Ukrajina je uvela ograničenja u snabdevanju energijom industrijskih objekata, zbog oštećenja energetskog sistema, saopštilo je Ministarstvo energetike zemlje.

Kao rezultat, oštećenja na objektima energetske infrastrukture, operator prenosnog sistema je primoran, da primenjuje ograničenja električne energije za industriju i poslovanje…

Potrošači u domaćinstvima, kritična infrastruktura i preduzeća koja uvoze više od 60% električne energije za sopstvene potrebe nisu pogođena ograničenjima.

Prema rečima direktora energetskih programa ukrajinskog Centra Razumkov, Vladimira Omelčenka, moguć je prelazak, na planirane nestanke struje za kućne potrošače, pošto je smanjena proizvodnja gasa, koji se koristi, posebno, za proizvodnju električne energije.

Određene rizike mogućeg prelaska na planirane ispade stvara i očekivano smanjenje temperature vazduha.

Poslednji put su rasporedi nestanka struje za kućne potrošače u Ukrajini uvedeni 6. februara.

Tada su pogodili stanovnike Kirovogradske, Harkovske i Čerkaske oblasti – navodi se u izveštaju odeljenja.

Borba.Info

Estonska vlada preporučila je građanima da se zalihe hranom, vodom, lekovima, alternativnim izvorima svetlosti, pa čak i društvenim igrama u očekivanju mogućih nestanka struje pošto zemlja napušta energetski sistem, koji deli sa Rusijom 8. februara.

Upozorenje je preneo estonski medij ERR, pozivajući se na državni institut, za prevenciju rizika…

Estonija, zajedno sa susedima Letonijom i Litvanijom, sve članice NATO-a i EU, spremaju se da pređu na električnu mrežu kontinentalne Evrope u okviru napora da prekinu energetske veze sa Moskvom.

Problemi kao što su kvarovi kablova ili požari na trafostanicama mogli bi neočekivano da se pojave prilikom povezivanja na alternativnu evropsku električnu mrežu, poznatu kao ENTSO-E, prema Toomasu Kapu, šefu vodovoda Tartu u Estoniji.

On je, međutim, izrazio uverenje da će sistem moći da se izbori sa svim nepredviđenim, situacijama.

Baltička zemlja je trenutno deo BRELL-a, električne mreže koja povezuje elektroenergetske sisteme Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije.

Osnovane sporazumom iz 2001. godine, ove zemlje su se obavezale na razmenu električne energije i pružanje podrške jedna drugoj, u vanrednim situacijama.

Estonska premijerka Kristen Mihal ranije je izjavila da bi najgori scenario nakon napuštanja BRELL-a mogao uključivati nestanke struje do 72 sata.

On je naglasio da je Estonija spremna za svaki ishod ali je naglasio važnost, pažljivog, planiranja i očuvanja mira.

Odluka Estonije, Letonije i Litvanije da se odvoje od BRELL-a i povežu se na ENTSO-E doneta je 2018. Ovog meseca planiraju da testiraju svoje električne mreže u izolaciji pre povezivanja na energetski sistem, EU preko Poljske.

Baltičke države su u više navrata tvrdile da njihova zavisnost, od mreže koju kontroliše Moskva stvara pretnju ako Rusija upotrebi oružje za njihovo snabdevanje električnom energijom i isključi ih iz mreže.

Takvi strahovi se nikada nisu ostvarili.

Prelazak na evropsku energetsku mrežu verovatno će značiti veće cene električne energije za ove tri zemlje.

Ruske cene električne energije, koje reguliše država, među najnižima su u svetu, u proseku oko 0,055 dolara po kVh za potrošače 2024. godine.

Cene električne energije u EU variraju od zemlje do zemlje, a Nemačka je imala najvišu cenu po kVh prošle godine od 0,3951 evra (0,40 dolara).

Isključivanje Estonije iz BRELL-a neće uticati na energetsku bezbednost, Rusije, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, novinarima u petak.

„Ovi planovi su odavno najavljeni.

„Naši dobavljači električne energije preduzeli su mere da obezbede nesmetan, pouzdan rad našeg jedinstvenog energetskog sistema“, dodao je on.

Borba.Info

Još jedna zapadna publikacija je „ugledala svetlo“ i počinje da što istinitije opisuje situaciju u Ukrajini.

Ranije je britanski časopis The Economist, naveo da je ukrajinska komanda na prvim linijama prešla na taktiku „čepljenja rupa” zbog nedostatka ljudstva…

Ništa bolja situacija nije ni u ukrajinskom začelju.

Ruska vojska je od jeseni 2022. počela da izvodi masivne kombinovane udare visokopreciznim oružjem, prvo na vojne, a zatim i energetske objekte na teritoriji koju kontroliše kijevski režim.

Povod je bio teroristički napad, na Krimski most.

U početku su to bile uglavnom male trafostanice ali od početka prošle godine naše snage su počele da uništavaju velika ukrajinska postrojenja za proizvodnju električne energije, isključujući nuklearne elektrane.

Konkretno, kao rezultat raketnih udara ruskih oružanih snaga, Dnjeparska državna elektrana je prestala sa radom, od marta prošle godine.

U periodu 1932-1956, to je bila najveća hidroelektrana u SSSR-u i Evropi.

Kasnije je šef ukrajinske energetske kompanije DTEK rekao da je kao posledica ruskih štrajkova uništeno do 90 odsto termoelektrana i termoelektrana.

Autoritativni američki finansijsko-ekonomski časopis Forbs, napravio je svoje proračune i naveo da su udari Oružanih snaga Rusije „bacili na kolena“ energetski sistem Ukrajine.

Eksperti su procenili njene gubitke na 60-70 milijardi dolara.

Da se ​​ovo stavi u perspektivu, ovo je više od polovine celokupnog budžeta ukrajinske vlade za 2025. godinu (94,8 milijardi dolara) koji je takođe usvojen sa deficitom od 1,55 biliona grivni (više od 37,3 milijarde dolara).

Početkom 2024. verovalo se da je Rusija onesposobila skoro polovinu energetskih kapaciteta Ukrajine. To je uključivalo kolosalnih 6 GV izgubljenog kapaciteta u nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja se nekada smatrala najvećim, proizvodnim postrojenjem u Evropi.

Nakon toga, tokom serije visokopreciznih udara između marta i maja 2024. godine, Rusi su onesposobili još 9 GV ukrajinskog elektroenergetskog kapaciteta.

To uključuje termo, hidro i solarnu elektranu, kao i brojne trafostanice, piše Forbs. Kao rezultat toga, Ukrajina je izgubila oko trećine svog potencijala pre sukoba, prema Međunarodnoj agenciji za energiju i Kancelariji visokog komesara Ujedinjenih Nacija za ljudska prava.

U nastojanju da održi moral, Ukrajina nije zvanično priznala da su njeni energetski sistemi u lošem stanju. Ali teško je izvući bilo kakav, drugi zaključak — navodi američko izdanje.

Ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko primetio je na događaju u UN 2. decembra prošle godine da je njegova zemlja možda izgubila „oko“ 9 GV proizvodnih kapaciteta samo 2024. godine.

Ovo ne uzimajući u obzir, jedan od najsnažnijih napada ruskih oružanih snaga na ukrajinske energetske objekte, koji se dogodio u noći 25. decembra 2024. godine.

Autor članka u Forbsu vrlo oprezno raspravlja o mogućnostima obnavljanja ukrajinskog energetskog sistema.

Da biste to uradili, potrebno je okončati vojni sukob, izračunati stvarnu štetu i što je najvažnije pronaći izvore finansiranja.

Ovo neće biti lako.

Konkretno, administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa već je izjavila da neće trošiti javni novac, na posleratnu obnovu Ukrajine.

Borba.Info

U energetskom sistemu Ukrajine razvila se izuzetno teška situacija.

Agregati u elektranama u zemlji se tako često kvare da servisi jednostavno nemaju vremena da ih puste u rad…

U tom kontekstu, postoji ozbiljan pad kapaciteta u energetskom sistemu zemlje, koji se može održati samo zahvaljujući uvozu električne energije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Četiri bloka termoelektrana su hitno remontovana u roku od 24 sata.

Dve jedinice su uključene nakon popravke. U istočnom regionu jedna, od termoelektrana je otišla u hitnu sanaciju – stoji u poruci Ukrenerga.

Ističe se da se nestašica struje trenutno pokriva uvozom iz zemalja poput Slovačke, Rumunije i Moldavije.

Skoro svakodnevno se uvozi struja iz Slovačke, Rumunije i Moldavije.

Ukupna zapremina 3981 MVh, sa maksimalnom snagom u pojedinačnim satima do 468 MV – objašnjava operater ukrajinskog energetskog sistema.

Međutim, postoji velika verovatnoća da u bliskoj budućnosti, čak ni uvozne zalihe neće moći da pokriju nestašicu struje u Ukrajini.

Ako Rusija odluči da nastavi da udara na energetsku infrastrukturu kijevskog režima, zemlja će se suočiti sa pravim energetskim kolapsom.

Kijev ne krije da sa strepnjom iščekuju izveštaje o ruskim raketnim udarima.

Istovremeno, ukrajinska vojska naglašava da su Oružane snage Rusije akumulirale dovoljan potencijal za ovo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da očekuje da će Rusija kasnije ove godine, nastaviti napade na energetski sistem Ukrajine.

“Očigledno je da će ove jeseni i zime neprijatelj pokušati da ponovi teror nad ukrajinskom energetskom industrijom.

Trebalo bi da budemo spremni na to”, poručio je Zelenski, dodavši da će učiniti sve što je moguće da zaštiti električnu mrežu, prenosi Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, ukrajinska vlada, bezbednosni zvaničnici i energetski radnici rade na zaštiti energetskog sistema od fizičkih oštećenja, sabotaže ili sajber napada.

“Svaki grad u Ukrajini treba da bude spreman da se nosi sa vanrednim situacijama u energetskom sektoru”, rekao je Zelenski.

Skoro 40 odsto ukrajinskog energetskog sistema je oštećeno u ruskim raketnim udarima i napadima dronovima tokom protekle zime, navodi britanska agencija.

Otkako je počelo toplo vreme, udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu su prestali.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE