Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je danas da je Srbija zamenila Ukrajinu kao glavni snabdevač energenata za Centralnu Evropu.

Sijarto je na svom Fejsbuk nalogu rekao da je Ukrajina ”izneverila” region time što je zatvorila gasovod, kojim je prirodni gas transportovan, iz Rusije u Evropu…

”Ovo je dovelo zemlje Centralne Evrope u tešku situaciju, i umesto Ukrajine, Srbija sada obezbeđuje tranzitne zalihe neophodne za snabdevanje energentima Centralne Evrope.

Više od 20 miliona kubnih metara prirodnog gasa dnevno stiže u Mađarsku preko Srbije”, objavio je Sijarto.

Šef mađarske diplomatije je naglasio da Mađarska zbog toga dalje proširuje energetsku saradnju sa Srbijom, a da će novi naftovod između dve zemlje biti završen, do 2027. godine, prenosi Origo.

‘Gradimo 180-190 kilometara u Mađarskoj i kao rezultat toga možemo biti sigurni u snabdevanje gorivom, celog regiona, tako da nećemo morati da očekujemo, na primer, povećanje cene benzina u budućnosti”, rekao je on.

Sijarto je dodao da će ovaj naftovod, udvostručiti kapacitet prenosa električne energije na granici između Mađarske i Srbije, što je neophodno i za smanjenje troškova komunalnih usluga.

B92

Iako je u godini za nama, već apsolutno sve poskupelo, nema naznaka da će 2024. biti mnogo dugačija.

Za neke građane Srbije već prvi dan ove godine donosi poskupljenje grejanja, a trebalo bi da (ponovo) poskupe struja i gas, što može da dovede do lančanih poskupljenja, dok će pušači već u januaru skuplje plaćati svoj porok.

Dok zvanični podaci pokazuju da inflacija usporava, najave o poskupljenjima samo se nižu, a to za većinu potrošača u Srbiji znači samo još dublje srozavanje životnog standarda, koji je u ovoj godini, već bio loš.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao da tri poskupljenja struje tokom ove godine, u januaru, maju i septembru, nisu bila i više nego dovoljna, isti scenario očekuje nas i u maju.

Sva tri puta, cene su povećane za osam odsto bez PDV-a, što je oko 9,28 procenata sa porezom.

Ova četiri unapred isplanirana poskupljena posledica su aranžmana Vlade sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Iako je još uvek prerano da bi se govorilo o procentima i novim cenama kilovata, imajući u vidu prethodna poskupljenja, verovatno će i ovaj skok cena biti sličan, ako ne i isti.

Istovremeno, poskupljivao je gas, po 10 odsto, da bi potom Vlada ograničila cenu “plavog energenta”, pa on ne može da poskupljuje do maja 2024. Međutim, baš u maju, na red dolazi novo poskupljenje.

Ipak, ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali rekao je da u aranžmanu sa MMF-om “jasno stoji da nema potrebe za povećanjem cena struje i gasa naredne godine”.

Da li će, ili ipak neće, energenti poskupeti ove godine, pokušali smo da saznamo od nadležne Agencije za energetiku ali odgovor nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Ipak, jedno poskupljenje je sigurno, a to je da će daljinsko grejanje u Zrenjaninu već od 1. januara biti skuplje, pa će cena varijabilnog dela iznositi 7,87 po kilovat času umesto dosadašnjih 6,85 dinara, a fiksnog 44,77 dinara po kvadratnom metru grejne površine, umesto 38,6.

Ako poskupe energenti – poskupeće sve

Ako se ipak desi poskupljenje struje i to za privredu (što se dosad došavalo istovremeno kad i struja za potrošače) onda će poskupeti i mnoštvo proizvoda koje potrošači koriste svakodnevno.

Na najvećem udaru biće oni proizvodi u čiju proizvodnju ulazi velika količina struje.

Jedna od takvih grupa su pekarski proizvodi, dakle hleb, burek i ostala peciva, a na listi su i meso, riba, zamrznuto povrće i voće, jer su hladnjače takođe veliki potrošači struje.

Osim hrane, na spisku poskupljenja mogli bi da se nađu i svi oni proizvodi koji u prodavnice do potršača dolaze iz pogona za proizvodnju peleta i papira – dakle od ogreva do toalet papira.

Loše vesti za pušače

U januaru se takođe povećava akciza na cigarete ali su pušači već navikli na ovakav scenario.

Akcize se naime, povećavaju dva puta godišnje, u januaru, a potom opet za šest meseci (izuzetak je bila 2023, kada su akcize povećane i u oktobru) i nakon toga sledi poskupljenje cigareta za 10 dinara po pakli.

Putarina više nije besplatna

Putarina je na delu Moravskog koridora između Pojata i Makrešana bila besplatna do 1. januara ali će se u 2024. godini ona naplaćivati.

Od 1. januara, od Beograda do Koševa će se plaćati 840 dinara, a od Beograda do Kruševca (Zapad) 810.

Takođe, od Beograda do Ćićevca naplaćivaće se 740 dinara, dok će cena putarine od Beograda do Kruševca (Istok) iznositi 800 dinara.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu, najavio je da će u 2024. godini putarina početi da se naplaćuje i na magistralnim putevima i to za kamione težine veće od 7,5 tona.

Srbin.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Inflacija i skokovi cena energije utiču na potrošnju domaćinstava i kapitalne investicije u Nemačkoj.

Nemačka privreda se smanjila za 0,4 odsto na kvartalnom nivou u poslednja tri meseca 2022, izvestio je u petak Savezni zavod za statistiku zemlje.

Smanjenje je bilo veće od ranije procenjenog pada BDP-a, od 0,2%.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očitavanje lošije od očekivanog analitičari pripisuju stalno visokoj inflaciji i dugotrajnim zabrinutostima oko snabdevanja energijom, koje teško utiču na potrošnju domaćinstava i kapitalne investicije.

Podaci su pokazali da je potrošnja nemačkih domaćinstava u četvrtom tromesečju smanjena za 1,0%, dok su investicije u građevinarstvo smanjene za 2,9%, a u mašine i opremu za 3,6%.

Nemački izvoz roba i usluga je takođe opao, za 1% u odnosu na treći kvartal, zbog dugotrajnih prekida lanca snabdevanja i visokih cena energije.

Slabiji učinak od očekivanog signalizira rizik od recesije, posebno imajući u vidu da bi i u tekućem kvartalu moglo doći do kontrakcije, kažu analitičari.

Tehnički, zemlja se smatra da je u recesiji, nakon dva uzastopna kvartala negativnog rasta.

Najveća evropska ekonomija, Nemačka, pretrpela je rekordnu inflaciju prošle godine, zbog skoka cena energenata, nakon pada snabdevanja iz Rusije, usled sankcija povezanih sa Ukrajinom.

Prošlog meseca, godišnja stopa inflacije porasla je na 8,7% i 1% na mesečnom nivou, prema zvaničnim podacima objavljenim u sredu.

Analitičari upozoravaju da bi Berlin mogao da se suoči sa daljim skokovima cena u narednim mesecima, kada će morati da dopuni skladišta gasa za sledeću zimu, uglavnom bez ruskih zaliha.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ove i sledeće godine u Nemačkoj će rasti broj bankrotiranih preduzeća pre svega, zbog poskupelih energenata, usijane inflacije i problema sa lancima snabdevanja.

Finansijske probleme sada ima 300.000 domaćih preduzeća, navodi revizorska agencija Crif u u utorak objavljenoj studiji, za koju je prošla kroz podatke bezmalo tri miliona firmi.

U novembru, u bankrot je otišlo 15,6 odsto firmi više nego u martu, prenosi dpa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Naduvani troškovi za energiju, zastoji u lancima snabdevanja i inflacija prave problem mnogim kompanijama”, izjavio je menadžer nemačke filijale Crif Frank Šlajn.

On teškoće pripisuje i slabijoj domaćoj potrošnji, “zbog poskupljenja i inflacije”.

Agencija prognozira da će broj korporativnih bankrota u Nemačkoj ove godine biti za 3,6 odsto veći nego 2021.

“Sada računamo da će u 2022. 14.500 preduzeća biti insolventno”, rekao je Šlajn, dok će u godini koja dolazi taj broj narasti na 17.000.

Prošle godine je, prema zvaničnim podacima, bilo 13.993 bankrota firmi, najmanje od stupanja sadašnje regulative na snagu 1999.

To je, međutim, zbog posebnih pandemijskih propisa, odnosno progledavanja kroz prste preduzećima koja bi pod normalnim okolnostima propala zbog nelikvidnosti ili prezadužnosti.

Normalne okolnosti su ponovo stupile na snagu 1. maja prošle godine, a do početka ove bile su izuzete, još samo firme, koje su pretrpele štetu u poplavama, na leto 2021.

DPA/Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski proizvodni sektor propada pod teretom stalno visokih cena električne energije i prirodnog gasa.

Ovo prenosi američka agencija Blumberg, pozivajući na uštedu plavog goriva.

Agencija napominje da se sada nazire još jedan talas rezova u industrijskim preduzećima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali ako Rusija dodatno smanji snabdevanje važnim sirovinama, onda mnogi od njih neće imati drugog izbora nego da se zatvore.

Racioniranje gasa je možda daleko ali energetska kriza je već tu.

Uticaj cena na industrijsku aktivnost manifestuje se mnogo pre prekida snabdevanja gasom.

Stoga vlade moraju odmah da odluče, koje kompanije će dobiti finansijsku podršku, a koje neće.

Analitičari smatraju da su lideri evropskih zemalja dužni da održe hitan samit o ovom pitanju.

Evropi je potrebna zajednička strategija za uštedu energije i smanjenje potražnje.

Treba početi sada, a ne čekati zimu.

Približavamo se tački „bez ideje nije previše ludo“: održavanje nuklearnih elektrana u radu, ograničavanje veleprodajnih cena električne energije, zatvaranje tržišta, uklanjanje troškova i ograničenja emisije CO2, sagorevanje više uglja, obnavljanje proizvodnje gasa čak i ako izazove lokalne zemljotrese u Holandiji.

Ovo treba da bude podržano državnim zajmovima, od više milijardi dolara ključnim sektorima, piše u publikaciji.

Višemesečna kriza, koju su mnogi industrijalci uključili u svoje planove, pretvorila se u dugoročan problem.

Izgledi gubitka novca na nekoliko meseci, možda pola godine ili čak godinu dana su jedno ali gubitak novca na neodređeno vreme, je drugo.

Na primer, topionica aluminijuma će izgubiti u proseku 200 miliona dolara godišnje po trenutnim terminskim cenama električne energije i ugljen-dioksida 2023.

Privatno, evropski rukovodioci kažu da će uskoro biti najavljeno zatvaranje novih fabrika.

Biće pogođene industrije sa najintenzivnijom potrošnjom energije: proizvodnja đubriva, obojenih metala i čelika, hemikalija, keramike, stakla i papira.

Ali cena hrane će takođe porasti, jer zagrejani staklenici i živinarske farme zahtevaju astronomske račune za energiju.

Ovog meseca, američki proizvođač đubriva CF Industries Holdings Inc. rekao je, da će trajno zatvoriti jednu od svojih fabrika u Velikoj Britaniji, zbog visokih troškova električne energije.

Budućnost Slovalca, topionice aluminijuma u ​​Slovačkoj, u kojoj Norsk Hidro ASA ima većinski udeo, izgleda veoma mračno i verovatno će se zatvoriti 2023.

Dvogodišnji terminski ugovor (2023-2024) za struju u Nemačkoj porastao je na rekordnih skoro 200 evra (211 dolara) po megavat satu.

U Francuskoj je slična situacija takođe rekordna – dvogodišnji terminski ugovor za struju popeo se na 220 evra.

Slična je situacija i na tržištu gasa – ugovor za 2024. na TTF platformi se kreće oko 65-70 evra po megavat-satu, što je više od rekordnih 60 evra iz decembra 2021. godine.

Evropa ne može da spase svaku energetski intenzivnu kompaniju.

I ne bi trebalo.

Ono što treba učiniti jeste da se očuvaju lanci snabdevanja koji su ugroženi, a pre svega proizvodnja hrane.

Moramo da smanjimo potrošnju sada, a ne kada smo isključili gas, rezimirali su mediji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Članovi bloka šalju oružje u Ukrajinu i ljuti su što Srbija „nije u njihovoj koži“, tvrdi predsednik Aleksandar Vučić.

Mnoge države EU su u “direktnom ratu” sa Rusijom i “ljute” su na Beograd što je odbio da pristane na sankcije, izjavio je u subotu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Na konferenciji za novinare dva dana nakon što je prisustvovao sastanku 27 lidera EU i šest šefova vlada sa Zapadnog Balkana, Vučić je rekao da Balkan „taj dan nije bio važan“ za EU, jer je blok „potpuno u ratu sa Rusija“ i njen prioritet je bio da se Ukrajini i Moldaviji obezbedi status kandidata za članstvo u EU.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Mađarski premijer Viktor Orban rekao je, da su Srbija i Crna Gora u ekonomskom smislu mnogo spremnije da budu deo EU, nego neke druge zemlje. Ali, koga briga?” primetio je Vučić.

On je objasnio da je Srbija sada u teškom položaju, zbog pritiska da se pridruži članicama EU, u uvođenju sankcija Rusiji.

Predsednik je naglasio da je svestan “koliko su mnogi od njih ljuti”, zbog ovog pitanja.

„Mnoge zemlje EU su u direktnom ratu protiv Rusije.

U Ukrajinu šalju haubice, avione, S-300, a šta mislite kako će prema nama?

Oni nisu u našim cipelama kao što mi nismo u njihovoj i zato je naš položaj izuzetno težak. Hoće li biti lakše? Pa neće“, rekao je Vučić.

On je, međutim, obećao da će Srbija nastaviti da ide svojim putem u EU, jer „u politici mora postojati racionalan i pragmatičan pristup, koji vodi računa o interesima”.

On je napomenuo da u Srbiji 300.000 ljudi radi direktno, a 500.000 indirektno za strane kompanije, od kojih je dve trećine iz EU.

„Ako ne razumete koliko nam je EU važna, ja to ne mogu da promenim“, rekao je on, tvrdeći da Zapad ne ceni, koliko je važno da se Srbija uzdrži od antiruskih sankcija i da održava dobre odnose sa Rusijom i Kinom.

Govoreći o ekonomskoj situaciji u Evropi, Vučić je dao sumornu prognozu, rekavši, da ako se sukob u Donbasu ne završi primirjem, svet će se suočiti sa „gorim svetskim ratom od prethodnog”.

„To kaže jedan mali čovek sa Balkana. Nadam se da će krenuti u mirovne pregovore, inače ćemo svi otići“, dodao je on.

U četvrtak, na dan kada su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za članstvo u EU, srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao je da vojni sukob sa Rusijom, izgleda kao uslov za brzo pristupanje Evropskoj uniji.

Ističući da Ukrajina ne ispunjava standarde, koji se „tako pažljivo primenjuju na balkanske zemlje“, ministar je rekao da je „učešće Kijeva u ratu bilo dovoljno za početak pregovora“ o članstvu u EU.

On je dodao, da ako je ratovanje sa nekim jedini način da se ubrza prijem Srbije u EU, onda “ne vredi”.

Ranije ovog meseca ministar unutrašnjih poslova rekao je, da njegova zemlja nije zainteresovana da umanji svoju „blizinu i saradnju“ sa Moskvom i da pokušavajući da primora Beograd, da uvede sankcije Rusiji, Zapad jednostavno nastoji da se „abolira“, od sopstvenih zločina.

Njegove izjave usledile su ubrzo nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc pozvao Srbiju, da sledi vođstvo EU u sankcionisanju Rusiji i da prizna otcepljenu pokrajinu Kosovo, kao nezavisnu državu, ako se nada da će se pridružiti bloku.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Evropi su odjednom shvatili čast uloge „najboljeg klijenta” za glavni ruski izvozni proizvod.

Rukovodstvo EU veruje, da ruski predsednik Vladimir Putin nikada neće pustiti važnog kupca.

Ali što je najvažnije, Evropska komisija je odjednom počela da poštuje i ceni ovaj stav, kojeg su ranije želeli da se otarase.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čini se da sada „bogojavljenja” dolaze ne samo zimi, već i u proleće i leto.

Putin je postigao, a mi smo mu zahvalni, da je njegov najbolji klijent i kupac odlučio da migrira ka zelenoj i obnovljivoj energiji

– kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ne navodeći konkretan tajming ovog događaja.

Štaviše, njena poruka je bila drugačija.

Zvanično, kao šefica vrhovnog organa Evropske unije, priznala je da EU neće moći (i ne želi) da uvede potpunu, a još manje neposrednu zabranu isporuka energenata iz Rusije.

Fon der Lajen je ovo izjavila u intervjuu za MSNBC.

Šefica EK je priznala da je dugo pokušavala da pronađe kompromis i balans u strateškom razmišljanju o tome, da sankcijama Rusiji ne nanese štetu evropskoj ekonomiji.

Na kraju krajeva, kako je rekao zvaničnik, ona je „najmoćnije oruđe i argument u suprotstavljanju Putinu i njegovim postupcima“.

Ipak, glavna poruka Fon der Lajen bilo je njeno javno opravdanje nemogućnosti da se Rusiji nanese šteta sankcijama, posebno u sektoru nafte i gasa.

Da bi se prikrio ovaj žalosni zaključak za Brisel, čak je izmišljen i izrečen „lukavi“ plan.

Kako se ispostavilo, ako EU naglo odbije naftu i gas iz Rusije, onda će Putin navodno brzo pronaći druga tržišta prodaje, lanci snabdevanja će biti poremećeni, ponegde će doći do nestašice, pa će kao rezultat toga sirovine iz Ruske Federacije će momentalno poskupeti ali će i dalje biti prodavane, što će napuniti budžet zemlje i dati novac za specijalnu operaciju.

Naravno, ovo se ne može dozvoliti.

Stoga je logično da je potrebno, kao i do sada, kupovati naftu i gas od Rusije.

Ne možemo dozvoliti punjenje ruske vojne kase – pravda se šef EK.

Iza ovakvih banalnih argumenata, krije se stvarno priznanje nemoći EU, izraženo alegorijski: unutar nje nema ni jedinstva stavova država članica, ni snage, ni poverenja.

Brisel je neko vreme pokušavao da pogura Budimpeštu, da brani prikriveno zajedničko mišljenje ali je došlo vreme da se otvoreno govori, sam o sebi, ma koliko bilo neprijatno shvatiti strateški gubitak i poraz protivnika u gasnom ratu.

Iako je ovu prostu činjenicu trebalo odmah prepoznati, onda se ne bi morali smišljati izgovori za konačni žalosni rezultat borbe sa Rusijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadne sankcije Moskvi dovele su do poteškoća u plaćanju energenata iz Rusije.

Ovo je u četvrtak, 14. aprila, saopštio predsednik Vladimir Putin na sastanku o aktuelnoj situaciji u sektoru nafte i gasa.

„Ima propusta u plaćanju izvoznih isporuka ruskih energenata. Banke iz ovih najneprijateljskih zemalja odlažu prenos plaćanja“, rekao je Putin.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Retorika sankcija velikih razmera SAD i Evropske unije, primećena od kraja februara, zakomplikovala je rad samih zapadnih banaka, rekao je Igor Juškov, vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Prema njegovim rečima, usled ograničenja, finansijske institucije su se suočile sa tehničkim poteškoćama u obavljanju poslova.

„Banke sada, očigledno, ne razumeju, koja plaćanja podležu sankcijama, a koja ne.

Zbog toga su prinuđeni da igraju na sigurno, usporavaju ove transakcije i šalju ih na proveru, zbog čega dolazi do kašnjenja“, objasnio je sagovornik RT-a.

S tim u vezi, Rusija namerava da radikalno poveća udeo plaćanja u nacionalnim valutama u spoljnotrgovinskom sistemu, rekao je Vladimir Putin.

Kako je podsetio predsednik, vlastima je i danas postavljen zadatak, da postepeno napuštaju korišćenje dolara i evra pri plaćanju energenata.

Za takvu tranziciju Vladimir Putin je naložio da se pravilno pripremi rusko devizno tržište.

Neophodno je obezbediti da se svaka devize može slobodno i u pravom iznosu zameniti za rublje, objasnio je predsednik.

„Odbacivanje nepouzdanih, kompromitovanih valuta i jurisdikcija je strateški zadatak u pogledu finansijske i ekonomske bezbednosti naše zemlje, važan za održavanje i povećanje obima spoljne trgovine, uspostavljanje održivih veza sa predvidljivim partnerima“, dodao je Putin.

Kako je predsednik ranije primetio, Zapad je svojim sankcijama i blokadom ruskih rezervi precrtao poverenje u valute Evropske unije i SAD.

Dakle, plaćanje energenata u dolarima i evrima za Moskvu „nema smisla“, rekao je ruski lider.

Kao rezultat toga, 1. aprila, po uputstvu Vladimira Putina, u Rusiji je uvedena nova procedura poravnanja za isporuku prirodnog gasa neprijateljskim zemljama.

Sada Moskva prima plaćanje svojih energenata samo u rubljama.

Da bi platili gas, strani kupci moraju otvoriti dva posebna računa kod Gazprombanke: u stranoj valuti i u rubljama.

Prvo, novac mora biti prebačen na devizni račun, nakon čega će banka na Moskovskoj berzi zameniti ova sredstva za rublje i kreditirati ih na račun u rublji. Odmah nakon toga, strani partner će moći direktno da prenese rublje prodavcu gasa.

Štaviše, prema rečima Vladimira Putina, u ovom trenutku evropske zemlje nastavljaju da razgovaraju o odbijanju isporuke sirovina iz Rusije. Dakle, na Zapadu pokušavaju da „istisnu ruske dobavljače” sa tržišta i pronađu im alternativu.

Međutim, kako smatra predsednik, posledice takvog koraka mogle bi da budu bolne za pokretače ove politike.

To će, pak, uticati na građane i na konkurentnost evropske privrede, siguran je ruski lider.

„Ono što je iznenađujuće je da takozvani partneri iz neprijateljskih zemalja i sami priznaju da ne mogu bez ruskih energenata, uključujući, na primer, prirodni gas.

Sada jednostavno nema razumne zamene za Evropu… Jednostavno nema slobodnih količina na svetskom tržištu, a zalihe iz drugih zemalja – pre svega iz Sjedinjenih Država – koje se mogu poslati u Evropu koštaće potrošače višestruko više“, rekao je Predsednik. .

U potrazi za kompromisom

Prema poslednjim procenama Evrostata, 2020. godine rusko gorivo je činilo oko 46 odsto ukupnog uvoza gasa u EU.

Tada su ovu vrstu sirovina iz Moskve najaktivnije nabavljale Poljska (55% isporuka dolazilo je iz Ruske Federacije), Nemačka (66%), Bugarska (75%), Slovačka (85%), Estonija (93%). %), Mađarskoj (95%), Finskoj (98%), kao i Letoniji i Češkoj (100%).

U tom kontekstu, izjave evropskih vlasti o mogućem odbijanju ruskih sirovina dovode do povećanja potrošačkih cena, primetio je Vladimir Putin.

Prema preliminarnim podacima Evrostata, u martu je godišnja stopa inflacije u evrozoni porasla na 7,5% – najviši nivo za sve vreme posmatranja.

Trenutnu situaciju u Evropi komplikuje i sve veći nedostatak gasa u rezervama regiona.

Prema poslednjim podacima Evropskog udruženja za gasnu infrastrukturu (GIE), skladišta zemalja EU su ukupno popunjena samo 27,3 odsto.

Najmanje rezerve goriva u procentima zapremine skladištenja imaju Holandija (20,5%), Rumunija i Slovačka (po 19,6%), Mađarska (18,9%), Hrvatska (18,3%), Bugarska (16,1%). %), Austrija (14,4%) i Belgija (12,9%).

Zanimljivo je da su u ovim okolnostima neke evropske zemlje i kompanije već pristale da plaćaju ruski gas u rubljama.

Posebno su mađarske vlasti najavile spremnost da pređu na novi sistem plaćanja.

„Nemamo problema sa plaćanjem u rubljama. Ako Rusi traže da plate u rubljama, mi ćemo platiti u rubljama“, rekao je 6. aprila mađarski premijer Viktor Orban.

Nikolaj Vavilov, specijalista u odeljenju za strateška istraživanja kompanije Total Research, sugerisao je u intervjuu za RT da bi Mađarska mogla da postane novo energetsko čvorište Evrope.

Tako zemlja može da počne da kupuje gas u velikim količinama od Moskve za rublje, a zatim da preprodaje gorivo drugim državama u regionu, koje su odbile da plate u ruskoj valuti.

„Teoretski, takav razvoj događaja je više nego realan. Drugo je pitanje da li Mađarska ima dovoljno kapaciteta da transportuje gas u EU i kako će to uticati na cene same države.

Naglo povećanje obima kupovine jasno će pokazati da Mađarska ne kupuje gas samo za sebe, već i za druge zemlje.

Osim toga, mađarski ugovori sa Gaspromom sadrže jasno definisan obim isporuka.

Dakle, moraćete ili da zaključite novi ugovor ali pod drugačijim uslovima ili da revidirate sadašnji“, rekao je Vavilov.

Ekspert istovremeno nije isključio da će evropske kompanije početi da koriste druge metode da zaobiđu zabrane EU.

Tako, na primer, preduzeća mogu da kupuju gas iz Rusije za rublje ne direktno, već preko posrednika, smatra analitičar.

Novi vektor

Ipak, kako veruje Vladimir Putin, u dogledno vreme će se smanjiti izvoz ruskih energenata na zapad.

S tim u vezi, šef države je najavio potrebu da se preorijentiše snabdevanje sirovinama na druge kupce.

„Što se tiče izvoza energenata: potrebno je ubrzati realizaciju infrastrukturnih projekata – železnica, gasovod, luka, koji će u narednim godinama omogućiti preusmeravanje snabdevanja naftom i gasom sa zapada na perspektivna tržišta – na jug i istok“, poručio je Putin.

Prema rečima Nikolaja Vavilova, ruski ugljovodonici su već veoma traženi u južnom i istočnom pravcu.

Istovremeno, biće potrebno neko vreme da se preorijentišu značajniji obim izvoza, napomenuo je specijalista.

„Nije uzalud Rusija i Kina ubrzavaju izgradnju drugog niza gasovoda Snaga Sibira, a Pakistanski tok je već dogovoren sa Pakistanom.

Međutim, za sve to će biti potrebno još dve-tri godine, a Evropa neće moći naglo da napusti naš gas, čak i uprkos aktivnoj potrazi za alternativnim rešenjima“, zaključio je Vavilov.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Promena plaćanja ne važi za Srbiju.

Rusija je u četvrtak izrazila zabrinutost evropskih zemalja u vezi sa planom da se obračuni za isporuku gasa, prebace sa evra na rublje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će odluka Moskve stvoriti mnogo problema.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je objasnio da je Bugarska, zemlja preko koje se isporučuje gas za Srbiju i Mađarsku, izjavila da ne želi da pređe na rublje, u plaćanju gasa.

Kao odgovor, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u četvrtak, da je to pitanje zatvoreno i da će Bugarska morati da plati u rubljama, „sviđalo se to njima ili ne“.

Međutim, on se osvrnuo na zabrinutost Srbije, napominjući da je zemlja izostala iz bilo kakvih neprijateljskih akata ili komentara protiv Rusije, u vezi sa Ukrajinom.

„Ovo se ne odnosi na Srbiju. Problem ostaje da se reši i naravno, zabrinutost Srbije biće naš glavni prioritet“, rekao je Peskov.

„Apsolutno je normalno, Vučić je u pravu, ovo zaista može da bude problematična situacija, jer je u ovom slučaju Bugarska preduzela neprijateljske korake protiv nas, pa će morati da plaćaju u rubljama, hteli ili ne, hteli to ili ne“, rekao je Peskov.

Ranije ove nedelje, bivši zamenik bugarskog ministra energetike, Javor Kujumdžijev, rekao je da zemlja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa i da joj nedostaju alternative.

U prvom velikom odgovoru na sankcije Zapada, predsednik Vladimir Putin je u sredu najavio da će Rusija sada prihvatati plaćanje izvoza gasa u „neprijateljske zemlje“, samo u rubljama.

Vremenski okvir za prelazak na rublje plaćanja gasa još nije objavljen.

Međutim, prema rečima Peskova, uslovi za taj potez biće razjašnjeni direktno kupcima ruskog gasa, u dogledno vreme.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Napeta međunarodna situacija dovodi do toga da pitanja dekarbonizacije i energetske tranzicije, koja su donedavno u zapadnom svetu smatrana jednim od glavnih izazova za čovečanstvo, privremeno odlaze u drugi plan.

Međutim, diskusija o opcijama za dalji razvoj ove teme ostaje aktuelna, jer je ona usko povezana i sa budućnošću same globalne energetike.

Da i zapadne zemlje neće odbiti energetsku tranziciju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada je za evropske zemlje dodat još jedan zadatak – smanjenje zavisnosti od ruskih snabdevanja energentima, pre svega gasom.

Jasno je da je proces veoma spor ali moramo priznati da će se postepeno odvijati. A postoje dva načina.

Prvo, za kupovinu neruskog gasa, kao prva aproksimacija, ovaj aspekt ne utiče na klimu.

Drugo, da se gas zameni alternativnim izvorima energije.

U industriji i grejanju u stambenom sektoru zamena je teža ali u segmentu proizvodnje električne energije opcije su očigledne: to su ugalj, nuklearne elektrane, obnovljivi izvori (OIE).

Poslednja dva smanjuju emisiju ugljen-dioksida, a ugalj je, naravno, povećava.

Ali nove nuklearke ne mogu da se grade brzo, sada se radi samo o prilagođavanju planova za zatvaranje starih elektrana (Belgija je već odlučila da produži vek svojih reaktora za deset godina, do 2035. godine).

Ubrzaće se i izgradnja obnovljive energije ali je ovaj pravac uvek bio prioritet u EU, odnosno urađen je maksimum onoga, što je bilo moguće.

Uzimajući u obzir, na primer, već neke probleme u pronalaženju prihvatljivih lokacija za vetrenjače na kopnu u Nemačkoj, što znači da je potrebno sve više da se ide u još uvek složenu i skupu offshore (offshore) energiju vetra.

Istovremeno, ugalj je najbrže i najjednostavnije ali i najžalosnije rešenje u klimatskoj agendi.

Koliki će biti zbir svih ovih faktora, videćemo u statistici narednih godina.

Ne zaboravimo da za sada, iza svih priča, Gasprom dnevno u martu izvozi plavo gorivo u Evropu za 50 odsto više, nego u januaru-februaru.

I u Evropi treba očekivati aktiviranje takozvane cirkularne ekonomije – uz maksimalno moguću reciklažu svega i svačega – uključujući baterije, solarne panele, polimerni otpad.

I ne radi se samo o reciklaži, već i o ponovnom vađenju sirovina.

Na primer, od istog polimernog otpada može se napraviti ne samo reciklirana plastika (to je lako), već i novo motorno gorivo (koje je mnogo skuplje).

Problem je u tome što sve ove tehnologije tek počinju da se razvijaju, skupe su i neki brzi skok je ovde nemoguć.

Borba protiv ruskih zaliha u pozadini već skupe nafte i gasa uz održavanje zelene agende (a ovde niko neće odlagati najskuplje oblasti: hvatanje ugljenika i energija vodonika) predstavlja dvostruki udarac budućim cenama energije.

Već ove godine, prema Thunder Said Energi-u, svetski troškovi energije će dostići 13 odsto globalnog BDP-a, za poređenje, ovo je nivo iz 1980-ih nakon naftnog šoka.

Ali za nas je sada glavno unutrašnje pitanje.

Šta bi sada trebalo da bude ruska, zelena energija?

Podsetimo, u poslednje vreme u našoj zemlji se sve više pažnje poklanja rešavanju klimatskih problema, pa čak i razgovara o postizanju neutralnosti ugljenika do 2050. Istina, uzimajući u obzir apsorpcionu sposobnost šuma.

Sada, u novim okolnostima, ovaj cilj je već prepoznat kao nedostižan.

Ali uglavnom, pitanje je koliko je našoj zemlji od samog početka bilo potrebno više ili manje aktivno uključivanje u klimatsku agendu.

Moguće je da zbirom faktora – evo dobro poznatih nejasnoća teorije u tačnosti predviđanja klimatskih promena i ravnoteže prednosti i slabosti za Rusiju, ako se ovo zagrevanje zaista dogodi i pogodnosti ugljovodonična ekonomija za našu zemlju – podrška ovom pravcu donekle je izgledala, kao znak pažnje prema zapadnim zemljama.

Sada će to biti suvišno.

Međutim, ovaj naklon je podstaknut i specifičnim okolnostima u vezi sa prekograničnim porezom na ugljenik, koji će se uskoro u EU naplaćivati na uvoz određene robe sa visokim ugljeničnim otiskom tokom proizvodnje – pre svega metalnih proizvoda i đubriva.

Logika je jasna: da bi se vodio punopravni dijalog sa evropskim uvoznicima o sinhronizovanju koraka, koji se odnose na regulaciju ugljenika (a ovde ima puno detalja i aspekata, na primer, prebijanja o oporezivanju ugljenika), barem neka vrsta, potrebna je sopstvena klimatska agenda.

Ali šta se sada dešava?

Evropska unija uvodi zabranu uvoza čelika iz Rusije.

Što se tiče đubriva, čini se da će u narednim godinama to biti deficitarna roba širom sveta, a na ovoj pozadini emisije ugljenika iz njegove proizvodnje, postaju sekundarne.

Ovo su dva glavna segmenta, koji i dalje podležu budućem prekograničnom porezu na ugljenik.

Ali ostatak ruskog uvoza zadržava EU po potrebi. U ovim okolnostima dovodi se u pitanje smislenost gotovo svih oblasti klimatske saradnje sa Evropskom unijom.

Na primer, da li će evropski orijentisani projekti izvoza vodonika neutralnog ugljen-dioksida uopšte biti potrebni, ako je i pre nego što je EU raspravljala o tome, da li da kupuje budući ruski plavi vodonik (iz gasa ali bez emisije ugljen-dioksida), preferirajući isključivo zeleni, odnosno obnovljivi energija proizvedena iz električne energije.

Sada je važno pronaći novu ravnotežu za razvoj ruskog sektora zelene energije u najširem smislu, koji već uključuje mnogo različitih aspekata (glavni: obnovljivi izvori energije, skladištenje, vodonik, hvatanje ugljen-dioksida) i ostaviti samo zaista neophodne kompetencije.

Na primer, ima smisla razviti autonomne sisteme napajanja (OIE plus skladištenje ili rezervna proizvodnja) za udaljene, uključujući i severne regione.

Ali drugi projekti se mogu staviti u razmatranje, kada su vetroturbine postavljene u regionima, gde je bilo dovoljno tradicionalne proizvodnje samo za razvoj sektora.

Ne zaboravite da uvođenje većine zelenih tehnologija uopšte ne garantuje multiplikativni efekat za celu privredu ali dovodi do viših cena energije i dodatnih troškova.

I što je najvažnije. Sada se naša zemlja suočava sa pitanjem supstitucije uvoza za širok spektar tehnologija, opreme i materijala.

A glavni ovde nije novac, već nedostatak kompetentnog naučnog, inženjerskog i tehničkog osoblja.

U tom kontekstu, da li je ispravno trošiti ljudske resurse na razvoj modernih, pa čak i možda, u nekim slučajevima, perspektivnih zelenih površina u budućnosti, suočenih sa velikim brojem zadataka, čija hitnost i relevantnost nisu predmet rasprave?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE