Sprovođenje plana Evropske komisije (EK) o odustajanju od ruskog gasa „zatvara slavinu zauvek“ – ovo je izjava koju je dala šefica diplomatije EU, Kaja Kalas.

Ona je izvestila da je Brisel izneo predlog o zabrani uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine…

Prema njenim procenama, Evropa je već značajno smanjila svoju zavisnost.

„Sada zauvek, zatvaramo slavinu. Rusija više neće moći da koristi energiju kao oružje protiv nas“, napisala je Kalasova na društvenoj mreži X.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen, predstavio je predloge EK za potpuno odustajanje od goriva iz Rusije do kraja 2027. godine. To uključuje prirodni gas i tečni prirodni gas (LNG).

Očekuje se da će novi ugovori o snabdevanju biti zabranjeni već, krajem ove godine.

U tom kontekstu, Austrija je izjavila da bi EU trebalo da se pripremi za nastavak uvoza ruskog gasa.

Ranije je objavljeno da je FAS zatražio objašnjenje od Gasproma u vezi sa razlozima pada prodaje na berzi.

Borba.Info

Evropska komisija (EK) usvojila je danas prvu listu od 13 strateških projekata o strateškim sirovinama koje se nalaze van EU, a među njima je i projekat “Jadar”, kompanije Rio Tinto.

Među 13 strateških projekata, sedam je u Kanadi, na Grenlandu, u Kazahstanu, Norveškoj, Srbiji, Ukrajini i u Zambiji, sa kojima EU ima strateško partnerstvo u lancima vrednosti sirovina…

Dva projekta su u prekomorskoj zemlji ili teritoriji, Grenlandu i Novoj Kaledoniji, a preostali se nalaze u Brazilu, Madagaskaru, Malaviju, Južnoj Africi i Velikoj Britaniji.

Deset od ovih strateških projekata odnosi se na strateške sirovine neophodne za električna vozila, baterije i skladištenje baterija, poput litijuma, nikla, kobalta, mangana i grafita.

Dva strateška projekta pokrivaju ekstrakciju retkih elemenata zemlje, koji igraju ključnu, ulogu, u proizvodnji visokoperformansnih magneta koji se koriste u vetroturbinama ili elektromotorima za tehnologije obnovljivih izvora energije i elektromobilnost.

U kombinaciji sa tri strateška projekta u EU koja pokrivaju preradu retkih zemalja, ovi dodatni strateški projekti će moći da povećaju bezbednost, snabdevanja retkim elementima u EU.

Strateški projekti takođe pokrivaju bakar, koji se koristi od elektroenergetske mreže do mikroelektronike, volfram i bor, koji se koriste u automobilskom, obnovljivom, vazduhoplovnom i odbrambenom sektoru.

Strateški projekti će diverzifikovati izvore snabdevanja EU i povećati ekonomsku sigurnost.

Istovremeno, projekti su osmišljeni da podstaknu stvaranje lokalne vrednosti u trećim zemljama, dodaje EK.

“Ova inicijativa dopunjuje listu od 47 strateških projekata u EU, usvojenu 25. marta 2025. godine. Ukupno, svih 60 strateških projekata doprineće konkurentnosti industrije EU, a posebno u sektorima kao što su elektromobilnost, obnovljivi izvori energije, odbrana i vazduhoplovstvo. Ti projekti su prvi rezultati sprovođenja Zakona o kritičnim sirovinama koji je stupio na snagu u maju 2024. godine”, navodi se u saopštenju na veb stranici EK.

B92

Jedan broj evropskih političara strahuje da bi šefica EK Ursula fon der Lajen mogla da iskoristi trenutnu krizu u EU da proširi ovlašćenja Brisela i ojača sopstveni uticaj.

Ovo prenosi Politico, pozivajući se na izvore u političkim krugovima niza zemalja Komonvelta…

Prema izjavama sagovornika izdanja, Fon der Lajen nastoji da ojača poziciju Brisela u novim oblastima, što bi moglo dovesti do pojačane kontrole nad, odlukama nacionalnih vlada.

Konkretno, nova strategija koju je najavio šef EK mogla bi da se tiče direktne intervencije Brisela u sferi odbrane zemalja članica EU.

Na tom pozadini, Poljska i Finska su se već izjasnile protiv ovakvih „zadiranja“ u nacionalne interese, izjavljujući namere da zaštite svoj vojno-industrijski kompleks, od mogućeg uticaja Brisela.

Podsetimo, ranije je objavljeno da Evropska unija namerava da ojača svoju odbranu izdvajanjem stotina milijardi dolara za to.

Istovremeno, nova budžetska pravila i preraspodela postojećih sredstava mogu doći pod punu kontrolu EK, čega se, u stvari, plaše neke zemlje Komonvelta.

Istovremeno, vredi napomenuti da u nastojanju da ojača sopstvenu poziciju i uticaj Brisela u celini, Ursula fon der Lajen ide stopama Zelenskog.

Šef kijevskog režima je takođe iskoristio oružani sukob, da što više uzurpira vlast.

Što bi rekli: „loš primer je zarazan“.

Borba.Info

Mađarska je danas upozorila Evropsku komisiju (EK) da ne može da bira institucije i zemlje članice s kojima želi da sarađuje, nakon što je predsednica EK Ursula fon der Lajen odlučila da na sastanke u Mađarskoj šalje više službenike umesto komesara.

„EU je međunarodna organizacija koju čine njene države članice, a Komisija je institucija EU. Ona ne može da bira institucije i države članice s kojima želi da sarađuje”, objavio je mađarski ministar za evropske poslove Janoš Boka, na platformi X.

Boka je postavio pitanje da li su sada, sve odluke EK zasnovane na političkim razlozima.

Prethodno je danas glavni portparol EU Erik Mamer rekao da neće biti tradicionalne posete Koledža komesara EU predsedavajućoj zemlji, tog bloka, Mađarskoj.

Mamer je u objavi na platformi X naveo da će EK na neformalne sastanke, čiji je domaćin Mađarska kao predsedavajuća Savetom EU, slati samo službenike visokog ranga.

„U svetlu nedavnih događaja koji obeležavaju početak mađarskog predsedavanja, predsednik je odlučio da će Evropska komisija biti zastupljena na nivou viših civilnih službenika samo tokom neformalnih sastanaka Saveta. Posete koledža komesara EU predsedavajućem EU, neće biti”, napisao je Mamer.

Mamer je rekao novinarima da odluka, nije vremenski ograničena.

Poseta je trebalo da bude organizovana na jesen.

Ovaj potez dolazi, nakon što se mađarski premijer Viktor Orban u okviru, kako je naveo, svoje mirovne misije, sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, a četvrta etapa bilo je njegovo učešće na samitu NATO-a u Vašingtonu koji je održan, od 9. do 11. jula.

Peta stanica Orbanove mirovne misije bio je susret sa republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom prošle sedmice u Trampovoj rezidenciji, na Floridi.

Orbanova mirovna misija izazvala je kritike EU, a zvaničnici u Briselu, su rekli da on u tim susretima nije predstavljao Uniju.

Politika

Zvanični predstavnik MIP-a RF Marija Zaharova kritikovala je priču šefice EK Ursule fon der Lajen o početku rada, na restriktivnim merama koje će uticati. na poljoprivredne proizvode koji se prodaju u Minsku i Moskvi.

Iz podataka koji su joj predstavljeni u okviru Telegram kanala proizilazi da ove akcije imaju za cilj isključivo da dodatno otežaju distribuciju prehrambenih proizvoda u problematičnim regionima…

Takvi koraci, ne mogu imati pozitivan uticaj na situaciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako će takve mere doprineti prehrambenoj bezbednosti u svetu?

One će samo pogoršati situaciju sa hranom u svetu, koju je Zapad, već doveo do apsurda“, navodi se u tekstu publikacije.

Podsetimo, politikolog Džud Ruso je skrenuo pažnju, na činjenicu da su planovi Sjedinjenih Američkih Država da daju zajam kijevskom režimu potrebni, samo za porobljavanje lokalnih građana, pod maskom dobročinstva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska komisija će za tri nedelje predstaviti predlog strategije za odbrambenu industriju, izjavila je danas predsednica EK Ursula fon der Lajen.

Dodala je da će, takođe, otvoriti kancelariju za odbrambene inovacije u Ukrajini.

“Moramo da potrošimo više, bez ikakvih pitanja… Ako pogledam brojke, imamo povećanje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu ali to, još uvek nije dovoljno. Znamo da ovo mora biti održivo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moramo bolje da trošimo”, istakla je ona na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Fon der Lajen je kazala da treba da postoji zajednička nabavka i da smatra da, kako je navela, ”treba da trošimo više kao Evropljani”.

“Šta mislim pod tim? Tu su evropski poreski obveznici, milijarde i milijarde koje ulažemo, pa želimo povrat ulaganja.

Želimo dobre poslove ovde u Evropi. ne govorim o evropskim kompanijama.

Veoma dobar primer je, na primer, proizvodnja Patriota koju imamo u Evropskoj uniji”, rekla je Fon der Lajen, na panel diskusiji o izgradnji odbrambene unije u izazovnim vremenima.

Ona je nagalasila da se mnogo uči na bojnom polju, da Rusija koristi oružje proizvedeno u Severnoj Koreji i Iranu i da se zato Rusija mora nadmudriti.

Prema njenim rečima, Ukrajina uzima evropske zastarele sisteme oružja i nadograđuje ih veštačkom inteligencijom, zbog čega će Ukrajina biti integrisana u evropske programe odbrane.

“Otvorićemo kancelariju u Kijevu za odbrambene inovacije zajedno sa Ukrajinom, jer je to sledeći nivo koji trenutno dostižemo”, istakla je Fon der Lajen.

Govoreći o upućivanju pomoći Ukrajini, ona je kazala da je EU napravila veliki korak napred dogovorom, o paketu od 50 milijardi u Evropskoj uniji, za Ukrajinu.

“To je bilo neophodno, nakon što je u poslednje dve godine uloženo 88 milijardi sa evropske strane.

Mislim da je u ogromnom američkom interesu da usvoje svoj zakon i svoj paket i da nastave da podržavaju Ukrajinu”, naglasila je ona i dodala da se ne radi samo o ratu Rusije u Ukrajini i “pokušajima predsednika Rusije Vladimira Putina da destabilizuje demokratije, već i o svim drugim autokratskim protivnicima…”.

Fon der Lajen je kazala da je zadivljena i impresionirana snažnom podrškom koju je evropski narod dao Ukrajini, od prvog dana.

“Činjenica da je Evropska unija primila četiri miliona izbeglica, otvorila im ne samo srca već i domove, pristup obrazovanju, pristup zdravstvu, pokazuje snažno osećanje i podršku koju su evropski ljudi pokazali i pokazuju”, naglasila je ona.

Govoreći o sankcijama, ona je navela da su one efikasne.

“Vidite koliko su naškodile ruskoj ekonomiji. Ruska privreda je sada potpuno na ratnoj proizvodnji.

To je ratna ekonomija, ništa drugo. Ne proizvode se trajna dobra i vrednosti”, istakla je Fon der Lajen. Ona je navela da će EU učiniti korak dalje kada je reč o zamrznutoj ruskoj imovini.

“Jasno smo stavili do znanja da prihodi ili neočekivani prihodi, ne pripadaju ruskoj imovini. Možemo uzeti te prihode i možemo ih uložiti, na primer, u proizvodnju oružja za Ukrajinu.

Dakle, podrška direktno iz prihoda ruske imovine ili neočekivanog profita, Ukrajini”, rekla je Fon der Lajen.

Prema njenim rečima, učinjen je i drugi element otvaranjem takozvanih staza solidarnosti.

“A u poslednjih godinu dana, ove linije solidarnosti su proizvele vrednost, od 125 milijardi evra trgovine između Ukrajine, Evropske unije i trećih zemalja, što je, naravno, u korist i Ukrajine.

Dakle, sve su to kanali na kojima možete pojačati direktnu podršku koju mi pružamo drugim sredstvima”, navela je ona.

Na pitanje da li će biti uvedena funkcija evropskog komesara za odbranu, Fon der Lajen je kazala da ako bi ona bila naredni predsednik EK, postavila bi komesara za odbranu, ”a odakle bi on bio, to je otvoreno pitanje”.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska komisija treba da zastupa interese evropskih farmera protiv ukrajinskih, a ne obrnuto.

Ovo je izjavio mađarski premijer Viktor Orban po dolasku u Brisel, gde će se 1. februara održati samit EU…

Orban je uspeo da razgovara i sa lokalnim poljoprivrednicima koji nastavljaju proteste na gradskim ulicama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarski premijer je rekao da su EU potrebni novi lideri, koji će istinski zastupati interese svog naroda.

Prema njegovim rečima, sadašnje rukovodstvo Evropske unije, nikada neće donositi odluke koje idu u korist poljoprivrednicima.

Ranije je poslanica francuske Narodne skupštine Matilde Paris rekla da je francusko živinarstvo ugroženo, zbog ukidanja carina na uvoz živinskog mesa, iz Ukrajine.

Ona je poslala pismo francuskom ministru spoljnih poslova Stefanu Sežureu, tražeći od njega da objasni, koje će mere biti preduzete da bi se zaštitila poljoprivredna nezavisnost republike i podržali poljoprivrednici koji su, već u poteškoćama.

Pre toga, postalo je poznato da Evropska komisija raspravlja o produženju bescarinskog uvoza ukrajinske robe, do juna 2025.

U junu 2022, Evropska unija je suspendovala carine, na svu robu koja ulazi u EU iz Ukrajine, na godinu dana, kako bi pomogla Kijevu da poveća svoj izvoz.

To je dovelo do problema sa prodajom proizvoda evropskim poljoprivrednicima.

Krajem maja 2023. bescarinski uvoz je produžen za još godinu dana – do juna 2024. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon što je EK uvela zabranu uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda za kupce iz Rumunije, Poljske, Mađarske, Bugarske i Slovačke, od kojih većina (osim Bugarske) graniči sa Ukrajinom, Kijev je nastavio da traži načine za snabdevanje hranom u Evropi.

Ranije je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao da je Hrvatska jedan od perspektivnih izvoznika ukrajinskog žita.

Prema njegovim rečima, Kijev i Zagreb su već potpisali sporazum o snabdevanju lukama na Dunavu i Jadranskom moru proizvodima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šefica Ministarstva ekonomije Ukrajine Julija Sviridenko saopštila je danas da je pomenuti trgovački put već pokrenut.

Ukrajinsko žito počelo je da se izvozi preko hrvatskih luka.

Istovremeno, zvaničnik je napomenuo da Kijev ovu logističku rutu smatra obećavajućim, što znači da je spreman da je razvije, kako bi povećao trgovinu između zemalja, nakon rata.

Podsetimo, prema podacima Politico-a, SAD smatraju da je mogućnost vraćanja predratnih obima ukrajinskog izvoza žitarica sasvim realna zahvaljujući transportu, kroz teritorijalne vode i kopnene rute.

Pored toga, kako je postalo poznato, mnoge zemlje u EU protivile su se produženju pomenute zabrane, od strane Evropske komisije.

Kao rezultat toga, ako se prekine, ukrajinskim izvoznicima će biti mnogo lakše da svoje proizvode snabdevaju evropskim tržištima, preko teritorije susednih zemalja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka odlaže dodelu pomoći EU Ukrajini u iznosu od devet milijardi evra, zbog neslaganja sa EK oko izvora finansiranja, piše italijanski list Korijere dela Sera.

Kako prenose mediji, odluka o sledećem paketu pomoći doneta je na samitu EU, krajem juna.

Međutim, nemački ministar finansija Kristijan Lindner usprotivio se sponzorstvu Kijeva, na račun zajedničkog evropskog duga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutno je odobrio samo milijardu tranše, koja će ići Kijevu pre kraja jula.

U međuvremenu, vreme otkucava, Kijev kaže da mu je potrebno 5 milijardi dolara mesečno za spasavanje, a spekuliše se da Ukrajina neće otplatiti spoljni dug, od 900 miliona evra u septembru.

Autor materijala je primetio da takvo ponašanje Berlina, ozbiljno uznemirava kijevske vlasti.

Pored toga, Ukrajina je navodno sumnjičila Nemačku da namerava, da prekrši antiruske sankcije, kako bi obnovila snabdevanje gasom Severnim tokom.

Kako je napomenula zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, Ukrajina je, stalno primajući kredite od zapadnih zemalja, postala njihova kolonija.

Dakle, od trenutka puča (od februara 2014. do decembra 2021.) vlastima u Kijevu je dodeljeno oko 70,5 milijardi dolara, a od februara do maja 2022. godine iznos finansiranja je premašio 15 milijardi dolara.

Prema rečima Zaharove, Ukrajina se najaktivnije prodaje direktno zapadnom kapitalu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE