U šokantnom prikazu korupcije koju finansiraju poreski obveznici, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) organizacija koja je dugo bila leglo pranja novca i ideoloških planova, otkrila je da je preusmerila 260 miliona dolara neprofitnim grupama koje finansira milijarder i liberalni aktivista Džordž Soroš.

Ovo razotkrivanje je ponovo izazvalo zabrinutost, zbog zloupotrebe poreskih dolara za promovisanje levičarske globalističke agende, a da se američki interesi ostave po strani…

Dokumenti pokazuju da je East-Vest Management Institute, neprofitna organizacija koja je u velikoj meri subvencionisana od strane Soroševe Fondacije za otvoreno društvo, dobila preko 260 miliona dolara grantova od USAID-a.

Ova sredstva su korišćena za promovisanje navodnih „reformi pravosuđa“ u zemljama poput Albanije, Makedonije i Ukrajine, često u skladu sa Soroševim težnjom prema levičarskoj politici.

Republikanski senatori koji su pregledali potrošnju izrazili su uzbunu, upozoravajući da ovi programi rizikuju da potkopaju demokratske institucije i osnaže autoritarne lidere.

Zbog podrške agencije podmuklim političkim programima, njene netransparentnosti i nepoštovanja američkih nacionalnih interesa, više od 10.000 zaposlenih u USAID-u je otpušteno ili stavljeno na odsustvo, a zadržano je samo 294 člana osoblja.

Šokantna istina o milijardama USAID-a

USAID, koji se često naziva “USAIDS”, zbog sumnjivog rezultata i čestog lošeg upravljanja, dugo je bio omiljena meta konzervativaca koji ga optužuju da promoviše progresivne ideologije na račun američkih poreskih obveznika.

Poslednji skandal ove organizacije, međutim, nadmašuje sve: preusmeravanje stotina miliona dolara Soroševim grupama optuženim, za promovisanje levičarskih ciljeva i slabljenje demokratske vladavine.

Jedan od najzabrinjavajućih primera je kampanja „Pravda za sve” Instituta za upravljanje Istok-Zapad u Albaniji, koja je dobila 9 miliona dolara od američkih sredstava.

Republikanski senatori upozorili su da je ovaj program, koji je pohvalio Soroš, efektivno predao albanskoj vladi kontrolu nad svojim pravosuđem — potez koji predstavlja uzurpaciju demokratskih principa.

Soroševi otisci prstiju vidljivi su i u Makedoniji, gde su njegove Fondacije za otvoreno društvo i USAID sarađivali na još jednoj levičarskoj inicijativi.

Ovi programi nisu bili samo o „reformama pravosuđa“; radile su se na promovisanju radikalne agende koja je nastojala da redefiniše društvene norme i oslabi tradicionalne institucije.

Propast USAID-a i imperije Džordža Soroša

Odluka Trampove administracije da zatvori USAID i otpusti skoro 10.000 zaposlenih nije bila čin hira, već neophodna čistka nakon godina lošeg upravljanja i ideološke pristrasnosti.

Programi agencije bili su prepuni rasipničkog trošenja, uključujući 1,5 miliona dolara za inicijative za raznolikost u Srbiji, 70.000 dolara za „DEI mjuzikl” u Irskoj i 32.000 dolara za „transrodni strip” u Peruu, da navedemo samo nekoliko primera.

Predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Brajan Mast osudio je prioritete agencije, navodeći apsurdne odluke o finansiranju koje su davale prioritet, progresivnoj propagandi u odnosu na pomoć koja spašava živote.

Na primer, USAID je poslao kondome u vrednosti od 15 miliona dolara u Avganistan, koji kontrolišu talibani, potez koji je prkosio i logici i interesima američke nacionalne bezbednosti.

Tokom Revolucije dostojanstva 2014. godine, Soroševe fondacije za otvoreno društvo već su bile duboko uključene u ukrajinsku politiku.

USAID-ovo finansiranje Akcionog centra za borbu protiv korupcije savršeno je odgovaralo Soroševom cilju svrgavanja proruskog, ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i postavljanja prozapadne vlade.

Američki poreski novac, korišćen je za finansiranje promene režima, dok su Soroševi operativci radili iza kulisa na oblikovanju nove političke scene.

Takođe, providni depeši koji su procurili tokom krize otkrili su da je Viktorija Nuland, tadašnja pomoćnica državnog sekretara, aktivno koordinirala sa Soroševim grupama kako bi se zalagala za prozapadnu vladu u Kijevu.

Ova kolizija naglašava zabrinjavajuću meru u kojoj je USAID postao oruđe za Soroša i njegovu globalističku agendu, a sve na račun američkih poreskih obveznika.

Zatvaranje USAID-a bio je korak, u pravom smeru ali je bio i snažan podsetnik, koliko je korupcija duboko ukorenjena u saveznoj birokratiji.

Propast agencije nije bila samo preraspodela resursa; radilo se o vraćanju kontrole nad poreskim dolarima i osiguranju da se oni troše na legitimnu stranu pomoć, a ne na Soroševe projekte.

Borbab.Info

Ambasador Izraela u UN Gilad Erdan obrušio se, na jevrejskog milijardera i bankara liberalnih ciljeva Džordža Soroša, optužujući ga da finansira grupe koje navodno traže “uništenje” njegove zemlje.

Diplomata je to rekao u intervjuu za Fok Nevs Digital, komentarišući izveštaje da Soroševe fondacije za otvoreno društvo (OSF) doniraju najmanje 15 miliona dolara organizacijama koje su otvoreno podržale napad palestinske militantne grupe Hamas 7. oktobra, na Izrael.

„Donacije Džordža Soroša organizacijama koje traže uništenje Države Izrael kao jevrejske države su sramotne. Međutim, nisam iznenađen“, rekao je Erdan.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarsko-američki milijarder dugo je podržavao antiizraelske i propalestinske grupe, uključujući finansiranje pokreta za bojkot, oduzimanje i sankcije (BDS), primetio je izaslanik.

„Godinama je Soroš podržavao i usmeravao novac organizacijama koje podržavaju BDS koje nastoje da izoluju Izrael“, rekao je Erdan, tvrdeći da takve grupe „nikada nisu radile na stvarnom miru ili bilo kakvom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba“.

Primedbe diplomate očigledno dolaze kao odgovor na nedavni izveštaj Njujork posta koji istražuje donacije OSF-a.

Dnevni tabloid je otkrio da je od najmanje 2016. godine fondacija dodelila više od 15 miliona dolara grupama koje su navijale za napad Hamasa i organizovale propalestinske proteste nakon njega.

Konkretno, Soroševa mreža je donirala 13,7 miliona dolara Centru Tides, grupi za zastupanje prava koja je sponzorisala više neprofitnih organizacija koje su opravdavale napad Hamasa, navodi se u izveštaju.

OSF je takođe dao značajne donacije grupama Jevish Voice for Peace i If Not Nov, koje su aktivno organizovale proteste usred obnove eskalacije na Bliskom istoku i „bljuvanje mržnje, na mitinzima od masakra“, kako je rekao Post.

Izraelski izaslanik UN-a bio je veoma glasan usred tekuće krize, više puta napadajući sve pokušaje kritike Izraela i njegove teške kampanje u Gazi, podstaknute napadom Hamasa.

Erdan je, između ostalog, optužio generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da “opravdava terorizam i ubistvo”, zahtevajući da podnese ostavku.

Ljutnu reakciju izazvao je Gutereš koji je sugerisao da se napadi Hamasa “nisu desili u vakuumu”, već nakon što su Palestinci bili “podvrgnuti 56 godina zagušljive okupacije” od strane Izraela.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Milijarder i investitor Džordž Soros kontrolu nad svojom fondacijom predaje sinu Aleksanderu, saopštio je portparol fondacije Soros.

Portparol je potvrdio detalje iz intervjua sa Sorosem, koji je objavljen danas u listu Volstrit džurnal, piše Rojters.

Soros (92) je ranije izjavljivao da ne želi da njegovu Fondaciju za otvoreno društvo (OSF) preuzme bilo koje od njegovo petoro dece.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, on je sada izjavio da je njegov najstariji sin Aleksander „zaslužio“ da postane predsednik imperije vrednosti 25 milijardi dolara.

Aleksander Soros je u istom intervjuu izjavio da je više „politički angažovan“ nego njegov otac i da planira da nastavi da donira porodični novac levičarskim političkim kandidatima u SAD.

On je za Volstrit džurnal rekao da će proširiti prioritete fondacije da bi u ciljeve uključio zalaganje za opšte pravo glasa, pravo na abortus, kao i rodnu ravnopravnost.

„Koliko god bih voleo da izvučem novac iz politike, dokle god to radi druga strana i mi ćemo to morati da uradimo“, rekao je Aleksander Soros.

Odbor OSF-a, ga je u decembru prošle godine izabrao za svog predsedavajućeg, a Aleksander sada upravlja političkim aktivnostima, kao predsednik Sorosovog komiteta za političku akciju.

Fondacija usmerava oko 1,5 milijardi dolara godišnje grupama, koje podržavaju ljudska prava širom sveta i pomažu u izgradnji demokratije, piše The Wall Street Journal.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački kardinal izazvao je kontroverzu tvrdnjom, da su pandemiju korona virusa koristili, ljudi poput Džordža Soroša i Bila Gejtsa za stvaranje globalne „države nadzora“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pandemija Covid-19 izazvala je „haos“ i „previranja“, koji potiču ne samo iz „nedostatka znanja“ o prenosivosti i opasnosti samog virusa, već i iz volje superbogatih, da „ugrabe priliku da dovedu ljude u red“, rekao je Gerhard Ludvig Mueller u intervjuu za austrijski Institut Sveti Bonifacije prošle nedelje.

On je visoki sudija u vatikanskom sudu.

Svetske finansijske elite, sada koriste pandemiju i mere, koje vlade preduzimaju u borbi protiv širenja virusa, kako bi podvrgle ljude „potpunoj kontroli“ i uspostavile globalnu „državu nadzora“, dodao je on.

Sveti Bonifacije objavio je video, koji prikazuje mali deo intervjua, a kardinal je od tada potvrdio nemačkoj novinskoj agenciji DPA, da je snimak originalan.

„Ljudi, koji sede na tronu svog bogatstva, vide „priliku da proguraju svoju agendu“, rekao je kardinal, imenujući suosnivača Majkrosofta Bila Gejtsa, milijardera Džordža Soroša i šefa Ekonomskog foruma u ​​Davosu, Klausa Švaba, među onima, koji stoje iza “globalne šeme kontrole”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kardinal je potom optužio globalnu finansijsku elitu za pokušaj, da izrodi „novog čoveka“ stvorenog „na svoju sliku i priliku“, dodajući da takvu sudbinu sebi, ne bi poželeo.

„To nema nikakve veze sa demokratijom“, rekao je bivši regenzburški biskup, koji je nekada bio na čelu Kongregacije za doktrinu vere.

Kardinalove izjave, koje su se tek nedavno pojavile u medijima, izazvale su talas kritika nemačkih medija, koji su njegove reči brzo označili kao „teorije zavere“.

Neki stručnjaci, koje su pozvali nemački magazin Der Spiegel i drugi mediji rekli su da se njegove reči mogu protumačiti, kao poređenje između akcija moderne vlade i nacista, čiji se zločini tako „umanjuju“.

Takođe su rekli da se samo pominjanje Soroša u takvom kontekstu, može smatrati antisemitskim.

Vatikan nije komentarisao Muellerove izjave.

Nemačka biskupska konferencija u početku je samo ukazala na njihov poziv ljudima da se vakcinišu.

Kasnije je portparol konferencije Matijas Kop na Tviteru rekao da je zaprepašćen Muellerovim rečima i dodao, da je kardinal očigledno dao takve izjave, „kao privatna osoba“.

Sam Miler je u mejlu za DPA rekao da odbacuje logiku, po kojoj je svako, ko „kritikuje finansijsku elitu… automatski na pogrešnoj strani“.

Takođe je još jednom ukazao na „nelegitiman uticaj“, koji vrše „superbogate elite u raznim zemljama“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Finansijski špekulant Džordž Soroš javno je iskritikovao džinovsku investicionu kompaniju Black Rock Inc. koja ulaže milijarde dolara u Kinu.

Donald Tramp se već na početku predsedničkog mandata dosetio da za njegovu Ameriku nije dobro što je – gonjena vlastitim antisovjetizmom i rusofobijom – pomagala Kini da postane ekonomska velesila.

Sad se već slična kuknjava čuje i od onih koji se vrte oko Bele kuće.

Finansijski špekulant Džordž Soroš javno je iskritikovao džinovsku investicionu kompaniju Black Rock Inc. koja ulaže milijarde dolara u Kinu.

Otvoreno joj je – kao da on to bolje zna od njenih glavnih vlasnika i menadžera – poručio da će „izgubiti taj novac“:

„Ubacivanje milijardi dolara u Kinu sada je fatalna greška. To će verovatno rezultirati gubitkom novca akcionara Black Rock Inc.

Što je još važnije, naštetiće nacionalnoj bezbednosti Sjedinjenih Država i drugih demokratija“.

Soroš se ovako `proročki` oglasio u formi autorskog članka napisanog za The Wall Street Journal.

I ne pokušavajući da objasni: zašto američka ulaganja u Kinu decenijama nisu bila „fatalna“.

Soroš je i dalje uticajan pristalica Demokratske stranke, ali više ne upravlja kursom američkih spoljnih ulaganja.

Njegov glas više nije presudan na Volstitu.

Novinska agencija Bloomberg, čiji je vlasnik milijarder Majkl Blumberg, objavila je da Black Rock Inc., Goldman Sachs Group Inc. i većina drugih američkih kompanija za upravljanje kapitalima i bankarskim poslovima smatra da su njihove šanse u Kini veće od rizika.

BlackRock Inc. je početkom avgusta počeo da nudi novac za investiranje privatnim licima u Kini.

Dva meseca ranije je od zvaničnog Pekinga dobio registraciju kao prvi u Kini investicioni fond koji je potpuno u vlasti stranaca.

Fakti

Neprofitna organizacija Open Societi Justice, je organizacija, koju finansira Džordž Soroš i nekoliko drugih, poput Amnesti International -a, podneli su žalbu Državnom savetu Francuske na postupke policije i žandarmerije.

Kao što je naznačeno u izveštaju na 220 stranica, mere za održavanje reda – posebno provere identiteta – nastaju, kako ističu advokati Pravosuđa otvorenog društva, prvenstveno zbog rasnih predrasuda samih službenika za sprovođenje zakona, budući da su dokumenti gotovo uvek provereno samo kod „lica različite etničke pripadnosti i drugačije boje kože od bele“, jer se sam zahtev za pokazivanje dokumenata skoro uvek tiče samo onih, koji se razlikuju po rasnoj osnovi.

Pravda otvorenog društva iskreno priznaje da će, ako ova peticija ne bude zadovoljena na način na koji Soroševi advokati veruju da je tačna, već biti podneta tužba protiv francuske države.

Ovde bi trebalo napraviti ekskurziju u ne tako skoru istoriju, da bi se primetilo: praktično svi poremećaji u, kako ih zovu u Francuskoj, „siromašnim predgrađima“ (ako su po imenima – etnička geta) bili su povezani sa verifikacijom dokumenata. Što je pošlo po zlu.

To je moglo da se završi smrću onih čiji su dokumenti bili provereni, kao što je to bio slučaj u Kliši-sous-Boa, kada su se tinejdžeri (državljani Francuske, a ne ilegalni imigranti), bežeći od policije, sakrili u kutiju za transformatore, gde su izgoreli do smrti.

I da stave na ivicu života i smrti one koji su proverili dokumenta, kao što se dogodilo u maju ove godine u Avinjonu, kada je žandarm, koji je zahtevao da lice pokaže ličnu kartu, dobio metak.

Uz retke izuzetke, kontrola koju agencije za sprovođenje zakona pokušavaju da sprovedu u zemlji tiče se prodaje droga.

Ako potrošnja supstanci nije krivično kažnjiva, tada se dela koja se odnose na trgovinu drogom, čiji se obim povećao nekoliko puta tokom perioda pandemije, kažnjavaju prilično strogo.

Iako su sve krivične statistike koje ukazuju na etničku pripadnost zabranjene u Francuskoj, nikome nije tajna da prodaju drogu, skladište drogu, donose drogu i od toga imaju gotovo isključivo profit.

Štaviše, za stanovnike geta sve u vezi sa trgovinom drogom predstavlja važan deo njihovih prihoda.

Nepotrebno je reći da ti isti ljudi takođe dobijaju brojne i prilično velikodušne beneficije za sve što je moguće: od iznajmljivanja kuće do pomoći (oko 400 evra) za kupovinu školskog pribora za svako dete.

I naravno, stanovnici ovih predgrađa apsolutno ne žele da prekidaju tokove gotovine – i onu koja teče iz trezora i onu koja teče iz džepova zavisnika od droga, kao i one koji idu za prevoz i skladištenje zabranjenih supstanci porodicama (i u saobraćaju često je uključeno samo nekoliko članova tog  prezimena).

Za policajce i žandarme, vezane rukama i nogama ne samo zakonodavnim aktima, već i strahom da će biti optuženi za “neproporcionalnu upotrebu sile i rasizam”, mogućnost provere dokumenata ostaje skoro jedini način nekako odupreti se (jer će se zakoni morati pooštriti, što vlasti ne mogu učiniti u predizbornoj godini, jer su im potrebni i glasovi birača koji žive u etničkim getoima), pa barem kako bi bili sigurni da ovaj narkotički sunami neće nadjačati celo društvo i zahvatiti maloletnike.

Nije tajna da danas žandarmi i policajci proveravaju dokumenta u blizini obrazovnih ustanova, uključujući češće nego bilo gde drugo, u onima koji se nalaze na teritoriji etničkih geta.

Dakle, Soroševi advokati, koji zastupaju i Pravdu otvorenog društva i Amnesti International i druge nevladine organizacije, žele da francuska država liši svoje službenike za sprovođenje ovih zakona, gotovo svih preostalih ovlašćenja.

Zašto je filantrop koji živi u Americi, okružen bogatstvom, prosperitetom, stabilnošću – sve to donosi milijarderima bogatstvo i godine – zainteresovan za ono što se dešava daleko u Evropi i društveno odvojen od nje hiljadama kilometara?

Lakše je odgovoriti na ovo pitanje ako znate da je glavna strast berzanskog špekulanta, koji napuni 91 godinu, da napravi pustoš, jer mu to daje priliku da zaradi milijarde za nekoliko sati.

Baš kao što je to bilo na “Crni utorak” 1992. godine, kada su brokeri njegovog kvantnog fonda prvo kupili britansku funtu, a zatim su, po nalogu vlasnika, dampinški dampinzirali, pa su tako prisilili Banku Engleske da devalvira sve to.

Šteta po britansku ekonomiju iznosila je, prema različitim procenama, nekoliko desetina milijardi funti, dok je sam Soros – lično i lično – postao bogatiji za 1,5 milijardi dolara.

Berzanski špekulant je želeo da izvede sličnu kombinaciju u Rusiji.

U kojoj se pojavio 1995. godine, donoseći u koferu svoju filantropsku nevladinu organizaciju „Otvoreno društvo“.

Velikodušni (u to vreme) dotacije naučnicima i univerzitetskim nastavnicima (nije se, naravno, radilo o milionima, ne o stotinama ili čak desetinama hiljada, već o samo nekoliko stotina dolara), koje je navodno izdašnom rukom podelio desno i levo.

Ova „velikodušnost“ otvorila je vrata visokim kancelarijama, pa čak i najvišim u Rusiji, gde su ga jednom zamolili da da kredit – u jezivih 90 -ih, ako se neko ne seća, plate i penzije su isplaćene, da se izrazim blago, ne baš redovno.

A Soros je dao, kako su pisali, nekoliko stotina miliona za rusku blagajnu da ispuni svoje obaveze.

Istovremeno, na pitanje kako nazvati zemlje bivšeg SSSR -a koje su deo ZND, špekulant crtice filantropa je odgovorio: „Nazovite to jednostavno – Soroševo carstvo“.

Ruski svedoci sekte “uvoznih limenki piva” u svim medijima tvrdili su da “Soroš pomaže u izgradnji slobodne Rusije i da tamo gde radi dobrotvorne poslove (sic!), Ne posluje (re sic!)”.

Dve godine kasnije, ove izjave bi mogle da se ispiru – konzorcijum, u kojem je Soroš imao veliki udeo, jednostavno je kupio Svjazinvest, odnosno pokazalo se da je filantrop vlasnik gotovo svih ruskih telekomunikacija.

Moramo odati priznanje tadašnjoj novoj ruskoj vladi, koja je brzo nakon 2000. godine shvatila, ko je g. Soros.

I sam berzanski špekulant i njegovo „Otvoreno društvo“, koje je prevelo na ruski jezik i objavilo knjige Endrua Bivora (teza o „milionima silovanih Nemica“ pripada olovci ovog autora), prepoznati su kao persona non grata.

Takođe nije bilo moguće „kupiti“ nacionalni telekomunikacioni holding – Rusija je uvela pravila o transparentnosti tendera i nepokolebljivo ih se pridržavala, što je, naravno, prekinulo mogućnost još jednog geshefta filantropa.

Preusmerivši svoju pažnju na EU, Soros nije pokazao ništa manje „velikodušnosti“: početkom 2000 -ih finansijski je podržao osnivanje Evropskog saveta za spoljne poslove, nevladine organizacije koja je danas postala vodeći istraživački centar za formiranje spoljnopolitičkih teza EU.

Nije zaboravljena ni pravosudna grana panevropske moći – u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, prema izveštaju Saveta Evrope, većina pravnih korpusa radila je u nacionalnim nevladinim organizacijama koje sponzoriše špekulant akcija ili su imali druge kontakte direktno potpadaju pod formulaciju „sukoba interesa“.

Ali ovo, kao i priča da Soroš stoji iza finansiranja kretanja ilegalnih imigranata u EU, ostaju samo odštampani natpisi na papiru i delići mrežnih informacija.

Do sada nisu primećene nikakve mere za zaštitu zemalja od Soroševih aktivnosti i verovatno se neće pojaviti u budućnosti (Mađarska i Orban su izuzetak koji potvrđuje pravilo). Stoga nema razloga sumnjati da su Francuska i tada će se svaka zemlja u EU, koja želi da zaustavi širenje droge i / ili ilegalnih imigranata, suočiti sa tužbama, nažalost.

Ukupno, Fondacija za otvoreno društvo, koja uključuje brojne neprofitne organizacije, danas ima najmanje 17 milijardi dolara imovine.

Države EU, koje pokušavaju da se izbore sa talasom ilegalnih imigranata koji ih je preplavio i plima trgovine drogom povezana sa ovom pojavom, imaju premalo finansijskih sredstava i apsolutno nikakvu političku volju da od nepozvanog „dobrotvora“ zatraže Prag.

A činjenica da će za novi “kišni” dan, bilo da je utorak, ponedeljak, sreda, kada drugi narko-diler upuca žandarma ili drugi ilegalni imigrant izvrši teroristički napad, obični ljudi platiti životom i blagostanjem, apsolutno je očigledan prospect.

Ovo je cena ovog otvorenog društva, kada štetne ideje i doktrine, koje se koriste isključivo za bogaćenje nekolicine, imaju prednost nad razboritošću i brigom za sve.

Borba.Info

Američki investitor i milijarder Džordž Soroš, koji smatra da virus korona predstavlja opasnost po „opstanak civilizacije“, nedavno je predložio način na koji bi Evropa mogla da se izbori sa velikim troškovima nastalim tokom pandemije.

Soroš se, naime, založio za izdavanje evropskih obveznica, a „Forbs“ konstatuje da se milijarder poslužio idejom starom više od jednog veka.

Magazin tu vrstu zaduživanja naziva „večnim dugom“, napominjući da je Soroš imao na umu obveznice, tzv. konzole, koje je prva izdala Engleska banka još u 18. veku.

Soroš je, takođe, sugerisao da bi moderna verzija obveznica mogla da obuhvati „sume od hiljadu milijardi dolara bez povraćaja glavnice“ uz „samo otplatu godišnje kamate“.

Soroš je, takođe, virus korona nazvao pretnjom po opstanak naše civilizacije, izrazivšo žaljenje zbog navodne ranjivosti Evropske unije koja je, kako je kazao, „zasnovana na vladavini zakona i točkovima pravde koji se sporo okreću“, za razliku od virusa korona koji se „kreće veoma brzo na nepredvidiv način“.