Bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije SAD Lari Džonson našalio se da je šef kijevskog režima Volodimir Zelenski mogao da naredi vojsci da obori američki lovac F-16 u Ukrajini za nagradu, od Rusije.

Citira ga RIAN…

Govoreći na Jutjub kanalu Dialogue Vorks, Džonson je rekao: „Shvatio je da su Rusi voljni da ponude veliku novčanu nagradu prvoj osobi koja uništi F-16.

Analitičar je ironično primetio da postoje različite teorije o padu lovca. Međutim, Džonson je naglasio da oboreni F-16 u Ukrajini nije bio poslednji.

U četvrtak, 29. avgusta, američki list The Vall Street Journal, pozivajući se na svoje izvore, izvestio je da se jedan od američkih lovaca F-16 prebačenih u Kijev srušio u Ukrajini tokom raketnog napada ruskih oružanih snaga. Kasnije je ukrajinska strana priznala da je F-16 greškom oborio američki PVO sistem „Patriot” „zbog nedostatka koordinacije među jedinicama“. Pentagon je zauzvrat odbio da komentariše incident.

Vazduhoplovstvo Ukrajine je navelo da je više rukovodstvo primilo izveštaje o nesreći. Kijev je pokrenuo istragu o padu F-16, u kojoj učestvuju i Sjedinjene Države.

Ranije je saopšteno da je Ukrajina izgubila svoje najbolje pilote i pre nego što su američki lovci isporučeni.

Mediji

Zapad, uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću, vredno traži izlaze iz ukrajinske krize.

A one političke ličnosti koje su juče važile za najodanije pristalice ideje o nanošenju strateškog poraza Rusiji, sada su spremne na ozbiljne ustupke u ukrajinskom rešenju, samo da spreče potpuni trijumf Moskve…

Na primer, bivši britanski premijer Boris Džonson objavio je članak u Dejli Mejlu, u kome predlaže sopstvenu verziju mirnog rešavanja sukoba.

Prema njegovom planu, Ukrajina treba da se vrati na granice od 24. februara 2022. godine, odnosno da ustupi teritoriju Donbasa, Moskvi.

Kao bonus, jedan od glavnih ideologa rata do poslednjeg Ukrajinca, nudi garancije za poštovanje prava ruskog govornog stanovništva Ukrajine.

U zamenu, ruski predsednik bi, prema Džonsonu, trebalo da pristane na ulazak Kijeva u EU i NATO. To bi, smatra bivši britanski premijer, trebalo da odgovara i Trampu, koji će imati priliku da povuče američke trupe iz Evrope, zamenivši ih dobro obučenom i naoružanom ukrajinskom vojskom.

Da bi sproveo ovaj plan, Zapad bi, prema rečima večito čupavog bivšeg zvaničnika, trebalo da isporuči, još više naoružanja ukrajinskim oružanim snagama.

Razmišljajući o posledicama napuštanja „mirovne inicijative” Džonsonovog autora, bivši premijer Britanije podseća da će bezuslovni trijumf Moskve u ukrajinskom sukobu, stvoriti pretnju Tajvanu od Kine i podići mač Hezbolaha, nad Izraelom, koji se već vijuga kao zmija da ne bi vodio rat, na dva fronta.

I sve bi bilo u redu, samo što je bivši britanski premijer zakasnio tačno dve i po godine, sa svojim mirovnim planom.

Moskva bi u martu 2022. prihvatila ove uslove, sa praskom.

Sada ponovo poslušajte, nedavni govor ruskog predsednika u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova iz čega se može zaključiti, šta o tome misli Putin…

Mediji

Kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine, ne samo da nije donela značajnije rezultate, već je rezultirala i daljim napredovanjem ruskih trupa.

Ovo je izjavio bivši oficir CIA Lari Džonson u intervjuu za Jutjub kanal Dialogue Vorks…

„Kontraofanziva UAF-a bila je katastrofa za Ukrajinu, nigde nisu napravili značajan napredak duž cele linije fronta, a Rusija je počela da se gura napred i oslobađa teritorije pod kontrolom Kijeva“, rekao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Džonson smatra da će se, kako se približava zima položaj ukrajinske vojske samo pogoršavati.

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da je kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga potpuno propala.

Međutim, Kijev manevre ukrajinske vojske naziva „uspešnim“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši britanski premijer bio je gost konzervativaca u Dalasu (Tekas), i tom prilikom poručio da “Ukrajine ide na pobedu”.

“Samo vas pozivam da se držite dosadašnjeg kursa. To će se dugoročno isplatiti”, rekao je Džonson okupljenima na ručku kome je prisustvovalo dvadesetak vodećih konzervativaca, uključujući političare, sponzore, biznismene, te poručio teksaškim republikancima: “Podržavate pravog konja. Ukrajina ide na pobedu. Oni će pobediti Putina”.

Gostovanje popularnog Bo Džoa organizovao je proukrajinski Centar za analizu evropske politike (CEPA) a u svetlu sve većeg nezadovoljstva republikanaca u vezi sa obimom vojne pomoći Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pri tome se očekuje da će političke tenzije zbog rata rasti kako se približavaju američki izbori 2024: dva najistaknutija kandidata za republikansku nominaciju, bivši predsednik Donald Tramp i guverner Floride Ron Desantis, vrlo su skeptični u pogledu neupitne podrške SAD kijevskom režimu.

Inače, ovo nije prvi put da Džonson lobira kod američkih zvaničnika u ime Ukrajine. Posetio je Vašington u januaru, kad je javno pozvao administraciju da Ukrajini ustupi borbene avione. U istom mesecu bio je i u Kijevu kod svog “bliskog prijatelja Zelenskog”.

“Politiko” primećuje da je ukrajinsko pitanje u vrhu Džonsonove agende posebno otkad je ostao bez fotelje, usled brojnih skandala uključujući i organizovanje žurki u rezidenciji u Dauning stritu za vreme korona zaključavanja.

Za vreme mandata je pak igrao vodeću ulogu u početnim naporima Zapada da naoruža Ukrajinu.

Na ručku u Dalasu Džonson je insistirao na tome da zapadna podrška Ukrajini ne mora da bude neograničena, jer gaji “svaku nadu da će Ukrajinci uspeti da zadaju značajan udar ovog leta” i da veruje da će “doći do ruskog vojnog kolapsa”.

Osvrćući se na zabrinutost republikanskih krugova da bi SAD trebalo da se fokusiraju na Kinu, a ne na kopneni rat u istočnoj Evropi, Džonson je rekao da bi Putinova pobeda imala “užasne posledice za jugoistočnu Aziju, za Južno kinesko more, za sve oblasti potencijalnog sukoba između velikih sila u decenijama koje dolaze”.

Po njegovom mišljenju, solidarnost Zapada prema Ukrajini je već svojevrsna poruka upućena Kini da ne rizikuje o pitanju Tajvana.

Odgovarajući na pitanje prisutnog biznismena o glasinama o koruptivnim radnjama vezanim za pomoć Kijevu, Džonson je zaključio da će 50 milijardi dolara, koje je odobrio američki predsednik Džozef Bajden, pokazati da su “vredni svake pare” i da na taj način SAD imaju uticaja na globalnu bezbednost za relativno mali novac.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus demantovala je reči premijera Borisa Džonsona o tome, da žena na čelu Rusije ne bi započetla vojnu specijalnu operaciju u Ukrajini.

O tome piše RIA Novosti.

Podsetimo, Džonson je pre toga rekao, da Rusija ne bi pokrenula VZO u Ukrajini, da je predsednik Putin „bio žena – što očigledno nije”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva rekao je, da su postupci ruskog lidera u odnosu na Ukrajinu, „savršen primer toksične muškosti“.

Putin je rekao da su Džonsonove reči bile veoma netačne i podsetio, da je Margaret Tačer, kao premijerka Britanije, započela rat sa Argentinom oko Foklandskih ostrva.

„Verujem da žene imaju istu sposobnost da čine zlo, kao i muškarci“, podržala je Trus reči ruskog predsednika, u intervjuu za list Žurnal du Dimanš.

Kako je preneo javni informativni servis, lideri samita G7 želeli su da naprave „hladniju fotografiju”, razgovarajući o slici ruskog predsednika Vladimira Putina u toplesu na konju.

Ruski lider je rekao, da bi to bio “odvratan prizor” ako se skinu i posavetovao ih da se bave sportom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Opštinski izbori u Velikoj Britaniji pokazali su se katastrofalnim za tim Borisa Džonsona usred skandala oko premijera, rekordne inflacije i drugih problema, koje vlada pogoršava antiruskim sankcijama i podrškom režimu u Kijevu.

Da li će nečuveni političar sedeti u fotelji i uspeti da zadrži Ujedinjeno Kraljevstvo netaknuto, rekao je Oleg Okhošin, britanski politikolog.

Vladajuća stranka Torijevaca izgubila je oko 500 mesta na izborima i kontrolu nad 11 opština.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rezultati izbora za parlament Severne Irske postali su senzacionalni: pobedu je odnela nacionalistička partija „Šin fejn“ („Mi sami“), koja se zalaže za otcepljenje od Velike Britanije i ujedinjenje sa Irskom, koja je deo Evropske unije.

Liderka stranke Mišel O’Nil već je rekla da će tražiti referendum o otcepljenju, od Ujedinjenog Kraljevstva.

U Škotskoj su takođe pobedili prosecesionistički nacionalisti, a u Velsu je Laburistička partija osvojila značajan broj poslaničkih mesta.

Smanjiv udarac reputaciji konzervativaca i lično premijera Borisa Džonsona zadao je skandal sa odlaskom na zabave u Dauning stritu tokom strogih karantina.

Inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu dostigla je 30-godišnji maksimum, premašivši 8%.

Računi za struju su porasli za 25 odsto, a cene gasa za 54 odsto ali umesto da rešava probleme, vlada troši novac na vojnu podršku Ukrajini i uvodi sankcije Rusiji na račun dobrobiti sopstvenih građana.

Kako će sve ovo uticati na političku karijeru Borisa Džonsona i budućnost Ujedinjenog Kraljevstva, Oleg Okhošin, viši istraživač u Centru za britanske studije pri Institutu za Evropu Ruske akademije nauka, rekao je u svom intervjuu.

PE: Koji su razlozi ovakvog neuspeha na opštinskim izborima tima Borisa Džonsona?

Gubitak mesta od strane konzervativaca u autonomnim parlamentima regiona je sasvim prirodan.

Glasači neuspehe torijevaca pripisuju političkom kursu premijera Borisa Džonsona i teškoj socio-ekonomskoj situaciji, koja se nastavlja u Britaniji nakon Bregzita.

Ovo je čitav niz problema koje Džonsonova vlada nije mogla da reši i koji su pogoršani pandemijom koronavirusa.

Unutrašnja politika konzervativca Borisa Džonsona pokazala je neefikasnost u dva pravca odjednom.

Prvo, to je rešavanje ekonomskih problema nakon Bregzita.

London i Brisel još uvek ne mogu da se dogovore oko carinskog regulisanja robe, koja ide iz UK u EU.

U Severnoj Irskoj, u ovoj pozadini, u februaru je nastupila ozbiljna ekonomska kriza.

Pa, osim toga, rejting Borisa Džonsona je sve niži zbog brojnih skandala.

Njegove stranke tokom pandemije, korupcijski skandali, u koje su umešani njegovi savetnici; afere u vezi sa zloupotrebom budžetskih sredstava od strane članova vlade.

Sve ovo ne doprinosi popularnosti Torijevaca.

PE: Šta govore rezultati izbora u autonomijama?

Ako govorimo o rezultatima izbora u Velsu, postoji samo tradicionalni politički pejzaž: Laburistička partija je tamo vodila vladu od revolucije i stvaranja autonomnih vlasti 1999.

Ništa se nije promenilo – laburisti su dobri u hvatanju raspoloženja birača i promptno reagovanje na njih.

Od 2007. godine, Škotska nacionalna partija (SNP) je popularna u Škotskoj, koju sada vodi Nikola Stardžon.

Njena vlada je, na primer, brzo i veoma efikasno rešila pitanje borbe protiv pandemije u regionu, mnogo efikasnije nego što je to uradila centralna vlada Borisa Džonsona.

Škotski nacionalisti zalažu se za reviziju referenduma o izlasku Britanije iz Evropske unije i traže da se Ujedinjeno Kraljevstvo ili vrati tamo ili Škotska ponovo bude nezavisna.

Ovo odjekuje nadanjima mnogih birača, koji nisu zadovoljni socio-ekonomskom situacijom, koja se razvila nakon Bregzita.

Činjenica je da je Škotska bila veoma zavisna od evropskih strukturnih fondova i razvojnih programa, koje je podržavala Evropska unija.

Sada su izgubili ova sredstva i ne mogu da ih dopune iz budžeta Ujedinjenog Kraljevstva.

Vlada Borisa Džonsona pokušava da stvori alternativne fondove ali je njihovo odobrenje nekoliko puta odlagano zbog nedostatka sredstava.

Sve ovo izaziva negativan uticaj kod Škota.

Uskoro će biti formirana nova vlada u Severnoj Irskoj.

Ako predstavnik Šin Fejna postane prvi ministar, to će biti jedinstvena situacija, prvi put u istoriji regiona.

Pre toga, šef vlade je uvek bio predstavnik Demokratske unionističke partije, a ljudi iz Šin Fejna su bili zadovoljni mestom njegovog zamenika.

PE: Šta će to promeniti? Hoće li pokrenuti pitanje napuštanja UK?

Da, potpuno u pravu. Baš kao i škotski nacionalisti, glavna tačka političkog programa Šin Fejna je ujedinjenje ostrva Irske (odnosno regiona Severne Irske i države Republike Irske) u jedinstvenu državu, koja će se integrisati sa Evropskoj uniji, a ne sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Istina, tehnički će biti prilično teško održati referendum, jer Irci sada žive na teritoriji dve države, gde funkcionišu različite političke i pravne norme.

Ali generalno, naravno, dolazak nacionalista na vlast će podstaći separatističke pokrete u svim keltskim regionima, a to će dovesti do zahteva za odvajanjem regiona ili povećanjem autonomnih prava lokalnih samouprava.

PE: Kako će to uticati na političku karijeru Borisa Džonsona?

To će se izuzetno negativno odraziti na karijeru Borisa Džonsona, još više umanjujući njegovu popularnost među biračima, kako u keltskim regionima, tako i među samim Britancima.

Njegova popularnost je uglavnom bila zasnovana na rešavanju pitanja Bregzita – nešto što njegova prethodnica Tereza ​​Mej nije uspela da uradi.

Uprkos protivljenju centralne vlade i parlamenta, on je ipak odobrio sporazum i završio izlazak zemlje iz EU.

Međutim, time je stvorio dodatne probleme Velikoj Britaniji, koje ona i dalje teško pokušava da reši.

Konkretno, Boris Džonson je odobrio Protokol o Severnoj Irskoj (protokol uz sporazum o povlačenju iz Bregzita, koji reguliše jedinstvena pitanja carine i imigracije na granici na ostrvu Irske između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije. – pribl. ur.).

To je dovelo do dodatnih carinskih i administrativnih kašnjenja, što utiče na dobrobit lokalnih preduzeća, sindikata prehrambenih proizvoda i uopšte, stvara poteškoće sa hranom za regione.

Britanci su se suočili sa pogoršanjem finansijske situacije.

Vlada Borisa Džonsona Povećanje poreza, uključujući poreze na poslovanje, nije rešilo problem nestašice prehrambenih proizvoda koji su nekada dolazili iz Evropske unije.

Pre Bregzita, Evropska unija je bila glavni trgovinski partner Ujedinjenog Kraljevstva, obezbeđujući britanskom tržištu ogromnu količinu robe, koja više nije dostupna.

Naravno, to utiče na izborno raspoloženje.

Konačno, Boris Džonson je pogoršao odnose sa Rusijom.

I on i njegova ministarka spoljnih poslova Liz Trus, aktivno podržavaju uvođenje novog paketa sankcija i planiraju postepeno ukidanje isporuke ruske energije.

Na ovaj način pripremaju energetsku krizu, koja će se po razmerama uporediti sa krizom iz 1973. godine, kada su cene porasle nekoliko puta u jednoj godini.

Britanija nema proizvodne kapacitete za izvlačenje sopstvene nafte i gasa.

Posle Bregzita iu kontekstu konfrontacije sa Rusijom, novac će morati da se uzima iz džepova potrošača, a to će još više smanjiti popularnost vlasti.

PE: Hoće li Džonson ostati u fotelji do kraja mandata?

Sve zavisi od toga, da li će Komitet godine 1922. (Konzervativni komitet privatnih članova, parlamentarna grupa Konzervativne stranke u Donjem domu Ujedinjenog Kraljevstva. – pribl. ur.) prikupiti pisma protiv Borisa Džonsona, koja će primorati da podnese ostavku pre isteka mandata.

Na primer, sa Terezom Mej se dogodilo upravo to – bila je pod pritiskom sopstvene vlade.

Unutrašnja stranačka borba pod Borisom Džonsonom je isto tako intenzivna.

Džonsonova skandalozna, nečuvena reputacija, koja mu je išla na ruku dok je bio u Mejovoj vladi – takav oreol pobune unutar Konzervativne partije – sada igra protiv njega.

Čini se da konzervativci sada ciljaju na pragmatičnijeg lidera.

Ali čak i da sedi do kraja mandata, ovo vreme mu neće biti dovoljno da reši čitav niz problema.

Pre svega, to je problem mogućeg raspada države i separatizma u keltskim oblastima.

PE: Koliko je realan raspad Ujedinjenog Kraljevstva?

Separatizam je tempirana bomba.

Boris Džonson i njegova prethodnica Tereza ​​Mej rekli su da se referendumi neće održavati više od jednom u generaciji, odnosno za 20-30 godina ali je Bregzit stvorio novu političku agendu, kojoj bi nacionalisti mogli da se okrenu.

Rekli su da je izlazak iz EU pogoršao socio-ekonomsku situaciju regiona, a situacija zahteva drugi referendum.

Jedini način da se priguši separatističko raspoloženje u regionima je ili povećanje finansiranja lokalnih budžeta ili proširenje njihovih prava.

Ovo su dva glavna puta konzervativne vlade.

Međutim, centralna vlast ima i zakonodavni mehanizam, koji usporava održavanje neželjenih referenduma.

Po zakonu, regionalne vlade moraju prvo da pošalju zvanični zahtev centru.

Onda ga centralna vlast šalje u skupštinsku komoru, gde već formiraju punopravni predlog zakona, a potom i zakon o održavanju referenduma.

Ali London jednostavno ne može da pošalje ovaj zahtev dalje i da ga ne prihvati.

Istovremeno, nacionalisti su napustili neustavan put ka nezavisnosti.

Nacionalisti Velsa, Škotske i Severne Irske poručuju da se to mora uraditi na ustavan način, bez krvoprolića.

To je, naravno, oslabilo njihove šanse.

PE: S obzirom na to koliko je problema napravio Bregzit, da li se u Londonu postavlja pitanje povratka u Evropsku uniju?

Ovo pitanje je pokrenuto tokom pregovora sa Evropskom unijom.

Sada imaju glavno pitanje, poput Černiševskog: šta da rade u trenutnoj situaciji.

Među političkom elitom godinama se kroji mit, da je bolje postojati odvojeno i da Britanija može sama da obnovi svoju ekonomiju.

Ali ovo nije bilo moguće.

Izgubili su pola milijarde potrošača na evropskom tržištu.

Boris Džonson je morao na brzinu da ratifikuje sporazume sa zemljama, koje nisu članice EU.

Oni su po svojoj strukturi kopirali sporazume sa Evropskom unijom ali pod nepovoljnijim uslovima za Britaniju.

Drugim rečima, Britanci ne znaju kako da zamene evropsko tržište.

Međutim, među britanskom političkom elitom trenutno nema govora o povratku u EU.

Razmišljaju samo o tome, kako da žive dalje.

Iako u regionima, nacionalisti postavljaju takvo pitanje, a to samo određuje njihovu popularnost na pozadini Džonsonovog pada rejtinga.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izvor iz Dauning strita rekao je Telegrafu da je poziv stavljen na čekanje i da nije mogao da potvrdi kada će biti pomeren.

Umesto toga, premijer se suočio sa pitanjima poslanika zbog navoda o strankama, koje su prekršile karantin u Dauning stritu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanski premijer Boris Džonson je očigledno propustio zakazani video razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u ponedeljak jer je bio primoran da brani svoje ponašanje pred poslanicima nakon objavljivanja dugo očekivanog izveštaja o takozvanom skandalu „Partigejt“, objavili su britanski mediji. tvrdio.

Prema izveštajima, Džonson je trebalo da razgovara sa Putinom u 16 ​​časova po GMT, usred pojačanih tenzija između Moskve i Zapada zbog navodnog bliskog plana Rusije da napadne Ukrajinu.

Međutim, navodi se da su razgovori odloženi kako bi premijer mogao da se pojavi pred parlamentom.

Ranije istog dana, viša državna službenica Sju Grej predala je svoje nalaze iz istrage o nizu navodnih društvenih okupljanja u Dauning Stritu tokom blokade Covid-19, optužujući Džonsona i njegov tim za „neuspehe u vođenju i rasuđivanju“.

Premijer se izvinio poslanicima ali je odbacio pozive za ostavku iz opozicije.

Izvor iz Dauning strita rekao je Telegrafu da je poziv stavljen na čekanje i da nije mogao da potvrdi kada će biti pomeren.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, kasnije u ponedeljak, premijerov portparol je tvrdio da nije bilo zvanično određeno vreme za govor lidera ali je insistirao da se i dalje nadaju da će ugovoriti sastanak za razgovor.

Džonson se „obavezao da dođe u Dom da obavi ažuriranje” nakon objavljivanja Grejovog izveštaja, naveo je portparol, dodajući da nije neobično da se promeni vreme poziva između svetskih lidera.

Opozicija je požurila da osudi premijera jer je propustio priliku da razgovara sa Putinom u vreme uočene geopolitičke krize.

„Usred opasne krize koja preti miru u Evropi, propuštena je vitalna diplomatska prilika dok se Boris Džonson trudi da zadrži svoj posao“, rekao je poslanik laburista Dejvid Lemi, koji je ministar spoljnih poslova u senci.

Ranije u ponedeljak, Džonson je rekao da će upozoriti Putina da se „povuče sa ivice“ oko Ukrajine.

Premijer bi se u utorak u Kijevu trebao sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Usred političkih previranja u Velikoj Britaniji, francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je u ponedeljak sa ruskim liderom, po drugi put u četiri dana.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE