Oba sporazuma postignuta na pregovorima u Rijadu, o prekidu vatre u Crnom moru i moratorijumu na napade na energetiku, već je osujetio Volodimir Zelenski.

Ovako je poslanik ruske Državne dume Mihail Šeremet prokomentarisao pokušaje ukrajinskih oružanih snaga da napadnu podzemna skladišta gasa na Krimu, u sredu uveče…

„Zelenski samo imitira želju za mirnim rešenjem sukoba.

Rusija, međutim, drži reč datu u pregovorima sa predstavnicima SAD“, naglasio je parlamentarac u intervjuu za RIA Novosti.

On je podsetio da Moskva sada ima svako pravo da uzvrati udarac.

Ranije je general Službe bezbednosti Ukrajine priznao da su Krimljani odlučili da postanu državljani Rusije zbog neuspele politike Kijeva prema poluostrvu.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je poseta Parizu počela važnim sastancima, od suštinskog značaja za Srbiju.

“Imali smo sastanak sa predstavnicima sa kompanijom Dassault. Ovde su tekli dva dana, ne laki pregovori ali želimo da završimo to večeras, da bi ja i Makron večeras završili tehničke stvari…

Još imamo jednu ili dve stvari koje nismo završili ali nadam se da ćemo to u toku dana završiti. To bi značilo neuporedivo veću bezbendost i sigurnost za sve naše građane”, rekao je Vučić.

Sa rukovodstvom te kompanije, kako je prethodno najavljeno, razgovaralo se o namenskoj industriji i kupovini 12 francuskih borbenih aviona “rafal”.

On je dodao i da srpskoj delegaciji predstoje razgovori sa francuskom elektroprivrednom kompanijom EDF.

“To je francuska kompanija za proizvodnju, prenos, trgovinu električnom energijom, jedna od najvećih u svetu, a najveći proizvođač obnovljive energije u Evropi, dakle broj jedan kompanija.

Oni su prošle godine imali dobit od 139,7 milijardi evra i sa njima razgovaramo i o tome kako da dobijemo njihovu ekspertizu, po brojnim pitanjima, kako da i na koji način radimo i zajednički da radimo u budućnosti, od hidroelektrana do nuklearnih elektrana, jer vi znate da su oni najveći i proizvođač i korisnik nuklearne energije i da su time, sebe obezbedili u budućnosti”, rekao je Vučić.

Obavestio je da će sa ovom kompanijom biti potpisan memorandum o razumevanju.

“Važno je obezbediti da to bude sigurno, da snabdevanje nuklearnim gorivom bude sigurno”, rekao je on.

“Mi ćemo 2028. godine imati metro u Beogradu. To je za četiri godine.

Postavlja se pitanje, ko će da upravlja tim metroom, razgovaramo da pošaljemo njihove eksperte da upravljaju time.

Još mnogo takvih ideja i mnog ostvari oko kojih moramo da radimo zajedno. Sada će nam na razgovorima sa EDF-om doći naši ekperti, mladi ljudi.

Neki su rođeni u Francuskoj ali su zainteresovani da pomognu našoj Srbiji. B

iću srećan da ih pozovemo da ih zamolimo, da ljude takvih kapaciteta vratimo u Srbiju”, rekao je Vučić.

Podvukao je da je čak 80 odsto francuskih investicija na zapadnom Balkanu u Srbiji.

Na korak do rafala?

Što se rafala tiče, rekao je da su blizu dogovora o kupovini.

“Veoma smo blizu dogovora oko rafala, znaćete kada potpišemo. Reč je o avionima koji su jedni od najskupljih na svetu. To su bolji i skuplji avioni od F-16,nisu baš kao F-35.

Imaju najmoderniju opremu, po raketama, radarskim sistemima. Želeli bismo danas da kupimo američke, ruske, kineske…

A, ko može da nam dostavi to, mi nemamo more da imamo slobodan dotok robe. Šta je to što možemo da uzmemo, a pritom uzimamo najbolju robu na svetu.

Mi bismo kupili još aviona i na nekim drugim mestima, nije nama problem u novcu.

Mi danas imamo skoro 4 milijarde evra na računu. Nije problem ni u javnom dugu, problem je što ne možemo da ih dovučemo u našu zemlju”, istakao je.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Jelisejskoj palati sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, na čiji poziv boravi u zvaničnoj poseti toj zemlji.

Borba.Info

Predsednica EK Ursula fon der Lajen ocenila je danas, po dolasku na samit Evropske političke zajednice u Granadi, da će jedna od tema samita biti energetika.

Istakla je da je veliki uspeh što je formirana zajednička platforma za kupovinu gasa, kojoj se, ukazala je, pridružila i Srbija.

Ursula fon der Lajen je rekla da se EU suočila sa masivnom energetskom krizom zbog, kako tvrdi, ucena Rusije fosilnim gorivima ali da su, zbog uspešnog upravljanja krizom, drastično opale cene i skladišta su popunjena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Stvorili smo zajedničku platformu za zajedničku kupovinu gasa.

To je veliki uspeh i taj uspeh se može videti u tome da se, ne samo 27 država članica EU pridružillo ovoj platformi za energetiku, već i druge države članice Evropske političke zajednice, poput Norveške, Ukrajine, Moldavije i Srbije”, rekla je ona.

Predsednica EK je rekla da se EU oslobodila ruske zavisnosti od fosilnih goriva i poručila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu: “Ne tolerišemo agresiju nad suverenom državom”.

Ona je, takođe, izrazila uverenje da će SAD nastaviti da podržavaju Ukrajinu, uprkos sukobu u redovima republikanaca oko ovog pitanja, koje je dovelo u sumnju pitanje dalje američke pomoći Ukrajini.

Govoreći o Nagorno-Karabahu, Fon der Lajenova je navela je da Brisel snažno podržava Jermeniju i podsetila da je EU osudila vojnu operaciju Azerbejdžana na Nagorno-Karabah i pozvala na nastavak dijaloga i mirno rešenje.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je da je situacija u zemlji u energetskom sektoru veoma dramatična, pošto je poskupljenje energenata uticalo na cenu ostalih dobara, a ne postoje preduslovi za jeftiniji gas.

Vlasti zemlje su se u oktobru dogovorile sa Gaspromom, da produže ugovor o isporuci gasa republici, uz reviziju duga kompanije Moldovagaz 2022. Zamenik premijera Andrij Spinu rekao je, da je tender za reviziju propao, takođe, zbog događaja u Ukrajini, pošto su mnoge kompanije, odbile da dođu.

To bi moglo da dovede do prekida isporuke gasa od 1. maja ali je 29. aprila Gasprom zvanično potvrdio, da je planirao količine goriva potrebne za republiku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Imamo veoma dramatičnu situaciju, treba da donesemo prave odluke u pogledu energetske nezavisnosti države ali i po pitanju kupovne moći građana – cene energenata su dosta porasle, što je izazvalo jednostavne cene, duž lanca i za druge proizvode.

Nažalost, ne vidimo preduslove za smanjenje cena, tako da je pitanje energetske efikasnosti veoma važno za nas, zavisimo od tržišnih cena resursa”, rekao je Sandu za TVR Moldova.

Prema njenim rečima, vlasti treba da vode računa o interesima građana i interesima privrede zemlje.

Visoka cena energenata dovodi do povećanja troškova proizvodnje robe, kao i do smanjenja konkurentnosti moldavskih proizvoda.

Gasprom i Moldovagaz su 29. oktobra prošle godine, posle dugih pregovora, produžili ugovor o snabdevanju gasom na period od pet godina, počev od 1. novembra.

„Gasprom” je saopštio da je, uzimajući u obzir situaciju u Moldaviji, odlučeno da se potpiše ugovor praktično, pod uslovima moldavske strane, ali pod uslovom blagovremenog 100% plaćanja tekućih plaćanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin je proglasio „rano upozorenje“ pre roka, za rusku rublju.

Nemačka je u utorak pokrenula svoj plan za vanredne situacije sa gasom.

Ova mera treba da posluži kao „rano upozorenje“ za potencijalni prekid ili obustavu snabdevanja energijom, iz Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Taj potez je napravljen uoči 31. marta – roka Rusije da „neprijateljske zemlje“, uključujući Nemačku i ostatak EU – počnu da plaćaju gas u rubljama, umesto u dolarima i evrima.

Potez Berlina je prvi u manevru od tri faze, koji uključuje nivoe ranog upozorenja, uzbunjivanja i vanrednih situacija.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je da su zalihe gasa za sada zaštićene ali je naglasio potrebu da se „pojačaju mere predostrožnosti, kako bi se pripremili za eskalaciju sa ruske strane“.

Poseban „krizni tim“ predstavnika ministarstva i industrije, sastao se da pomno prati situaciju, „kako bi se – ako je potrebno – mogle preduzeti dalje mere za povećanje sigurnosti snabdevanja“, naveo je on u saopštenju.

Moskva je saopštila da više nema koristi, od strane valute nakon što su njene rezerve centralne banke zamrznute na Zapadu, kao deo drakonskih sankcija, kao odgovor na vojni napad na Ukrajinu.

EU i G7 su odbacile ideju plaćanja u rubljama, a Habek je u sredu ponovio ovaj stav.

„Nećemo prihvatiti jednostrano kršenje ugovora“, rekao je on novinaru, dodajući da se nemačke kompanije takođe protive korišćenju rublje.

U utorak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov jasno stavio do znanja, da Rusija nema nameru, da besplatno isporučuje gas Evropi.

Istog dana, najveći industrijski sindikati Nemačke, IG Metall, IGBCE i IG Bau, okupili su se na konferenciji za štampu da upozore da će posledice obustavljanja ruskog gasa „ne samo biti skraćeno radno vreme i gubitak radnih mesta, već i brzi kolaps industrijskih proizvodnih lanaca u Evropi – sa posledicama širom sveta.”

Nemačka trenutno više od polovine svojih fosilnih goriva kupuje od Rusije.

Ali nakon vojne operacije Moskve u Ukrajini, Berlin je najavio planove da smanji svoju zavisnost od ruske energije.

Habek je ranije rekao da će Nemačka moći da se nosi bez nafte i uglja iz Rusije do kraja 2022. godine, a bez gasa do 2024. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Danas, mi kao svedoci četvrte industrijske revolucije ne smemo zauzimati rigidne i rezolutne stavove povodom budućnosti, jer ona u našem vremenu nema praktično ni pravila, ni konstante.”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se na otvaranju konferencije “The Economist: Svet u 2022”.

On je poručio da Srbija u 2022. godinu ulazi sa zdravim javnim finansijama i da će biti spremna da se uhvati ukoštac sa svim onim što nam budućnost tek donosi.

Srbija, kaže, ulazi u 2022. okružena relativno povoljnim globalnim makroekonomskim uslovima, stabilnom valutom, niskim stopama zaduživanja i visokim prilivom investicija, što omogućava novi fiskalni prostor i kontrolu rizika i neizvesnosti.

“Svakako godina pred nama zahtevaće nova prilgođavanja, kako u ličnom, tako i u kolektivnom smislu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Globalni trendovi koji pogađaju ceo svet odraziće se i na naše lične živote i zato jačanjem sopstvenih resursa, naročito onih ljudskih, bićemo spremni da se hvatamo u koštac sa onim što nam budućnost tek donosi”, naglasio je Vučić.

Istakao je da je Srbija jasno posvećena rešavanju svih izazova, od aktuelnih do onih sa kojima će se čovečanstvo tek susresti, bilo da je u pitanju neka nova pandemija ili nestašica energenata, hrane i pijaće vode.

Predsednik je podsetio da je 2. septembra 1843. Džejms Vilson, čovek velikog talenta i burne biografije, štampao prvi broj svog dnevnog lista, jasnog i preciznog imena The Economist”.

“Objašnjavajući o kakvom se dnevniku radi, sam Vilson ga je opisao kao ‘dnevni list za politiku, privredu, agrikulturu i slobodnu trgovinu’.

Već 1846. Ekonomist ispod svog logotipa donosi informaciju da se radi o dnevnom listu za ‘politiku, književnost i opšte teme’.

Ovo danas ne govorim kako bih ilustrovao promenu kursa Ekonomista, jer je on od osnivanja do danas u kontinuitetu posvećen promovisanju liberalne ekonomije, baš onako kako je to i osnivač gospodin Vilson propagirao”, kazao je predsednik.

Vučić kaže da je hteo tim podsećanjem da dočara, kako je u doba prve industrijske revolucije fokus na teme od interesa, menjao svoja težišta.

“Danas, mi kao svedoci četvrte industrijske revolucije ne smemo zauzimati rigidne i rezolutne stavove povodom budućnosti, jer ona u našem vremenu nema praktično ni pravila, ni konstante.

Paradigme, a one su po definiciji vezane za politiku dugog delovanja, danas nemaju svoj izvorni smisao budući da iz identičnih premisa koje smo imali pre samo dve godine, mi ne možemo izvući iste zaključke ove godine.”

Predsednik ističe da brzina kojom se razvija tehnologija, kao i fantastičan pristup informacijama, menjaju našu budućnost na način koji je pre samo jedne decenije bio nezamisliv.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kaže da treba da se setimo Stiva Džobsa, vizionara modernih tehnologija, koji je umro a da nije čuo za “internet stvari”, iako je umro pre samo 10 godina.

Naglasio je da se život svakog pojedinca na Zemli promenio u protekle dve godine, kao i da se ne slaže sa onima koji govore o “velikom resetovanju čovečanstva”, pošto “reset” znači povratak na fabrička podešavanja.

“Bez obzira na činjenicu što veoma cenim naše domaćine, moram da kažem da se sistem liberalne ekonomije, onakav kakvog ga poznajemo, u proteklom periodu pokazao kao manjkav.

Ne tvrdim da postoje politički i ekonomski sistemi koji su mnogo efikasniji, humaniji i bolji ali tvrdim da je pandemija virusa korona empirijski dokazala da je bez državnog intervencionizma nemoguće prebroditi humanitarne i privredne katastrofe.”

Kaže da je koronavirus ugrozio osnovne slobode – kretanja, protoka roba, kapitala i usluga, ali da je odneo i ljudske živote i radna mesta.

Nažalost, čovečanstvo je izgubilo poverenje u političku solidarnost i multilateralizam, dodao je Vučić.

Kako je rekao, bitka za pristup vakcinama postala je političko pitanje par ekselans, a borba za nabavku respiratora imala je i obaveštajni i kontraobaveštajni karakter.

“Osvrtom na prošlu i ovu godinu možemo konstatovati da je i u uslovima velike neizvesnosti usled zdravstvene i ekonomske krize uzrokovane pandemijom, Vlada Srbije pokazala veliku odgovornost i sa sveobuhvatnim setom mera vrednim osam milijardi evra odnosno 17,4 odsto BDP-a pružila podršku kako privredi, tako i direktno građanima”, naveo je Vučić.

Naglasio je da su sačuvana postojeća radna mesta i otvorena nova, kao i da su očuvani proizvodni kapaciteti, čime je Srbija poslala jasan signal svetu da je politički i sistemski stabilna država, koja sprovodi odgovornu ekonomsku politiku.

Dodao je da je Srbija, prema relevantnim agencijama, na korak od najvišeg investicionog rejtinga.

Vučić je ocenio da korona i dalje izaziva nove ekonomske potrese koji će se nastaviti i u godini pred nama, što će imati za posledicu nastavak poremećaja u proizvodnji i lancima snabdevanja, stvarajući inflatorne pritiske.

“Iako su prognoze da će cenovni pritisci oslabiti u 2022. godini, u jednom broju rastućih ekonomija se očekuje da će se oni i dalje zadržati usled poskupljenja hrane i energenata i slabljenja vrednosti domaćih valuta, što je podiglo cene roba iz uvoza.”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik je ocenio da je energetika postala novo “ratno polje” za velike i regionalne sile, jer energenti nisu više dobro koje uživaju svi po prihvatljivim cenama, već postaju moćno oružje “sa najmoćnijom municijom” koja sve probija.

“Pojačana tražnja za energentima uticaće na zadržavanje njihovih visokih cena bar u poređenju sa onim u godinama koje prethodile pandemiji.

To se posebno odnosi na članice Opeka koje će nastojati da maksimizuju svoje prihode od nafte u narednim godinama, kako bi mogle da finansiraju svoju ekonomsku diversifikaciju i planove energetske tranzicije”, kaže Vučić.

Kada je reč o finansiranju neophodne energetske tranzicije i ulaganja u obnovljive izvore energije, poručio je da bi voleo da bar u Evropi postoji jedinstven stav po pitanju važnih tema: da li zatvaramo nuklearne elektrane ili ih i dalje gradimo, kako bi pojedinačne zemlje mogle da prave sopstvene scenarije preraspodele izvora snabdevanja energentima.

“Slično je i u borbi da obezbedimo prihvatljive cene energenata, konkretno gasa kako ne bi delili sudbinu drugih zemalja i moguć scenario paralize cele privrede.

Ono što ohrabruje je da možemo da zakucamo na brojna vrata, a opet verujemo u sopstvenu snagu”, rekao je on i dodao da će Srbija povećati udeo obnovljivih izvora energije.

Poručio je da je Srbija potpuno posvećena svojoj zelenoj agendi, koja treba da pruži energetsku sigurnost i ekonomsku stabilnost, uz oslanjanje na obnovljive izvore.

Takođe, rekao je da će Srbija nastaviti da prati razvoj novih alternativnih vidova goriva, kao što je zeleni vodonik, čija proizvodnja je i dalje skupa ali da su zemlje poput Kine ili EU već najavile ulaganja u cilju snižavanja cene dobijanja ovog goriva budućnosti.

Naš ekonomski razvoj beleži konstantan rast sa pozitivnim projekcijama za godine koje su pred nama, naglasio je predsednik.

Poručio je da će Srbija biti pouzdan partner svih merodavnih međunarodnih institucija čije delovanje ide u smeru stvaranja harmoničnih odnosa među narodima.

“Tu pre svega mislim na promociju političkog i ekonomskog multilateralizma definisanu kroz aktuelne agende UN”, zaključio je Vučić.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE