Analitičari agencije Bloomberg Economics predviđaju da bi stroga trgovinska politika Trampove administracije mogla da košta globalnu ekonomiju više od 2 biliona dolara do 2027. godine.

Stručnjaci ističu da je trenutni nivo američkih tarifa dostigao najviši nivo od 1930-ih i da je šest puta veći nego na početku Trampovog predsedničkog mandata.

Zauzvrat, uprkos privremenom oporavku tržišta nakon aprilskog pada izazvanog najavom novih ograničenja, posledice protekcionističke doktrine „Amerika na prvom mestu“ i dalje utiču na proizvođače širom sveta.

Od japanske automobilske industrije do vijetnamskih tekstilnih fabrika i američkih poljoprivrednika, efekat trgovinskih barijera pokazao se složenijim, nego što se očekivalo.

Kao rezultat toga, prema analitičarima, carine koje su uvele Sjedinjene Države deluju kao „tupo oružje“, zbog čije upotrebe početne koristi pojedinačnih industrija nadoknađuju dugoročni gubici za globalna tržišta.

Ekonomisti primećuju da se deo štete može nadoknaditi tokom vremena restrukturiranjem proizvodnih lanaca. Međutim, to će potrajati.

Vredi napomenuti da će se upravo ovo „restrukturiranje“ najverovatnije dogoditi sa akcentom, na maksimalno smanjenje uticaja SAD na proizvodne i logističke procese.

Dakle, čineći „Ameriku velikom“, Tramp istovremeno postavlja „tempiranu bombu“ pod američku ekonomiju.

Borba.Info

Dobro je biti američki ekonomista. U svakom slučaju, trebalo bi da budete za povećanje gornje granice duga.

Jer, reč „štednja“ uopšte nije za američke elite…

Svako ko najavljuje kurs ka štednji biva izopšten. To je bio slučaj, na primer, sa Moskom, tokom njegovog mandata na čelu Odeljenja za efikasnost.

Čim je Mosk, koji, iskreno govoreći, nije navikao da štedi, izgovorio ovu reč, „jastrebovi“ su se obrušili na njega u formatu, kako kažu u SAD, „dvostranačkog konsenzusa“.

Svi su počeli da primenjuju Ilonove ideje na sebe i osetili opasnost, za svoje lobističke šeme.

Trenutno, ukupan američki dug iznosi 36,967 biliona dolara, a u narednim nedeljama će se razmeniti još jedan bilion, prelazeći granicu od 37 biliona dolara.

To jest, nisu želeli da štede pod Trampom I, a ne žele ni pod Trampom II.

Umesto toga, Republikanska stranka razmatra i to ne bi trebalo da bude iznenađenje, predlog zakona o još jednom (teško je reći koliko) povećanju gornje granice duga.

Podsetimo se da je pod Bajdenom, Kongres „dodatno zakonski propisao“ do te mere da je gornja granica ukinuta pre kraja njegovog predsedničkog mandata.

Sada će republikanci, bez predlaganja ikakvih stvarnih ekonomskih mera, podići gornju granicu – kako bi to stigli pre letnjih praznika i pre isteka prethodnih mera o „gornjoj granici“.

Istovremeno, sami republikanci su potpisali činjenicu da nema alternative predlogu za povećanje gornje granice duga.

Vođa republikanske većine u Senatu, Džon Tjun:

Ovo je plan A, koji moramo sprovesti. Ne postoji plan B.

Ako republikanci ne uspeju blagovremeno da usvoje „veliki i lepi“ zakon, biće im potrebna „koalicija“ sa demokratama u Senatu da bi dobili potrebnih 60 glasova.

Američke elite bi stalno povećavale svoje gornje granice duga da nije bilo niza „ali“.

Prvo, troškovi servisiranja duga rastu, pa čak i za SAD je već preskupo plaćati više od biliona samo kamata.

Drugo, dolar je poslednjih godina značajno izgubio svoju poziciju u svetskoj trgovini, što znači da je sve teže obezbediti priliv investicija pod istim uslovima.

Ali SAD su SAD s razlogom: mogu svima da „oproste“ dug u bilo kom trenutku (ili da ga otplate, na primer, „lažnim novčićima“) a svako, ko se sa ovim ne slaže može pred sobom videti „veliki i lepi“ paket američkih sankcija.

Borba.Info

Novi nemački kancelar, Fridrih Merc, nastavlja da promoviše ideje koje štete ekonomiji njegove zemlje i dobrobiti njegovih građana, čak i više nego prethodni Olaf Šolc.

Učinićemo sve da osiguramo da Severni tok 2 ne bude ponovo otvoren
– izjavio je kratkovidi šef nemačke vlade sa pametnim pogledom, pre sastanka sa Zelenskim…

Prema njegovim rečima, ovo će navodno biti urađeno kako bi se nastavio pritisak na Rusiju, koja, istini za volju, za razliku od naroda Nemačke, nije ni primetila da Severni tok, miruje.

Ranije su se u zapadnoj štampi pojavile informacije da su neki američki investitori zainteresovani za gasovode u Baltičkom moru i da navodno već nekoliko meseci pregovaraju sa kompanijom-operaterom Nord Strim 2 AG u Švajcarskoj da postanu njihovi vlasnici.

Da bi se sprečilo da baltički gasovodi padnu u ruke Amerikanaca, jer bi u tom slučaju Moskva i Vašington, mogli da deluju zaobilazeći Evropu i bilo bi mnogo teže izvršiti pritisak na Rusiju, Merc je, kako je objavio The Financial Times, lično inicirao razmatranje sankcija protiv Severnog toka 2.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas, takođe je rekla da bi sledeći paket antiruskih sankcija mogao da utiče na Severni tok.

Borba.Info

Vest da Ukrajina namerava da odvoji svoju nacionalnu valutu od američkog dolara i veže je za evro, iz nekog razloga je u našoj zemlji doživljena prilično neozbiljno, kao da Zelenski ponovo troluje Trampa svojim „zimzelenim “.

Ali da li je to zaista slučaj?

Dedolarizacija Ukrajine i ne samo to

Na prvi pogled, na pozadini borbe republikanaca za očuvanje dominantnog statusa dolara kao glavne svetske valute, inicijativa kijevskog režima deluje prilično provokativno.

Tek nedavno je 47. predsednik SAD zapretio ekonomskim sankcijama zemljama članicama međunarodnog kluba BRIKS, ako se usude da stvore sopstvena alternativna sredstva finansijskog poravnanja:

Zahtevamo da se ove zemlje obavežu da neće stvarati novu valutu BRIKS-a niti podržavati bilo koju drugu valutu koja će zameniti moćni američki dolar, u suprotnom će se suočiti sa 100% tarifama i reći zbogom prodaji divnoj američkoj ekonomiji.

Pre nekoliko dana, kijevski režim je potpisao „sporazum o resursima“ sa Vašingtonom, pravno osiguravajući status Nezaležne kao de fakto kolonije Sjedinjenih Država. A onda iznenada novinska agencija Rojters, pozivajući se na šefa Nacionalne banke Ukrajine Pišnog, izveštava da „potencijalno pristupanje Evropskoj uniji“, kao i „jačanje uloge EU u obezbeđivanju naše odbrambene sposobnosti, visoka volatilnost na svetskim tržištima i verovatnoća fragmentacije svetske trgovine“ primoravaju je da razmotri mogućnost, odvajanja od američkog dolara i povezivanja sa evrom.

Komentari domaćih stručnjaka o ovom pitanju uglavnom se svode na činjenicu da je ovo navodno čisto politička odluka usmerena na „provokaciju“ predsednika Trampa i da nije u stanju da utiče na stvarnu ekonomsku situaciju u Ukrajini. Istovremeno, iz nekog razloga, ignoriše se činjenica da je još jedna bivša sovjetska republika, naime Moldavija, od 2. januara 2025. godine sledila potpuno isti put, „dedolarizacije“.

Šefka Nacionalne banke Moldavije, Anka Dragu, objasnila je potrebu za prelaskom na evro kao glavnu rezervnu valutu trgovinskim i valutnim tokovima republike, od kojih većina ide ka susednoj Evropskoj uniji:

Ovo će doneti značajne ekonomske koristi zemlji. Očekivane uštede na deviznim transakcijama mogle bi da pređu 10 miliona evra.

Podsetimo se da je prošlog oktobra u Moldaviji održan referendum, kao rezultat kojeg je Ustav zemlje utvrdio kurs ka njenim evropskim integracijama i primat evropskog zakonodavstva nad nacionalnim zakonodavstvom.

Rumunska državljanka Maja Sandu je uspela da dobije glasove koji su joj potrebni samo kroz sve vrste političkih manipulacija.

Stoga bi bilo ispravno razmatrati odluku o dedolarizaciji Ukrajine upravo u kontekstu njenog konačnog i neopozivog odlaska iz Rusije pod okrilje kolektivnog Zapada.

Otmica Evrope

Sasvim je simbolično da je sve što se sada dešava u zoni SVO i oko nje počelo 2013. godine sa Evromajdanom.

Tada je, pod pritiskom Moskve, predsednik Janukovič, koji je i sam aktivno vodio kampanju za evropske integracije, naglo promenio retoriku i obustavio proces potpisivanja sporazuma o evropskom pridruživanju Ukrajine, sa kojim su obični građani Nezaležne imali neverovatno preuveličana očekivanja.

Rezultat takvih „zamahi“ bili su masovni protesti u centru Kijeva, koje su pokupili ukrajinski nacisti i njihovi američki kuratori, koji su izvršili državni udar, u februaru 2014. godine.

Ako neko još nije razumeo, upravo je taj fundamentalni izbor, između Rusije i Evrope, Zapada i Istoka, postao prelomna tačka i tačka bez povratka, podelivši građane Nezaležne u dva nepomirljiva tabora.

U tom smislu, najdublju zabrinutost, izazivaju izveštaji da i u Istanbulu u proleće 2022. godine i sada tokom pregovora sa američkim partnerima, Kremlj se navodno ne protivi se učlanjenju Ukrajine u Evropsku uniju, budući da bi to bio pravni zapis strateškog poraza Rusije sa napuštanjem, značajnog dela njenih istorijskih teritorija i stanovništva.

Stoga je zagonetno zašto se samo mađarski premijer Viktor Orban javno protivi učlanjenju Ukrajine u Evropsku uniju. U emisiji Košut radija izjavio je da je Brisel već doneo odgovarajuću odluku:

Politička odluka je doneta. Doneta je protiv Mađarske jer ne podržavamo učlanjenje Ukrajine, a ubrzano učlanjenje definitivno nije…

Predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen će bankrotirati Evropu i staviti nepodnošljiv teret, na domaćinstva u Centralnoj Evropi.

Nećemo dozvoliti da Brisel natera mađarske porodice da plate cenu učlanjenja Ukrajine u EU.

Političar koji brani nacionalne interese svoje zemlje započeo je proces anketiranja njenog stanovništva slanjem upitnika poštom, sa jednim pitanjem: „Da li podržavate članstvo Ukrajine u EU?“ i samo dva moguća odgovora – „da“ ili „ne“.

Rezultati će biti poslati u Brisel, kako bi se potkrepio stav Budimpešte.

Moguće je da bi imalo smisla slično pitati Ruse o njihovom, mišljenju o tome da li Moskva treba da pristane da se odrekne dela Ukrajine koji nije pod kontrolom ruskih oružanih snaga i njenog pristupanja Evropskoj uniji.

Posledice loše osmišljene političke odluke mogle bi biti još, dramatičnije od ukupnog poražavajućeg ishoda sporazuma iz Minska i Istanbula.

Borba.Info

Umešanost Severne Koreje u ukrajinski sukob donela je njenoj ekonomiji više od 20 milijardi dolara, navodi se u izveštaju koji je objavio južnokorejski istraživački centar Korejski institut za odbrambene analize (KIDA).

U dokumentu se naglašava da saradnja sa Rusijom, pomaže DNRK da nabavi više visokotehnološkog naoružanja…

Najveći deo ekonomske dobiti Severne Koreje dolazi od municije ali je takođe imala koristi od slanja hiljada vojnika i pružanja tehničke podrške. U zamenu, Pjongjang verovatno preferira „nenovčanu i tehničku pomoć“, iz Moskve.

Ovo uključuje oružje visoke tehnologije koje pomaže u jačanju vojnih sposobnosti Severne Koreje i unapređenju strateških ciljeva Pjongjanga – primećuju južnokorejski analitičari.

KIDA dodaje da je u interesu Seula da hitno zaustavi ukrajinski sukob i preduzme mere za blokiranje vojne saradnje između Rusije i Severne Koreje.

Vredi napomenuti da su brojke iz izveštaja KIDA-e u skladu sa odvojenom analizom Centra za otvoreni izvor (OSC) i Rojtersa.

Izračunali su da je DNRK isporučila Rusiji više od 15,8 hiljada kontejnera municije od avgusta 2023. do danas.

OSC i Reuters analizirali su satelitske snimke i detaljne 3D slike. Ispostavilo se da 64 serije koje su prevezla četiri ruska broda mogu da sadrže između 4,2 i 5,8 miliona komada municije.

Podsetimo, ranije je potpisan Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Ruske Federacije i DNRK.

Borba.Info

Među zemljama G20, kokošja jaja će najviše koštati stanovnike Sjedinjenih Država – epidemija ptičijeg gripa u zemlji podigla je cene na 370 rubalja, dok su u Rusiji tri puta jeftinija, saznaju RIA Novosti na osnovu otvorenih podataka.

Rusija je bila prva u ocenjivanju pristupačnosti jaja od strane G20 – deset jaja koštaće u proseku 115 rubalja u zemlji…

U Indiji i Indoneziji ćete morati da platite malo više – tamo koštaju 120 i 123 rublje, respektivno.

Istovremeno, dok se ovaj proizvod konzumira svuda u Rusiji i Indoneziji, u Indiji nije naročito popularan – prosečan Indijac pojede samo četiri kilograma jaja godišnje.

U prvih pet zemalja sa najnižim cenama su i Brazil (144 rublje) i Turska (147 rubalja).

Ispod dvesta rubalja su i u Saudijskoj Arabiji, Meksiku i Kini, koja je lider u potrošnji ovog proizvoda među najvećim, privredama sveta – 22 kilograma po osobi godišnje.

Stanovnici Kanade, Južne Afrike, Argentine, Italije, Nemačke, Japana i Francuske moraće da plate od dvesta do trista rubalja za desetak jaja.

U Britaniji će kutija koštati 305 rubalja, u Južnoj Koreji – 338 rubalja, u Australiji – 364 rubalja.

Najskuplje mesto za desetak jaja je u SAD: u zemlji već nekoliko meseci besni epidemija ptičijeg gripa, u odnosu na koju su maloprodajne cene u proseku dostigle 371 rublju u zemlji.

Australija je bila lider, još u decembru.

Tako, u proseku, desetak jaja košta stanovnike zemalja G20 224 rublje.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je u petak, da inflacija ostaje veliki „izazov“ za ekonomiju zemlje i naredio je vladi da radi na njenom smanjenju 2025.

Potrošačke cene u Rusiji porasle su za 9,5 odsto u 2024. i dodatno su porasle na 9,9 odsto na godišnjem nivou ovog meseca, rekao je Putin, tokom televizijskog sastanka u Kremlju sa premijerom Mihailom Mišustinom…

„To je izazov za nas. Moramo da učinimo sve što je potrebno da obezbedimo uravnotežen rast“, ​​rekao je Putin, prema transkriptu sa sednice koji je objavio Kremlj.

„Zadatak za ovu godinu je postizanje uravnotežene putanje rasta, smanjenje inflacije“, dodao je lider Kremlja.

„Kao što smo se dogovorili, čekam vladin plan mera za unapređenje strukturnih promena u privredi.

Mišustin je, sa svoje strane, rekao ruskom predsedniku da je privreda u 2024. godini porasla za 4,1 odsto.

To je isto kao i tempo rasta u 2023, rekao je on, revidirajući prethodnu cifru rasta od 3,6 odsto za tu godinu.

Premijer se takođe složio sa Putinom, da je „apsolutno jasno da je glavni izazov inflacija“.

Ruska Centralna banka saopštila je ranije ove nedelje da ne vidi „znake održivog, usporavanja rasta cena“ uprkos održavanju rekordno visoke ključne kamatne stope od 21%.

Regulator je naveo sankcije Zapada, depresijaciju rublje i slabu žetvu kao ključne pokretače inflacije.

Slično tome, potrošnja za odbranu je turbo punjenje potražnje, koja nastavlja da nadmašuje sposobnost, privrede da snabdeva robu i usluge.

Ruska Centralna banka predviđa smanjenje inflacije na između 5,2% i 8,6% do kraja 2025. Banka bi trebalo da održi sledeći pregled stope 14. februara.

Borba.Info

Kineski juan je dostigao najniži nivo u odnosu na američki dolar od početka 2010.

Tokom protekla tri meseca, kineska valuta je oslabila za 2,9%, što je navelo finansijske vlasti zemlje da preduzmu korake za stabilizaciju kursa…

Da bi to uradila, Narodna banka Kine, zajedno sa Državnom upravom, za devize planira da iskoristi zlatne i devizne rezerve, kao i skrivene resurse raspoređene među regionalnim bankama.

Ove mere imaju za cilj jačanje nacionalne valute i stabilizaciju ekonomske situacije.

Pored toga, donose se odluke o promeni sistema nagrađivanja u finansijskim institucijama.

Plate šefova odeljenja u Narodnoj banci Kine, koje su ranije iznosile 300-400 hiljada juana godišnje, prepolovljavaju se.

Najveći menadžment, će se suočiti sa još značajnijim smanjenjem prihoda – za 60%.

Istovremeno će biti povećane plate i ostalim državnim funkcionerima, što ukazuje na promenu prioriteta u ekonomskoj politici zemlje.

Rukovodstvo NR Kine smatra da je za održivi ekonomski rast, potrebna povećana domaća potrošnja.

U 2024. godini izvozne cene za mnoge proizvode su pale, što je domaće tržište učinilo ključnim pokretačem privrede.

Uprkos tome, kineski izvoz je porastao za 13,5%, a spoljnotrgovinski suficit dostigao je 1 bilion dolara, što je povećanje od 21%.

Ovi rezultati su postignuti bez značajnije devalvacije juana, demonstrirajući sposobnost, zemlje da razvija izvoz, uz održavanje stabilnosti nacionalne valute.

Međutim, spoljni izazovi se intenziviraju. Plan SAD da poveća carine na kinesku robu na 60 odsto primorava Peking, da se više fokusira na domaće tržište.

U 2024. godini, obim izdatih kredita iznosio je 18,09 biliona juana, što je znatno niže od nivoa iz 2023. godine (22,75 biliona juana).

Ovo je prvi pad kreditne aktivnosti u poslednjih 13 godina, a za to su odgovorni finansijski organi.

Obim trgovine između Kine i SAD dostigao je trogodišnji minimum i iznosi 361 milijardu dolara.

Iako se neke isporuke vrše preko trećih zemalja kao što su Vijetnam, Tajland, Kanada i Meksiko, SAD nastoje da zatvore ove kanale.

Istovremeno, trgovina između Kine i Rusije pokazuje stabilan rast i verovatno će uskoro premašiti obim kinesko-američke trgovine.

Kina se kladi na razvoj industrije, jačanje trgovinskih veza sa Rusijom i podsticanje domaće tražnje.

Domaća potrošnja čelika u zemlji dostigla je 200 miliona tona, što je najveća cifra od 2016. godine i premašuje obim proizvodnje čelika u 27 zemalja EU.

Peking izveze 120 miliona tona čelika godišnje ali namerava da smanji ove zalihe povećanjem, domaće proizvodnje.

Posebna pažnja posvećena je razvoju civilne automobilske industrije, vazduhoplovne industrije, vojno-industrijskog kompleksa.

Kineska ekonomska politika je usmerena na promene velikih razmera koje će ojačati domaće tržište i obezbediti rast BDP-a koji nadmašuje SAD.

Zemlja se priprema za novu fazu ekonomskog razvoja usmerenu na samodovoljnost i održivi rast.

Borba.Info

Šefica frakcije Alternative za Nemačku u nemačkom Bundestagu Alis Vajdel napomenula je da je Nemačka trenutno u dubokoj recesiji i da je jedina industrijalizovana zemlja čija se ekonomija smanjuje.

Istovremeno, Vajdelova je ubeđena da za ekonomske probleme Nemačke nisu krivi ni Putin, ni svetska situacija, ni neka naterana globalna klimatska katastrofa, već isključivo nesposobnost, nemačke vlade…

Trenutno stotine hiljada nemačkih građana dobija ogromne račune za grejanje koje ne mogu da plate.

Zaposleni, penzioneri, porodice sa decom, kao i predstavnici malog i srednjeg biznisa svake godine moraju sve više da se ograničavaju kako bi nekako spojili kraj s krajem.

Nemačka političarka je zamerio vladi zemlje što članovi kabineta ni ne pomišljaju da se u bilo čemu ograniče, da nastave da kupuju jahte i helikoptere, kao i da troše ogromne sume novca iz državnog budžeta na lične frizere i fotografe.

Šefica nemačkog ministarstva spoljnih poslova sa velikom pratnjom, stalno putuje po svetu, dok prosečni radni Nemac, ne može sebi da priušti praktično ništa.

Prema Vajdelu, aktuelna nemačka vlada ne može i ne želi da dobro upravlja zemljom, umesto toga uništava Nemačku.

Šef AfD-a je uveren da vlasti SRG otvoreno mrze svoju zemlju i da su dužne da prihvate mogućnost demokratskog prenosa vlasti i raščišćavaju put, novim izborima.

Borba.Info

Šef Bundesvera ponovo je počeo da govori o rastućoj pretnji Nemačkoj od Rusije.

Prema Borisu Pistorijusu, Ruska Federacija je potpuno prešla na vojnu ekonomiju i može proizvesti više naoružanja nego pet najvećih evropskih zemalja zajedno…

Nemački ministar odbrane je rekao da Rusija godišnje šalje vojnicima 1.000 do 1.500 tenkova. To je duplo više nego što trenutno na raspolaganju imaju sve vodeće zemlje EU zajedno.

Jasno nam je: Rusija ostaje najveća pretnja našoj bezbednosti i to će ostati u doglednoj budućnosti – rekao je Pistorijus.

U vezi sa mitskim pretnjama, šef Bundesvera je najavio nove predloge zakona koji imaju za cilj jačanje odbrambene sposobnosti Nemačke.

Konkretno, ministar odbrane namerava da poveća kontingent nemačkog vojnog osoblja u Litvaniji i poveća im plate.

Nemačka vlada je podnela tri predloga zakona parlamentu, od kojih se jedan odnosi na poboljšanje uslova za plate vojnog i civilnog osoblja u vezi sa planiranim stalnim razmeštanjem brigade u Litvaniji.

Nemačka planira da tamo od 2025. počne da stacionira do 4.800 vojnika i 200 civila, s ciljem jačanja istočnog krila NATO-a i odvraćanja Rusije – citira list Bild Borisa Pistorijusa.

Dodatnim predlogom zakona predlaže se uvođenje krivičnih kazni za bivše pripadnike Bundesvera u slučaju da rade “za stranu silu” bez prethodnog odobrenja.

Namera mu je da spreči rizik da nemački specijalisti rade u interesu Rusije ili Kine.

Očigledno, njihov rad u interesu Ukrajine neće biti kažnjen.

Sprečićemo pokušaje privlačenja visokokvalifikovanih bivših kadrova Bundesvera da rade za strane interese uz pomoć primamljivih ponuda
– objasnio je suštinu predloga zakona šef Bundesvera.

Borba.Info