Evrozona bi se mogla suočiti sa novom dužničkom krizom, saopštava Evropska centralna banka (ECB).

Glavne pretnje su politička neizvesnost, nedostatak ekonomskog rasta i visok nivo državnog duga, piše The Financial Times…

U svom Pregledu finansijske stabilnosti, ECB je ukazala na „visoke nivoe duga i fiskalni deficit“ i slab rast u privredama regiona.

Potpredsednik ECB Luis de Gindos rekao je da neke vlade EU ne poštuju fiskalna pravila.

Ovo je povećalo finansijske rizike, povećavajući troškove zaduživanja za visoko zadužene zemlje.

ECB je takođe saopštila da faktori kao što je niska produktivnost povećavaju verovatnoću problema sa dugovima.

Pored toga, regulator je dodao da bi makroekonomski šokovi mogli da dovedu do povećanja državne potrošnje, a veće kamatne stope bi povećale ročnost duga.

U kontekstu sporog rasta i visokog državnog duga, biće teško finansirati potrošnju za odbranu i borbu protiv klimatskih promena, što će iskomplikovati ekonomsku situaciju u regionu.

Ranije je Topornin rekao da će Ukrajina za deset godina ispuniti zahteve Evropske unije.

Borba.Info

Suficit tekućeg računa Evrozone u avgustu je pao sa julske 41 milijarde evra na 31 milijardu evra, objavila je danas Evropska centralna banka (ECB).

Suficit tekućeg računa Evrozone za godišnji period, do avgusta 2024. godine iznosi 408 milijardi evra, što predstavlja 2,8 odsto BDP Evrozone.

U kategoriji robe je u avgustu zabeležen suficit, od 32 milijarde evra, kao i u uslugama 19 milijardi evra, dok je u kategoriji primarnih prihoda registrovan deficit, od četiri milijarde evra, a u sekundarnih prihodima manjak, od 15 milijardi evra.

Izveštaj o stanju na tekućem računu Evrozone za septembar, će biti objavljen 19. novembra, a izveštaj za treći kvartal 2024. godine se očekuje 13. januara, navodi se na sajtu Evropske centralne banke.

Evrozona je, prema prvim preliminarnim procenama, u trgovini robom sa ostatkom sveta u avgustu zabeležila suficit, od 4,6 milijardi evra, objavio je juče Evrostat.

Kako se navodi, Evrozona je prethodno u julu zabeležila znatno veći suficit u iznosu od 19,7 milijardi evra, a aktuelni rezultat je, između ostalog, posledica manjeg suficita u trgovini mašinama i vozilima.

B92

Direktorka Evropske centralne banke je najavila da će ECB podići kamatne stope.

Direktorka Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je da su pritisci na cene “snažni” i istakla da će ECB podići kamatne stope dovoljno da smanji inflaciju i da će ih zadržati, “koliko god bude potrebno”.

“Naše buduće odluke će osigurati da referentne kamatne stope budu dovedene na nivoe, koji su dovoljno restriktivni da bi se postigao blagovremeni povratak inflacije na naš srednjoročni cilj, od dva odsto.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kamate će se zadržati na tim nivoima, onoliko dugo koliko je potrebno”, rekla je Lagard.

Kako navodi AP, Lagard je istakla da inflacija predstavlja najveći teret za obične ljude, posebno one, koji imaju niska primanja i veći deo svojih prihoda troše na hranu i energiju.

Visoka inflacija, posebno u segmentu hrane i energije, usporila je evropsku ekonomiju, jer su potrošači prinuđeni da izdvajaju više novca za potrepštine, a ostaje im manje da troše na druge stvari.

Agencija dodaje da je inflacija u maju opala za skoro pun procentni poen, na 6,1 odsto.

Lagardova je priznala da više kamatne stope povećavaju troškove zaduživanja i smanjuju obim bankarskih kredita.

ECB je povećavala kamatne stope najbržim tempom u svojoj istoriji od jula 2022. godine, nakon što je inflacija dostigla rekordne visine.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE