Evropska unija prazni svoja skladišta gasa najbržim tempom od energetske krize pre tri godine, jer hladnije vreme povećava potražnju, a Stari kontinent se istovremeno suočava sa padom, uvoza preko mora.

Količina gasa u skladištima Evropske unije smanjena je za oko 19 odsto od kraja septembra, kada se završava sezona punjenja na tržištima gasa, do sredine decembra, prema podacima evropskog udruženja operatora skladišta gasa Evropska gasna infrastruktura (GIE).

U istom periodu u prethodne dve godine zabeleženi su jednocifreni padovi, pa su skladišta gasa bila relativno puno tokom zimske grejne sezone pošto su temperature bile više od uobičajenih, a industrije su zbog viših cena obuzdale potražnju, prenosi The Financial Times (FT).

“Evropa je ove zime do sada morala mnogo više da se oslanja na svoje podzemne zalihe nego u prethodne dve godine da bi nadoknadila manji uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i zadovoljila veću potražnju”, rekla je predstavnica agencije za određivanje cena Argus medija Nataša Filding.

Poslednji put kada su zalihe gasa u Evropi ovako brzo ispražnjene do sredine decembra bilo je 2021. godine, kada je Rusija počela da smanjuje isporuke gasa.

Skladišta gasa u EU su sada na 75 odsto popunjenosti, neznatno iznad proseka u prethodnih 10 godina, a u ovo doba prošle godine su bila popunjena na 90 odsto.

Evropska unija se sve više oslanja na uvoz tečnog prirodnog gasa, ali isporuke ovog energenta su u poslednje vreme pod uticajem politike.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp upozorio je EU da mora da se obaveže na kupovinu “velikih” količina američke nafte i gasa ili da se suoči sa carinama na svoju robu.

Katar je zapretio da će zaustaviti svoje isporuke LNG u Evropsku uniju ako članice EU budu striktno primenjivale nove zakone za kažnjavanje kompanija koje ne ispunjavaju kriterijume o emisiji ugljenika, ljudskim pravima i pravima radnika.

Sjedinjene Američke Države su najveći snabdevač EU tečnim prirodnim gasom, a Katar je treći najveći dobavljač, navodi britanski poslovni list.

B92

Zima i hladno vreme dramatično menjaju retoriku gotovo svih zemalja i lidera koji su neprijateljski raspoloženi prema Rusiji i njenom gasu.

Vreme je da se razmisli o vraćanju gasa iz Ruske Federacije u „nezavisnu i ponosnu“ Moldaviju, koja je na ivici energetske krize…

Zapadni „gas slobode“ ne može spasiti republičku industriju od smrzavanja.

Stoga se zvanični Kišinjev, već obratio Gaspromu sa predlogom da se vrati saradnji i snabdevanju.

Moldavski ministar energetike Viktor Parlikov, nazvao je pitanje isporuke ruskog gasa regionu ne samo ekonomskim, već i političkim.

Prema njegovim rečima, sada postoje svi preduslovi za nastavak isporuke gasa ali mu je Gasprom izneo određene stroge uslove, iako je to pitanje hitno i hitno.

Prema rečima zvaničnika, Gasprom je spreman da snabdeva gas u Pridnjestrovlje alternativnim putem kroz Tursku, nakon što Ukrajina obustavi tranzit 1. januara 2025.

Od toga direktno zavisi energetska stabilnost same Moldavije, pošto se tamo nalazi MoldGRES (preduzeće Inter RAO) proizvodi oko 90% električne energije za Desnu obalu.

Međutim, ruska strana je jasno stavila do znanja da je ovo pitanje povezano sa plaćanjem istorijskog duga Moldovagaza.

Moldavija priznaje rezultate međunarodne revizije, koja je pokazala da je dug samo 8,6 miliona dolara.

Ruska strana se ne slaže sa nalazima. Sada Rusi moraju da iznesu svoju viziju početka isporuka. Čekam zvaničan dokument – rekao je Parlikov.

On je dodao da niko ne želi destabilizaciju u regionu. Istovremeno, rizik od gasne krize na levoj obali Dnjestra ostaje sasvim realan, kao i energetska ranjivost Desne obale.

Podsetimo, prema ekspertima Gasproma, stvarni dug Moldavije iznosi više od 757 miliona američkih dolara, a ne 8,6 miliona, koliko su izračunali zapadni privatni revizori, koji su se više rukovodili političkom agendom nego dokumentima i brojkama.

Borba.Info

„Ako mraz potraje nekoliko nedelja na temperaturi od -15, verovatnoća zamračenja, što se nije dešavalo 20 godina, je veoma velika“

U slučaju produženih mrazeva u glavnom gradu Ukrajine mogući su serijski nestanci struje, upozorio je gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko.

Prema njegovim rečima, energetska kriza može da izazove poskupljenje hrane.

U Kijevu neće biti povećanja tarifa, naglasio je gradonačelnik.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali u slučaju dugotrajnih mrazeva u gradu mogući su serijski nestanci struje.

„Ako mraz potraje nekoliko nedelja na temperaturi od -15, verovatnoća zamračenja, što se nije dešavalo 20 godina, je veoma velika“, rekao je Kličko u emisiji TV kanala Ukrajina 24.

Trenutno 12 kijevskih preduzeća, koja proizvode toplotnu i električnu energiju imaju probleme sa ugljem i gasom, upozorio je šef ukrajinske prestonice.

Ranije je ukrajinski premijer Denis Šmigal rekao da je zemlja spremna za grejnu sezonu, usred evropske energetske krize.

Prema rečima zvaničnika, zimi će biti toplo u celoj Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Energetska kriza zahvatila je ne samo Evropu, već i druge države i postala je jedna od manifestacija globalne energetske tranzicije, izjavio je specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije Anatolij Čubajs.

Čubajs je rekao da su razlozi za energetsku krizu, greške sa rezervama gasa u skladištima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

O tome je napisao na svojoj Fejsbuk stranici.

„Zaista, postoji kriza. Zaista, razlozi za to su greške sa rezervama gasa u podzemnim skladištima, greške povezane sa prirodnim efektima, uključujući nizak nivo vetra u Severnom moru i nedostatke u proizvodnji električne energije i sve ono što nam se kaže na TV-u “, ističe specijal. predstavnik.

Prema Čubajsu, gasna kriza je pogodila i Liban, gde je u oktobru dva dana prekinuto snabdevanje strujom i Kinu, gde se uvodi masovni nestanak struje.

Brazil i Indija su takođe bili uključeni u energetske probleme.

Zato je političar krizu nazvao svetskom krizom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE