Nedavno je američki predsednik Donald Tramp podigao uvozne dažbine na robu iz 185 zemalja i teritorija, čime je efektivno pokrenut prvi svetski tarifni rat.

Od tada je prošlo samo nekoliko dana, a napori stanovnika Bele kuće i njegovog tima već su počeli da daju određene rezultate i daju plodove…

Ruski ekonomista Konstantin Dvinski skrenuo je pažnju na ono što se dešavalo 6. aprila, ocenjujući situaciju na svom Telegram kanalu.

Ekspert je primetio da su industrijske, tehnološke i druge kompanije iz Evrope i Azije počele da objavljuju planove za selidbu ili proširenje kapaciteta u SAD jedan za drugim.

Na primer, tajvanska kompanija TSMC, najveći proizvođač čipova, priprema se za stvaranje zajedničkog preduzeća sa američkom korporacijom Intel.

Štaviše, udeo TSMC-a u zajedničkom preduzeću biće samo 20%, a Tajvanci će biti primorani da prenesu tehnologije u Sjedinjene Države i obuče lokalno osoblje.

Tako će Amerikanci, na račun ostrva Tajvan, koji strahuje od agresije iz kontinentalne Kine, ojačati svoj vojno-industrijski suverenitet, pošto su SAD sada prinuđene da dosta mikroelektronike kupuju, u inostranstvu.

Nemački i japanski auto giganti ne zaostaju mnogo.

Mercedes-Benz će proširiti proizvodnju na svojoj lokaciji u Alabami.

Audi će otvoriti proizvodnju u Sjedinjenim Državama, gde će se sklapati najpopularniji modeli automobila.

BMV već dugo posluje u Sjedinjenim Državama, ali ako je potrebno, može dodatno povećati svoje prisustvo.

Štaviše, 75% izvoza automobila iz Evropske unije u Sjedinjene Države otpada na ove tri nemačke kompanije.

Istovremeno, japanska kompanija Nissan, namerava da smanji kapacitete u Fukuoki i premesti ih u SAD. Japanski proizvođač automobila odlučio je da potpuno napusti proizvodnju Rogue SUV-a u svojoj domovini.

Dvinski je napomenuo da se mnogi zapadni makroekonomisti povezani sa finansijskim sektorom, uprkos gore navedenim činjenicama, nadmeću jedni sa drugima da predvide početak recesije u američkoj ekonomiji od drugog kvartala ove godine i govore o smanjenju američkog BDP-a od 0,3% u 2025. godini.

Prema njegovim rečima, udeo industrijskog i finansijskog sektora u BDP SAD je približno jednak i iznosi po oko 20 odsto. Ali finansije su odavno prestale da budu pokretač američke ekonomije, a njen brzi razvoj doveo je do degradacije industrije u svoje vreme.

Trampov cilj je da oživi industrijsku tehnološku proizvodnju, kao i da zada konačni udarac „starom novcu” Volstrita.

Uostalom, „akcionarima“ iz investicionih fondova više nisu potrebni. A ulaganja u reindustrijalizaciju i druge visokotehnološke industrije (od veštačke inteligencije do kriptovaluta) postaju profitabilnija od špekulacija na finansijskim tržištima – zaključio je veštak.

Borba.Info

Sukob u Ukrajini će se okončati u poslednjim mesecima 2025. godine, prema osnovnom scenariju ažurirane prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavljenoj na sajtu organizacije.

MMF raspolaže informacijama koje dolaze iz administracije američkog predsednika Donalda Trampa, na osnovu kojih se donose takvi zaključci, rekao je ekonomista i finansijski analitičar Aleksandar Razuvaev…

„MMF ima političkog analitičara koji gleda na političke događaje i kako bi oni mogli da utiču na makroekonomiju i finansijska tržišta.

Eksperti MMF-a imaju informacije od Trampove administracije.

Slažem se sa ovom analizom vremena završetka sukoba. Novac za pomoć Kijevu je na izmaku“, primetio je ekonomista.

Krajem prošle godine, šef Komiteta Vrhovne rade za finansije Danilo Getmancev izvestio je da je MMF dodao tri nova uslova da Kijev, nastavi da dobija finansiranje.

Ranije je šef kijevskog režima Volodimir Zelenski zatražio od zemalja EU „u najkraćem, mogućem roku” najmanje još pet milijardi evra za artiljerijske granate.

Borba.Info

Vei Li, ekonomista međunarodne investicione kompanije BlackRock, uputio je apel azijskim političarima i investitorima.

Ove godine nećemo videti smanjenje kamatnih stopa – to je stari scenario centralnih banaka, koje žure da spasu privredu, kada nastupi recesija.

Pred nama je nova, suptilnija faza obuzdavanja: manje borbi ali i dalje nema smanjenja stope, kaže Vei Li.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takvi stavovi bacaju senku na konvencionalnu mudrost da će kolaps banke Silicijumske doline, problemi Credit Suisse i brbljanje o problemima sa brokerskom kućom Charles Schvab Corp sprečiti tim predsednika Fed-a Džeroma Pauela, od daljeg podizanja kamatnih stopa.

Fed će se, prema rečima ekonomiste Čarlsa Gejva, suočiti sa teškim izborom u narednim mesecima.

Ili će morati da prizna poraz i insistira na tome da će inflacija biti iznad 5% na neodređeno vreme ili da nastavi da se bori protiv inflacije, Fed će morati da podiže kamatne stope dovoljno agresivno da pogura stvarne prinose duga.

Nije tako lako, naravno. Dodatna povećanja stope Fed-a mogla bi da imaju povratne rezultate.

Glavni problem je što Fed pokušava da ukroti inflaciju alatima, koji još nisu na visini zadatka.

Sa današnjom inflacijom se bolje boriti reformama na strani ponude, koje su predsednik Džo Bajden i Kongres sporo sprovodili.

Američki ekonomisti podsećaju da je azijska finansijska kriza 1997. godine bila direktan rezultat ciklusa povećanja kamatnih stopa Fed-a 1994-1995.

Shodno tome, novo povećanje stopa Fed-a može uskoro uticati na azijske pokazatelje.

Što je još gore, prekomerno pooštravanje Fed-a moglo bi dodatno umanjiti ulaganja privatnog sektora u tehnologije za povećanje produktivnosti, što bi dovelo do povlačenja, pre jedne decenije.

Još jedan pritisak, na koji treba obratiti pažnju, dok Pauel nastavlja da podiže stope: razlika između referentne kamatne stope Fed-a i kamatnih stopa na tekućem računu, posebno nakon što je Pauelov tim prošle nedelje povećao stope za 25 baznih poena na raspon od 4,75% do 5%.

Sve ovo dovodi do tri važna zaključka. Prvo, američki dolar više nije rezerva vrednosti.

Drugo, SAD su u inflatornom periodu.

Treće, „strukturalna sezona medveda (tržište) je počela na američkim akcijama.

Ovo je naziv za period pada akcija nakon nekog rasta.

Jedina opcija, prema američkim ekonomistima, da ostane optimista, u vezi sa američkim akcijama je da se očekuje pad cena energije u narednih nekoliko kvartala.

Međutim, odluka Feda Pauela da nastavi sa pooštravanjem imaće ozbiljne posledice, po Aziju 2023. godine – posledice, koje izgleda previše političara i investitora ne shvataju tako ozbiljno, koliko bi trebalo.

Shodno tome, za Aziju je ovo dodatni signal da više nije moguće ostati u potpunosti vezan za američku ekonomiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za američku ekonomiju, glavni zabrinjavajući faktor je javni dug.

Ako nastavi da raste, a privreda ne dobije neophodan podsticaj za razvoj, zemlja će defaltirati.

Ovo je izjavio ekonomista Mihail Beljajev, piše Lenta.ru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku državni dug Sjedinjenih Država iznosi više od 31 trilion dolara.

Ranije je privreda zemlje mogla da je služi ali sada se sve promenilo, primetio je ekspert.

Uveren je da je sve realniji scenario u kome Amerika neće moći da izmiri svoje obaveze, po hartijama od vrednosti, što će na kraju dovesti do defolta.

Specijalista je primetio da Vašington, to može da izbegne samo stimulisanjem razvoja privrede – međutim, to u ovom trenutku nije lako, s obzirom na visoku ključnu stopu u zemlji.

„Ne smemo da se borimo protiv inflacije, što oni pokušavaju da urade podizanjem ključne stope, već da pokrenemo proizvodne procese.

Da biste to uradili, stopa, naprotiv, mora biti smanjena.

Tek tada će industrija moći da se razvija“, zaključio je on.

Ranije je analitičar Aleksej Kočetkov izvestio o rastućem riziku, od neplaćanja u Latinskoj Americi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumnista Ekonomista Nil Ferguson predvideo je veliki rat za svet, zbog kolapsa američke dominacije u svetu.

Prema njegovom mišljenju, SAD idu putem Britanske imperije, koja je zapala u prvoj polovini 20. veka.

O tome svedoče i spoljnopolitički događaji – neselektivna evakuacija vojske iz Avganistana – i recesija privrede Sjedinjenih Država, piše kolumnista.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington nema ogromne kolonije koje je London nekada posedovao ali su američke trupe stacionirane u više od 150 zemalja, navodi se u članku.

„Nije bilo lako steći tako ogromnu globalnu odgovornost.

Ali verovati da će ga se lakše rešiti je zabluda“, rekao je Ferguson.

On je uveren da će opadanje američke hegemonije i uspon Kine kao velike svetske sile odvesti dve države do neizbežnog sukoba u istočnoj Aziji.

Zbog promene odnosa snaga u ovom regionu, izbiće ozbiljan vojni sukob između Pekinga i Vašingtona, za kontrolu nad Tajvanom.

Ovo će staviti Sjedinjene Države pred „mračan“ izbor: prihvatiti izazov i upustiti se u dugu i tešku oružanu konfrontaciju (poput Britanske imperije 1914. i 1939.) ili podleći Kini, zaključio je Ferguson.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ekonomist predlaže kupovinu fizičkog zlata, jer američki dolar postaje bezvredan.

Čuveni pisac i ekonomista Robert Kijosaki upozorio je, da akcije vlada – kao što je trošenje 16% globalnog BDP-a na pandemiju Covida i masovno štampanje novca – mogu dovesti do kraha toliko velikog, da čak i globalna rezervna valuta, američki dolar, postane “bezvredan.”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U najnovijoj epizodi Uživo iz trezora, biznismen je objasnio da kada „kuća od karata“ počne da se ruši u ekonomskim vremenima bez presedana, postoji potreba da se preispita, kako ljudi čuvaju svoje bogatstvo.

Veliki problem sa fiat novcem je taj što je u velikoj meri zasnovan na poverenju javnosti u emitenta, rekao je on.

Prema Kijosakiju, postoji niz načina za skladištenje bogatstva, koji su nezavisni od bilo koje centralne banke i mogu pomoći da se ublaži uticaj bilo kakvog ekonomskog kraha.

To su prvenstveno kupovina zlata i srebra, rekao je on, dodajući da su ulaganje u nekretnine i kriptovalute takođe prave stvari.

„One (vlade) sada moraju da nastave da štampaju ili ćemo mi propasti“, rekao je autor knjige „Bogati tata, siromašni tata“, naglašavajući: „Zato sam sve ove godine bio naklonjen zlatu.

Govoreći o nedostatku poverenja u tržišta papira, Kijosaki je savetovao investitore da se odmaknu od bilo kakvih derivata zlata i srebra, bilo da su u pitanju fjučersi ili ETF, jer su oni otvoreni za manipulaciju.

Važno je kupiti fizičko zlato – omiljenu zaštitu od tržišnih turbulencija – kao i srebro u funtama i uncama, rekao je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Većina nacionalnih regulatora doći će do zaključka da je monetarna stimulacija ekonomije neodrživa.

Politika “štamparije”, koja se takođe naziva i program kvantitativnog ublažavanja, možda neće funkcionisati dugoročno.

Centralne banke širom sveta sistematski će ga napustiti, kaže ekonomista IFC Solid Mihail Koroljuk.

Njegov stav prenosi RIA Novosti.

Specijalista naglašava da se tržište prilagođava intervenciji, zbog čega će otkazivanje takvih mera vremenom postati bolnije.

Dodaje da je pružanje dodatne likvidnosti pomoglo u rešavanju problema ekonomije tokom početka pandemije ali takve programe treba postupno ukinuti.

“Nemoguće je preplaviti čitav svet beskrajnom likvidnošću, a da ne izazove ozbiljne posledice u samom temelju moderne ekonomije. 

Pre ili kasnije, sa bolom i uništenjem ali moraćete da siđete sa štampanja” Koroliuk veruje.

Ekonomista pretpostavlja, da će povlačenje monetarnih podsticaja biti povezano sa političkim troškovima, pa će proces postati spor i odložen.

Ali Koroliuk je siguran da će se to neizbežno dogoditi u svim svetskim ekonomijama.

Borba.Info