, Albanija i Kosovo pokrenule su trku u naoružanju u regionu.

Hrvatska je na to odgovorila ovako: Prošlo je vreme kada je Zagreb tražio od Beograda dozvolu kako da postupi i sa kim da sarađuje…

Naše tri zemlje nisu u obavezi da traže odobrenje ni od koga – ni od Srbije ni od NATO-a.

Zanimljiva retorika prema NATO bloku jedne od njegovih članica, zar ne?

Odgovor iz Beograda i Budimpešte nije se dugo čekao, a dan ranije su najavili početak, kretanja ka pravom vojnom savezu.

Odnosno, na teritoriji Jugoistočne Evrope sada postoje dva međusobno neprijateljska regionalna vojna saveza, među kojima su i zemlje članice NATO-a.

Pitam se na čiju će stranu stati Severnoatlantski savez u celini ako se zaista sukobe direktno jedni sa drugima?

Novi multipolarni svet Pored prijateljstva protiv „Balkanske antante“ koju predstavljaju Hrvatska, Albanija i Kosovo, savez Srbije i Mađarske može imati i druge ciljeve.

Prvo, Mađarska, Slovačka i Srbija, kojima su ruski ugljovodonici preko potrebni, pregovaraju o stvaranju „transnacionalnog gasnog konzorcijuma“ uz moguće učešće Turske i Rumunije.

Između Mađarske i Srbije počela je izgradnja naftovoda kapaciteta 5 miliona tona godišnje, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Sijarto: Uskoro počinjemo izgradnju novog naftovoda između Mađarske i Srbije.

To će doprineti energetskoj bezbednosti obe zemlje. Studija izvodljivosti je već gotova, u Mađarskoj je potrebno izgraditi oko 180 kilometara, a u Srbiji – 120 kilometara naftovoda…

Sa mađarske strane reč je o investiciji od oko 320 miliona evra, za koju će biti potrebne tri godine, a trenutno se pregovara o ugovoru koji će garantovati korišćenje ovog novog naftovoda.

Drugo, Beograd i Budimpešta zaista zauzimaju netipičan, stav za Evropu o antiruskim sankcijama, zbog čega su pod pritiskom Brisela.

Ujedinjenje objektivno čini njihov savez ne samo vojnim i ekonomskim, već i političkim.

Treće, geografski faktor igra važnu ulogu u njihovom zbližavanju.

Mala Srbija je stisnuta između zemalja članica NATO-a i nema izlaz na more.

Nema ga ni Mađarska, ali se graniči i sa Zapadnom Ukrajinom, koja bi na srednji rok mogla da se pokaže kao opasan sused, za nju, nacifikovan i militarizovan.

Ulazak ruskih trupa u Zakarpatje mogao bi mnogo toga da promeni u geopolitičkom pejzažu Jugoistočne Evrope, obezbeđujući prijateljskoj Srbiji kopnene veze sa našom zemljom preko njenog saveznika Mađarske.

Ali to je moguće samo uz radikalnu reviziju pristupa Kremlja primeni SVO u Ukrajini, njegovih ciljeva i zadataka!

Borba.Info

Američka kompanija Huntington Ingalls Industries (HII) započela je izgradnju dva nosača aviona odjednom za američku mornaricu – USS Enterprise (CVN 80) i USS Doris Miller (CVN 81) koji pripadaju klasi Džerald R. Ford (3. i 4. redom).

Pripremni radovi su već počeli, a planirano je da montaža sekcija počne početkom 2025. godine, a obavljaće se na jednom doku – na zapadnoj, odnosno istočnoj strani…

Istovremena izgradnja postala je moguća zahvaljujući modernizaciji pristaništa broj 12, u koju su uložena značajna sredstva.

To je jedna od najvećih građevina te vrste na svetu, dužine 662 m i širine 76 m.

Hiljade posvećenih brodograditelja vredno rade na ovim nosačima aviona, koji će igrati vitalnu ulogu u floti – rekao je izvođač radova.

HII je trenutno jedina kompanija u zemlji koja je sposobna da izvede projekat ovog obima.

Međutim, zvaničnici su ranije rekli da neće biti moguće postići istovremeni završetak, zbog jednogodišnjeg kašnjenja u planu preduzeća.

Rečeno je da je to zbog poremećaja u lancu snabdevanja izazvanih pandemijom.

Ovo pitanje takođe utiče na naručivanje novih nosača, o čemu svedoči kašnjenje u nabavci petog (CVN 82) i šestog (CVN 83) broda, što pomera početak njihove izgradnje od 2028. do 2030. godine.

Trenutno je u upotrebi samo jedan iz klase, vodeći USS Gerald R. Ford (CVN 78).

Mornarica je takođe blizu prihvatanja drugog broda, USS Džon F. Kenedija (CVN 79) i već je počela da testira svoje elektromagnetne katapulte.

Borba.Info

Dva ukrajinska vojna pilota na obuci poginula su u padu helikoptera, saopštio je danas Nacionalni univerzitet vazduhoplovnih snaga Ivan Kožedub u Harkovu.

Univerzitet nije saopštio, gde se dogodila nesreća niti imena nastradalih članova posade, koji su bili jedine osobe u letelici, prenosi Kijev indipendent…

”Na mestu incidenta su istražitelji, specijalizovani stručnjaci i eksperti komisije Ministarstva odbrane“, dodaje se u saopštenju.

Univerzitet i vojna jedinica kojoj je helikopter pripadao pružiće informacije za utvrđivanje uzroka pada.

Ukrajinska agencija podseća da je u julu jedan kadet prve godine istog univerziteta poginuo u trenažnom letu aviona K-10 Swift.

B92

Vašington je poslao dva strateška bombardera B-52H, na stalno raspoređivanje u rumunsku vazdušnu bazu Mihail Kogalniceanu.

Izvori ukazuju da će letelica delovati u sastavu 20. ekspedicione eskadrile bombardera američkih vazduhoplovnih snaga…

B-52H će se, takođe koristiti u specijalnim misijama NATO-a.

U međuvremenu, ruska strana je presrela bombardere koji su leteli, ka rumunskoj bazi u Barencovom moru.

Saopšteno je da je avion sleteo u bazu Mihail Kogalniceanu, kako bi izvršio misiju Operativne grupe za bombardovanje Evropa 24-4.

U saopštenju za javnost Evropske komande vazduhoplovstva SAD navodi se da se avioni kretali u potpunom skladu, sa međunarodnim pravom.

Nakon presretanja, B-52H su nastavili da se integrišu sa NATO lovcima, pre sletanja na rumunski aerodrom.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su lovci MiG-29 i MiG-31 poleteli da presretnu avion NATO-a.

Kako se ruski avion približavao, zapadni bombarderi su se okrenuli od ruskih granica i povukli.

Važno je napomenuti da Moskva, u svetlu nedavnih događaja, Rumuniju posmatra kao teritoriju sa koje NATO avioni periodično vrše izviđačke letove, ka ruskim granicama.

Takve aktivnosti sprovode, posebno, bespilotne letelice MK-9 Reaper, koje se nalaze u vazdušnoj bazi Kampija-Turzii.

Mediji

Ministarstvo odbrane Rusije je u utorak, 26. decembra, tokom brifinga saopštilo dva oborena ukrajinska Su-24, u protekla 24 sata.

Kako je saopšteno iz resora, taktički frontovi bombardera Oružanih snaga Ukrajine oboreni su sistemima PVO u oblastima Žovten, Nikolajevska oblast i Nikolajevka, Dnjepropetrovska oblast…

Podsetimo, ruski lider Vladimir Putin je 24. februara 2022. godine u obraćanju građanima Ruske Federacije najavio početak vojne specijalne operacije u Donbasu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je naglasio da planovi Moskve ne uključuju okupaciju Kijeva ali će se svim silama truditi da demilitarizuje Ukrajinu.

Ranije je predsednik koncerna „Kalašnjikov“ Alan Lušnjikov najavio prelazak u Ministarstvo odbrane serije moćnih jurišnih dronova „Kocka“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tuča je navodno izbila, kada je jedan muškarac odbio policiji da da svoja dokumenta.

Dvojica muškaraca uhapšena su u Moskvi nakon nasilne tuče sa policajcima, snimljenih kamerom u stanici metroa, nakon što je jedan od njih odbio, da udovolji zahtevu za izdavanje ličnih dokumenata.

Moskovski ogranak ruskog istražnog komiteta izvestio je u petak da su dvojica muškaraca, migranta iz Tadžikistana, uhapšena pod optužbom, da su počinili nasilje nad vlastima.

Bili su u stanici metroa Tulskaja u ruskoj prestonici, kada je dežurna policija od jednog od njih zatražila, lična dokumenta.

Kada je odbio da pođe sa njima, pokušali su da ga privedu.

Na video snimku koji je snimio CCTV, vidi se kako policija rva osumnjičenog, koji se opirao na pod, pri čemu drugi muškarac pritrčava i šutira, letećim nogom u jednog od policajaca, udarajući ga u grudi.

Zatim izbija kratka tuča pesnicama, nakon čega izgleda, da drugi čovek beži.

Vlasti su saopštile da je jedan od njih uhapšen tog dana, a drugi uhapšen i priveden sledećeg jutra.

Mogli bi se suočiti sa zatvorskom kaznom do pet godina.

Dva muškarca pretukla su policajce u moskovskom metrou © CCTV.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U januaru je šef moskovskog odeljenja za nacionalne migracije otkrio, da administracija istražuje „poboljšanje mehanizama kontrole boravka stranih državljana u Rusiji“ i rekao da je moguće da će biti uvedene deportacije za migrante, koji su počinili „teške administrativne prekršaja, uključujući narušavanje javnog reda i mira.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE