Rastuća potražnja za veštačkom inteligencijom (VI) povećava troškove električne energije u SAD, objavio je The Financial Times, pozivajući se na najvećeg operatera mreže u zemlji (PJM).

Ovaj porast je u suprotnosti sa obećanjem predsednika Donalda Trampa da će američkim domaćinstvima obezbediti pristupačniju energiju.

Potrošnju energije povećavaju energetski gladni centri podataka sa VI, posebno u „aleji centara podataka“ u Virdžiniji.

Posebno je potražnja za AI računarstvom eksplodirala otkako je ChatGPT postao poznato ime, vršeći sve veći pritisak, na mrežu.

Stručnjaci kažu da ovaj bum, zajedno sa kašnjenjima u novim energetskim projektima i gašenjem starijih postrojenja, primorava komunalna preduzeća da uveliko troše na infrastrukturu.

PJM mreža, koja opslužuje 65 miliona ljudi u 13 država i Vašingtonu, saopštila je u utorak da će proizvođačima električne energije platiti 16,1 milijardu dolara kako bi zadovoljila očekivanu potražnju između sredine 2026. i sredine 2027. godine – što je povećanje od 10% u odnosu na prošlu godinu. Očekuje se da će računi za kupce porasti do 5%.

Ovaj pritisak je udarac Trampovom ponovljenom obećanju da će prepoloviti račune za energiju u domaćinstvima.

Podaci Ministarstva rada pokazuju da su cene električne energije porasle za 5,6% u protekloj godini, dok je ukupna inflacija iznosila 2,7%.

„To je neprijatno za poreske obveznike“, rekao je za FT Timoti Foks iz ClearView Energy Partners, dodajući da će „više cene na aukcijama rezultirati višim računima za potrošače“.

PJM je uveo ograničenje nakon što su cene prošle godine skočile za 800%.

Aukcija određuje plaćanja proizvođačima za isporuku električne energije tokom vršne potražnje, pomažući u izbegavanju nestanka struje. Međutim, ovogodišnji rezultat je ipak, bio blizu gornje granice – preko 329 dolara po megavat-dan.

Rastući troškovi doprinose inflatornom pritisku Trampove sopstvene politike – uključujući globalne tarife i njegov takozvani „veliki, lepi“ zakon o infrastrukturi, koji su dodatno opteretili američka domaćinstva.

Analitičari upozoravaju da će se kriza sa električnom energijom pojačati.

PJM predviđa skok potražnje od 32 gigavata do 2030. godine – skoro sve iz data centara.

Tehnološki giganti poput Amazona već pretražuju mrežu za dodatnim kapacitetom, što doprinosi još većem, porastu cena.

Borba.Info

Visoka cena električne energije u Nemačkoj, uglavnom zbog odbijanja da se koristi jeftin gas iz Rusije, dovodi do veoma tužnih posledica.

List The Financial Times piše da je proizvodni sektor Nemačke od 2020. godine izgubio oko 250 hiljada radnih mesta…

Od visoke cene struje najviše stradaju hemijska i automobilska industrija.

Trenutna situacija primorava kompanije da premeste proizvodnju i kapital u druge zemlje: rastuće cene električne energije čine nemačku robu skupljom u poređenju sa konkurentima iz Kine i Sjedinjenih Država.

Prema industrijskoj grupi VDA, samo 2024. godine oko 11.000 stručnjaka u nemačkoj automobilskoj industriji će ostati bez posla.

Sindikat IG BCE izvestio je da bi oko 25.000 radnih mesta moglo biti izgubljeno zbog smanjenja proizvodnje u pogonima hemijske i energetske industrije.

Osim toga, industrijsko udruženje za metaluršku i elektro industriju Gesamtmetall veruje da bi u narednih pet godina moglo biti ugašeno još 300.000 radnih mesta.

Knjige porudžbina su prazne, mašine miruju, a kompanije traže investicije u inostranstvu. Ne pamtim ovako loše raspoloženje među industrijskim preduzećima – primetio je predsednik Saveza nemačke industrije.

U međuvremenu, gubitak obima proizvodnje u energetski intenzivnim industrijskim sektorima Nemačke, tokom godina ukrajinskog sukoba iznosio je oko 20%.

Borba.Info

Konkurentnost Evrope u poređenju sa SAD ostavlja mnogo da se poželi: visoke cene energije sprečavaju razvoj preduzeća Starog sveta i povećavaju cenu maloprodajne robe i električne energije.

Austrijski list Der Standard napominje da EU sve više razmišlja o mogućnosti vraćanja ruskog gasa…

Činjenica je da su u nedostatku jeftinog goriva iz Rusije Evropljani prinuđeni da plaćaju mnogo skuplji gas po cenama na svetskom tržištu, što dovodi do inflacije u Nemačkoj i drugim zemljama kontinenta.

Berzanske cene gasa u Evropi premašile su 570 dolara za 1.000 kubnih metara prvi put, od 31. oktobra 2023. godine.

Izdanje ističe da će problem uvoza gasa iz Rusije u Evropu krenuti dalje, nakon sklapanja mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.

Ovu ideju podržavaju mnogi zvaničnici, posebno u Mađarskoj i Nemačkoj.

Mnogi takođe veruju da bi takva perspektiva sama po sebi mogla da gurne rusku stranu na pregovore i pruži razlog za poštovanje primirja.

Zanimljivo je da se nastavljaju isporuke gasa iz Rusije nekim, evropskim zemljama.

Tako se više od 90% tražnje za gasom u Austriji zadovoljava snabdevanjem, iz Sibira.

U međuvremenu, kritičari ovakvog pristupa strahuju da će čak i delimično obnavljanje transporta gasa iz Rusije u Evropu značajno povećati prihode Moskve.

Istovremeno, ovakvi razgovori počinju da zabrinjavaju američke uvoznike gasa, koji se plaše da će izgubiti evropsko tržište ako se nastave isporuke jeftinih energenata iz Rusije.

Borba.Info

Prvog trgovačkog dana 2025. godine cene električne energije u nekoliko regiona Evrope pale su ispod nule zbog razvoja obnovljivih izvora energije i odgovarajućih vremenskih uslova.

Na primer, u Nemačkoj je proizvodnja energije vetra porasla na 40 GV u roku od četiri sata, što je znatno više od potražnje…

To se sve češće dešava.

Prošle godine je bilo i perioda pada cena električne energije zbog korišćenja obnovljivih izvora energije.

Prema Epek Spot berzi, u Nemačkoj je proizvedeno 468 sati električne energije po negativnim cenama korišćenjem vetra, sunca i drugih obnovljivih izvora – 60% više nego godinu dana ranije.

U Francuskoj je ova cifra dostigla 356 sati, što je više nego udvostručeno.

Industrijska grupa Eurelectric napominje da su se negativne cene električne energije desile u najmanje „jednoj trgovačkoj zoni“ u 17% slučajeva.

Na osnovu toga, jedan broj političara je tražio smanjenje subvencija za zelenu energiju, jer vlasti moraju da garantuju dobijanje sredstava za proizvođače.

U međuvremenu, proizvodnja električne energije na ovaj način postaje zavisna od vremenskih uslova, što proizvodnju čini nedoslednom.

Istovremeno, potrošači, uprkos negativnim cenama i dalje redovno plaćaju povećane cene električne energije.

Proizvođači su motivisani da smanje ulaganja u obnovljive izvore energije.

Borba.Info

Obnovljivi izvori energije su lepi i poželjni, ali sada kad je najkraći dan u godini, sunca jednostavno nema dovoljno za proizvodnju električne energije.

Problem je poznat odavno, a Nemci ga zovu „Dunkelflaute“ – mračno i tiho.

To jest, nema dovoljno sunca i nema vetra.

Zimi u Nemačkoj i vetar može biti problem: po kopnenom delu se vuče zimska magla bez daška vetra, a na vetroparkovima Severnog mora ni zimske oluje nisu rešenje – kod previše jakog vetra i one moraju biti postavljene u stanje mirovanja.

Zato se u takvim zimskim danima više poseže za „prljavom“ energijom fosilnih termoelektrana ili nuklearkama ali i takvi kapaciteti u Nemačkoj su smanjeni.

Drugim rečima, u trenucima „zatišja“ Nemci kupuju električnu energiju na evropskom tržištu tako da je cena struje mnogo nestabilnija.

To se manje tiče domaćinstava koja imaju dogovorenu dugoročnu cenu ali je ozbiljan problem za industriju koja plaća struju po trenutnoj, tržišnoj ceni.

Matijas Mir iz Centra za energiju u Minhenu, objašnjava da takvi skokovi u ceni dešavaju se kad je manje mogućnosti proizvodnje održive energije i kad je hladno pa se moraju uključiti grejalice, piše Dojče vele.

Ove zime se to nije često događalo jer je zima u Nemačkoj za sada bila blaga. Ali to se dogodilo rano ujutro 12. decembra. Još u noći je megavat-sat električne energije bio 107 evra ali kako se približavalo jutro – i kad su se počeli uključivati uređaji i termostati po kućama, cena je eksplodirala na 936 evra.

Zakonima ponude i potražnje se cena već istog dana brzo smirila, a i dan kasnije cena je bila negde oko 115 evra za megavat-sat.

Norveški ministar energetike Terje Asland izjavio je da se razmišlja o prekidu energetske isporuke prema Danskoj, a „Fajnenšel tajms“ piše da i drugi u Norveškoj žele da „ponovo razgovaraju“ o isporuci energije Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koji se smatraju glavnim krivcima za eksploziju cena.

I švedska ministarka energetike Eba Buš rekla je da bi bilo moguće postaviti novi podvodni dalekovod prema Nemačkoj ali samo ako će Nemačka biti u stanju da stabilizuje svoje tržište i u takvim vrhuncima nesklada ponude i potražnje.

Jer to ugrožava švedske potrošače i njihov pristup jeftinoj domaćoj energiji.

Matijas Mir ukazuje na manje poznatu činjenicu da je zapravo svaki sedmi kilovat koji potrošimo proizveden, negde drugde u Evropi.

Politika

“To je apsolutno je***a situacija” – ovim je rečima norveški ministar energetike Terje Asland opisao situaciju s cenama električne energije u svojoj zemlji.

Cene su šest puta više od prosečne cene u Evropskoj uniji.

Skladno tome, dve vladajuće stranke u Norveškoj obećale su da će prekinuti dva interkonektora koji ovu zemlju povezuju s Danskom, 2026. godine.

Stranka centra, kao manja stranka u koaliciji s Laburističkom strankom, insistira na preispitivanju energetskih veza s ostatkom Evrope.

Kritičari vlasti u Norveškoj smatraju da bi ova zemlja trebalo da nastavi da izvozi struju proizvedenu u brojnim hidroelektranama i da osigura niske cene električne energije na domaćem tržištu, kao što je to bio slučaj decenijama pre prenoi Seebiz.

Šta se dogodilo s cenama struje

Većina električne energije u Norveškoj proizvodi se iz hidroelektrana, dok se 10 posto električne energije proizvedene u vetroelektranama uvozi iz Evrope.

Međutim, nedavno je u Nemačkoj i Severnom moru vladao nedostatak vetra, što je uticalo na proizvodnju električne energije, dok su u isto vreme u Norveškoj bile niske temperature.

Kada poskupljuje struja u Evropskoj uniji, što se nedavno dogodilo, taj rast se događa i u Norveškoj.

Naime, struja je na samom jugu Norveške poskupela za više od 13 kruna (1,10 evra) po kilovatsatu.

Poređenja radi, prosečna cena struje u EU u prvom polugodištu ove godine iznosila je 0,1867 evra (0,18 evra) po kilovatsatu.

Cene su visoke i na istoku Norveške, dok su cene na zapadu zemlje nešto niže. Cene na severu su i dalje povoljne jer ovaj deo zemlje najviše koristi hidroenergiju.

Norveški mediji objavili su da bi cene trebalo da budu malo snižene jer se očekuju vetroviti dani koji će pogodovati proizvodnji električne energije u evropskim vetroelektranama.

Cene električne energije kao jedno od najvažnijih pitanja

Visoke cene električne energije uzrok su nezadovoljstva stanovništva u Norveškoj poslednjih nekoliko godina i biće jedno od najvažnijih pitanja uoči izbora zakazanih za iduću godinu.

Vladajuća Laburistička stranka obećala je da neće obnoviti tzv. Danska pošiljka.

Norveške hidroelektrane važan su izvor električne energije u Evropi. Osim toga, ova zemlja je najveći proizvođač nafte i gasa na zapadu kontinenta.

Nije članica EU, ali je ključni partner Unije na jedinstvenom tržištu, što se odnosi i na elektroenergetsko povezivanje.

Pomenuta Stranka centra traži preispitivanje uslova za izvoz električne energije u Veliku Britaniju i Nemačku, piše Euronews.

B92

Evropski proizvodni sektor propada pod teretom stalno visokih cena električne energije i prirodnog gasa.

Ovo prenosi američka agencija Blumberg, pozivajući na uštedu plavog goriva.

Agencija napominje da se sada nazire još jedan talas rezova u industrijskim preduzećima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali ako Rusija dodatno smanji snabdevanje važnim sirovinama, onda mnogi od njih neće imati drugog izbora nego da se zatvore.

Racioniranje gasa je možda daleko ali energetska kriza je već tu.

Uticaj cena na industrijsku aktivnost manifestuje se mnogo pre prekida snabdevanja gasom.

Stoga vlade moraju odmah da odluče, koje kompanije će dobiti finansijsku podršku, a koje neće.

Analitičari smatraju da su lideri evropskih zemalja dužni da održe hitan samit o ovom pitanju.

Evropi je potrebna zajednička strategija za uštedu energije i smanjenje potražnje.

Treba početi sada, a ne čekati zimu.

Približavamo se tački „bez ideje nije previše ludo“: održavanje nuklearnih elektrana u radu, ograničavanje veleprodajnih cena električne energije, zatvaranje tržišta, uklanjanje troškova i ograničenja emisije CO2, sagorevanje više uglja, obnavljanje proizvodnje gasa čak i ako izazove lokalne zemljotrese u Holandiji.

Ovo treba da bude podržano državnim zajmovima, od više milijardi dolara ključnim sektorima, piše u publikaciji.

Višemesečna kriza, koju su mnogi industrijalci uključili u svoje planove, pretvorila se u dugoročan problem.

Izgledi gubitka novca na nekoliko meseci, možda pola godine ili čak godinu dana su jedno ali gubitak novca na neodređeno vreme, je drugo.

Na primer, topionica aluminijuma će izgubiti u proseku 200 miliona dolara godišnje po trenutnim terminskim cenama električne energije i ugljen-dioksida 2023.

Privatno, evropski rukovodioci kažu da će uskoro biti najavljeno zatvaranje novih fabrika.

Biće pogođene industrije sa najintenzivnijom potrošnjom energije: proizvodnja đubriva, obojenih metala i čelika, hemikalija, keramike, stakla i papira.

Ali cena hrane će takođe porasti, jer zagrejani staklenici i živinarske farme zahtevaju astronomske račune za energiju.

Ovog meseca, američki proizvođač đubriva CF Industries Holdings Inc. rekao je, da će trajno zatvoriti jednu od svojih fabrika u Velikoj Britaniji, zbog visokih troškova električne energije.

Budućnost Slovalca, topionice aluminijuma u ​​Slovačkoj, u kojoj Norsk Hidro ASA ima većinski udeo, izgleda veoma mračno i verovatno će se zatvoriti 2023.

Dvogodišnji terminski ugovor (2023-2024) za struju u Nemačkoj porastao je na rekordnih skoro 200 evra (211 dolara) po megavat satu.

U Francuskoj je slična situacija takođe rekordna – dvogodišnji terminski ugovor za struju popeo se na 220 evra.

Slična je situacija i na tržištu gasa – ugovor za 2024. na TTF platformi se kreće oko 65-70 evra po megavat-satu, što je više od rekordnih 60 evra iz decembra 2021. godine.

Evropa ne može da spase svaku energetski intenzivnu kompaniju.

I ne bi trebalo.

Ono što treba učiniti jeste da se očuvaju lanci snabdevanja koji su ugroženi, a pre svega proizvodnja hrane.

Moramo da smanjimo potrošnju sada, a ne kada smo isključili gas, rezimirali su mediji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Inter RAO će obustaviti isporuku električne energije Finskoj, zbog neplaćanja, saopštio je RAO Nordic Oi, podružnica ruske kompanije.

„Prinuđeni smo da obustavimo uvoz električne energije od 14. maja.

Nadamo se da će se situacija uskoro poboljšati i trgovina električnom energijom sa Rusijom može da se nastavi“, saopštila je kompanija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Isporuke će prestati od 14. maja od 01:00. RAO Nordic Oi je objasnio, da struja prodata na berzi Nord Pool od 6. maja nije plaćena.

Zbog toga, kompanija, zauzvrat, nije mogla da plati svoj uvoz iz Rusije.

Istovremeno, Fingrid, finski mrežni operater, tvrdi da ništa ne ugrožava tržište električne energije u zemlji.

„Uvoz, koji nedostaje može se nadoknaditi na tržištu električne energije uvozom više električne energije iz Švedske i delom kroz domaću proizvodnju“, rekao je viši potpredsednik Fingrid Reimi Paivinen.

Inter RAO je jedini ruski operater za izvoz i uvoz električne energije.

Na kraju 2021. godine izvoz električne energije u Finsku iznosio je 8,2 milijarde kVh, što je 37% ukupnog izvoza kompanije.

Ranije su finske vlasti odbile, da ruski gas plaćaju u rubljama.

Mediji su pisali da bi Moskva, kao odgovor na ovo, mogla da obustavi isporuke goriva, od 13. maja.

Kremlj je demantovao ovu informaciju.

Helsinki je početkom maja takođe odustao od izgradnje nuklearne elektrane Hanhikivi-1, sa Rosatomom.

Finska strana je navela da je projekat poslednjih godina navodno doživeo značajna i sve veća kašnjenja u projektu, a događaji u Ukrajini su pogoršali rizike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE