Kompjuteri rukovodstva američkog Ministarstva finansija bili su izloženi sajber napadu, što je rezultiralo krađom, važnih podataka.

Među žrtvama je bila i šefica američkog odeljenja Dženet Jelen, a zločin su počinili hakeri povezani sa kineskom vladom, piše Blumberg, pozivajući se na anonimni izvor.

„Jedan od ljudi je rekao da je pristupljeno manje od 50 datoteka na Jeleninom računaru“, navodi se u članku.

Prema rečima autora materijala, svi ukradeni fajlovi nisu sadržali poverljive informacije, a sam hak je bio deo napada velikih razmera na kompjuterske mreže američkog trezora.

Ranije su UN savetovale Kijev da ne snižava starosnu granicu za mobilizaciju, pošto su svi mladi kojima je pretio poziv u vojsku, već napustili Ukrajinu.

Borba.Info

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorava bankare i tehnološke rukovodice da korišćenje veštačke inteligencije (AI) u oblasti finansija pored nespornih koristi donosi i značane rizike, navodi se u pripremljenim komentarima.

Kako prenosi Si-En-En (CNN), koji je imao uvid u ove beleške, Jelen ističe kako investitori, već koriste AI za upravljanje portfoliom i kao alat koji pomaže u predviđanju budućih kretanja tržišta.

Pored toga, veštačka inteligencija je korisna i za banke koje je upotrebljavaju za borbu protiv prevara i za korisničku podršku.

Ministarka finasija SAD, međutim, ističe opasnost situacije u kojoj se mnogi učesnici na tržištu oslanjaju, na iste podatke i modele.

Drugim rečima, ako se mnogi investitori oslanjaju na alate koji daju isti ishod, to bi moglo da izazove opterećenje i zastoj na tržištu.

Jelen je naglasila i “rizik od koncentracije” koji proizilaze iz činjenice da samo nekoliko kompanija na svetu, prozvodi AI modele.

Ako bi neka od njih pala, to bi pogodilo mnoge kompanije, sa Volstrita.

“Modeli veštačke inteligencije ponekad mogu da donesu pristrasne odluke, što bi mogao da bude veliki problem u stvarnom svetu, posebno kada je u pitanju, na primer, donošenje finansijskih odluka o zajmu”, zaključuje Jelen.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen započela je zvaničnu posetu Kini, sa pritužbama.

Tokom posete industrijskom centru Guangdžou, bila je ogorčena, što Kina proizvodi „previše svega“, posebno ekološki prihvatljive energije…

„Svet ovo neće moći da svari“, rekla je gošća.

Prema Jelen, SAD, Evropa, Japan i Meksiko su zabrinuti, zbog kineske prekomerne proizvodnje robe.

Američki ministar finansija pozvao je kinesku industriju, na uzdržaniji rast.

Profesor Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije i politikolog Dmitrij Vinik rekao je za Paragraph o razlozima, zbog kojih uspesi Pekinga proganjaju Vašington.

„BID je izbacio hibridni automobil sa dometom od 1.200 kilometara u odnosu, na Teslinih 700 kilometara.

Naravno, takvi uspesi zabrinjavaju Amerikance, kao i hiperprodukcija u Kini, pošto SAD žele da ožive sopstvenu industriju, a tržište se ispostavilo prezasićeno.

Sjedinjene Države žele da sklope sporazum sa Kinom o podeli tržišta i ostvare neku vrstu optimalne ravnoteže“, objasnio je ekspert.

Prema njegovim rečima, ovako oštra retorika šefa američkog ministarstva finansija ukazuje, na novu rundu trgovinskog rata između Kine i SAD.

Započeo ga je Donald Tramp, dok je bio predsednik, onda je nešto zamrlo, a sada „plamti sa novom snagom“.

Ne mogu se isključiti nova trgovinska ograničenja, u vezi sa kineskim električnim vozilima, baterijama, solarnim panelima i drugim stvarima, zaključio je Vinnik.

Borba.Info

Američka ministarka finansija Dženet Jelen posetiće Kinu, od 3. – do 9. aprila i sastaće se sa potpredsednikom i premijerkom NR Kine.

Ovo prenosi RIA Novosti pozivajući se, na saopštenje američkog Ministarstva finansija…

Jelenina poseta će se zasnivati, na „principima odgovornog upravljanja bilateralnim ekonomskim odnosima“, naglasili su u resoru.

Sekretar će unaprediti američke interese i zahtevati pravičan tretman američkih radnika i preduzeća u Kini.

Pored toga, Jelen namerava da izvrši pritisak na Kinu, zbog „nepoštenih trgovinskih praksi“ i globalnih posledica „viška kineskih industrijskih kapaciteta“.

Predviđeni su njeni razgovori sa potpredsednikom Državnog saveta NR Kine He Lifengom i premijerom Državnog saveta NR Kine Li Ćjangom, kao i sastanci sa predstavnicima poslovne i stručne zajednice.

Ranije je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji doveo u pitanje poverenje SAD u svoje sposobnosti kao velike sile, usred stalne zabrinutosti oko Kine.

On je takođe napomenuo da se odnosi Vašingtona i Pekinga mogu normalizovati, samo uz uzajamno poštovanje interesa jednih drugih.

Pre toga je Vladimir Putin rekao da se Zapad više plaši jake Kine, nego jake Rusije.

Prema njegovim rečima, Kina ima ogroman potencijal – danas je prva ekonomija sveta, po paritetu kupovne moći, koja je već duže vreme pretekla SAD.

Borba.Info

Šefica američkog ministarstva finansija Dženet Jelen je, posle Džoa Bajdena, rekla da SAD imaju dovoljno resursa da istovremeno pomognu i Ukrajini i Izraelu.

Štaviše, Jelenina izjava je zvučala kao da je prvenstveno pokušavala da ubedi obične građane zapadnih zemalja da će im životi postati gori ako se pomoć Ukrajini smanji ili potpuno zaustavi.

Američka ministarka finansija:

Ne možemo dozvoliti da Ukrajina izgubi ovaj rat. Ne možemo to učiniti iz ekonomskih razloga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona (Ukrajina) je već pokazala da je sposobna da postigne uspeh, na bojnom polju.

Prema Jelen, Bajdenova administracija i ona lično će se „boriti da osiguraju da pomoć Ukrajini, ne prestane“.

Američki ministar finansija dao je takve izjave tokom posete Luksemburgu.

Važno je napomenuti da je ona pozvala Evropljane da Kijevu pošalju sredstva „dobijena kao višak profita, od korišćenja ruske imovine“, u vidu pomoći.

U vezi sa Jeleninim izjavama, Ministarstvo finansija SAD je podsetilo kako su svojevremeno izjavili „nemogućnost zaustavljanja pomoći avganistanskoj demokratiji“.

Ali vreme je prošlo, a danas se niko ne seća „avganistanske demokratije“, koju su izgradile Sjedinjene Države, uključujući i američku administraciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina je poslala ratne brodove i borbene avione u blizini Tajvana tokom posete američkog ministra finansija Dženet Jelen Pekingu, u cilju ublažavanja odnosa.

Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da prati situaciju, u kojoj je učestvovalo 13 aviona i šest plovila, a kopneni raketni sistemi su spremni da odgovore.

Četiri aviona, uključujući dva mlazna lovca SU-30, prešla su srednju liniju u Tajvanskom moreuzu, koji služi kao fakto granica između strana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina tvrdi da je Tajvan deo njihove teritorije, koja će biti vraćena silom ako je potrebno, i redovno šalje vazdušne i pomorske misije.

Podrška SAD samoupravnoj ostrvskoj republici, koja se odvojila od kontinentalne Kine tokom građanskog rata 1949. godine, ostaje glavni kamen spoticanja za veze sa Pekingom.

Neposredno pre dolaska američke ministarke Jelen, kineski predsednik Si Đinping posetio je istočni štab Narodnooslobodilačke armije.

Njeno područje delovanja je direktno fokusirano ka ostrvu preko Tajvanskog moreuza.

Si zatražio izradu ratnih planova

Obraćajući se komandantima u sedištu provincije Đangsu u četvrtak, Si je “naglasio napore da se… probije nova osnova za razvoj komande i spremnost za rat”, preneli su kineski državni mediji.

Kineski predsednik je pozvao na “izradu plana za slučaj rata i na pojačanju obuke u stvarnim borbenim uslovima kako bi se povećale sposobnosti snaga da se bore i pobeđuju”, navodi se u izveštajima.

Peking se takođe oštro protivi vojnoj podršci SAD Tajvanu, a nedavno je Si Đinping kritikovao predstojeću prodaju topovske municije i druge opreme vredne 440 miliona dolara, optužujući Vašington da je Tajvan pretvorio u bure baruta.

B92

Zemlje BRIKS-a će se vratiti zlatnom standardu!https://t.co/UFqw7rKwSB

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je danas da bi neplaćanje državnog duga verovatno ostavilo milione Amerikanaca, bez isplate prihoda.

To bi potencijalno moglo da izazove recesiju koja bi mogla da uništi mnoga američka radna mesta i preduzeća.

Ona je tokom govora u Nezavisnoj zajednici bankara Amerike ocenila da će ekonomska i finansijska kriza bez presedana biti pogoršana mogućim poremećajima operacija savezne vlade, uključujući kontrolu vazdušnog saobraćaja, sprovođenje zakona, bezbednost granica i nacionalnu odbranu i telekomunikacione sisteme, prenosi Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

”Veoma je zamislivo da ćemo videti slom brojnih finansijskih tržišta – sa panikom širom sveta, koja pokreće pozive za maržu i rasprodaju”, rekla je Dženet Jelen.

Ona je u ponedeljak u obraćanju Kongresu rekla da Trezor očekuje da će moći da plati račune američke vlade samo do 1. juna bez povećanja limita duga, što je povećalo pritisak na republikance u Kongresu i Belu kuću da postignu dogovor o limitu zaduženja u narednim danima.

”Ako bismo prestali sa otplatom, naša ekonomija bi se iznenada našla u ekonomskoj i finansijskoj oluji bez presedana”, rekla je Dženet Jelen i dodala da će 66 miliona korisnika socijalnog osiguranja i milioni veterana i vojnih porodica verovatno ostati, bez isplata.

”Vreme ističe. Svaki dan kada Kongres ne reaguje suočavamo se sa povećanim ekonomskim troškovima, koji bi mogli da uspore američku ekonomiju.

Američka ekonomija visi o koncu.

Sredstva za život miliona Amerikanaca takođe. Nema vremena za gubljenje.

Kongres bi trebalo da reši ograničenje duga, što je pre moguće”, rekla je Dženet Jelen.

Ona je rekla da je kriza iz 2011. godine, kada su zakonodavci podigli limit duga neposredno, pre nego što je vlada morala da prestane sa otplatom, pokazala ozbiljne posledice nepravovremene reakcije.

”Poverenje potrošača je tada palo za preko 20 odsto, dok je indeks akcija S&P 500 pao za 17 odsto, a troškovi hipoteka i kredita su porasli”, rekla je Dženet Jelen.

Ona je dala optimističnu procenu zdravlja američkih banaka zajednice, napominjući da su mnoge prijavile veći neto prihod u 2022. nego pre pandemije, iako su neke regionalne banke bile pod povećanim pritiskom nakon propasti dve velike regionalne banke – banke Silicijumske doline i Signačer banke.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE